Uporedni test Full HD LCD monitora, Q4 2010 (2/2)

Branko Maksimović
 

Uporedni test Full HD LCD monitora, Q4 2010 (2/2)
 

Desktop monitori jesu napredovali u tom smislu što je sada moguće kupiti 22 ili 24 inča za relativno malu količinu novca, a da je do juče za ovu dijagonalu bilo potrebno izdvojiti pravo malo bogastvo. Čak i do skoro su modeli sa dijagonalom od 26 ili 27 inča viđani samo na sajmovima i o njima smo mogli samo da maštamo, da bi ih danas i na našem tržištu uvozili u trocifrenim količinama. Cena jeftinijih 24” modela je u trenutku pisanja testa koji smo objavili pre više od godinu dana bila tek negde oko 200 evra za modele bez digitalnog priključka, mada je pitanje trenutka kada će se i “digitalni” primerci prodavati po sličnoj ceni. Sve cene koje sada navodimo važe, naravno, za monitore sa Twisted Nematic ekranima, jer su S-IPS i xVA modeli, kada je ova dijagonala u pitanju, bar duplo skuplji, ali su, generalno, sveukupno i dosta bolji. A, jako je teško poverovati da se sada Full HD monitor može kupiti za stotinak evra. Pogledajte najpoznatije price watcher sajtove, pa ćete videti da se i kod nas 22-23″ BenQ monitori mogu pazariti za 110-ak evra. Postoji li danas razlog da nemate 1920 x 1080 piksela ispred sebe, ako već sedite ispred desktop računara?

Iz ove perspektive se samo kroz maglu prisećamo činjenice da su se ranije TFT monitori, obično malih dimenzija, kupovali samo od strane onh korisnika koji su imali novca za nešto što samo izgleda moderno i eventualno prija očima, jer su mane prvih generacija, spor odziv, izveštačene i neprecizne boje, loši vidljivi uglovi – bile znatno izražene i nije bilo potrebno “oko sokolovo” da se to sve uoči. Vreme je svedok da su se pojavljivale sve agilnije matrice, koje su ubrzo počele da prikazuju i sve vernije boje. Danas malo ko brine o ove dve kategorije, jer smo u poslednjih nekoliko sezona svedoci masovnog prodora ove tehnologije u sve pore naših života. Mobilni telefoni imaju jarke, svetle ekrane izuzetnih rezolucija, a njih možete videti i na kamerama, foto aparatima, medija plejerima, na zgradama, u izlozima… Pa ipak, LCD tj. TFT monitori su prešli dug put do trenutka u kome se sada nalazimo. Do juče smo mislili da je widescreen prava stvar i da je 1400 x 900 piksela odlična rezolucija, od koje će retko kome biti realno potrebno više. Niske cene su nas još više razmazile. Već tokom 2009 godine, jedan veliki domaći distributer je u ponudi imao Acer monitor radne rezolucije 1920 x 1080 piksela i dijagonale od 22 inča koji je imao veleprodajnu cenu od svega 94 evra! Dva inča veći model koštao je 18 evra više, dok onaj sa dodatnim DVI i HDMI priključcima, staje 40 evra više, ali najpre zbog drugačijih carinskih propisa zbog prisustva ovih konektora. Međutim, razmislimo još jednom o prethodnom iskazu – Full HD monitor se sada može kupiti za 110 evra, a Full HD monitor dijagonale od 24″ za oko 130 evra. Tokom 2009. godine, ove cene su važile za modele koji samo imaju analogni (D-Sub priključak), a sada važe i za modele koji stižu sa DVI ili čak HDMI konektorima. LED BLU monitori su stigli i u mainstream, a stigli su i modeli sa osvežavanjem od 120Hz.

Pisali smo i previše puta o tome koliko je dizajn monitora bitan za nastup proizvođača i njegovog brenda na tržištu, jer se i monitori prodaju najlakše uz atraktivan dizajn i “napumpanu” specifikaciju, a ako je uz to i tanak i poseduje LED pozadinsko osvetljenje, prodavci neće imati mnogo problema, čak i uz nešto višu cenu. Svakako, dobar deo kupaca se odlučuje prema ceni, dijagonali, a sami proizvođači trude da izbace nove modele i zato se osim cenama, za veći tržišni udeo bore i dizajnom, ako gotovo ničim više. Tehnologija koju čine monitori svakako ne napreduje onom brzinom kojom nam stižu novi grafički čipovi ili procesori, pa kao i u slučaju hard diskova, zaista nove tehnologije stižu u proseku tek svake druge ili čak treće godine. Noviteti koji kucaju na vrata su LED BLU (back light unit), što EGDE LED monitori, kakvi su jeftiniji „LED“ modeli danas, zapravo i nisu. Međutim, i pravi LED BLU će uskoro postati nešto na šta ćemo se navići, nakon čega ćemo, verovatno, čekati prve prave 3D monitore. Dizajn svakako prodaje proizvode – pa to važi i na tržištu televizora, kao da ćete vreme provoditi gledajući u okvir i dizajn uređaja, a ne u sadržaj onoga što prikazuje. Ova kategorija nije previše bitna, u to nas niko ne može ubediti i svakako nije ključna, pogotovo ako se primeni na tržištu LCD monitora. A pošto ih jako dugo testiramo, znamo da pravila nema, kao i da je dobar deo atraktivnih modela nudio samo prosečan kvalitet na najbitnijim poljima. Sa monitorima je ova situacija možda najizraženija, jer je kod jednog displeja ipak najbitnije kakvu sliku pruža – jednom kada se zagledate u sadržaj ekrana, okvir oko njega postaje poslednja stvar o kojoj razmišljate.

Acer H235H

Acer je na tržištu već nekoliko kvartala prisutan sa vrlo atraktivnim modelima koji nude odnos stranica od 16 : 9, ali i veliki broj piksela na umerenim dijagonalama, a sve po vrlo, vrlo atraktivnim cenama. Zapravo, u odnosu cene i kvaliteta (sa akcentom na obe stavke), Acer je u mnogim stvarima i nadmašio čuveni Samsung, a pogotovo LG, koji i dalje imaju legendarnu prepoznatljivost brenda i fenomenalan dizajn.

Acer H235H je “apdejtovana” verzija hit modela od prethodne godine (H233H), koji smo opisali u prošlogodišnjem uporednom testu. Spolja gledano, Acer H235H izgleda mnogo zanimljivije i atraktivnije od prethodnika, a jednako je elegantan. Okvir oko ekrana je načinjen od glossy plastike, što ne pomaže da otisci prsta ne ostave tragove već nakon prvih nekoliko minuta “druženja” sa monitorom.  Po svemu ostalom, radi se o minimalistički dizajniranom TFT-u sa tilt postoljem i izuzetno malim postoljem, koje isprva može delovati kao da će učiniti čitav monitor nestabilnim; ipak, nakon nekoliko minuta ćete shvatiti da to nije slučaj. Veoma je elegantan, ali je i, po našem mišljenju, dosta lepši od prethodnika, što je i mač sa dve oštrice, jer se ekstravagantniji (a to je u ovom slučaju suprotno od “minimalistički”) dizajn možda neće svakome dopasti. Touch-sensitive tasteri koji se aktiviraju na toplotu sa vrhova vaših prstiju nisu neka novina, ali deluju efektivno, a s obzirom na to da su lampice koje ih osvetljavaju ispod plastike smeštene na desnoj ivici, rad sa OSD-om nije preterano ugodan i intuitivan. Prisustvo samo jedne oznake na plastici (power taster) u tome ne pomaže, ali sve izgleda zaista sjajno. Uostalom, sa OSD-om se ne igrate stalno, pa jednom kada monitor podesite, nedostatak bilo kakvih slova na ovom prelepom monitoru može samo da bude prednost. U kućištu panela je i AC adapter, a postolje je na njega vezano na samoj sredini, što znači da je tilt tipa. Baza postolja je mala, ali je za svoje gabarite prilično masivna, pa je monitor prlično uravnotežen i ne deluje nestabilno ili klimavo. Acer H235H ima veliki broj video konektora: D-Sub, DVI i HDMI, kao i audio-in u vidu standardne 3.5” “bananice”. Njegovim zvučnicima, koji su “down firing” tipa, nismo bili oduševljeni, ali, ipak, to od ovog monitora niste ni očekivali, zar ne? Kvalitet izrade je konstrukcijski veoma dobar, a plastični sklopovi bez gapova. Moramo, pak, da se požalimo da nam se čini da je plastika od koje su neki delovi kućišta načinjeni pomalo tanka, pa monitor pod pristiskom ispod dlanova ume pomalo da se ugiba.

