Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Uporedni test Plasma TV uređaja Q3, 2010.
LCD tehnologija jeste dosta napredovala u poslednjih pet godina, ali se isto može reći i za plazma ekrane, iako se o njima mnogo manje priča među “običnim” korisnicima. Zaljubljenici u audio-video tehnologije, ipak, daleko više diskutuju o plazmama, što je zanimljiva činjenica pogotovo ako se u obzir uzme i daleko manji broj različitih uređaja iz kategorije plazmi u odnosu na LCD. I dok je činjenica da su LCDTV uređaji daleko popularniji i brojniji, ali to, kao i sa svim stvarima, ne znači da su bolji. Osim toga što se plazma televizori ne prave ispod veličine od 37 inča, oni su i za nijansu podložniji kvarovima, osetljiviji na transport i nešto su veći potrošači elekrične energije – mada je i na ovim poljima plazma tehnologija dosta napredovala. I dok TFT panele razvija i proizvodi daleko veći broj proizvođača, (a sami ekrani od tečnih kristala se nalaze svuda – od displeja na satovima i mobilnim telefonima, preko ekrana unutar monitora i TV aparata, sve do ogromnih ekrana u izlozima i na bilbordima), plazma tehnologija je u nešto užoj upotrebi, pa se gotovo isključivo može naći u TV prijemnicima. Istina, televizor je danas i mnogo više od TV prijemnika, jer mnogi modeli imaju ne samo mogućnost da rade kao monitori, već i da (autonomno) pristupaju internetu, a uz to i dekodiraju DivX ili HD video (pa i audio) signal ili snimaju TV program. Upravo zbog toga je i priča o HDTV uređajima, testiranje istih i sve ono što nas očekuje u budućnosti (ko je rekao 3D?) jako uzbudljiva
Nakon četiri uporedna testa LCDTV uređaja, red je došao na „plazme“. Iako smo u startu mislili da će biti potrebe da pravimo dva ovakva testa, ispostavilo se da je realan izbor modela još uži od očekivanog, a kada smo od ukupnog broja od oko dvadeset modela plazma TV uređaja eliminisali one koji rade u rezoluciji 1024 x 768 i 1366 x 768 piksela (koliko god njihove cene bile primamljive), na raspolaganju je ostalo svega desetak modela, dijagonala 42, 50 i 58 inča. Nažalost, najpopularnija dijagonala od 46 inča je izostala sa testa – najveći broj je prodat neposredno pre i tokom svetskog prvenstva u fudbalu. Do početka back-to-school sezone na stanje domaćih prodavaca (Tehnomarket Evropa, BigBang i ComTrade Shop) će stići još dosta novih modela sa potpisima kompanija Samsung i LG, kao i jači modeli većih dijagonala iz Panasonica, pa ćemo se i mi i njima pozabaviti i posvetiti im pažnju kroz drugi ovogodišnji uporedni test Plasma TV uređaja. Ipak, ne može se reći da Plasma televizori nisu atraktivni samo zato što je izbor „loš“. Jer, izbor je samo kvantitativno loš, jer je kvalitet bio i viši od onog koji smo inicijalno očekivali.
Pre nego što nastavite sa čitanjem ovog uporednog testa, moramo vas uputiti na naš poseban uvod u test plasma TV uređaja, u kome možete saznati prednosti i mane ove tehnologije, ali i pročitati priču o tome kako radi plasma ekran i koji su mitovi o njima netačni, a koji više ne važe. Najbitnije detalje ćemo ponoviti. Plazma ekran je, dakle, kao i LCD ili OLED, jedan od tipova ravnog i tankog ekrana i sastoji se od velikog broja ćelija u kojima se nalazi smeša plemenitih gasova, najčešće helijuma, neona i ksenona. Ovi gasovi se, slično onom u neonskim lampama, pod naponom pobuđuju i prelaze iz gasovitog agregatnog stanja u stanje plazme, koja zatim emituje svetlost u ultraljubičastom opsegu, koje ljudsko oko ne može da detektuje. Ipak, ova svetlost pobuđuje fosforecentni premaz unutar ćelija, koji emituje svetlost vidljivog spektra. Svaki piksel poseduje tri subpiksela u jednoj od osnovnih boja, baš kao i kod LCD matrice, s tom razlikom što (sub)pikseli kod plazme emituju svetlost, dok je kod LCD-a samo prelamaju (i pretvaraju u određenu nijansu). Sam plazma ekran se sastoji od plazma matrice, koju čine stotine hiljada ćelija sa smešom plemenitih gasova, koji je smešten “u sendvič” između dve staklene ploče, koje nisu identične. Plazma matrica se, kao što možete videti na priloženom crtežu, sastoji od samih piksela, ali i neophodnih elektroda: elektrode za adresiranje piksela se nalaze iza matrice, dok su elektrode za ekran smeštene ispred matrice, između dva sloja od posebnog materijala, koji je dodatno premazan tankim slojem magnezijum-dioksida i zajedno sa display elektrodama čini prvi dielektrik. Pod naponom, dielektrici se na tačno određenim adresama postavljaju na različite nivoe napona i u odnosu na sloj dielektrika sa elektrodama za adresiranje (address) prave različite razlike potencijala (napona), što subpiksele na određenim pozicijama pobuđuje, jer se gasovi pretvaraju u plazmu, emituju ultraljubičastu svetlost koja pobuđuje fosfor unutar ćelija, koji zatim emituje vidljivu svetlost u određenoj boji i intenzitetu. Plasma ekran možete posmatrati kao matricu sastavljenu od stotina hiljada neonskih lampica i sasvim je jasno zbog čega on nema problem sa vidljivim uglovima. Najjednostavniji način da se objasni zbog čega plazma nema problema sa vidljivim uglovima je sledeći: svaki piksel emituje svetlost i to u „svim pravcima prema posmatraču“, dok svetlost koja dolazi sa LCD-a potiče od pozadinskog osvetljenja, pa na LCD ekran možete gledati kao na skup malenih ključaonica, poput onih na vratima. Kada gledate kroz ključaonicu, najviše ćete videti ako gledate kroz nju sasvim pravo. Ako se pomerite u levo ili desno, videćete sve manje i manje.
Plasma ekrani: zablude, mitovi i aktuelnosti
Prednosti plazme su u tome što imaju izuzetno visok kontrast. Sam kontrast je zapravo odnos u osvetljenosti između najsvetlije i najtamnije „boje“ koja je prikazana. Ako je kontrast nizak, ne možete videti veći broj suptilnih detalja, dinamika je loša, a boje postaju isprane i samim tim, čitava slika neubedljiva. Za plazma TV uređaje se kaže da imaju veći kontrast, iako mnogi, kada ih uporede sa novim LCDTV uređajima, ne bi mogli da se slože sa tim. Trik je u tome što je kontrast kod plazma ekrana efektivno jako veliki zbog toga što je osvetljenost najtamnije crne 0.00 lumina (određeni pikseli ne emituju nikakvu svetlost), dok je kod boljih LCD televizora negde oko 0.15-0.2 lumina (LCD panel ne može da zadrži svu svetlost koja dolazi od pozadinskog osvetljenja).
Još jedna prednost plazma ekrana je u tome što ih je tehnološki daleko lakše napraviti u većim dijagonalama od konkurentnih tehnologija. Postoje i primerci plazma ekrana koji imaju i više od 150 inača (skoro 4 metra dijagonale). Naime, plazma ekran retko kada može biti manji od 37 inča, s obzirom na to da se piksel u kome se nalazi plazma “gas” može smanjiti samo do određenog nivoa (ispod 32, a nekad i 37 inča je već neisplativo). Istovremeno, piksel se kod LCD-a može minijaturizovati, bezmalo, koliko god je to potrebno, s obzirom na to da sam piksel ne emituje svetlost, već je samo “boji”. Odatle potiče i najpoznatija mana LCD tehnologije, koja sve više to i nije. Naravno, govorimo o loš(ijem) prikaz(u) crne boje zbog nemogućnosti totalnog zaustavljanja osvetljenja koje dolazi iz pozadine, bilo da je tamo CCFL ili LED BLU . Tako se ranije, pri posmatranju LCD ekrana u kompletnom mraku moglo primetiti da crna boja (pri prikazu filmova, tokom tamnih scena) zapravo nije bila crna, već je tamno siva. Vremenom je tehnologija napredovala, pa su se proizvođači LCD televizora znatno poboljšali upravo na ovom polju. Današnji modeli LCD televizora, u zavisnosti od cene, prilaze jako blizu nivou dubine crne boje koju pruža plasma.
