Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Samsung SyncMaster XL2370
Kao što smo i naveli u testu prvog TFT monitora koji kao pozadinsko osvetljenje ne koristi CCFL lampe, smatrali smo da je vesnik novina, talas koji najavljuje buru i niz promena na tržištu, zapravo baš taj Samsung XL20, ali nas je u realnost vratilo saznanje o ceni ovog modela. Wide Gamut TFT monitori će još neko vreme ostati rezervisani za profesionalce kojima je takav raspon kolorne palete neophodan, i koji sada koriste profesionalne CRT monitore čija je cena slična ceni ovog LED BLU lepotana. Za “mainstream”, još uvek će moći da posluži “tehnologija” dinamičkog kontrasta, koju sada nude praktično svi proizvođači, navodeći “svemirske” cifre na nalepnicama koje se šepure po retail radnjama i koje nemaju veće dodire sa realnom situacijom. Iako mi smatramo da DC može poslužiti dobro pri gledanju Divx filmova, narušavanje dinamike i preciznosti boja zarad naizgled višeg kontrasta nije put ka kvalitetnijoj slici, pa digitalni kontrast i nije deo evolucije TFT monitora, već samo jedna od marketinških zavrzlama. Lagani razvoj različitih tehnologija displeja nije odraz male konkurencije na ovom ogromnom tržištu, naprotiv. Već nam je dobro poznato da su LCD displeji, jednostavno, već dovoljno dobri za najveći broju upotreba, da se osim povećanja dijagonale i smanjenja cene, akcenat ređe baca na avanzovanje u kvalitativnom smislu. Poboljšanje na polju prikaza boja je ostvario Samsung, najpre ekskluzivno kod serije C (SyncMaster 931C), da bi kasnije taj Color Innovation postao standardni deo svih modela. Kasnije je, CW serija (Samsung SyncMaster 226CW), ponudila još verniji prikaz kolornih paleta, ali nažalost, nakon kalibracije – monitor je očigledno bio namenjen nešto naprednijim korisnicima, jer je, kao što smo i zaključili, bolji prikaz boja bilo moguće dobiti tek nakon detaljnog podešavanja. U međuvremenu, kada smo već prestali da se nadamo da će do poboljšanja ikad doći, počeli su da se pojavljuju prvi LED BLU monitori namenjeni običnim korisnicima, koji za FullHD rezoluciju i dijagonalu od dvadesetak inča ne traže da se odreknete 1500 evra, što je suma za koje je moguće pazariti najbolji LCDTV iste rezolucije, ali dijagonale od 50 inča.
Kao što znamo, svaki TFT monitor iza LCD panela ima lampu koja je izvor svetlosti, kao i TFT matricu čiji kristali u okviru svakog subpiksela, prelamaju svetlosne zrake i “dele” ih na odgovarajuće boje. Pozadinsko osvetljenje, odnosno njegov kvalitet, nešto je od čega se polazi kada je u pitanju kvalitet prikaza boja kod TFT monitora, ali i uniformnost ili kontrast. Ono je i jako bitno, jer znamo da “bela” sadrži sve boje, a matrica je tu da te boje “pretvori” u neku od nijansi, kombinujući intenzitet osvetljenja svake od tri osnovne boje koje čini svaki subpiksel. Do sada su TFT monitori kao pozadinsko osvetljenje koristili fluorescentne lampe, koje, kakvog god oblika bile, nikada ne mogu da pruže maksimalno uniformno osvetljenje preko cele pozadine. Naravno, ugrađeni filteri ili preciznije rečeno – difuzori – povećavaju ujednačenost, jer su same lampe postavljene na nekoliko mesta iza matrice od tečnih kristala, ali rezultat nikada nije idealan kao što bi bio, kada bi iza svakog piksela postojala jedna mala (LED) “lampica”. Najveći broj DTP-ovaca i fotografa i dalje koristi profesionalne CRT monitore velikih dijagonala, čije cene prevazilaze i cenu najboljih TFT-ova iste dijagonale, ali su njihov sve češći izbor i profesionalni LCD displeji kakve proizvodi EIZO (serija ColorEdge i FlexScan), NEC, a od nedavno i Samsung, kao i mnogima manje poznate kompanije kao što je, recimo, LaCie. Ljudsko oko, u određenim situacijama (pogotovo u testovima), vrlo lako može uočiti razliku između 18-bitnog i 24-bitnog prikaza, a kada su industrijski standardi u pitanju, pravila su vrlo stroga, te se više ne radi samo o percepciji i afinitetu pojedinca, već u celu priču ulaze i uređaji koji mere i određuju nivo osvetljenja, balans boja i druge parametre prilikom kalibracije – monitora, ali i uređaja koji će sve preneti na neki drugi medij (papir, platno, staklo itd.). Štaviše, postoje posebni čipovi koji se brinu o tome da vernost prikaza ostane identičan u praksi i nakon određenog vremena, jer se karakteristike materijala od kojih je monitor napravljen vremenom menjaju.