Sam OSD meni je prilično dopadljiv, ali nije toliko pojednostavljen kao kod poslednje serije LG ili Samsung monitora. Ne postoji poseban taster za brzu izmenu profila slike, a opcija za podešavanje nema previše, iako monitor ima dosta predefinisanih profila, od kojih bi, pored standardnih Standard, Text, Graphics, Movie i sl. istakli i Reduced mod koji je vrlo prijatan kako dolazi veče, pa smo zažalili što nema ambijentalnog senzora. Standard i Normal pružaju najbolji dithering kada radite u default Windows okruženju, ali ako koristite Mac, preciznije boje i maksimalni gamut biće prikazan kada se koristi sRGB profil. Kao i Acer H233H, H235H ne koristi neki od panela koji bi smo mogli da prepoznamo po oznaci ili da damo referencu ka još nekom modelu koji ga koristi. Twisted nematic panel ovog monitora poseduje očekivane karakteristike: 5 ms odziva, odnosno 2 ms uz overdrive, kao i kontrast od 1000 : 1 uz digitalni kontrast „procenjen“ na 40.000 : 1 (što Acer naziva Adaptive Contrast Management (ACM)). Osvetljenje od 300 cd/kvm je sasvim dovoljno izraženo, pa ne smatramo da je bilo potrebno da stave tipičnu vrednost od 250 cd/kvm.

Ekran poseduje jako dobar anti-glare premaz, koji savršeno upija i raspršuje svu svetlost koja pada na njegovu površinu. Na prvi pogled, Acer H235H daje vrlo pomalo svetlu sliku, a kada se isključi dinamički kontrast, živopisna slika postaje nešto manje “ubedljiva”. Boje su i dalje jarke, a kontrast postavljen na 60% deluje kao da je dobro odmeren i dovoljno izražen. Acer H235H u startu nudi solidan kontrast, ali su “početne” vrednosti zapravo vrlo blizu njegovog optimalnog maksimuma. Ako kontrast povećate već preko 63%, iako će biti još izraženiji i retko kome će biti potrebno više od toga, gradijenti osnovnih boja, a najpre zelena, pokazaće da slika postaje “spaljena” , a kontrast prenaglašen (najsvetlije nijanse se stapaju u jednu). Bez obzira na to, na 60% kontrast je veoma izražen i sasvim dovoljan, čak i kada radite u jako osvetljenoj prostoriji i tada na kolornim gradijentima nema nikakvih grešaka. U tom slučaju bismo, ipak, samo malo smanjili osvetljenost, kako bi boje bile živahnije, osim ako ne radite u veoma osvetljenoj prostoriji. U startu, kolorit je prilično precizan i veran, pa dithering radi posao na najbolji mogući način i ne može se primetiti da monitor ima 18-bit panel (Acer upravo naglašava da je ovo amaterski monitor i istaknutim podatkom o tome da spektar prikazanih boja pokriva tek 72% NTSC kolornog prostora). Tako će, kada pređete da radite u Adobe RGB ili nekom od naprednih Mac OS profila, nedostaci polako doći do izražaja.
 

Kada je reprodukcija boja u pitanju u klasičnom default Windows okruženju, Acer H235H se prilično dobro oslanja na ugrađene dithering algoritme, pa se u našim standardnim testovima gradijenti prikazuju odlično. Za naš ukus, slika je u startu pomalo svetla (brightness je podešen na 77%), ali to nije tako strašno jer je i sama dinamika prilično dobra, iako bismo mi savetovali da idete na vrednost od 65% za osvetljenje, jer se neki detalji gube u svetlijim delovima sive, delom i zbog standardno uskog vertikalnog vidljivog ugla, ali se zato dobro vide u tamnijim. Acer H235H, baš kao i njemu jako sličan prethodnik, sasvim solidan za igranje tamnih igara, pa čak i povremeno gledanje filmova. Ovaj utisak nije pokvaren ni na testu crne, koju super-široki Full HD Acer prikazuje kao potpuno zagasitu, bez bitnije izraženih probijanja pozadinskog osvetljenja. Istina, probijanje pozadinskog osvetljenja postoji, ali ne mnogo više od proseka koji vlada u TN-Film “areni”. Vidljivi uglovi su jedan od izraženih problema TN matrica, ali je i u ovoj kategoriji Acer H235H sasvim solidan, iako se čini da je za nijansu lošiji od prethodnika (koji je u našoj internoj tabeli dobio ocenu više za ovu kategoriju). Ovo svakako ima veze sa činjenicom da H235H ima agresivniji overdrive – za ubrzavanje odziva tečnih kristala – u odnosu na na H233H. Logično, vertikalni ugao je nešto lošiji, ali je opet barem solidan, dok su horizontalni uglovi nešto malo bolji – sve u granicama tolerancije za ono što TN tehnologija može da ponudi.

Uniformnost je gotovo sjajna, čak i u uglovima, pa je i u ovoj bitnoj kategoriji Acer H235H bolji od većine jeftinih monitora ove dijagonale i stoji rame uz rame sa najboljim Samsung monitorima u klasi, od kojih, pak nudi veću konektivnost i bolju cenu. U igrama ovoga puta nismo primetili da monitor zaostaje u odnosu na bolje (brže) Viewsonic i BenQ modele koji su specifično namenjeni igračima, pa se svakako može reći da je H235H odličan izbor i za igrača jer nudi vrlo agilnu matricu i brz odziv tečnih kristala. Kod modela H233H smo, podsetićemo, uspeli da vidimo tragove „duhova“ i nešto veću lenjost piksela od one na koju smo navikli u 2010./2011. sezoni.
 

Proizvođač

Acer

Model

Acer H235H

Dijagonala / tehnologija

23” class /TN film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M 72% NTSC

Pitch

0.265 x 0.265

Horizontalno osvežavanje

30-80KHz

Vertikalno osvežavanje

55-75 Hz

Odziv

2 ms

Osvetljenje

300 cd/m²

Kontrast

100.000:1 ACM (1000:1 Static CR)

Ugao gledanja (H/V)

160˚/ 160˚ (CR 10:1)

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 34W

Dimenzije

569.9 x 409.5 x 180 mm

Masa

5.1 kg

Specijalne mogućnosti, Input

Tilt: Yes -5°~15°
Swivel: No
Pivot: No
Height adjustment: No
Detachable foot stand: Yes
Two 1.5W integrated speakers

HDMI, DVI-I, D-Sub i audio out

Cena (sa PDV-om)

~130 evra

BenQ SensEye G2420HD i G2420HDBL

BenQ montori sa oznakom G2420HD i G2420HDBL se spolja gledano, ne razlikuju baš nimalo. G2420HD je verzija sa CCFL pozadinskim osvetljenjem, a G2420HDBL ima LED diode na ivicama ekrana. Ugrađena elektronika je slična, što važi i za veći deo OSD menija, pa ćemo ovaj opis i izgleda kao ozbiljno dizajnirani, ali ipak “šik” i moderan TFT monitor. U odnosu na G2400W, svakako se radi o dopadljivijim monitorima, što je i logično za modele koji su se pojavili gotovo dve godine kasnije. U velikom kućištu koje je prilično tanko, smešten je AC adapter, a postolje je na njega vezano na samoj sredini, što znači da je tilt tipa, ali ovoga puta, podešavanje ugla je veliko, pogotovo u odnosu na nove fancy monitore iz Flatron i SyncMaster linija. Baza postolja je velika i masivna, a monitor ne deluje nestabilno ili klimavo, a konstrukcija “žabica” i samog sistema kačenja za kućište panela je za svaku pohvalu. BenQ SensEye G2420 jeste glossy, što u moru svetlucavih modela iz konkurencije ne zvuči kao nešto što će ga izdvojiti iz mora sličnih proizvoda iste klase, ali je po dizajnu sasvim sigurno drugačiji i prepoznatljiviji. Najviše nam se dopada posebna “lajsna” sa donje strane desno, na kojoj su smešene OSD komande, a koja celom monitoru daje i ozbiljan, ali i premium look. Sveukupno, rekli bi smo da je kvalitet izrade konstrukcijski dobar, ali ćemo još jednom podsetiti da monitor nema opcija za podešavanje visine, rotaciju ekrana niti svivel, ali je zato ugao pod kojim kućište panela može da stoji veoma velik (od -25 do 42 stepena) i to u praksi dosta znači, pogotovo što je ostatak ergonomije na niskom nivou. Konstrukcija postolja deluje robusno, kao i završna obrada i sami plastični sklopovi nemaju gapova niti na pristisak krckaju.