Debljina plazma ploče je nešto veća od debljine najmodernijih Edge-lit LED LCD ekrana, ali opet omogućava da se uređaji sa njima okače na zid. Iako mnogi smatraju da samo LED LCDTV ekrani mogu da budu tanki, Panasonic i Samsung u ponudi imaju i dosta tanke plazma TV uređaje. Primera radi, Samsung plazma ekrani serije 8 za 2010 godinu su tanki isto kao i Edge-lit LCDTV ekrani! Plazma uređaji troše, naravno, najviše kada prikazuju kompletno belu sliku, za razliku od LCD-a, kod koga pozadinsko osvetljenje stalno svetli u svojoj celosti (osim kod novih LED LCD ekrana sa direct-dimming funkcijom). Mana plazma ekrana leži u nešto većoj maksimalnoj potrošnji, ali ako govorimo o poslednjim generacijama i tipičnoj potrošnji (najčešći primer po mnogim izvorima je poslednja 2009+ NeoPDP generacija Panasonic plazma ekrana), uporediva je sa potrošnjom CCFL LCDTV uređaja (porede se, logično, iste dijagonale). Ljubitelji LCD tehnologije će se, opet, pozvati na LED LCDTV uređaje, koji troše oko 30% manje u odnosu na klasične LCD uređaje sa CCFL pozadinskim osvetljenjem. Poslednje generacije plazma ekrana su i dugotrajnije od LCDTV uređaja sa CCFL osvetljenjem, sa procenjenim životnim vekom od oko 100 hiljada radnih sati (34 godine upotrebe, ako svaki dan u godini uređaj radi 8 časova), naspram 60.000 časova na koliko je procenjen radni vek većine LCD ekrana. Naravno, sve ovo govori da su obe tehnologije već veoma sazrele, tako da o ovim stvarima ne bi trebalo ni razmišljati.
Stvar oko koje mnogi korisnici i dalje nepotrebno brinu je i burn-in efekat, koji je bio realan problem na prvim genracijama plazma ekrana, jer je bio neuporedivo izraženiji u odnosu na moderne PDP panele, koji poseduju i inteligentne alate koji sprečavaju pojavu ovog neželjenog efekta i mnogo pre nego što bi mogao da se pojavi. Zbog prirode fosfornog elementa u ćelijama i u slučaju da je stanje ćelije nepromenjeno jako dug period vremena, sam element gubi sposobnost da jednakim intenzitetom emituje svetlost, pa se ti delovi ekrana (tj. ti pikseli) izdvajaju u odnosu na okolne (niži nivo osvetljenja), tako kreirajući efekat “upečenosti” (engl. burn-in), koji izgleda kao “duh” objekta ili grafičkog elementa koji je bio jako dugo prikazan na ekranu. Osim toga, tu je i blaža verzija Burn-in nuspojave koja se zove Image retention, a koji se zadržava u periodu od nekoliko sekundi, sve dok tamnu sliku ne zameni nov sadržaj. Za razliku od Burn-in efekta, ova nuspojava i nije nešto o čemu bi trebalo da brinete. Novi NEO-pdp paneli kod Panasonic plazma TV uređaja znatno smanjuju mogućnost obe pojave zbog dosta smanjene veličine ćelija, koje imaju promer od svega 20 nanometara, u odnosu na ćelije od 100nm koje su bile prisutne kod starih G10 panela. Proizvođači plasma TV uređaja su u uređaje implementirali razne metode kako bi se ova pojava sprečila (zamena tj. rotacija piksela, image washing, screen-savers itd.).
Kao što smo već rekli, Plazma TV ekrani imaju najbolju reprodukciju crne boje, mada je sa pojavom LED-backlight ekrana, LCD gotovo dostigao “plazme”. Naravno, za najbolji prikaz crne, istovremeno sa svetlijim nijansama, biće vam potreban Dynamic RGB tj. Full LED backlight LCD ekran sa opcijom local dimming-a. Upravo se sposobnost ekrana da u isto vreme prikaže potpuno crnu i svetle nijanse smatra “dinamičkim opsegom”. Iako će vam se u radnjama učiniti da i LCDTV uređaji imaju dobre crne, imajte u vidu da su radnje fantastično osvetljene, te da ćete u toplini kućnog doma posmatrati (filmove) u nešto do mnogo zamračenijim ambijentima, što potpuno menja percepciju koju svako ima kada posmatra tamne scene. Bolji prikaz crne ne možete postići smanjenjem osvetljenja (brightness) jer se tako istovremeno gubi dinamički opseg, pa je praktično nemoguće razaznati suptilne detalje u tamnijim delovima sive (tzv. black shadow detail). Baš u ovim stvarima plazma TV ekrani su bolji od standardnih LCDTV uređaja, dok su, s druge strane, LCD-ovi bolji od plazmi pri prikazu jako svetlih scena, te su pogodniji za gledanje TV programa tokom dana i u jako osvetljenim prostorijama. Dakle, plazma televizori nisu pogodni za jako osvetljene prostorije, a kako ne mogu da prikažu uniformno svetlu površinu onoliko svetlo koliko to može LCDTV, generalno neće ponuditi toliko kontrastnu sliku u slučaju da ga posmatrate u jako osvetljenoj prostoriji (recimo, dvostrano orijentisana dnevna soba tokom prepodneva ili popodneva). Refleksija je još jedan problem kod plazma TV uređaja, jer svaki od njih ima zaštitno stakla koje opet ima i određen nivo refleksije, pa ako je vaš stan tokom dana prilično osvetljen, a tv program uglavnom gledate preko dana, LCD bi bio logičniji izbor. Ipak, tokom večernjih časova, nijedan LCDTV neće pružiti tako živu i prirodnu sliku kao što će to učiniti dobra “plazma”.
Pomenimo još jednom i pojam pokretne rezolucije (motion resolution), koja predstavlja podatak o tome koliko linija televizor prikazuje prilikom pokretne slike. Što je veći broj pokretnih linija, prikaz slike u brzim scenama će biti detaljniji i imaće manje “motion blura” i “ghostinga”. Prosek kod LCD televizora kreće od 300 linija (od mogućih 1080 kod FullHD 1080p televizora), preko 700-800 linija kod novijih modela sa 100Hz ekranima i čitavih 1080 linija kod Plazma TV uređaja. Opet, kod ovih TV aparata se može javiti i novi problem, koji izaziva interpolacija, tj. ubacivanje nepostojećeg frame-a između dva već postojeća frame-a da bi se dobio fluidniji prikaz i izbegao motion blur (TV signal podrazumeva daje 50 (polu)sličica u sekundi, tj. 50 Hz). Punih 1080 linija pokretne rezolucije, naravno, prikazuju novi FullHD 1080p NEO-pdp plazma ploče tj. televizori (600Hz sub-field drive). Još jedna od naširoko pominjanih prednosti plazma ekrana je i činjenica da imaju gotovo beskonačno mali odziv (0.001 ms u odnosu na LCD kod kojih je prosek, u praksi od 4-5 do 12 ms). Na kraju, jedna od najvećih prednosti plazma TV uređaja je što za visok kvalitet prikaza koji u odnosu na prosek LCDTV uređaja, nude – koštaju znatno manje. Primera radi, fantastična Panasonic Viera Full HD plazma poslednje generacije, dijagonale od 46 inča, košta oko 1100-1200 evra, dok LCDTV sa Full-LED pozadinskim osvetljenjem (kakav jedino i vredi porediti sa ovakvom “plazmom”) košta gotovo duplo više (1900-2000 evra).