Na benchmarku smo već imali prilike da čitamo tekstove o LCD monitorima sa tzv. “WCG CCFL” lampama. Cold Cathode Fluorescent lampe imaju skoro svi standardni TFT-ovi, ali oni namenjeni profesionalcima poseduju tzv. Wide Color Gamut lampe čija svetlost sadrži veći opseg boja, a koje se u okviru tih monitora mogu i zameniti, pošto im je radni vek kraći; kod konfekcijskih monitora se, nakon što lampe dotraju, ceo monitor mora zameniti. Profesionalna upotreba zahteva još veću preciznost u radu sa bojama, a budućnost je definitivno u tehnologiji koja za pozadinsko osvetljenje „koristi” light-emitting diodes (LED), mada su i WCG CCFL lampe i dalje dominantne. Po Samsung-ovim tvrdnjama, novi SyncMaster TFT monitor sa LED pozadinskim ovsvetljenjem (LED BLU – Light-Emitting Diode Back Light Unit) može da prikaže širi opseg boja od američkog NTSC (National Television Systems Committee) standarda (PAL je u ovom aspektu inferiorniji), odnosno 114% u odnosu na opseg boja ovog TV standarda. U poređenju sa njim, dobar klasični CCFL LCD monitor može da pruži maksimalno 82% kolornog opsega NTSC standarda, što se zbog karakteristika većine panela nikada i ne dešava, pa se ova cifra kreće oko 72-76% NTSC Color Gamut-a. I dok je ovaj opseg sasvim pogodan ili bar dovoljno dobar za sRGB kolorni prostor, drugi industrijski standardi, kakav je Adobe RGB, koji uključuje i niz kolornih profila za kamere i štampače svih vrsta, zahtevaju bolje monitore.
I dok SyncMaster XL20 pruža NTSC gamut od 114%, SyncMaster 226CW ima WCG CCFL lampu koja pokriva približno 97% ovog kolornog prostora, za XL2370 Samsung ne navodi ovu vrednost! Samsung je nedavno predstavio više monitora iz prestižne, P serije. Osim što se razlikuju po dijagonali, kod nas su u prodaji i dve podserije – serija 50 i serija 70, pa tako imamo modele sa oznakama P2050, P2250, P2350 i P2070, P2270 i P2370. Serija 70 je nešto prestižnija, jer donosi još bolji dizajn, monitori su tanji i elegantniji, a karakteristike malo “napucanije” iako već sada možemo otkriti “tajnu” da obe serije koriste iste TN panele. Modeli od 20 inča nude već pomenutu rezoluciju od 1600 x 900 piksela, a 22-ke i 23-ke – svih 1920 x 1080 piksela, tj. FullHD. Osim serije P, modeli sa istim oznakama dolaze i sa prefiksom XL, koji označava LED pozadinsko osvetljenje.