OSD tasteri su standardnog tipa i smešteni na uobičajenom mestu, na donjoj ivici. Sam OSD meni je prilično intuitivan, iako se dosta razlikuje od “TV koncepta” koji primenjuju vodeći proizvođači. To ne znači da se u njemu ne možete snaći, a ni opcija za podešavanje nema previše. Ugrađeni panel poseduje odlične karakteristike: 5 ms odziva (2 ms grey-to-grey) i kontrast od 1000 :1, kao i pomenuti konkurenti. Matrica ugrađena u SensEye G2420HD i HDBL monitore je Twisted Nematic tipa, širokog aspekta i sa radnom rezolucijom od 1920 x 1200 piksela. OSD sadrži inteligentno naglašavanje boja i kontrasta (SensEye +Photo Tehnologija), koje u ovoj situaciji možete i koristiti – SensEye G2420HD ima i dinamički kontrast, što je novina u odnosu na G2400 (prethodnika), a on iznosi 40.000 : 1 za HD model i čak 100.000 : 1 za HDBL model. Naprednih opcija kakve su slika-u-slici, naravno, nema, jer sam monitor ne poseduje više video ulaza, a promene profila slike nemaju posvećeni taster. Senseye+Photo profili su Standard (default setovanja za najveći broj upotreba), Movie, Photo i Dynamic (nije vezano za kontrast, već za prikaz brzih scena).

SensEye G2420HD u startu nudi sasvim solidan kontrast, ali su početne vrednosti vrlo blizu njegovog optimalnog maksimuma, što za model HDBL ne važi – u startu nudi čak i intenzivniju sliku, a ona ne postaje prenaglašena sve do 84%, kada je kontrast već fantastično izražen. Ako kontrast na HD modelu povećate za 11-12% preko inicijalnih, gradijenti osnovnih boja, a najpre zelena, pokazaće da slika postaje “spaljena” , a kontrast prenaglašen (najsvetlije nijanse se stapaju u jednu). Inicijalno, kolorit je prilično precizan i veran, te je jasno da je BenQ uradio “in-house” kalibraciju baš za ovaj panel i model monitora. U poslednje vreme proizvođači, zbog hiper produkcije, presetuju elektroniku na određen način, a onda u monitor ubace tri različite serije panela, pa sa nekim od njih, boje izgledaju – u najmanju ruku čudno. Naravno, ova mana i nije veliki problem, ali nije svako vičan igranju sa bojama i kalibracijom, pa je vrlo pohvalno što pošto je BenQ svoj SensEye G2420HD podesio tako da krajnji kupci ne moraju da se zamaraju sa ovim stvarima. Realan statički kontrast je kod HD modela u rangu od oko 700 : 1, što je unapređenje u odnosu na viđeno kod prethodnika (G2400WA), dok je kod modela sa LED backlight-om (HDBL) još veći.

Kada je reprodukcija boja u pitanju, G242oHD prikazuje vrlo preciznu paletu, uz ogroman broj nijansi, što znači da dithering radi veoma dobro, ali i da je sam panel, koji najverovatnije potiče iz AUOptronics-a, veoma dobar Twisted Nematic. G2420HDBL takođe prikazuje preciznu paletu, ali je u startu potrebno odraditi blažu kalibraciju, makar onu “na oko”. LED pozadinsko osvetljenje ima malo širi kolorni opseg, a OSD je, očigledno na istovetan način podešen kao kod HD modela, što kod HDBL pravi manje greške na gradijentu. Ipak, to se jako brzo može popraviti, pa su gradijenti, a i čitava dinamika za nijansu bolji kod LED modela. Ne samo što je test gradijenta na oba modela prošao veoma dobro, (banding gotovo i da ne postoji) nego je i dinamika bila zaista odlična za ovu klasu panela. To ove SensEye monitore čini dobrim za igranje tamnih igara, a posebno za gledanje filmova. Sva sreća, pa ovaj utisak nije pokvaren ni na testu crne, koju ovi povoljni BenQ monitori prikazuju kao potpuno zagasite, bez bitnije izraženih probijanja pozadinskog osvetljenja. Vidljivi uglovi su jedan od izraženih problema TN matrica i ljudi kojima je bitno da slika bude konzistentna u uglovima (pogotovo na velikim dijagonalama), moraju potražiti neki od IPS ili eventualno PVA/MVA baziranih modela. Međutim, i u ovoj kategoriji, G2420HD i HDBL nisu lošiji od najboljih konkurenata, dok ih je u testovima dinamike (detalji u tamnijim i svetlijim delovima sive) sustižu, pa i nadmašuju. Pozadinsko osvetljenje, osim što ne probija, prilično je ravnomerno raspoređeno, a difuzori su, naizgled, kvalitetni, što posebno važi za HDBL model, koji osim difuzora, ima i light-guide difuzni panel.
 

Uniformnost je kod HDBL modela prilično dobra, čak i u uglovima, ali kod HD modela nije sjajna, što opet ne uzimamo kao bitniju manu, kao ni u slučaju sličnih, jeftinih LG i Samsung “dvadesetčetvorki”. U igrama, BenQ G2420 modeli prolaze veoma dobro na testovima odziva, na kojima je G2400WA pomalo podbacio. Brzina odziva je ovoga puta znatno bolja, a monitori nemaju ni problema sa input lag-om. Istina, odziv nije najbolji koji smo videli, pogotovo u odnosu na novije Viewsonic, pa čak i LG modele, ali razlika nije velika. Možemo sa sigurnošću da kažemo da spor odziv na ovim modelima nikome neće smetati. Iako po specifikaciji HD model ima 2 ms odziva, a HDBL model 5 ms, u praksi se gotovo uopšte ne razlikuju; PerPixerAn test otkriva blage razlike, možda pre zbog toga što je kontrast drugačije rešen na ova dva modela, pa sličice koje prikazuju kašnjenje tečnih kristala u ovom testu izgledaju drugačije kada se uporede.

Reprodukcija SD i HD video materijala je na BenQ monitoru izuzetno iskustvo, što ima dodatnu težinu ako znamo koliko ovi monitori koštaju (190, odnosno 180 evra). BenQ G2420HD i HDBL imaju i rescaling engine za prikaz nižih rezolucija, što je napredak u odnosu na G2400WA. Testirani monitor je veoma dobro mid-range rešenje koje po kvalitetu dostiže znatno skuplje rivale, a dobar deo njih po onome što nudi i prevazilazi, čak i ako se u obzir ne uzme njegova povoljna cena. Iskreno, na nas je od TN-Film monitora samo još SyncMaster XL2370 ostavio tako dobar utisak, pa BenQ SensEye G2420HDBL preporučujemo svim korisnicima koji žele veliku rezoluciju, precizne boje, dobru dinamiku i ubedljivu crnu, a ne smeta im nešto niža ergonomija. Ako nas pitate za koji model bi trebalo da se odlučite, razmislite sami – G2420HD ima, osim DVI i D-Sub priključka još i HDMI konektor, koji HDBL modelu nedostaje, iako košta 10 evra više. S druge strane, kada se odradi osnovna kalibracija, SensEye G2420HDBL nudi i kvalitetniji prikaz boja. Sa za nijansu jeftinijim modelom imate bolju konektivnost, a sa drugim nižu potrošnju, za nijansu bolji prikaz boja i kontrast, ali “gubite” HDMI konekciju…
 

Proizvođač

BenQ

Model

SensEye G2420HD
SensEye G2420HDBL

Dijagonala / tehnologija

24″ Wide / TN Film
– HD verzija CCFL
– HDBL verzija LED

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1200 / 16.7 miliona

Pitch

0.276 x 0.276

Horizontalno osvežavanje

24-83 KHz

Vertikalno osvežavanje

50-76 Hz

Odziv

HD verzija: 2 ms GTG
HDBL verzija: 5 ms (u praksi isto)