Iako su LCDTV aparati mnogo bolji od TN-baziranih desktop monitora kada je u pitanju vidljivi ugao, situacija i dalje nije idealna i plazma ekrani i dalje nisu dostignuti (baš kao što nisu dostinuti ni u brzini odziva, dubini crne ili uniformnosti). I dok proizvođači deklarišu ugao gledanja od blizu 180 stepeni (što donekle jeste tačno, jer ćete videti sliku čak iz “mrtvog” ugla), to nikako ne znači da će kontrast i osvetljenost, pa čak i definicija boja ostati isti pri svakom uglu kao što je to slučaj kod plazma ekrana. Prosečni realni ugao gledanja kod dobrog LCD ekrana unutar TV aparata bi bio nekih 30 stepeni sa leve i desne strane (ukupno 60 stepeni) pre nego što slika počne da menja karakteristike. Kod TN film monitora, ovaj ugao je i do tri puta manji, pa je onda jasno zbog čega smo rekli da kod LCDTV uređaja ovo više ne predstavlja problem. Ipak, ako računate na to da na svoj TV gledate iz jednog od ćoškova vaše sobe, još jednom razmislite o tome da li je za vas bolji izbor plazma, jer je kod njih vidljivi ugao zaista realnih 180 stepeni…
Kako smo testirali?
Kao i prilikom prošlog testa, moramo naglasiti da su uslovi za testiranje bili veoma loši – svi modeli sa uporednog testa koji sledi su bili testirani u prodavnicama prodajnih lanaca Tehnomarket Evropa i ComTrade Shop. I ovoga puta, osvetljenje pod kojim smo radili je bilo veliko, TV aparati na različitim visinama (od poda sve do iznad naše glave), a mi smo često morali dosta toga da improvizujemo, jer za neke od modela nismo uspeli da dobijemo ni daljinski upravljač! Osim činjenice da nismo mogli da upoređujemo prikaz crne boje i nivo probijanja pozadinskog osvetljenja, jer je na svakom modelu pod ovim osvetljenjem prikaz crne boje bio identičan. Idealno bi bilo da je bilo moguće doneti svaki od modela i testirati ga u kontrolisanim, “laboratorijskim” uslovima, u kojima bi bilo moguće oceniti dubinu crne, tačnost boja, vrednosti gamme, uniformost crne boje i da li postoji backlight bleed. Kada su ove informacije u pitanju, za dobar broj modela smo morali da se poslužimo i informacijama kojima smo raspolagali, bilo zvaničnim, bilo nekim drugim, tu uključujući i informacije sa različitih specijalizovanih foruma koji se bave HDTV tematikom.
Ako neko smatra da je jednostavno organizovati prevoz više desetina HDTV uređaja iz radnje do kuće, pri čemu najveći broj njih moraju da nose dve osobe, onda mi takvu osobu pozivamo da nam pomogne u realizaciji narednog teksta J. I sam potpisnik ovih redova se dobro seća da je tokom kupovine svog Panasonic plazma uređaja morao da poručuje dolazak specijalnog taksi vozila, jer se Plasma televizori moraju transportovati u uspravnom položaju. Možda najveći problem je i u tome što u Srbiji ne postoji sajt koji se bavi profesionalnim testovima LCD i Plasma televizora, niti se najveći broj kupaca odlučuje za LCDTV nakon čitanja testa na benchmark sajtu (već pre na osnovu informacije koju dobije od prodavca, na osnovu dizajna, cene i toga koliko “voli” određeni brend). Ne samo da naše prodavnice nisu spremne ni da izdaju robu na test, već bi i za ozbiljniji test u kontrolisanim uslovima bilo potrebno mnogo vremena i resursa – za jedan dan bi se u tim uslovima moglo istestirati svega 3-4 modela, što znači da je za ceo test potrebno 10 do 15 radnih dana, ako u sve uključimo i transport. Kada su TFT monitori u pitanju, za njih važi sasvim druga priča jer dijagonale idu samo do 24 inča (retko kada više) i mnogo ih je lakše transportovati, te njih uvek testiramo u idealnim uslovima.
Za testove televizora smo i ovoga puta koristili pozajmljeni notebook, a ovoga puta je to bio jedan HP ProBook računar sa HDMI priključkom i discrete Radeon Mobility HD grafičkom kartom sa sopstvenom memorijom, koja podržava video akceleraciju. Od softvera smo uglavnom koristili program pod imenom “Checkemon” koji je zapravo namenjen testu TFT monitora. Drugi program koji je korišćen dosta manje je bio program pod imenom “MonitorTest”. Od filmova koje smo koristili na testu su se našle Full HD verzije filma “300”, “Dark Knight”, ali i “Matrix Revolutions”, “Star Wars Episode III” i nekoliko epizoda serije Lost u DivX SD, 720p i 1080p rezoluciji. Od plasma TV aparata smo testirali samo Full HD modele, a dosta manje pažnje smo posvetili modelima koji će uskoro biti povučeni iz prodaje. Iako smo za testiranje plasma TV-a izbacili neke od testova (provera odziva i vidljivih uglova, npr.), morali smo da obratimo više pažnje na procesiranje signala, a napravili smo i test koji otkriva problem sa zadržavanjem starog prikaza slike ( image retention), o kome smo pisali u uvodu. Pošto eventualnu pojavu burn-in efekta iz razumljivih razloga ne možemo da testiramo, testirali smo upravo kakva je situacija sa image retention-om, kao i da li postoji odraz slike na staklu i koliko je izražen, a obratili smo i više pažnje na uticaj refleksije i okolnog osvetljenja na ukupan prikaz slike.
LG Infinia 50PK760
Kompanija LG je poznata po vanserijski dizajniranim HDTV uređajima, bilo da se radi o Scarlet LCDTV prijemnicima koji su pre par godina osvojili ogroman broj nagrada, sve do Infinia serije ekrana bez okvira (borderless design). I dok na tržištu LCDTV uređaja postižu brojne uspehe sa svojim, uglavnom IPS baziranim CCFL i Full LED televizorima, na tržištu „plazmi“ još uvek nisu postali priznati kao što je to slučaj sa Samsung-om (kome je takođe bilo potrebno nekoliko „sezona“ trčkaranja u plej-ofu da bi mogao da se približi igraču br.1 – kompaniji Panasonic). U prodaji smo naišli samo na nekoliko LG plazma HDTV ekrana, od kojih su samo dva 50-inch modela imala dovoljno dobru specifikaciju da se kvalifikuju za naš uporedni test (drugim rečima, podržavali su Full HD rezoluciju i nisu modeli stariji od dve godine).
Na prvi pogled, LG Infinia 50PK760 izgleda kao veoma dobar plasma TV uređaj. U startu, dakle, obećava. I tu ne mislimo samo na očekivano sjajni dizajn, pored koga većina Panasonica izgleda kao da gledate u VOX ili VIVAX TV na poslednjim policama Tempo hiper-marketa. Ne mislimo ni na kvalitetan finiš, njegove slim linije (mada, u odnosu na poslednje LED serije iz LG-a i Samsung-a, Infinia 50PK760 ne deluje baš toliko tanano) ili staklo koje prekriva čitavu površinu ekrana, zajedno sa ivicama (čitava prednja strana je u jednoj ravni). Ovo je prvi plasma TV sa kojim smo se susreli i družili, a da smo shvatili da se lako može okačiti na zid. Ako ste pogledali specifikaciju, vidite da ovaj TV podržava zaista dosta novina o kojima smo već pisali u uporednim testovima LCDTV uređaja. Pored LAN priključka, tu je i podrška za online servise (LG NetCast – YouTube, AccuWeather, Skype itd.). USB 2.0 konektor možete iskoristiti da povežete eksterni hard disk, flash drive, a sa njega će u TV ugrađeni plejer reprodukovati MP3 i WMA muziku, nekoliko formata slika, ali i mnoge MPEG2 i MPEG4 video formate, uključujući i DivX (HD) i x264. Zanimljivo je da podrška za DLNA podrazumeva i automatsku instalaciju nekih uPnP uređaja, pa na LG Infinia 50PK760 možete instalirati i USB Wireless karticu. LG 50PK760 koji smo testirali ima i Bluetooth čip, koji omogućava da sam TV direktno pristupi drugom uređaju (mobilni telefon, neki foto-aparati itd.) koji takođe ima BT i da sa njega pročita i prikaže fotografije. Kao i modeli opisani na prethodnoj strani, 50PK760 donosi i već pomenuti Intelligent Sensor, a ovaj LG plasma TV ima i „čarobnjake“ za podešavanje slike na svakom od izvora, sve sa ilustrovanim objašnjenjima o tome šta koja opcija znači i zbog čega je bitna. Dakle, i ovoga puta je prisutan sistem za podešavanje kvaliteta slike – poseban vodič za regulisanje kvaliteta koji vam omogućava da lako regulišete kvalitet slike prema sopstvenoj želji ili preporučenim pravilima. Naravno, u odnosu na ono što ste sami konfigurisali, kontrast i osvetljenje će, kada se uslovi osvetljenja u sobi promene, sami automatski optimizovati sliku u odnosu na informaciju koju mu šalje optički senzor koji ima čak 4.096 koraka za analizu okruženja u kome se uređaj nalazi. Naravno, tu su i AV mode II i 24p Real Cinema tehnologije.