Od serije xx50 nemojte očekivati tananost i preterano mnogo elegancije – jer serija xx70 upravo to nudi, iako su veoma slični kad se gledaju spreda, dok je sa strane xx50 serija mnogo “bucmastija”. Ključne karakteristike modela SyncMaster XL2370 su odziv od 2 ms, koji već bar 2 godine nije ništa novo na tržištu, ali i Mega Dinamički kontrast od 5.000.000 : 1 mora da oduševi, što bi bilo fino kada bi ova cifra imala neke veze sa realnim stanjem stvari, makar i u najmanjoj meri. Ali, kada bi ovaj monitor imao 100 puta veći, realni kontrast od modela od pre pet godina, koji su se bez problema prodavali sa „bednih“ 500 : 1, sam monitor bi, pri prikazu najsvetlije nijanse morao da gori jače nego elektroda za varenje i to znatno većom površinom, što bi bilo gore nego direktno gledanje u Sunce. SyncMaster XL2370 spada u Touch of Color seriju, pa je njegovo postolje veoma lako opisati kako smo to i ranije činili, mada ćemo ovoga puta pustiti da slike govore. Najimpresivnije, ovaj monitor izgleda kada se posmatra iz profila, jer je tanji od 3 cm i na najdebljem delu, ako izuzmemo, naravno, njegovo elegantno, providno postolje. Kada je OSD u pitanju, kao i feature-set, postoji nekoliko novih sitnica…
Tu je opet Magic Color, sistem koji smo prvi put videli kod modela 244T, osim što je on prilično pojednostavljen i ovoga puta, nema korekcije boja kroz CMYK, kao ni opcije Color Weakness, koja omogućava finu kalibraciju ekrana, ali je zato tu opcija za izmenu radnog aspekta (Full i 4 : 3), koju Samsung logično naziva Image Size (prikazuju se crne crte sa strana). Dodatna mogućnost koju do sada nismo videli je Color Effect koji dozvoljava da izaberete “raspoloženje” slike, koja može dobiti efekat starog filma (Sephia), crno bele, plavičaste, crvenkaste tonove i tome slično. Nama, kao malo zahtevnijim korisnicima, ova opcija baš nije od nikakve koristi (to se može postići i softverski, ako primera radi gledate slike ili film). Jako nam se dopada i to što postoji i poseban taster koji u meniju možete definisati da bude zadužen za brzo menjanje profila, kontrasta, radnog aspekta, Color Effect profila ili izvora signala kod modela koji imaju DVI-I. Magic Color u ovom slučaju samo inteligentno naglašava određene boje, čineći da video i fotografije (multimedija) izgledaju življe i lepše. Magic Bright 3 donosi sedam modova za brzo menjanje parametara slike (kontrast i osvetljenje): Documents, Internet, Games, Sports, Movies, Digital Contrast i Custom. Kao što možete primetiti na slikama, OSD meni sada ima i dodatak sa desne strane – dodatni grafički meni koji označava trenutnu funkciju OSD tastera koji su smešteni tik pored njega, na desnoj ivici monitora.
MagicTune je i dalje u svom četvrtom izdanju i predstavlja softversko proširenje funkcionalnosti OSD menija, ali i više od toga. Ova aplikacija pristupa softveru unutar monitora kroz sam analogni ili digitalni kabl, tako da nije potrebno instalirati niti drajvere, niti vezivati monitor sa računarom putem USB kabla. Kao što smo pomenuli, promena profila se poziva jednim tasterom, OSD meni je intuitivan i logičan, kao i kod svih novijih Samsung TV aparata i monitora. Dakle, sve lepo nazvane novine, novije ili starije su tu i kod nove mainstream dvadesetčetvorke – MagicBright3, Image Size, Color Effect,Customized key, MagicWizard & MagicKey & MagicTune with AssetManagement, Windows Vista Premium,DVI with HDCP, MultiScreen S/W.
SyncMaster XL2370 ponajviše liči na rođake iz P serije, a identičan je modelu P2370. Karakteriše ga nešto deblji okvir oko ekrana, ali samo spreda, jer je inače, kao što smo i pomenuli, veoma tanak. I ovde je prisutan sloj providne plastike kao finiša, ali i preko prednje i preko zadnjeg dela maske. Podsetićemo se da je kod P serije xx50 modela, monitor sa zadnje strane izgledao kao bilo koji Samsung monitor iz jeftinijih serija – dakle fancy lice i ruralno naličje. Malo zaobljeno stilizovano tilt postolje koje se montira odmah nakon raspakivanja, jednako je osetljivo na ogrebotine i otiske prsta kao i ostatak monitora. Čini ga samo postolje, na koje se dodaje nosač tj. držač kompletnog monitora u koji se on i “ubada” (u nedostatku boljeg termina). Osim standardne promene ugla, koja je minimalna, nedostaje i mehanizam za korekciju visine, a ne treba posebno napominjati i da je pivot opcija izostala. Međutim, pošto je i tilt postolje “stilizovano”, mogućnost korekcije ugla je smanjena, pa monitor sada gotovo da ne možete pomerati napred, ali ni nazad. Nažalost, stilizacija je dovela i do toga da je rotacija oko vertikalne ose nemoguća (svivel), pa ćete monitor morati da okrećete celog.