Osvetljenje

250 cd/m²

Kontrast

1000 : 1
(HD verzija 40.000 : 1 DCR)
(HDBL verzija 100.000 : 1 DCR)

Ugao gledanja (H/V)

170°/160°

Bandwidth / potrošnja (*max)

HD verzija: 205 MHz / 49 W
HDBL verzija: 205 MHz / 24 W

Dimenzije

412.6 x 570 x 183.9 mm

Masa

HD verzija: 4.9 Kg
HDBL verzija: 4.4 Kg

Specijalne mogućnosti, Input

HD verzija: Senesye+Photo
D-sub / DVI-D / HDMI 1.3 / Headphone Jack

HDBL verzija: LED Technology
Senseye3 ® Technology
OSD Language: 17 languages
D-sub / DVI-D

Cena (sa PDV-om)

SensEye G2420HD ~ 180 evra
SensEye G2420HDBL ~ 195 evra

Samsung SyncMaster B2430H

Već duži niz godina, Samsung je na našem tržištu najpopularniji brend kada su LCD monitori i televizori u pitanju, a odmah za njim je i LG. Ruku na srce, u poslednja dva kvartala, LG se, kada su TFT monitori u pitanju, prodavao i više nego Samsung, što je rezultat dobro odrađenog posla za LG predstavništvo kod nas, ali i činjenice da je LG zaista imao odgovarajuće modele za tržište koje je “osetljivo na cene”, kao i pravilan nastup sa distributerima i retail-om, odnosno “kanalom”, generalno. Model SyncMaster B2430 je tu kao zamena za sada već stari model SM 2433BW koji se vrlo dobro prodavao. Cena “zamenskog” modela je još niža, a specifikacije malo bolje, mada se opet, manje ili više, radi o rebrendiranju, pre nego nečemu većem. Ali, krenimo redom. Spolja gledano SyncMaster B2430 se ne razlikuje mnogo od najvećeg broja SyncMaster monitora iz B, odnosno starih BW i NW serija i jako liči na braću koji su još prisutni u našim prodavnicama – modele 2233BW i 2033SN i SW. Karakteriše ga prepoznatljiv oblik prednje maske, relativno uzak okvir oko ekrana, crna maska sa zadnje strane i malo zaobljeno stilizovano tilt postolje koje se montira odmah nakon raspakivanja. Na pozadini se nalazi standardni VESA mount od 75 mm (kod prethodne generacije je bilo 100 mm), kao i pravilno “izrezbarena” rear maska koja je bolji izbor od one na BW seriji, koja je bila pomalo vesela i šarena za naš ukus. Osim standardne promene ugla, koja je minimalna, nedostaje i mehanizam za korekciju visine, a ne treba posebno napominjati i da je pivot opcija izostala. Međutim, pošto je i tilt postolje “stilizovano”, mogućnost korekcije ugla je smanjena, pa monitor sada gotovo da ne možete pomerati napred, ali ni nazad. Nažalost, stilizacija je dovela i do toga da je rotacija oko vertikalne ose nemoguća (svivel), pa ćete monitor morati da okrećete celog. To i nije tako strašno – ne koristimo više CRT-ove. Na našem tržištu postoje tri verzije ovog monitora. SyncMaster B2430L je verzija bez HDMI konektora, koja košta oko 180 evra. B2430H, koju smo testirali, u trenutku pisanja teksta je u maloprodaji koštala nešto manje od 200 evra, a ona poseduje i HDMI priključak, dok je verzija B2430HD nešto potpuno drugačije, jer poseduje i digitalni i analogni HDTV tjuner.

Tu je opet Magic Color, sistem koji smo prvi put videli kod modela 244T, osim što, ovoga puta, nema korekcije boja kroz CMYK, kao ni opcije Color Weakness, koja omogućava finu kalibraciju ekrana, ali je zato tu opcija za izmenu radnog aspekta (Full i 4 : 3), koju Samsung logično naziva Image Size (prikazuju se crne crte sa strana). Dodatna mogućnost koju do sada nismo videli je Color Effect koji dozvoljava da izaberete “raspoloženje” slike, koja može dobiti efekat starog filma (Sephia), crno bele, plavičaste, crvenkaste tonove i tome slično. Nama, kao malo zahtevnijim korisnicima, ova opcija baš nije od nikakve koristi (to se može postići i softverski, ako primera radi gledate slike ili film). Jako nam se dopada i to što postoji i poseban taster koji u meniju možete definisati da bude zadužen za brzo menjanje profila, kontrasta, radnog aspekta, Color Effect profila ili izvora signala kod modela koji imaju DVI-I. Magic Color u ovom slučaju samo inteligentno naglašava određene boje, čineći da video i fotografije (multimedija) izgledaju življe i lepše. Magic Bright 3 donosi sedam modova za brzo menjanje parametara slike (kontrast i osvetljenje): Documents, Internet, Games, Sports, Movies, Digital Contrast i Custom. OSD meni sada ima i dodatak sa desne strane – dodatni grafički meni koji označava trenutnu funkciju OSD tastera koji su smešteni tik pored njega. MagicTune je i dalje u svom četvrtom izdanju i predstavlja softversko proširenje funkcionalnosti OSD menija, ali i više od toga. Ova aplikacija pristupa softveru unutar monitora kroz sam analogni ili digitalni kabl, tako da nije potrebno instalirati niti drajvere, niti vezivati monitor sa računarom putem USB kabla. Kao što smo pomenuli, promena profila se poziva jednim tasterom, OSD meni je intuitivan i logičan, kao i kod svih novijih Samsung TV aparata i monitora. Dakle, sve lepo nazvane novine, novije ili starije su tu i kod nove mainstream dvadesetčetvorke – MagicBright³, MagicEco, MagicAngle, MagicReturnOff timer, Image Size Colour Effect, Customised key, MagicWizard & MagicKey & MagicTune with AssetManagement, Windows Vista Premium, DVI sa HDCP-om, MultiScreen… Lepo, nema šta!

Ispravljač napona je integrisan u kućište koje nije ni tanko ni duboko, a od video priključaka su tu sva tri – D-Sub, DVI i HDMI – nešto što je u ovoj klasi do nedavno bilo nemoguće pazariti (za ovaj novac se do pre 12 do 18 meseci mogao pazariti samo monitor sa analognim D-Sub priključkom (sufiksn NW)), dok su modeli kao sa sufiksom SW u oznaci imali i DVI-D priključak sa HDCP (High Definition Content Protection) zaštitom, ali ne i HDMI, koji je bio rezervisan za još više klase. OSD tasteri su, kao što smo i pomenuli, smešteni sa donje strane, centralno, i nisu preterano ugodni za rad kao oni kod prethodne generacije, jer su osetljivi na dodir, pa ne postoji nikakav feedback tokom rukovanja. Sveukupno, kvalitet izrade i završne obrade jeste na nivou, ali se čini da je plastika nešto tanja, pa monitor nije robustan kao prethodne generacije, što moramo oprostiti zbog izuzetno niske cene po kojoj se prodaje ovaj lepotan. Plava dioda osvetljava donju ivicu, ali nekome može da zasmeta kada u mraku gleda filmove, pa je šteta što ne može da se ugasi. Na modelu SyncMaster B2430 postoji dosta dodatnih opcija u OSD-u, a među njima je opcija da plavu diodu možete uključiti da radi stalno ili potpuno isključiti. Napredniji modeli (slim serije, P serije i sl.) imaju i mogućnost da se diode postave da rade samo kada je monitor isključen, a postoji čak deset nivoa intenziteta osvetljenja – od diskretne iluminacije do blješteće plave koju retko ko može da podnese.