Zvučnici su i ovoga puta doslovno skriveni, a kako smo čuli još pre nego što su se ovi TV aparati pojavili, LG je napravio popriličan tehnološki (i PR) prodor sa svojim “nevidljivim” zvučnicima, koji je podesio stručnjak za zvuk, gosn. Mark Levinson. Naime, kako sami kažu – čitav prednji panel pretvoren je u sistem zvučnika. Takođe, tu je i poboljšana Clear Voice 2 funkcija koja omogućava da se frekvencija ljudskog glasa izdvoji od ostatka zvučne slike i to u 13 koraka (od -6 do +6).
I pogled na specifikaciju, kada su podržane video tehnologije u pitanju, učiniće da od ovog velikog plasma TV set-a očekujete više. Tu je 600 Hz sub-field drive, baš kao i kod novijih Neo-PDP plasma ploča iz Panasonic-a. S druge strane, za televizor ove dijagonale, mogućnosti i dizajna, cena koja je manja od 1300 evra se čini kao prilično povoljna, pa smo onda poželeli da upravo ovaj uređaj bude taj koga bismo preporučivali svima koji bi želeli veliku, kvalitetnu plazmu po razumnoj ceni. I to bi, zašto to kriti, bila prva LG plasma koju bismo preporučili. Nije tajna da su prethodne generacije plasma uređaja korejskog proizvođača bile najblaže rečeno – prosečne.
Prvi pogled na desktop i nekoliko testova koji otkrivaju reprodukciju crne, dinamički opseg i kontrast su nas naterali da se poigramo sa podešavanjima i pogledamo šta nam to „čarobnjak“ preporučuje. Zatim smo, povedeni iskustvom, krenuli u „manuelnu“ kalibraciju i tako doveli nivo crne na prihvatljivo dobar nivo, pritom se trudeći da zadržimo detalje u senci vidljivim, ali i da ne „uništimo“ svetlije delove sive. To nije bilo toliko teško jer LG 50PK760 ima veoma dobar statički kontrast, a dobro se bori i sa okolnim osvetljenjem i refleksijama. Kasnije smo morali da se vratimo upravo na ovaj model, jer smo shvatili koliko su nove Panasonic i Samsung „plazme“ i na ovom polju bolje od onoga što smo očekivali da ćemo videti, ali i bolje od Panasonic i Samsung „plazmi“ od samo pre dve godine. Sitnije ćelije i moćniji sub-field drive nisu marketinške cake, nove plasma ploče zaista jesu donele vidljive pomake na bolje, čak i tamo gde smo mislili da je teško da može (mnogo) bolje.
Reprodukcija boja je nešto što „plazmama“ prirodno „ide od ruke“, pa smo bili pomalo iznenađeni što smo viđali i LG LCDTV uređaje koji su se bolje snalazili sa prikazom tonova ljudske kože. Toplina boja, prirodnost, ujednačenost nijansi i odsustvo boljke koja se (ranije više nego danas) često javljala kod LCD-ova, a koja se ogleda u tome da neki od kolornih kanala bude intenzivniji od ostalih – ništa od toga nećete videti na LG 50PK760 „plazmi“, ali nam se nije preterano dopala reprodukcija nekih nijansi i smatramo da je to moglo i bolje. LG 50PK760 je sjajan kada je u pitanju up-scaling SD sadržaja, baš kao i poslednja generacija više klase LCDTV uređaja ove kompanije. Sa odzivom problema ne može ni da bude, baš kao ni sa vidljivim uglovima, pa za to nemojte ni da pitate (ili se bar potrudite da vas niko osim onog kome postavljate to pitanje ne čuje, naravno J). Refleksija nije bilo, a stakla između kojih se nalaze plasma ćelije su postavljena blizu, pa nećete imati problema sa senkom kada sliku posmatrate iz velikog ugla – ovakvi problemi mogu da se jave kod starijih modela (pogotovo Panasonic) „plazmi“.
Kada je image retention u pitanju, možemo reći da Infinia 50PK760 ima najveći problem sa ovim neželjenim efektom od svih testiranih plasma uređaja, uključujući i naš lični i dve godine star 400 Hz sub-field drive model Panasonic plasma uređaja, kod koga je taj problem takođe prisutan, ali u dosta manjoj meri. Ne samo da se zadržavanje desktop slike sa kontrastnim detaljima zadržava nakon što se slika „ugasi“, što je donekle i očekivano, već se „eho“ tog prikaza zadržava i u narednim „frejmovima“ (sve do nekoliko sekundi) u tolikoj meri da smo morali da konsultujemo forume i potražimo iskustva drugih korisnika sa ovim modelom (i uopšte ovom Infinia serijom „plazmi“). Štaviše, iskustva običnih ljudi i testera širom sveta su pokazala da je problem i veći nego što smo mislili, jer se „eho“ kod mnogih korisnika zadržava i po nekoliko desetina minuta, pa pre podseća na kraći burn-in nego na daleko benigniji problem koji se naziva image retention. Ovaj efekat u pravom smislu reči, postoji na najvećem broju „plazmi“, ali se „eho“ stare slike (obrisi i konture visokog kontrasta koji su do maločas bili prikazani) sklanjaju čim se pojavi novi sadržaj. Sa LG 50PK760 to nije slučaj, pa se dešavalo da se poslednji obris svetle scene i dalje blago nazire preko tamne scene u filmu, koja je došla odmah nakon svetle. Iako je image retention nešto izraženiji u prvih 200 radnih sati svakog plasma HDTV uređaja, ovako izražen problem nije zapamćen ni kod prvih generacija plazmi, pa se ovakav problem može verovatno nazvati i fabričkom greškom. Prilično nam je žao što se ovakav problem javio na modelu za 2010. godinu, kada bi image retention trebalo da bude pluskvamperfekat. Nažalost, ne verujemo da bi vam garancija bila uvažena, ali zakon o tome da možete vratiti ono što ste kupili važi i u Srbiji, pa, ako bi vam ova mana Infinia 50PK760 TV seta smetala (a ako ste dali toliko novca i kupili ste, pobogu, 50-inčnu plazmu, verujemo da bi), uvek možete da se pozovete na neki od članova tog zakona.
Ovaj problem nas je sprečio da Infinia 50PK760 modelu damo nekakvu preporuku. Ima ogroman broj mogućnosti, fantastičan dizajn i realnu cenu, a bez image retention falinke bi mogao da dobije „OK“ od nas, mada je i to pitanje, jer postoje i bolja rešenja.
Specifikacija:
LG Infinia 50PS3000
LG 50PS3000 je model LG plasma TV uređaja za 2009. godinu, koji se pojavio na samom početku iste. Takođe ga krasi odličan dizajn i cena, gotovo nestvarna za Full HD plazmu dijagonale od gotovo 130 cm. Ako ste pogledali specifikaciju, vidite da ovaj TV ne podržava sve ono što i prethodno opisani model, a i njegov izgled ga svrstava u klasu entry proizvoda, iako se na kvalitet izrade ne možemo požaliti. USB 2.0 konektor možete iskoristiti da povežete eksterni drajv, ali ćete sa njega očitati samo MP3 i WMA muziku, te nekoliko formata slika, ali ne i video formate. Verujemo, pak, da postoji hack koji to omogućava, pa se o tome možete raspitati na Benchmark forumu. Kao i novije serije LCD televizora, ovaj LG plasma TV ima slične „čarobnjake“ za podešavanje slike na svakom od izvora, sve sa ilustrovanim objašnjenjima o tome šta koja opcija znači i zbog čega je bitna.
