Benchmark Redakcija
Dizajn je ostao nepromenjen od prošle generacije, tj. modela HS73P. Ali ovoga puta dolazi sa preporukom u vidu nalepnice na kojoj stoji da je HS73P (inače zajedno sa svojim 15″ i 19″ ekvivalentima) nagrađen prestižnom iF nagradom za dizajn. Ovo je bez ikakve sumnje sasvim zasluženo priznanje, s obzirom da se radi o proizvodu izuzetno elegantnih linija i inovativnog dizajna. Nešto širi okvir oko ekrana možda i nije posebno koristan (čitaj: lep, ali ko će da protivureči ljudima iz iF-a), ali čemu kvalitetna plastika finiširana u visokom sjaju ako se ne vidi? Odličan izgled donekle je plaćen dankom u ergonomiji. Tako ovaj model ima dugmiće smeštene sa donje strane, a zbog njihove relativne blizine stolu dolazite u situaciju da manevrišete oko tastature što nije nimalo ugodno. Izduženo power dugme od providne plastike provodi svetlost tako da samo kraj svetli zelenom bojom što, kako bi se reklo, nice touch. Nedostatak rotirajućeg prstena u stopi je još jedan minus što se ergonomije tiče. Iza plastičnog poklopca koji pokriva celu zadnju stranu monitora i, usput, omogućava ovom monitoru da izgleda odlično sa svih strana, kriju se DVI i D-Sub ulazi, kao i priključak za direktno napajanje.
Vidljiv je Sonyjev trud da u proizvodnju TFT monitora unese nešto više od prostog sklapanja delova. Na većini njihovih modela, pa i na ovom, moguće je podesiti jačinu pozadinskog osvetljenja. Time je, zajedno sa podešavanjem kontrasta i svetline otvoreno mnogo više mogućnosti da monitor podesite po sopstvenom nahođenju i sa minimalnim kompromisom u vrenosti boja. Uz to, pritiskanjem na izdvojeno dugme moguće je proći kroz četiri različite kombinacije pomenutih podešavanja. High, mid i low su predefinisani, a četvrtu stavku definiše korisnik. Ovako možete lako i brzo da prilagodite kontrast, svetlinu, pa i pozadinsko osvetljenje sadržaju na ekranu. Takođe je omogućeno podešavanje gamma vrednosti u tri nivoa i oštrine u čak deset! Ovo je prvi model koji smo imali prilike da testiramo na kome ovo podešavanje zaista proizvodi lako vidljive efekte. U zavisnosti na koju stranu odete sa default vrednosti možete imati blurovanu ili “previše” oštru sliku – kao da ste u Photoshopu preterali sa unshap maskom.
Još jedna nalepnica “krasi” okvir oko ekrana i na njoj stoji X-Black. Nikakve informacije o ovome se ne mogu naći na Sonyjevom sajtu, ali saznajemo da je u međuvremenu (ili u zavisnosti od tržišta?) X-Black prekršten u X-Brite. O ovome se već može pročitati nešto na sajtu, ali ne mnogo više od simuliranog poređenja sa (oh, tako bednim i bezvrednim) TFT monitorima koji nemaju X-Brite. Iz slike koja se nakratko pojavljuje u flash animaciji zaključujemo da se na običnim monitorima svetlost “raspršuje” na sve strane, a Sonyjev dodatni filter izgleda dodatno polarizuje ionako polarizovanu svetlost, što je inače jedan od glavnih razloga za probleme sa uglom gledanja. U praksi ekran zaista deluje “crno” ali samo kada na njemu nema signala. Prikaz crne je nešto sasvim drugo, a čini se da po tom pitanju nije postignut nikakav napredak – dapače. To bi objasnilo zašto je Sony, predpostavljamo, odustao od X-Black naziva. Ni posebne dobitke u svetlini ekrana nismo primetili, kao ni veliku razliku u ponašanju u uslovima jakog ambijentalnog svetla. Istina je jedino da je odsjaj značajno povećan i da ekran izgleda kao da je načinjen od stakla, što i nije pozitivno s obzirom da se “borba” protiv odsjaja već dugo i teško vodi uz pomoć raznih antiglare premaza, a Sony je to u ovom slučaju potpuno zanemario. Takođe je primetno da je kod prikaza tamnih nijansi ekran, u nedostatku lepšeg izraza, “musav” – za ovo takođe smatramo odgovornim dodatni filter.
Kao što se moglo predpostaviti, dodatna polarizacija ne utiče pozitivno na ugao gledanja. Ubrzo nakon što se pomerite dalje od ugla potrebnog za komforan rad po horizontali prikaz počinje da se menja i to tako da određene nijanse postaju invertovane. Ipak, u realnom radu, tj. dok sedite normalno u svojoj stolici nećete imati nikakvih problema sa uglom gledanja. I pored “igranja” sa crnom bojom Sonyjev model obezbeđuje odličnu dinamiku boja. Ona ipak nije savršeno iskorišćena, pa se na kolornim rampama da primetiti sitan banding. Daleko od bitne količine, a još dalje od one koja bi vam zasmetala u realnom radu – ako se ne bavite grafikom, naravno. Brzinskim performansama ovog modela smo u potpunosti zadovoljni. Deklarisan na 16ms HS74P realno ne zaostaje puno za novijim modelima kojima u specifikaciji stoji 12ms. Zamućenja u igrama ima, ali se na njega bez problema može navići, čak i u “zloglasnom” Counter Strike-u.
Najveća razlika u odnosu na konkurenciju vidljiva je na modelu HS74P i bez uključivanja. To je najpre odličan dizajn, a zatim neobičan ekran. Dok je prvo pohvalno, drugo je izgleda donelo više štete nego koristi, mada Sony u ovom slučaju ne možemo optužiti za mnogo teži “zločin” od “izmišljanja rupe na saksiji” – jednostavno, mnogo buke niokočega. Performanse koje je pokazao su solidne u svakom pogledu što znači da većih problema nema ni sa prikazom boja, ni sa uglom gledanja, pa ni sa brzinom odziva, što je u trenutnim okolnostima najbitnije. Činjenica da je ovo Sony monitor, kome ništa bitno ne fali i koji ima DVI priključak trebalo bi da predstavlja dovoljan razlog za hard core fanove da ignorišu činjenicu da je HS74P oko 200€ skuplji od konkurencije. Naravno, ako uopšte priznajete da za ovako nešto postoji konkurencija – u suprotnom, sa ovim modelom se svakako nećete prevariti. Ni potencijalni kupci koji ne pate od Sony fetiša neće pogrešiti što se samog monitora tiče, sem što će za njega izdvojiti nesrazmerno više novca nego što će dobiti u vidu nagrađenog dizajna, ili činjenice da je u pitanju proizvod prestižne kompanije.
Proizvođač
Model
Dijagonala
17″
Fizička rezolucija
1280×1024
Pitch
0.264
Horizontalno osvežavanje
80 kHz
Vertikalno osvežavanje
75 Hz
Odziv
16 ms
Svetlina
400 cd/m²
Kontrast
500:1
Ugao gledanja (H/V)
160º/160º
Potrošnja
45 W
Dimenzije
442 x 404 x 216 mm
Težina
5,7 Kg
Input
Analog i DVI
Cena
569 €
Monitor ustupio