U praksi, SyncMaster B2430 ne oduševljava kao TN Film modeli ove kompanije iz najviše klase, ali je daleko od toga da razočara i ovo potonje je jako bitno za nas koji smo više puta videli sve varijante Samsung-ovih BTNIII panela i koji od ove južnokorejske kompanije uvek očekujemo više. Inicijalno, slika je možda i previše svetla, osim ako radite u dobro osvetljenom prostoru, kada su boje veoma prijatne i lepo kalibrisane. Doduše, preporučili bi smo da koristite gamma mod 3 umesto predefinisanog profila 1, bar ako radite na PC računaru. Objasnićemo prednosti i mane koje bi vam doneo ovaj postupak. Počnimo baš od gamma vrednosti, koja je setovana na 1. Tada su gradijenti u testu prikazani savršeno – za ocenu 9 ili 9.5. Međutim, kontrast je tada prenaglašen već od vrednosti 44 pa nadalje, a tada je sasvim solidan, ali ne i impresivan, pogotovo što tada, kao što znamo, boje postaju bleđe. Kompenzacija putem RGB kanala (50 po svakom je default) je jedna opcija, ali će tada puristi da kažu da su veštački napumpane – slike će pomalo da “vrište”, kao da ste na fotoaparatu uključili opciju Vivid kad ste ih snimali ili… kao da je aktiviran dinamički kontrast. Na kraju krajeva, to vam ne donosi povećanje opšte dinamike, jer je kontrast, i dalje ostao na niskoj vrednosti. Kada ga povećate, sve svetlije nijanse (sive) se stapaju i gubite detalje u svetlim tonovima. Ali, kada gamma vrednost postavite na 3 (2 je kompromis između ove dve, ali ne baš sjajan), gradijenti postaju grubi i sa greškama, ali ne toliko katastrofalnim. Međutim, kontrast je tada izraženiji već na 40%, a možete ga povećati i do 55-60%, bez većeg prenaglašavanja. Slika je tada znatno živahnija, a dinamika dosta bolja. Gledanje filmova i tamnih scena u igrama je daleko prijatnije iskustvo.
 

Kada je kontrast u pitanju, na kraju možemo reći da B2430 dobija veoma dobre ocene, mada će većini korisnika izgledati sjajno (mi smo ipak strogi kad je ova kategorija u pitanju, jer znamo da Samsung ume da oduševi i kada su TN monitori u pitanju). Pozadinsko osvetljenje (od 300 kandela po kvadratnom metru) je i izvedeno veoma dobro, pa je na testiranom primerku bilo tek jedva primetno probijanje pozadinskog osvetljenja. U ovoj kategoriji, monitor se pokazao znatno bolje od proseka svoje klase. Takođe, sama reprodukcija crne je izuzetno dobra, ali smo, iskreni da budemo, viđali i zagasitije crna na TN montorima – doduše, manjih dijagonala. Uniformnost bele i svih osnovnih boja je na zavidno visokom nivou za ovu klasu monitora. Vidljivi uglovi su iznenađujuće dobri, tu uključujući i vertikalni, koji jeste za nijansu manji, ali ne i osetno manji, pa smo i tu ovom modelu upisali dobru ocenu, a to je vrlo važna kategorija za monitor velike dijagonale. Kada je reprodukcija boja u pitanju, monitor sa testa je prikazao glatke gradijente, naravno, na prepodešenoj vrednosti gamme – fini nijansirani prelazi su karakteristika svakog kolornog kanala (R,G,B, C, M i Y). Inicijalno, SyncMaster 2433BW prikazuje prirodne, ali uz niži kontrast (bez prenaglašavanja) i ne tako živahne boje. One pak, nemaju većih kolornih odstupanja po hue skali, ali na dobru prekalibraciju smo kod Samsunga već navikli.

Sam odziv tečnih kristala je solidan, ali ne i izuzetno dobar – primetili smo da je i odziv za nijansu bolji kod manjih modela, čak i onih sa dijagonalom od 22 i 23 inča. Naravno, kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja nema, što važi i za brze scene pri detaljnom pregledu HD MKV filmova (1080p).

Proizvođač

Samsung

Model

SyncMaster B2430H

Dijagonala / tehnologija

24″ Wide / TN Film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M

Pitch

0.245 x 0.245

Horizontalno osvežavanje

30-83 KHz

Vertikalno osvežavanje

50-76 Hz

Odziv

(5 ms – rise to fall)

Osvetljenje

300 cd/m²

Kontrast

1000:1 (DC:70.000:1 )

Ugao gledanja (H/V)

170°/160°

Bandwidth / potrošnja (*max)

205 MHz / 50 W

Dimenzije

569.5 x 453.4 x 218.7 mm

Masa

5.3 kg

Specijalne mogućnosti, Input

MagicBright³, MagicEco, MagicAngle, MagicReturnOff timer, Image Size Colour Effect, Customised key, Windows7, DVI with HDCP

Analog RGB, DVI, HDMI
Simple(Ball Hinge) Tilt

Cena (sa PDV-om)

~185 evra

Samsung SyncMaster B2230H

Nakon 24″ modela, red je stigao na 2.5″ manji model iz iste serije, a koji nosi oznaku SyncMaster B2230H i koji takođe “radi” u punoj “high definition – 1080p” rezoluciji. Kao što smo već napomenuli, Samsung za određene modele ponekad i poručuje serije već gotovih panela koje je proizveo drugi (konkurentski) proizvođač. Povećanje rezolucije, odnosno smanjivanje piksela je još jedan uočljiv trend, pa se pojavljuju i paneli do sada nestandardnih dijagonala (21.5, 22.5, 23.5 i 25.5 inča)… Samsung SyncMaster B2230H i na prvi, ali i na drugi pogled izgleda kao i već predstavljeni model SM2430H, a dosta liči i na malo starijeg rođaka – model SyncMaster 2233BW. U pitanju je lepo dizajniran i elegantan široki dvadesetdvoinčni LCD TFT monitor sa odnosom stranica od 16 : 9, a koji panel koristi nikako nismo mogli da saznamo, mada sumnjamo da se radi o AU Optronics panelu, s obzirom na oznaku pored serijskog broja.
 

Kao i svi noviji Samsung monitori i SyncMaster B2230H poseduje Magic Color koji nema korekcije boja kroz CMYK, kao ni opcije Color Weakness, koja omogućava finu kalibraciju ekrana, ali je zato tu opcija za izmenu radnog aspekta (16 : 9 odnosno Full i 4 : 3), koju Samsung logično naziva Image Size (prikazuju se crne crte sa strana). I ovoga puta žalimo što nema opcije za izmenu aspekta na 16 : 10 koji je na PC računarima postao standard. Dodatna mogućnost koju do sada nismo videli je Color Effect koji dozvoljava da izaberete “raspoloženje” slike, koja može dobiti efekat starog filma (Sephia), crno bele, plavičaste, crvenkaste tonove i tome slično. Nama, kao malo zahtevnijim korisnicima, ova opcija baš nije od nikakve koristi (to se može postići i softverski, ako primera radi gledate slike ili film). Jako nam se dopada i to što postoji i poseban taster koji u meniju možete definisati da bude zadužen za brzo menjanje profila, kontrasta, radnog aspekta, Color Effect profila ili izvora signala kod modela koji imaju DVI-I. Magic Color u ovom slučaju samo inteligentno naglašava određene boje, čineći da video i fotografije (multimedija) izgledaju življe i lepše. Magic Bright 3 donosi sedam modova za brzo menjanje parametara slike (kontrast i osvetljenje): Documents, Internet, Games, Sports, Movies, Digital Contrast i Custom.
 