Refleksije koje su odmah uočljive nisu nešto što bismo pohvalili, ali ne možemo reći da su smetale tokom testiranja i realnog rada, bar ne toliko da bismo to proglasili nekom od mana. Prvi testovi pokazali su da ne možemo očekivati duboku crnu (po merenjima na nekim zvaničnim forumima crna je iznad 0.13 kandela po kvadratnom metru, što odmah narušava kontrast) i čini se da smo viđali i CCFL LCDTV uređaje koji imaju sposobnost reprodukcije dublje crne nijanse. Sve to, nažalost, znači da Infinia 50PS3000 ima nešto lošiji statički kontrast – da se radi o jeftinom LCD televizoru, možda bismo mogli da mu progledamo kroz prste, ali ovako, možemo samo reći da je uređaj podbacio na polju na kom bi jedna „plazma“ morala da briljira. Iznenadilo nas je i to što je sam prikaz desktopa već otkrio da panelu nedostaje mogućnost prikaza oštrije slike – prirodno oštre, a ne softverski pooštrene, uz prateće i neželjene artifakte. Na Panasonic plasma uređajima čak ni kada sharpness namerno spustite na minus, nećete dobiti toliko (uslovno rečeno) mutnu sliku. Naravno, „mutno“ je snažna reč, ali verujte nam kada kažemo da se radi o najmanje oštroj Full HD slici koju smo videli na jednom HDTV uređaju uz 1:1 mapiranje piksela.
Kao i kod prethodno opisanog LG plasma ekrana, sa reprodukcijom boja smo bili generalno zadovoljni, ali ćemo još jednom reći da smo viđali i LG LCDTV uređaje koji su se bolje snalazili sa prikazom tonova ljudske kože. Štaviše, lošiji kontrast na LG 50PS3000 modelu je učinio da upravo manje jarke nijanse deluju još mrtvije, iako je zadržana tradicionalno dopadljiv i topao kolorit koji je karakterističan za plazma ekran. Kada je u pitanju upscaling SD sadržaja, neprijatnih iznenađenja nije bilo, ali nam se nije dopalo to što je bio vidljiv i jaz između stakala, sa sve čuvenom refleksijom slike na prednjem staklu. Kada je image retention u pitanju, možemo reći da Infinia 50PS3000 nema izražen ovaj problem. Pogledaćemo i specifikaciju.
Specifikacija:
Panasonic Viera TX-P42G20E
Panasonic je izuzetno cenjeno ime u svetu plasma televizora, u kome i postavlja standarde prema kome se svi ostali mere. Tu je, sasvim moguće i usamljen, iako se Samsung po kvalitetu pojedinih modela približio Panasonicu, baš kao što se Panasonic pre nekoliko godina približio tada neprikosnovenom Pioneer-u, koji se povukao sa tržišta kao proizvođač “plazmi”. U svetu LCDTV uređaja ne postoji samo jedan proizvođač koji je gotovo uvek najbolji i koji “beži” konkurenciji i postavlja im domaće zadatke, jer se dešava da nekad Sony ima apsolutno najbolji model, pa ga onda narednih meseci Samsung u nekom domenu nadmaši, samo da bi, ubrzo zatim LG pokazao da se i sa njihovom IPS+Full LED top modelima ne valja zavitlavati. Panasonic je tokom 2008. i 2009. godine zaista napravio ogroman uspeh sa G10 serijom “plazma” televizora, pa se od G20-ica s pravom očekivalo mnogo. G20 je možda poslednja top-of-the line serija plasma ekrana koja ne podržava 3D, jer će već u narednoj sezoni da se preseli u višu srednju klasu, ostavljajući mesta VT20 familiji i njenoj fancy 3D opciji da kompaniji pravi najslađi profit.
Panasonic P42G20E košta kao bolji CCFL modeli LCDTV uređaja iz Sony-ja i svakako je jeftiniji od LED modela iz Samsung-a ili LG-a, što znači da nije preterano skup za ono što nudi. Spolja gledano, Panasonic je ostao Panasonic – izgleda jako slično modelima iz 2008. i 2009. godine, a znamo koliko se Samsung i LG trude da privuku kupce na ovaj način. Panasonic, kao i Pioneer ranije, ne mari mnogo za “odelo”. Mnogi Panasonicu i zameraju što je tako fantastično napredan flat panel televizor obukao u tako obično odelo, ali mi smatramo da je to bolje nego da P42G20E bude najtanja “plazma” na svetu, sa providnim postoljem i tasterima osetljivim na dodir, koja će zbog svega koštati 500 evra više. Uostalom, možda bi to i bilo dobro za Panasonic, jer bi Viera brend onda možda bio malo više cenjen nego što je to trenutno slučaj.
Kontrast od 5.000.000 : 1 je realniji podatak od onog koji ćete naći kod LCDTV uređaja, jer P42G20E može da prikaže kompletnu crnu – odnosno nula kandela po kvadratnom metru. G13 ploča podrazumeva 600 Hz Sub Field Drive sa Intelligent Content Creation Pro sistemom (pogledajte specifikaciju), a tu su i 4 HDMI konektora, od kojih je jedan u verziji 1.4 (!!!), te SD karticu, ali i USB priključak koji će sa flash drajva pustiti sve poznate SD i HD kodeke i “kontejnere”, ali će primiti i USB tastaturu, WiFi dongle ili pravi hard disk na koji ćete moći i da snimate program! Dakle, bez ikakve buke, Panasonic je na novom modelu odlučio da ponudi sve. I bilo je vreme, jer su u ovim stvarima zaostajali za konkurencijom, a sada se čini da su im dali domaći zadatak. LAN priključak je takođe prisutan, a VieraCast Online sistem (DailyMotion, Skype, YouTube, Picasa, Weather Channel…) je sličan onima koji nude Samsung i LG na skupljim modelima.
No, najbitnija stvar za sve ljubitelje “plazmi” je kvalitet slike, tj. ono bolje nudi ovaj “prozor u svet” u odnosu na većinu LCD-ova. Koliko je, G20 serija bolja od G10 i kako je to Panasonic postigao? Prvo, nova NeoPDP ploča poseduje sitnije ćelije koje su pritom i redizajnirane, kao i napredniji fosforni premaz u njima, a nova smeša plemenitog gasa ima bolja “discharge” vremena. Poboljšan je stakleni filter, smanjena je i debljina samog panela, a dosta je urađeno i na V-Real Pro “endžinu” za procesiranje statične slike i video materijala. Ovo je već peta generacja V-Real Pro video processing engine-a. 600Hz Sub Field drive ne znači, kao što mnogi misle, da je osvežavanje ekrana na 600 Hz. Objašnjenje je dosta drugačije. S obzirom na to da se slika tokom emitovanja šalje procesoru 50 ili 60 puta u sekundi (50 Hz za PAL standard, 60 Hz za NTSC standard ). Umesto da sliku ponovi jednom u svakom pedesetom ili šezdesetom delu sekunde, Sub Field drive isti “frejm” u intervalu od 1/50 ili 1/60 sekundi ponovi dvanaest, odnosno deset puta, što znači da se slika „osvežava“ 600 puta u sekundi, iako je krajnji prikaz slike na 100 ili 200 Hz.
U odnosu na prošlogodišnji model, kontrast je povećan sa 2.000.000 : 1 na 5.000.000 : 1, a tu je i THX sertifikat za kvalitet slike. Panasonic se posebno ponosi svojim Intelligent Frame Creation sistemom koji je, kako kažu, najnapredniji takav sistem i jedini koji se uvek oslobađa efekta “štucanja” slike (omraženi judder) i to ne po cenu da se uz to pojave artifakti. Kvalitet prikaza boja je doveden na još viši nivo, a slično važi i za impresivne rezultate koje ovaj PDP pokazuje u testu u kome tražimo koliko je jedan ekran dobar u prikazu suptilnih detalja u senci (shadow detail test). Prikaz tamnih tonova i crne je takav da ćete znati da cenite onu personu koja vas je naterala da kupite “plazmu”. Nivo detalja koji se nazire iz crne će učiniti da možda po prvi put vidite nešto što ranije niste videli u svom omiljenom filmu i niste znali da je bilo tu. U isto vreme, Panasonic TX-P42G20E je sposoban da prikaže i svetle tonove, baš kao što bi to morao da može i Full LED LCDTV sa local dimming opcijom, ali s tom razlikom da između crnih i tamnih linija nema “oreola” koji se javljaju zbog manje guste mreže LED dioda (u odnosu na “mrežu” piksela) iza delova slike koji bi trebalo da budu tamni, odnosno svetli. Tvrdimo da je posmatranje filma visoke definicije sa Blu-ray-a ili nekog .mkv fajla na dobro podešenoj P42G20E “plazmi” za klasu bolje iskustvo nego posmatranje istog tog filma na bilo kom LCD televizoru. To bi mogao da vam kaže svako ko je poznavalac fotografije i filma, pa ako poznajete nekog ko se ozbiljno ili profesionalno bavi kinematografijom, slobodno mu pokažite isti film na LCD-u i jednoj ovako sjajnoj “plazmi”.