Ispravljač napona naravno nije integrisan u kućište, a od video priključaka zatičemo DVI-I, HDMI, Optički audio izlaz i standardni analogni stereo izlaz. S obzirom na to da monitor nema zvučnike, audio out je tu da zvuk koji, recimo, dovedete sa HDMI kablom bude prebačen na neke stereo zvučnike, što će pozdraviti vlasnici konzola ili standalone plejera. DVI priključak naravno podržava HDCP (High Definition Content Protection) zaštitu, a mi ne smatramo da je mana to što monitor nema DisplayPort, jer je isti još uvek tek u povoju. OSD tasteri su smešteni na donjem delu, desno i osetljivi su na dodir (termalni senzori), a njihova funkcija se distkretno osvetljava kroz providni plastični “finiš” prednje maske. Sveukupno, kvalitet izrade i završne obrade je na visokom nivou i to, možemo reći, za klasu iznad modela iz mainstream serija, kakvi su 2xxxBW / NW i slični modeli. Plastika je deblja, monitor je robusniji i nema nikakvih lošijih detalja koje je moguće primetiti kod jeftinijih modela. Za monitor koji ipak ne košta mnogo više od jeftinih modela iste dijagonale, smatramo da je izuzetno kvalitetno izrađen.
Samsung XL2370 koristi isti LTM230HT01 panel kao i modeli P2370 i P2370HD (model sa TV tjunerom). Zanimljivo je primetiti da P2370 ima mnogo manji broj priključaka, ali da je i dosta “deblji” iz profila, što je i razumljivo, jer LED pozadinsko osvetljenje ne traži toliko prostora kao CCFL. Bez obzira na to što koristi isti panel kao i pomenuti modeli, bolji backlight unit čini svoje, pa je već u startu XL2370 vrlo kontrastan i veoma svetao. Kontrast koji je startu podešen na 75%, dovoljan je već na šezdesetak procenata, a na 75% je vrlo izražen (sve ovo važi i kada je digitalni kontrast isključen!). Prenaglašen je tek iza 82%, što je vrlo dobar, čak i izuzetan rezultat za jedan TN sa tako velikim statičkim kontrastom, pogotovo kada znamo da je i na 75% svetliji od većine dosta skupljih monitora. Pozadinsko osvetljenje (od 250 kandela po kvadratnom metru, što je po nama prenisko za specifikaciju) je izvedeno na najbolji mogući način za jedan monitor sa TN panelom. Nažalost, ova tehnologija je zaslužna za to što pozadinsko osvetljenje probija na ivicama, ali i kroz kompletnu crnu, iako je ona reprodukovana veoma dobro, što je opet zasluga izuzetnog kontrasta.
Uniformnost osnovnih boja je na visokom nivou, testirano golim okom, na fotografijama, a kasnije potvrđeno i u testovima i tu utisak kvari samo malo lošiji vidljvi ugao po vertikali. Čak je i uniformnost najsvetlije nijanse veoma dobra, pa na ovom polju SyncMaster XL2370 jeste bolji od svih testiranih TN baziranih Samsung monitora, čak i modela sa istim panelom. Vidljivi uglovi su samo prosečni i tu ponajviše mislimo na vertikalni, što je jedna od prvih, ali realno i poslednjih mana koje smo primetili. Kada je reprodukcija boja u pitanju, možemo konstatovati da SyncMaster XL2370 ima veoma dobro prekalibrisanu kolornu sliku, pa će i bez doterivanja prikazati prirodne i živahne boje, bez primetnijih hue grešaka. Osim toga, moramo da primetimo da su sivi gradijenti i nivoi sive fenomenalno reprodukovani i u ovoj oblasti XL2370 nadmašuje čak i monitore sa xVA ili IPS matricama! To samo znači da su gradijenti veoma glatki, ali ne i da je dinamika bolja u odnosu na dobre primerke monitora sa xVA i IPS tehnologijama, jer je S-PVA model, recimo, Samsung 245T, sposoban da napravi sitne razlike između suptilnih razlika u tamnim delovima sive, što nijedan Twisted Nematic, pa ni XL2370, nije u stanju da prikaže.