Spolja gledano SyncMaster B2230H se ne razlikuje mnogo od najvećeg broja SyncMaster monitora iz starijih BW i NW serija. Karakteriše ga prepoznatljiv oblik prednje maske, relativno uzak okvir oko ekrana, crna maska sa zadnje strane i malo zaobljeno stilizovano tilt postolje koje se montira odmah nakon raspakivanja. Tilt mehanizam sam po sebi ne poseduje dodatni sistem za korekciju visine, a ne treba posebno napominjati i da je pivot izostao. Pošto je i tilt postolje “stilizovano”, mogućnost korekcije ugla je smanjena, pa monitor sada gotovo da ne možete pomerati napred, ali ni nazad. Ispravljač napona je integrisan u kućište koje nije ni tanko ni duboko, a od video priključaka zatičemo, ponovo D-Sub, DVI i HDMI. DVI-D i HDMI priključak imaju i HDCP zaštitu. OSD tasteri su smešteni sa donje strane, centralno i nisu preterano ugodni za rad kao oni kod prethodne generacije, jer su osetljivi na dodir, baš kao i kod prethodno opisanog modela. Sveukupno, kvalitet izrade i završne obrade jeste na nivou, ali se čini da je plastika nešto tanja, pa monitor nije robustan kao prethodne generacije, što moramo oprostiti zbog izuzetno niske cene (za monitor sa DVI + HDMI priključkom) po kojoj se prodaje ovaj lepotan. Dakle, sve lepo nazvane novine, novije ili starije su tu i kod manjeg brata, a to su, ponovićemo: MagicBright³, MagicEco, MagicAngle, MagicReturnOff timer, Image Size Colour Effect, Customised key, MagicWizard & MagicKey & MagicTune with AssetManagement, Windows Vista Premium, DVI sa HDCP-om, MultiScreen. Kao i kod prethodno opisanog modela, funkcija MagicAngle podrazumeva softversko rešenje koje bi trebalo da poveća vidljive uglove, kada se aktivira. Ova opcija svakako usporava odziv, a vidljivi uglovi su neznatno bolji ili nam se to samo učinilo. U svakom slučaju, kada gledate filmove i radite, ostavite je uključenu, a dok se igrate, možete je deaktivirati. u je i MagicEco mod za smanjenje potrošnje, ali nam nije jasno čemu ta funkcija, kada ona samo smanjuje jačinu pozadinskog osvetljenja i nudi “time out” za monitor, kada se sadržaj na istom ne menja duže od 10 minuta.
 

Radna rezolucija od 1920 x 1080 piksela sasvim lepo odgovara dijagonali od 22 inča i to smo konstatovali i kada smo testirali BenQ E2200HDA. Eventualno možete približiti monitor vašim očima. Kontrast matrice, prema specifikaciji, iznosi 1000 : 1, dok je dinamički podignut na čak 70.000:1, što je po našem mišljenju zaista preterivanje, bar za CCFL modele. Inicijalno, slika je možda i previše svetla, osim ako radite u dobro osvetljenom prostoru, kada su boje veoma prijatne i lepo kalibrisane. Doduše, preporučili bi smo da koristite gamma mod 3 umesto predefinisanog profila 1, bar ako radite na PC računaru.

Kontrast je prenaglašen na 68%, što nije tako loše i možemo reći da je bitno bolje izveden u odnosu na prethodnika (SM 2233BW i NW). U startu je podešen na 75% kada je dovoljno izražen, ali ne i previše intenzivan, uz veoma mali broj izgubljenih nijansi i dinamike (gotovo neprimetno). Kada je kontrast u pitanju, SyncMaster B2230H dobija vrlo dobre ocene. Pozadinsko osvetljenje (od 300 kandela po kvadratnom metru) je pokazao možda i jedinu manu ovog monitora koja bi bila vredna pomena (da na našim testovima uvek, realno, ne tražimo “dlaku u jajetu”). Na testiranom primerku je bilo izraženo i umereno probijanje pozadinskog osvetljenja. U ovoj kategoriji, monitor se pokazao nešto lošije od B2430H. S druge strane, sama reprodukcija crne je izuzetno dobra, a ne može se reći ni da umeren backlight bleeding previše kvari utisak. Vidljivi uglovi su iznenađujuće dobri, tu uključujući i vertikalni, koji jeste za nijansu manji, ali ne i osetno manji, kao kod nekih drugih modela. Ovo je vrlo bitno za monitor veće dijagonale, ali Samsung B2230H to svakako i nije, bar ne po današnjim standardima. Kada je reprodukcija boja u pitanju, monitor sa testa je prikazao glatke gradijente – fini nijansirani prelazi su karakteristika svakog kolornog kanala (R,G,B, C, M i Y). Osim toga, možemo konstatovati da će SyncMaster B2230H i bez neke posebne kalibracije prikazati prirodne i živahne boje, bez primetnijih hue odstupanja.
 

Kao što smo pomenuli, sama crna je veoma dobra i na ovom polju, Samsung B2230H je u rangu sa dva inča većim rođakom. Štaviše, primetili smo da je i odziv za nijansu bolji, bez obzira na to što model koji opisujemo ima veću rezoluciju. Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja nema, čak i u tamnijim i kontrastnim scenama, a čak i u igrama kakve su visokokontrastni Quake 3, lišen svih post-processing efekata koji bi mogli da nas zbune (i PerPixer-An se slaže sa našom inicijalnom procenom), B2230H briljira. Na kraju možemo reći da smo modelom SyncMaster B2230H zadovoljni gotovo jednako kao i sa prethodno opisanim, većim rođakom. Ovaj monitor bi mogao da dobije našu bezrezervnu preporuku, jer u klasi od 170 evra, do skoro niste mogli ni da sanjate o FullHD monitoru odličnog dizajna i izuzetnog kvaliteta, koji pritom ima i tri video priključka, tu uključujući i HDMI i DVI konektore. Rekli smo – “mogao bi” i verujemo da sada ne znate u čemu je problem, ali ako vam kažemo da Samsung SyncMaster B2230H košta 175, a SyncMaster B2430H – 185 evra, onda će vam biti jasno zbog čega se uzdržavamo.
 

Proizvođač

Samsung

Model

SyncMaster B2230H

Dijagonala / tehnologija

21.5″ Wide / TN Film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M colours

Pitch

0.245 x 0.245

Horizontalno osvežavanje

30-83 KHz

Vertikalno osvežavanje

50-76 Hz

Odziv

(5 ms – rise to fall)

Osvetljenje

300 cd/m²

Kontrast

1000:1 (DC:70.000:1 )

Ugao gledanja (H/V)

170°/160°

Bandwidth / potrošnja (*max)

205 MHz / 45 W

Dimenzije

523.4 x 400.0 x 197 mm

Masa

4,35 kg

Specijalne mogućnosti, Input

MagicBright³, MagicEco, MagicAngle, MagicReturnOff timer, Image Size Colour Effect, Customised key, Windows7, DVI with HDCP

Analog RGB, DVI, HDMI
Simple(Ball Hinge) Tilt

Cena (sa PDV-om)

~175 evra

Viewsonic VX2250wm-LED

Još jedan takmičar u klasi widescreen modela sa LED pozadinskim osvetljenjem stiže iz gotovo uvek sjajnog Viewsonica, koji i na našem tržištu ima svoje poklonike. Oznake njihovih monitora su i dalje podeljene u VA (Value), VX (eXtreme – misli se na kvalitet, verovatno), VG (Graphics) i VP (Professional), kao najviša klasa. Viewsonic VX2250wm-LED je monitor koji je poseban po tome što ima pozadinsko osvetljenje od svetlećih dioda. Lagani razvoj različitih tehnologija displeja nije odraz male konkurencije na ovom ogromnom tržištu, naprotiv. Već nam je dobro poznato da su LCD displeji, jednostavno, već dovoljno dobri za najveći broju upotreba, da se osim povećanja dijagonale i smanjenja cene, akcenat ređe baca na avanzovanje u kvalitativnom smislu. Poboljšanje na polju prikaza boja je ostvario Samsung, najpre ekskluzivno kod serije C (SyncMaster 931C), da bi kasnije taj Color Innovation postao standardni deo svih modela. Kasnije je, CW serija (Samsung SyncMaster 226CW), ponudila još verniji prikaz kolornih paleta, ali nažalost, nakon kalibracije – monitor je očigledno bio namenjen nešto naprednijim korisnicima, jer je, kao što smo i zaključili, bolji prikaz boja bilo moguće dobiti tek nakon detaljnog podešavanja. U međuvremenu, kada smo već prestali da se nadamo da će do poboljšanja ikad doći, počeli su da se pojavljuju prvi LED BLU monitori namenjeni običnim korisnicima, koji za FullHD rezoluciju i dijagonalu od dvadesetak inča ne traže da se odreknete 1500 evra, što je suma za koje je moguće pazariti najbolji LCDTV iste rezolucije, ali dijagonale od 50 inča.
 