Ne samo da je prikaz tamnih tonova odličan (courtesy of Infinite Black technology) – isto važi i za detalje u svetlijim delovima, koji, za razliku od onih kod LCDTV uređaja sa visokim kontrastom – nimalo ne “vrište” već su prirodni i konzistentni sa onim što posmatrate. To ne znači da ova plazma ima manju dinamiku, već samo da je crna toliko dobra, da svetle nijanse ne moraju da vam “izbiju oči” kako bi bio postignut visok kontrast. Osvetljenje i uniformnost su idealni, a to je i logično jer “plazma” nema pozadinsko osvetljenje niti probleme koje mogu da donesu difuzori ili promena ugla pod kojim posmatrate ekran. Da, vidljivi uglovi su “beskonačni”, tj. čitavih 180 stepeni i sve boje, ali i kontrast izgledaju identično bez obzira na ugao pod kojim se ekran posmatra. Istina, najsvetliji tonovi i potpuno bela slika ne izgleda toliko svetlo kao na boljim LCDTV uređajima i ako posmatrate TV program tokom dana ili uvek volite jako osvetljene prostorije, moguće je da će vam slika na plazmi izgledati manje ubedljivo. Ipak, mi ne poznajemo nikoga ko ima toliko osvetljen prostor, pa nijednoj plazmi ne možemo zameriti to što prikaz najsvetlijih tonova ne može da se poredi sa intenzivnošću sunčevih zraka koji kroz prozore padaju u sobu.
Kvalitet prikaza boja je dosta poboljšan i već fabrički, boje su podešene kroz brojne THX sertifikovane profile. Verovatno zbog sve većeg prodora LCD uređaja u naše živote (hteli to ili ne), boje su i na P42G20E “plazmi” u startu malo intenzivnije nego što bi bilo idealno (za sve modove osim možda za gaming primenu). Ako malo smanjite zasićenost, doći ćete do gotovo idealnog prikaza boja, koji nadmašuje čak i najbolje Sony LCDTV uređaje (iako je razlika zaista suptilna i gotovo neprimetna). Svi tonovi deluju prirodno, sa akcentom na tonove ljudske kože. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su gotovo savršeni i u rangu sa poslednjom generacijom Samsung i Sony (Bravia Engine 3) LCDTV uređaja. Primetan je minimalan broj grešaka i mali gubitak detalja kada se aktiviraju de-noise sistemi, a upscaling video signala SD rezolucije radi veoma dobro, iako bismo morali da primetimo da Bravia Engine 3 ovde možda ima malu prednost. Naravno, motion resolution test pokazuje da je pokretna rezolucija punih 1080 linija!
Panasonic Viera TX-P42G20E je jedna od najimpresivnijih plazmi koju smo testirali i nama lično (ako nas iko pita J) je nešto manje interesantan samo zato što ima dijagonalu od 42 inča. Ovaj „plazma“ ekran, kada je ugašen, nije previše lep, niti je ultra-tanak, a ne spada ni u jeftine igračke. Ipak, opremljen je svim mogućim tehnologijama koje bi mogle da vam zatrebaju, a kada je PDP ekran u pitanju, teško da ćete za 1000 evra naći išta bolje, jer takav ekran na našem tržištu prosto, ne postoji.
Specifikacija:
Panasonic TX-P42S20E i Panasonic TX-P42U20E
Panasonic P42S20E je takođe model za 2010. godinu, poseduje G13 panel i 600 Hz Sub Field Drive, te VieraCast tehnologije i gotovo sve što nudi i G20 model. Ipak, razlike postoje, pa je možda sada pravo vreme da se upoznamo sa razlikama između serija, jer mnogo toga novog o kvalitetu slike na P42S20E plazmi nećemo moći da kažemo, jer je gotovo jasno da za njega važi sve što smo rekli i za P42G20E. Naravno, razlike koje smo uočili ćemo svakako napomenuti.
Prva flagship serija modela “plazmi” nosi oznaku VT25 (recimo, P42VT25E), a najbitnije što je za nju vezano je potpuno drugačiji dizajn i podrška za 3D. Uz ovaj model stiže i jedan ili dva para aktivnih “shutter” naočara. Svi modeli za 2010. godinu stižu sa novim NeoPDP ekranima koje karakteriše veće maksimalno osvetljenje i, istovremeno, niža potrošnja. Novi fosforni premaz i drugačiji oblik ćelija su nešto što je Panasonic preuzeo kada je otkupio prava na patente koje je ranije posedovao Pioneer. KURO tehnologija je implementirana u novu seriju Panasonic “plazma” ekrana, pa top serije imaju kontrast od 5.000.000 : 1 – bar one koje imaju tzv. Infinite Black Pro panele. VieraCast sistem je poboljšan i sada podržava brojne internet servise (Picasa, YouTube, Skype itd.), a tu je i DLNA sistem i podrška za reprodukciju video i audio fajlova. Posebno je zanimljiva i native podrška za Apple iPod i iPhone uređaje, sa kojih je moguća reprodukcija audio i video fajlova. Nažalost, veliki broj skupljih modela za 2010. godinu, pogotovo ako se radi o većim dijagonalama, teško je pronaći u Srbiji, ali pogledaćemo, u tabelama ispod, koje od tehnologija o kojima pišemo podržava određena serija modela i koje su preporučene cene u evropskim zemljama.
U odnosu na prethodno testirani model, kontrast je ostao na 2.000.000 : 1 jer nedostaje Infinite Black tehnologija (koju podržava G20, dok V20 i VT20 imaju i Infinite Black Pro), a nedostaje i THX sertifikat za instant-kvalitet slike. Nedostaju, kao što vidite na grafikonu iznad i VieraCast, DLNA i mogućnost reprodukcije video zapisa. Naravno, na modelu S20 nije moguće ni snimanje TV programa na USB.
Kvalitet prikaza boja je na veoma visokom nivou i kod S20-ice, a prikaz tamnih tonova je odličan, skoro kao na G20-ici, iako se razlika definitivno vidi. Kvalitet prikaza tamnih tonova kod S20-ice je sličan onome što nudi naša “referentna” plazma iz 2008. godine iz PY80 serije (PZ80 u nekim zemljama), što znači da je crna i dalje veoma veoma dobra, a detalji u senci vrlo vidljivi. G20 model je samo suptilno bolji i to se primeti ako imate oštro oko i znate gde da gledate i kako da napravite razliku. Za detalje u svetlijim delovima sive važi sve što smo rekli i za G20 model. Slika ne “vrišti” već je prikaz detalja i boja prirodan i konzistentan tokom posmatranja celovečernjeg filma. Osvetljenje i uniformnost su idealni, ponovo, kao i vidljivi uglovi. Kvalitet prikaza boja je izuzetno dobar, ali uz malo detaljniju kalibraciju u odnosu na onu koja je bila neophodna kod G20-ice. THX ipak rade svoj posao i nedostatak ovih profila / tehnologija se vidi, pa smo na testirani model primenili već poznata podešavanja (koja koristimo i na “plazmi” kod kuće). I bez THX-a i nekoliko drugih tehnologija, boje na S20 modelu deluju prirodno, uključujući tu i tonove ljudske kože. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su gotovo savršeni i u rangu sa onim što smo videli kod G20 modela, što je i logično jer je tu Intelligent Frame Creation Pro tehnologija, a iako Panasonic (na nekim sajtovima) navodi da ovaj model nema tako moćan motion-processing engine, što mu onemogućava 1080 linija pokretne rezolucije, naš test je pokazao da je pokretna rezolucija punih 1080 linija i kod ovog modela!