Test gradijenta osnovnih boja SyncMaster XL2370, dakle, prolazi sa odličnim ocenama, te je i u ovim disciplinama pokazao blagu prednost u odnosu na model sa CCFL osvetljenjem. Test crne je još jednom pokazao koliko je bitno i pozadinsko osvetljenje, ali i difuzor koji stoji između TFT panela i BLU-a. Samsung XL2370 ima znatno tanje kućište od onog kod P2350, ali i P2370 modela, ali to ne utiče da nivo “curenja” pozadinskog osvetljenja (backlight bleeding) bude veći. Dakle, probijanje pozadinskog osvetljenja nije izraženo, a crna je prilično dobra i bez dinamičkog kontrasta. Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja ni ovoga puta nema i možemo reći da odziv tečnih kristala, koji je obeležen sa 2 ms, gotovo potpuno opravdan i u praksi. Većih zamućenja nema – kašnjenja i duhove je gotovo nemoguće uočiti.
Šta na kraju reći za Samsung SyncMaster XL2370? Ovim modelom smo toliko zadovoljni, ako se zadržimo u okvirima TN tehnologije i on je toliko bolji od LG Flatron W2486L modela, koji je od nas dobio samo nagradu za dizajn, da prosto moramo da mu damo adekvatno priznanje. Izuzetan dizajn i kvalitet izrade su prosto u senci onog što je i primarna funkcija monitora – i jedina sitnica koju mu možemo zameriti vezana je za nižu ergonomiju. Sve ostale mane, kao što je lošija dinamika u odnosu na xVA i IPS bazirane modele, prosto i nisu mane, jer je ovaj monitor i u tim kategorijama bolji od svojih rođaka sa istim tehnološkim “korenima”. Pored pomenute mane vezane za ergonomiju, tu je i možda samo prosečan vertikalan vidljivi ugao, ali pored svih ostalih kategorija u kojima je ovaj monitor bolji od konkurenata, na ovu sitnicu možemo zažmuriti. Po ceni od oko 390 evra, ovo je jedan od najboljih monitora u klasi i njegov konkurent može da bude samo poneki SPVA ili IPS monitor iste dijagonale, koji ipak košta bar 100-ak evra više, ali se i daleko teže nalazi na tržištu. Ne zaboravimo da Samsung 245T, monitor koji bi “u tren oka” preporučili svakom ko ga može priuštiti, košta bukvalno dva puta više, a i nema LED pozadinsko osvetljenje i u nekim kategorijama (kontrast, osvetljenje, odziv, dizajn) čak i zaostaje za pomenutim modelom. Sasvim smo sigurni da postoje kupci koji mogu da izdvoje stotinak evra više u odnosu na premium model SyncMaster P2370 i njima želimo da saopštimo da doplata za XL2370 u tom slučaju – vredi!
Samsung SyncMaster XL2370 – Benchmark Highly Recommended Award
Prednosti:
– Kvalitet izrade
– Dizajn
– OSD meni i novi MagicTune
– Adekvatan izbor video priključaka
– Odličan statički kontrast
– Izuzetno intenzivno osvetljenje
– Uniformnost i pozadinsko osvetljenje
– Veoma konkretna reprodukcija crne
– Veoma dobra dinamika
– Izuzetni kolor i monohromatski gradijenti i reprodukcija boja generalno
– Odličan odziv
– Cena
Mane:
– Prosečni vidljivi uglovi
– Ergonomija
Proizvođač
Model
Dijagonala / tehnologija
23” class /TN film
Fizička rezolucija / boje
1920 x 1080 / 16.7 M
Pitch
0.272 x 0.272
Horizontalno osvežavanje
30~83Khz
Vertikalno osvežavanje
56-75 Hz
Odziv
2 ms GTG
Osvetljenje
250 cd/m²
Kontrast
5,000,000:1 MEGA Dynamic Contrast Ratio (1000:1 Static CR)
Ugao gledanja (H/V)
170˚/ 160˚
Bandwidth / potrošnja (*max)
220 MHz / 28 W
Dimenzije
423 mm x 571 mm x 190 mm
Masa
3.6 kg
Specijalne mogućnosti, Input
EPEAT Gold, MagicBright3, Off timer, Image Size Color Effect,Customized key, MagicWizard & MagicTune with AssetManagement,Windows Vista Premium, Safe Mode(DownScaling in UXGA), ToC Stand
HDMI, DVI-I, optical i audio out
Cena (sa PDV-om)
~ 33.300 dinara (22.000 za P2370 verziju)
Monitor na test ustupio ERC Commerce Computers