Na benchmarku smo već imali prilike da čitamo tekstove o LCD monitorima sa tzv. “WCG CCFL” lampama. Cold Cathode Fluorescent lampe imaju skoro svi standardni TFT-ovi, ali oni namenjeni profesionalcima poseduju tzv. Wide Color Gamut lampe čija svetlost sadrži veći opseg boja, a koje se u okviru tih monitora mogu i zameniti, pošto im je radni vek kraći; kod konfekcijskih monitora se, nakon što lampe dotraju, ceo monitor mora zameniti. Profesionalna upotreba zahteva još veću preciznost u radu sa bojama, a budućnost je definitivno u tehnologiji koja za pozadinsko osvetljenje „koristi” light-emitting diodes (LED), mada su i WCG CCFL lampe i dalje dominantne. Po Samsung-ovim tvrdnjama, novi SyncMaster TFT monitor sa LED pozadinskim ovsvetljenjem (LED BLU – Light-Emitting Diode Back Light Unit) može da prikaže širi opseg boja od američkog NTSC (National Television Systems Committee) standarda (PAL je u ovom aspektu inferiorniji), odnosno 114% u odnosu na opseg boja ovog TV standarda. U poređenju sa njim, dobar klasični CCFL LCD monitor može da pruži maksimalno 82% kolornog opsega NTSC standarda, što se zbog karakteristika većine panela nikada i ne dešava, pa se ova cifra kreće oko 72-76% NTSC Color Gamut-a. I dok je ovaj opseg sasvim pogodan ili bar dovoljno dobar za sRGB kolorni prostor, drugi industrijski standardi, kakav je Adobe RGB, koji uključuje i niz kolornih profila za kamere i štampače svih vrsta, zahtevaju bolje monitore. Viewsonic za 19-inčni LED monitor koji je tema ovog teksta ne navodi koliki Color Gamut može da prikaže, dok za 22-inčni sa ponosom ističe da pokriva 118% NTSC Wide Color Gamuta. Nažalost, ovde se radi o modelu iz VLED serije, koji ima 16:10 odnos stranica i radi u rezoluciji od 1680 x 1050 piksela, a i dosta je stariji model od VX2250wm-LED primerka, koji smo mi testirali i za koji, baš kao i za Viewsonic VX1932wm-LED nije navedeno koliki kolorni opseg pokriva.
 

Dobri TN+Film monitori, a to znači oni koji ne spadaju u grupu „takmičare na 100 metara, odnosno 2 milisekunde”, imaju ujednačene karakteristike – umerene i prijatne boje, prirodan kontrast, ravnomerno osvetljenje i bar dobre vidljive uglove. Viewsonic VX2250wm-LED dosta podseća nekoliko novijih Viewsonic monitora koje smo testirali i koji, na svu sreću, više ne liče na one čiji se “dizajn” zadržao isuviše dug niz godina. Kompanija Viewsonic ranije, baš kao ni Panasonic sa TV aparatima, nije polagala mnogo na dizajn, vodeći se logikom, da je bolje ulagati u tehnologiju u koju se, ipak, gleda sve vreme, a ne samo dok se kupuje. Ipak, moramo priznati da je Viewsonic VX2250wm-LED jako privlačan TFT monitor, koji gotovo da može da stane rame uz rame sa novim LG i Samsung modelima. Iz profila je slim, a ni iz “anfasa” nije neprivlačan. Dakle, u pitanju je 21.5-inčni monitor sa tilt postoljem. Nagib ekrana se može promeniti za 25 stepeni (od -5 napred do 20 stepeni ka nazad). Okvir oko ekrana je izuzetno uzak sa leve i desne strane, kao i sa gornje ivice, dok je sa donje prisutna “brada”. Iako je solidno tanak, u njega je integrisan i AC adapter. Osim standardne promene ugla, koja je minimalna, nećete naći druge „mehanizme” koji bi popravili utisak o ergonomiji. Monitor će stajati na onoj visini na kojoj je bio kada ste ga otpakovali iz kutije i stavili na sto.

OSD tasteri su tradicionalno smešteni na malu površinu ispod logotipa monitora, za razliku od većeg broja slučajeva u poslednjih desetak godina, kad su se nalazili sa desne strane ili ispod donje ivice. Od video priključaka, sa zadnje strane zatičemo analogni i digitalni, mada od HDCP nema ni pomena na sajtu, što ne znači da nije podržan. Za završnu obradu moramo dati konstataciju da je veoma dobra – plastika ne krcka ni kad se kućište monitora jače pritisne, a može se reći da su spojevi veoma dobro uklopljeni. Za naše tržište, ovaj monitor stiže u varijanti sa oba kabla (analogni i digitalni) iako na samom sajtu piše da je u paketu samo analogni kabl. Nažalost, Viewsonic još uvek nije razvio softver kakav imaju Samsung i LG (MagicTune i forteManager), ali su tu lako promenjivi profili slike – Normal, User, Movie, Text i sl. OSD je prilično dobro rešen, jednostavan je i lako razumljiv, a odlično je i to što je implementirana tehnologija samo-podešavanja slike, šta god to značilo. No, iako Viewsonic ističe da će tamne biti tamnije nego ikad, u praksi to, nažalost, znači ono isto što smo naveli kao osnovnu manu kod Samsung LED televizora – kada je potrebno prikazati jako tamnu sliku, monitor će jednostavno da isključi pozadinsko osvetljenje, ostavljajući tako samo ambijentalnu svetlost da osvetljava TN panel. Dakle, verovali ili ne, svetlost iz ambijenta odlazi na difuzor, odbija se i u jako maloj meri osvetljava piksele koje je, još uvek nekako moguće videti).

Ako zanemarimo ovaj problem, koji se javlja kod svih Edge-lit LED TFT uređaja, možemo reći da je osvetljenje je veoma ravnomerno, što se odmah primećuje i na jednobojnom desktopu, pa smo krenuli sa test programima, kako bi mu pronašli neke eventualne greške. Kontrast matrice, prema specifikaciji iznosi čak 1000:1, dok je dinamički sve veći u svakom novom testu monitora koji pišemo za vas. Ovoga puta, on se “popeo” na fantastičnih 10.000.000 : 1. Da, deset miliona prema jedan. Dakle, ako znamo da postoji samo 256 nivoa osvetljenja na RGB mediju kakav je monitor, podelite brojku od deset miliona sa cifrom od 256 i znaćete… Na DC više ne obraćamo previše pažnje – i to je najfiniji način da kažemo naše mišljenje na tu temu. Realan statički kontrast je prilično konkretan, što je prvi uslov za dobru dinamiku, pa smo jedva dočekali da vidimo koliki je njegov realni maksimum. Već na 70% je više nego dovoljan, a negde na 78-79% dolazi do prvih neželjenih efekata prelivanja, što se vidi u našim test programima kakav je Monitor Test. Čak i pri jačem ambijentalnom osvetljenju, retko kome će zatrebati veći kontrast. Smatramo da je to nepotrebno u kućnim primenama, a ako se posmatraju multimedijalni sadržaji ili igraju igre, verujemo da će i nekih 65% biti sasvim dovoljno.

Viewsonic VX2250wm-LED ima ukupan kontrast koji je veoma dobar, a uz to je jako bitno i da je prikazana slika što manje digitalna i prirodnija, što na ovom modelu i jeste slučaj. Boje su dovoljno jarke i solidno podešene već “out of the box”. Pozadinsko osvetljenje je veoma dobro, što je posebno bitna stvar za Edge-lit LED monitor, pa nam je drago što na primerku sa testa nije probijalo na ivicama, a ono što zaista oduševljava je uniformnost osnovnih boja, uz još bolju uniformnost najsvetlije nijanse. Ovo je sjajno dostignuće za monitor sa TN+Film tipom panela, pogotovo ako znamo da blaga zatamnjenja po uglovima, pri prikazu čisto bele, nisu strana za widescreen LED modele. Crvena i zelena su, već standardno za TN tehnologiju, nešto izraženije, a broj detalja u svetlijim delovima sive su manji nego kod IPS, a pogotovo PVA panela (podsetićemo – S-IPS je poznat po odličnoj reprodukciji boja i često se “uparuje” sa WCG backlight-om, dok su VA matrice poznate po dobrom kontrastu i odličnoj crnoj).
 