Bez obzira na nedostatke u vidu VieraCast sistema i reprodukcije multimedije, Panasonic Viera TX-P42S20E je odličan za one koji bi želeli vrhunski plasmatelevizor pune 1920 x 1080 rezolucije sa G13 pločom poslednje generacije. Njegova cena od 750 evra je odlično odmerena, a za 250 evra više, možete dobiti za nijansu kvalitetniji prikaz i veliki broj atraktivnih tehnologija. Naravno, govorimo o prethodno opisanom modelu – Viera TX-P42G20E.
Specifikacija:
Panasonic TX-P42U20E
Na nekim tržištima, model TX-P42U20E i ne postoji, ali na istočno-evropskim označava model koji je identičan prethodno opisanom, uz tu razliku da. Takođe, u specifikacijama za oba (S20 i U20) modela piše da podržavaju reprodukciju video materijala, što nije tačno (ali je verovatno moguće uz hack – mada smo sigurni da nisu na to mislili :)). U specifikaciji se takođe navodi da U20 ima 900 linija pokretne rezolucije, što je rezultat starijeg 400 Hz Sub Field Drive sistema i jedina razlika u specifikaciji između modela S20 i U20.
Kvalitet prikaza boja je na veoma visokom nivou, baš kao i kod S20-ice, dok je prikaz tamnih tonova praktično identičan našoj “referentnoj” plazmi iz PY80 serije koja takođe ima 400 Hz Sub Field Drive. To znači da je crna i dalje veoma veoma dobra, a detalji u senci vrlo vidljivi. Za detalje u svetlijim delovima sive važi sve što smo rekli i za G20 i S20 modele, jer se radi o istom G13 panelu. Osvetljenje i uniformnost su idealni, ponovo, kao i vidljivi uglovi. Kvalitet prikaza boja je, dakle, na izuzetno visokom nivou, ali uz malo detaljniju kalibraciju u odnosu na onu koja je bila neophodna kod G20-ice. Čak i bez THX-a i nekoliko drugih tehnologija, boje na U20 modelu deluju prirodno, uključujući tu i tonove ljudske kože. Procesiranje video signala i judder reduction algoritmi su, čini se, nešto elementarniji, pa smo videli pokoju grešku prilikom pulldown-a, ali ništa preterano strašno. Intelligent Frame Creation Pro tehnologija je izostala – tu je “samo” Intelligent Frame Creation, a kako Panasonic navodi da ovaj model ima 900 linija pokretne rezolucije, iznenadili smo se kad smo videli da naš test je pokazuje da je pokretna rezolucija više od toga i da se kreće oko 950-1000 linija. Nijedan G13 model Panasonic PDP TV uređaja nije imao problem sa image retention-om, što dovoljno govori o zrelosti NeoPDP tehnologije.
Panasonic P42U20E je veoma dobar model plazma televizora čiji je jedini problem to što se za istih 750 evra može pazariti model P42S20E. Kada bi koštao 100 do 150 evra manje, i ovaj model bi mogao da od nas dobije preporuku. Ipak, ne možemo ga preporučiti, jer za 750 evra svakako treba insistirati na 600 Hz Sub Field Drive-u i punih 1080 linija pokretne rezolucije. Naravno, to ne znači da P42U20E nije dobar “plazma” TV – ako ga pronađete za manje novca, slobodno se odlučite i za njega.
Specifikacija:
Panasonic Viera TX-P50S20E
Naravno da nam je jako žao što na “stanju” nismo naišli na G20 model u 50-inčnoj varijanti, pa je “top” model u ponudi Panasonica (ako izuzmemo P50V20E na koji smo naišli, a koji nam nisu dali da otpakujemo i testiramo, jer je bio rezervisan) kod nas. Panasonic P50S20E je prva generacija „pedesetice“ koja koristi NeoPDP generaciju panela, G13. Specifikacija je ista kao i za S20 model koji je osam inča manji, što znači da su tu 600 Hz Sub Field Drive i 1080p linija pokretne rezolucije. Njegova cena je umerena za ovako ogroman TV uređaj – čak 50 inča “plazme” poslednje generacije će vas koštati oko 1250 evra, što je novac za koji ne možete dobiti odličan LCDTV iste dijagonale. I ovoga puta Panasonic izgleda jako slično modelima iz 2008. i 2009. godine, a znamo koliko se Samsung i LG trude da privuku kupce na ovaj način. Kontrast od 2.000.000 : 1 je tu jer nedostaje Infinite Black tehnologija. P50S20E podržava Intelligent Frame Creation Pro sistem (pogledajte specifikaciju), a tu su i tri HDMI konektora, ali ne i podrška za DLNA, iako je podržana reprodukcija video, audio i still image formata sa SD kartice ili USB flash drajva.
Poznato je da su veliki plazma ekrani ranije bili manje “svetli” od manjih i da je “optimum” nekih 42-46 inča. Istina, Viera P50S20E jeste manje svetla od svoje manje braće, ali je isto tako vrlo uočljivo to da je novi NeoPDP dosta svetliji od panela iste dijagonale iz prethodnih generacija. Dosta svetliji! Boje su vrlo žive, ali ne u startu žive kao na 42-inčnom G20 modelu, a možda ni kao na S20 modelu, koje smo pre toga testirali. Ipak, reprodukcija crne i tamnih tonova je i dalje na veoma visokom nivou, bez obzira na nedostatak Infinite Black tehnologije. Nema potrebe da ponavljamo da je slika uniformna i da problema sa vidljivim uglovima nikad nećete moći da primetite, jer je to prosto nemoguće.
Kvalitet prikaza boja je i kod Viera P50S20E “plazme” na veoma visokom nivou, baš kao i kod manje S20-ice. Crna je i dalje veoma veoma dobra, a detalji u senci vrlo vidljivi. Za detalje u svetlijim delovima sive važi sve što smo rekli i za G20 i S20 modele, jer se radi o istom G13 panelu. Uz malo detaljniju kalibraciju, možete postići još kvalitetniji prikaz boja, s tim što je ovoga puta poželjno da se još malo poigrate sa svakim od kolornih kanala ponaosob, pa će boje ubrzo i na P50S20E modelu biti prirodne, uključujući tu i tonove ljudske kože.
Prikaz HD video formata je, isprva, delovao kao manje oštar u odnosu na S20 model manje dijagonale, ali smo kasnije shvatili da to nije baš tako, već da je samo ekran dosta veće dijagonale (iako smo mislili da smo to – u glavi – uzeli u obzir). S druge strane, slici je definitivno nedostajalo nešto oštrine pri prikazu SD materijala, bilo sa “čiste” kablovske, bilo sa računara (DivX, DVD i sl.).
600 Hz Sub Field Drive i Intelligent Frame Creation sistemi se, zajedno sa 24p Real Cinema “obradom” brine za fantastičan prikaz originalnog holivudskog materijala, ali i brzih scena, bilo da je u pitanju sport ili igre (Xbox 360, PC i PlayStation 3 “source” bi trebalo da bude oslobođen većine procesiranja kako biste dobili što siroviju sliku i manji input lag). Judder u filmovima nismo primetili, a motion resolution test je potvrdio da je svih 1080 linija “prisutno” i u pokretu.
Bez obzira na neke nedostatke koje ovaj model ima u prikazu SD materijala, verujemo da je cena Panasonic Viera TX-P50S20E plazma televizora jako dobro odmerena i smatramo da je i ovaj PDP TV odličan za one koji žele kvalitetan i veliki plasmatelevizor velike dijagonale i pune 1920 x 1080 rezolucije sa pločom poslednje generacije, koji ih neće koštati previše. Njegova cena od 1250 evra je sasvim opravdana.
Specifikacija:
Samsung PS-50C530
Prosto je neverovatno koliko je Samsung postao popularan na tržištima displeja svih vrsta. Najveći proizvođač ekrana na svetu je i jedan od najvećih inovatora, pa su njihovi LCD TV uređaji, poznati koliko i desktop monitori, ali i HDTV plazma setovi. No, svakako vam je jasno koliko je velika i poznata ova kompanija, pa nećemo da trošimo ni vaše, a ni naše vreme.