Takođe, raduje nas i činjenica da su vidljivi uglovi kod Viewsonic VX2250wm-LED monitora dosta dobri, tu uključujući i vertikalni ugao koji je naravno, ipak nešto manji. Kada je reprodukcija boja u pitanju, rekli bi smo da na ovom polju Viewsonic izuzetno dobar, pa je već odavno “oduvao” gore pomenute konkurente (iako su oni na tržištu već i predugo). Viewsonic VX2250wm-LED je gradijente prikazao veoma dobro, ali to nije ni čudo za monitor koji ima odziv od “čak” 5 milisekundi. Ipak, nismo se plašili da ćemo primetiti mnogo problema kod prikaza jako brzih scena u igrama. Test “crne” prolazi veoma dobro i retko smo viđali TN monitore koji su bolji za gledanje filmova. Ipak, mnogo nam je smetala činjenica da se LED gasi u tamnim scenama, mada je prag za gašenje dosta niži nego kod “omraženih” Samsung Edge-lit LED TV uređaja (serije 6, 7 i 8). Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja nema, čak i u tamnijim i kontrastnim scenama. Ipak, čini se da smo primetili stare dobre TFT duhove u najbržim FPS-ovima koji nemaju motion blur, ali ovo definitivno ne može da smeta, jer smo mi ipak samo znali gde treba da gledamo i gde je najbolji primer da se to odmah primeti. Slika koju Viewsonic VX2250wm-LED prikazuje je praktično u samom vrhu onoga što se može izvući iz TN tehnologije i smatramo da je ovaj monitor prilično dobro uravnotežen kada je kvalitet prikaza u pitanju. Smatramo da upravo VX2250wm-LED predstavlja jedan od najatraktivnijih TFT monitora ove dijagonale koji se sada može kupiti na našem tržištu. Svakako, nešto je skuplji za svoju dijagonalu, ali je i – provereno dobar.
 

Proizvođač

Viewsonic

Model

Viewsonic VX2250wm-LED

Dijagonala / tehnologija

21.5” class /TN Film

Fizička rezolucija / boje

1920 x 1080 / 16.7 M

Pitch

0.245 x 0.245

Horizontalno osvežavanje

24~83Khz

Vertikalno osvežavanje

50-75 Hz

Odziv

5 ms GTG

Osvetljenje

250 cd/m²

Kontrast

1000:1 (typ); 10,000,000:1 (dynamic)

Ugao gledanja (H/V)

170˚/ 160˚

Bandwidth / potrošnja (*max)

220 MHz / 26 W

Dimenzije

521 x 404 x 190 mm

Masa

4.7 kg

Specijalne mogućnosti, Input

AC power switch, Up, Down
OSD Auto Image Adjust, Contrast/Brightness, Input Select (D-SUB, DVI), Color Adjust, (sRGB, 9300K, 7500K, 6500K, 5000K, User Color [R, G, B]), Information, Manual Image Adjust (H/V Position, Horizontal Size, Fine Tune, Sharpness, Dynamic Contrast, Aspect ratio [1:1, Fill Aspect Ratio, Full Screen], Display Mode [PC Mode, HD Mode]), Setup Menu (Language, Resolution Notice, OSD Position, OSD Timeout, OSD Background, OSD Pivot), Memory Recall

2x DVI-I, D-Sub, USB hub x4

Cena (sa PDV-om)

~200 evra

Zaključak

Pre nego što pogledate ovaj zaključak, moramo vas vratiti na prethodni deo ovog uporednog testa, kako biste tamo videli šta smo naveli o već testiranim modelima. U nastavku ćemo se posvetiti modelima koji su naknadno testirani. Krenimo redom, od Acer-a: za svakodnevnu upotrebu i dosta multimedijalnih sadržaja, Acer H233H je praktično savršen monitor. On će manje zahtevne korisnike oduševiti, ali će njime i zahtevniji i iskusniji korisnici, koji znaju šta u ovoj klasi mogu očekivati, biti veoma zadovoljni. Najveća prednost su mu cena i kvalitet, a mana je, uslovno rečeno, nešto suženi kolorni prostor koji on može da prikaže, što bi smetalo samo korisnicima koji se bave pripremom za štampu ili obradom fotografija, a ovaj monitor njima, kao uostalom ni najveći broj Twisted Nematic baziranih ekrana, nije ni namenjen. Acer H233H je veoma dobro rešenje za sve korisnike kojima je potrebno da na ekran povežu veći broj uređaja (recimo, računar, konzolu i TV box / tjuner). Njegove prednosti su i kvalitet koji je ujednačen u praktično svim bitnim kategorijama, a ono što mu nedostaje su bolja ergonomija i dodaci, koji malo kog kupca monitora kod nas interesuju (web kamera, usb portovi, čitači flash kartica i sl.). Zbog kvaliteta koji nudi, kao i brojnih video ulaza po pristupačnoj ceni, Acer H233H od nas dobija zvaničnu preporuku! Acer S243HL nije monitor koji će svakoga zaintrigirati. To nije prosečan monitor, kada ga posmatrate spolja, jer će mu poći za rukom da impresionira posmatrača sa strane i gotovo svakoga ko ne bude uočio njegov prosečan kvalitet slike. Neki korisnici će iz njega moći da izvuku više, ali oni ni dobijenim verovatno neće biti zadovoljni. Ipak, kupci koji traže pre svega atraktivan monitor koji nije loš ni kada je prikaz slike u pitanju, a žele da ga povežu na više računara ili konzola za igranje, mogu u ovo modelu da vide zanimljivo rešenje. Osim izuzetnog kvaliteta i velikog broja audio i video konekcija, krasi ga i dobro odmerena cena, a nedostaje mu pomalo kontrasta, preciznije boje i bolja ergonomija.
 

Acer H235H – Benchmark Highly Recommended Award

Testirani BenQ G2420HD i HDBL su ostavili sjajne utiske na nas – ponovićemo još jednom i to da je od TN-Film monitora samo možda SyncMaster XL2370 ostavio “jači” utisak, pa BenQ SensEye G2420HDBL preporučujemo svim korisnicima koji žele veliku rezoluciju, precizne boje, dobru dinamiku i ubedljivu crnu, a ne smeta im nešto niža ergonomija. Ako nas pitate za koji model bi trebalo da se odlučite, razmislite dobro. SensEye G2420HD ima, osim DVI i D-Sub priključka još i HDMI konektor, koji HDBL modelu nedostaje, iako košta 10 evra više. S druge strane, kada se odradi osnovna kalibracija, SensEye G2420HDBL nudi i kvalitetniji prikaz boja. Sa za nijansu jeftinijim modelom imate bolju konektivnost, a sa drugim nižu potrošnju, za nijansu bolji prikaz boja i kontrast, ali “gubite” HDMI konekciju…

BenQ SensEye G2420HDBL – Benchmark Highly Recommended Award

Kada je Samsung u pitanju, možemo reći da smo prilično zadovoljni viđenim, ali nakon viđenog sa modelima iz XL serije, odnosno sa LED pozadinskim osvetljenjem, nekako smo ostali ravnodušni na ono što nam je prikazao Samsung PX2370, koji smo prikazali u prethodnom delu ovog uporednog testa. Zbog toga, modeli SyncMaster B2430H i B2230H ostaju bez zvaničnih nagrada, iako nisu bitno ili vidljivo lošiji od nekih modela kojima smo ovde dali preporuke (ali su od njih nešto skuplji). Istina, modelima SyncMaster B2430H i B2230H smo bili zadovoljni, a ako ste ljubitelji Samsung brenda, preporučujemo, svakako, veći model jer SyncMaster B2230H košta 175, a SyncMaster B2430H – 185 evra. Ne bi trebalo da zaboravite da za oko 60-70 evra više možete dobiti i dosta drugačiji i po našem mišljenju bolji – SyncMaster F2380.
 

Viewsonic VX2250wm-LED – Benchmark Highly Recommended Award

Slika koju Viewsonic VX2250wm-LED prikazuje je praktično u samom vrhu onoga što se može izvući iz TN tehnologije i smatramo da je ovaj monitor prilično dobro uravnotežen kada je kvalitet prikaza u pitanju. Testirani VX2250wm-LED predstavlja jedan od najatraktivnijih TFT monitora ove dijagonale koji se sada može kupiti na našem tržištu. Svakako, nešto je skuplji za svoju dijagonalu, jer se za još isti novac može pazariti BenQ sa LED pozadinskim osvetljenjem koji je gotovo jednako dobar, ali smatramo da ne bi bilo nimalo fer da zbog toga ovaj sjajni Viewsonic ostane bez zvanične preporuke.

Acer monitore na test ustupio CT Computers.
BenQ i Samsung monitore na test ustupio KimTec.
Viewsonic monitor na test ustupio Viewsonic.