Samsung PS-50C530je jedan od novijih i popularnijih modela PDP TV uređaja više srednje klase, koji se na našem tržištu prodaje po vrlo atraktivnoj ceni od 980 evra! Dakle, već sa tim podatkom, nas je prilično zanimalo kako se pokazao u odnosu na prethodno opisani Panasonic Viera TX-P50S20E. U startu znamo da Samsung izgleda mnogo lepše, da je tanji i elegantniji (slike govore dovoljno), kao i da podržava brojne tehnologije, baš kao i C5xx serija LCDTV uređaja istog proizvođača, sa kojom deli i dizajn i većinu mogućnosti koje se ne tiču samog flat panela (naravno). Samsung PS-50C530 ima Ultra Clear Panel, USB porta, CI slot i 3 HDMI priključka. Nažalost, nema podrške za čitanje video fajlova, ali će slike i muzika biti reprodukovani. Verujemo, pak, da i za ovaj model postoji hack koji uključuje i SD ili HD video podršku. Za bolji prikaz slike se brine Samsung picture processing technologija nazvana HyperReal Engine koja podrazumeva Motion Optimizer, Contrast Enhancer, Detail enhancer i Colour Optimizer.
Samsung PS50C530 plasma ekran poslednje generacije podržava 600 Hz Sub Field Drive i Mega DCR kontrast od 1.000.000 : 1. Ipak, ono što odmah u startu morate uraditi sa ovom „plazmom“ je da joj umanjite sve one tehnologije koje narušavaju dinamiku i prezasićuju boje. Dakle, izbegavajte Dynamic Range preset, a Standard podešavanju smanjite kontrast (isključite digitalni) i umirite boje za 10% za svaki kanal. U slučaju da ste nas poslušali i isključili sve što smo rekli, videćete da je Samsung 50C530 sposoban da prikaže vrlo prirodne i lepo odmerene tonove. Naravno, tu mislimo i na tonove koji su nekada problematične za reprodukciju, kao što su boje ljudske kože.
Prvih nekoliko testova koji otkrivaju kvalitet reprodukcije crne, dinamički opseg i kontrast su nas naterali da se vratimo u OSD i još se malo poigramo, kako bismo sve doveli na zadovoljavajući nivo. Uspeli smo da zadržimo detalje u senci vidljivim, ali i da ne narušimo vernost slike u svetlijim tonovima. To nije bilo toliko teško jer 50C530 ima dobar statički kontrast, ali ne toliko dobar kao onaj viđen na Panasonic 50S20E plazmi, koja se i nešto bolje bori sa okolnim osvetljenjem i refleksijama.
Samsung PS50C530 se pokazao sjajno kada je u pitanju up-scaling SD sadržaja, u čemu je bio bolji od Panasonica iste dijagonale, pogotovo ako aktivirate opciju Edge Enchancer. U tome, čini se, nije bio mnogo lošiji od poslednje generacija više klase LCDTV uređaja ove kompanije. Ipak, primetili smo manji problem sa pojavom artifakta vezanog za de-judder algoritam (koji radi posao, ali se ponekad javljaju obrisi pojedinih objekata prilikom brzog horizontalnog pomeranja kamere ili čitave scene). Ovi problemi su, pak, jako malo izraženi, te skoro da i nisu vredni pomena. Sa odzivom problema ne može ni da bude, baš kao ni sa vidljivim uglovima, a pošto je ekran jako tanak (čitav TV je debeo manje od 90 mm) stakla između kojih se nalaze plasma ćelije su postavljena blizu, pa nećete imati problema sa senkom kada sliku posmatrate iz velikog ugla. Slika je, kao što smo već pomenuli, prilično svetla i uporediva sa viđenim kod Panasonic 50S20E modela.
Kada je image retention u pitanju, možemo reći da Samsung 50C530 nema izražen problem sa ovom neželjenom pojavom. Audio komponenta je u rangu proseka, što je opet sasvim u redu ako se uzme u obzir da su zvučnici „down firing“. Dizajn koji Samsung naziva „Crystal“ će mnoge oduševiti, mada je nas ostavio ravnodušnima (ove godine nam se više dopadaju aktuelni LG modeli zbog svoje jednostavnosti i monolitnosti), a postoji i opasna mogućnost da će nam kroz godinu-dve, ovi modeli delovati i malo „kičasto“. Touch of Color dizajn iz sezone 2008. (A serija) je bio, nekako, prirodniji, dok nam C modeli deluju ozbiljnije.
Specifikacija:
Zaključak
Panasonic Viera TX-P42G20E je jedna od najimpresivnijih plazmi koju smo testirali u klasi od 42 inča – do sada. Ovaj „plazma“ ekran, kada je ugašen, nije previše lep, niti je ultra-tanak, a ne spada ni u jeftine igračke. Ipak, opremljen je svim mogućim tehnologijama koje bi mogle da vam zatrebaju, a kada je PDP ekran u pitanju, teško da ćete za 1000 evra naći išta bolje, jer takav ekran na našem tržištu prosto, ne postoji i zato od nas dobija najprestižniju nagradu. Takođe, vredi pomenuti da je ovo jedini flat panel ekran koji je od nas dobio Editor’s Choice, a to je nagrada koju smo do sada izbegavali da damo svakom HDTV-u kome smo mogli da nađemo manu preko koje nijedan perfekcionista ne bi mogao da pređe. Kod CCFL LCDTV modela, nagrada izbora urednika izostaje iz više razloga, a najčešće je to lošija uniformnost ili promena kontrasta i boja kada se ekran posmatra pod uglom, dok je kod LED modela tu odnos uloženog i dobijenog (uvek postoji bolja plazma – i zašto to ne reći?)
Panasonic TX-P42G20E – Benchmark Editor’s Choice Award
Bez obzira na nedostatke u vidu VieraCast sistema i reprodukcije multimedije, Panasonic Viera TX-P42S20E je odličan za one koji bi želeli vrhunski plasmatelevizor pune 1920 x 1080 rezolucije sa G13 pločom poslednje generacije. Njegova cena od 750 evra je odlično odmerena, a za 250 evra više, možete dobiti za nijansu kvalitetniji prikaz i veliki broj atraktivnih tehnologija. Naravno, govorimo o prethodno opisanom modelu – Viera TX-P42G20E.
Panasonic TX-P42S20E – Benchmark Highly Recommended Award
Best buy nagrada za uređaj koji košta skoro 1000 evra? Ne, nismo pošašavili, već je nagrada sasvim na mestu. Samsung PS-50C530 je plazma ekran poslednje generacije, uređaj vrhunskog dizajna i fantastične tehnologije, koja uključuje 600 Hz Sub Field Drive i brojne dodatne mogućnosti. Iako možda nije dobar kao G20 serija iz Panasonica (koji u 50-inčnom izdanju nismo ni videli), a možda mu i “par sitnica” fali da bude vrlo dobar i u rangu sa Panasonic Viera TX-50S20E koji takođe nije bez mana (hm, prikaz SD sadržaja – prim.ured.), ali je i dalje daleko bolji od velikog broja izvikanih LED ili “ne-znam-kakvih” LCDTV uređaja iste dijagonale, koji koštaju i dva puta više!
Samsung PS-50C530 – Benchmark Best Buy Award
Da, to je Samsung plazma uređaj za 2010 godinu koji izgleda fenomenalno i nudi odličnu sliku, a sve za ispod 1000 evra. I nemojte da dopustite da vas supruga, majka ili sestra (uglavnom, neka žena je u pitanju, ali uvek – prim.aut.) ubedi kako je 50 inča mnogo i “šta ‘fali onom LCD-u za 30 hiljada manje?”. Udarite šakom od sto i recite: ja želim 50-inčnu plazmu i ako sam u kupovinu HDTV uređaja krenuo sa 1000 evra, onda ću ih i potrošiti na najbolji model koji mogu da kupim. Uostalom, u taj isti „plazma“ ekran ćemo svi mi (uključujući i iste te pripadnice lepšeg pola koje nas stalno sputavaju) gledati bar narednih par desetina hiljada sati. Jedini problem koji možete sebi da dozvolite da imate je vezan za transport čitave skalamerije. Zapamtite samo da „plazme“ ne možete prevoziti u ležećem položaju, jer one uvek moraju stajati uspravno. I srećna kupovina!
Zahvaljujemo se prodavnicama radnje Tehnomarket Evropa i ComTrade Shop na ljubaznosti ukazanoj tokom pripreme ovog testa
