Benchmark Redakcija
Bojan Dančuo
Viewsonic i NVIDIA: 3D Vision
NVIDIA je pre nekog vremena krenula u agresivniju promociju svoje nove 3D Vision tehnologije. Njena osnova su specijalne 3D naočare sa pratećim predajnikom, NVIDIA grafička karta i monitor koji je prilagođen za prikazivanje slike sa frekvencom osvežavanja od barem 100Hz. Na testu smo imali jedan takav komplet koji je uključivao Viewsonic VX2268wm 120Hz LCD monitor, pa smo mogli da vidimo iz prve ruke kako ta tehnologija funkcioniše i da li je u pitanju nešto zaista novo.
Čovek spada u grupu stvorenja sa stereoskopskim vidom, tj. poseduje dva oka koja se nalaze na određenom rastojanju. Kada oči posmatraju neki predmet svako daje pomalo različitu sliku sa svoje gledišne tačke, a mozak onda obrađuje te podatke i stvara jednu sliku, samo sa dodatnom informacijom o udaljenosti predmeta. Tako nastaje „dubinska percepcija“, tj. sposobnost čoveka da spozna raspored predmeta u prostoru i poređa ih u glavi tako da svaki ima svoj položaj u trećoj dimenziji. Problem 2D displeja bilo koje vrste, bilo da su to LCD monitori ili televizori, stari CRT-ovi ili projektorsko platno, jeste to što na njima oba oka vide istu sliku. Samim tim, iako mi uz pomoć našeg prethodnog iskustva snalaženja u prostoru možemo da rekonstruišemo 3D pejzaž na osnovu kretanja projekcija sa 2D displeja, prostorna informacija izostaje i na nekom nivou smo uvek svesni da „nešto tu fali“. Najbolje rešenje tog problema bi naravno bio sistem gde bi svako oko primalo zasebnu sliku putem nekih stereoskopskih naočara ili možda kreiranjem holograma, ali ta rešenja imaju opet svoje probleme pa su ljudi počeli da istražuju načine kako da postojeće 2D projekcione sisteme iskoriste da stvore iluziju treće dimenzije.
NVIDIA 3D Vision paradigma
Još pedesetih godina prošlog veka počeli su prvi eksperimenti sa uvođenjem 3D-a u bioskope, a od tada je bilo još par procvata dotične tehnologije u raznim inkarnacijama, ali osim kao privremenu zanimaciju ljudi je nikada nisu masovno prihvatili i kada se uz to doda komplikacija prilikom snimanja takvog materijala, sasvim je opravdano to što se bioskop uvek vraćao na stari dobri 2D. Poslednjih godinu-dve svedoci smo najnovijeg talasa 3D-a, ovog puta potkovanog boljom tehnologijom i lakšom produkcijom, a veliki broj filmova od kojih su neki zaista veliki blockbuster-i forsiraju 3D kao udarni novitet. Vreme će pokazati da li će se ovaj put 3D izboriti za stalno mesto u bioskopima ili će kada interesovanje publike splasne opet ostati u zapećku do daljnjeg. U međuvremenu, pozabavićemo se onim što je pred nama, a to je NVIDIA 3D Vision koji vam omogućava da iskusite pun 3D doživljaj u svom domu.
U ovom slučaju, primenjena je tehnika alternate-frame sequencing koja podrazumeva naočare sa malim providnim TFT displejima umesto stakala koji u sinhronizaciji sa monitorom zatamnjuju naizmenično levo i desno oko dok se na monitoru prikazuje slika namenjena onom koje u tom trenutku nije blokirano. To sve se događa jako brzo, u ovom slučaju 120 puta u sekundi pa svako oko efektivno vidi 60 sličica u sekundi, a onaj koji posmatra kroz naočare nije ni svestan šta se događa. Da bi 3D Vision funkcionisao potrebna je tesna integracija svih sistema u nizu, što podrazumeva NVIDIA grafičku kartu koja je dovoljno brza da prikaže tako veliki broj frejmova u sekundi (minimum je 9600GT), monitor koji može da prikaže sliku sa osvežavanjem od 100 ili 120Hz i 3D Vision naočare sa pratećim IR predajnikom koji vrši sinhronizaciju naočara sa ostatkom sistema.
Viewsonic VX2268wm
VX2268wm je pristojan 22“ TN monitor sa radnom rezolucijom od 1680×1050 piksela i na prvi pogled ga ništa posebno ne izdvaja od sličnih iz svoje klase. Ono što zapravo čini veliku razliku je maksimalna frekvenca osvežavanja od 120Hz, što trenutno mogu samo dva monitora u standardnoj ponudi, Viewsonic VX2268wm i Samsung SM2233RZ. Crni piano finiš je vrlo reflektivan i prilično nezgodan za održavanje. Na njemu lako ostaju otisci prstiju pa je potrebno brisati ga posle svakog kontakta sa njim ako želite da bude besprekoran. Ergonomija nije ništa posebno i moguće je samo nagnuti ga unazad par desetina stepeni, dok horizontalno okretanje podrazumeva premeštanje celog monitora zajedno sa stalkom koji je fiksiran. Uglovi gledanja i reprodukcija isto nisu specijalno impresivni i standardni su za TN displej novije generacije. Ono u čemu ovaj monitor blista je nepostojanje input lag-a i odziv od 2ms koji uz 120Hz daje stvarno potpuno novi doživljaj brzine i glatkoće animacije i to ne samo u igrama. Kada postavite ovaj monitor uz neki klasičan sa osvežavanjem od 60Hz, prosto vidite kako kursor miša klizi na njemu mnogo prirodnije i odjednom poželite da nikada više ne sednete pred 60Hz monitor jer „to nije to“. Prava je šteta što je to nemoguće preneti u ovom tekstu bilo kakvom slikom ili video zapisom i jednostavno je neophodno videti uživo.
Od ulaza monitor poseduje VGA i DVI, kao i stereo činč ulaz za zvuk koji se reprodukuje na integrisanim zvučnicima snage 2W. Za prikaz na 120Hz neophodan je Dual-Link DVI kabl, kao i odgovarajuća grafička karta koja taj standard podržava (što su zapravo sve grafičke karte do par generacija unazad). Ne postoji nikakva dodatna oprema niti preterana mogućnost podešavanja, kao ni više video ulaza ili izlaza, ali s obzirom na to da je ovo monitor deklarisan kao gaming klasa, to nije ni očekivano. Od njega se očekuje da bude brz i da ne košta previše i u tome svakako uspeva.
NVIDIA® 3D Vision™
Udarni 3D paket NVIDIA-e pod imenom 3D Vision, zasnovan je na alternate-frame sequencing tehnologiji. Ta tehnologija podrazumeva da specijalne naočare sa malim LCD-ovima koji naizmenično blokiraju levo i desno oko po 60 puta u sekundi, dok monitor koji radi na 120Hz u sinhronizaciji sa naočarima prikazuje 120 sličica u sekundi gde je svaka druga namenjena istom oku. Na taj način se u saradnji sa softverom koji proračunava sliku za svako oko posebno dobija jako uspešan privid treće dimenzije.
Prilično atraktivno dizajnirana kutija u sebi sadrži 3D naočare, predajnik za sinhronizaciju naočara sa monitorom i aplikacijama koje koriste 3D, 2 USB kabla za vezu sa računarom i punjenje baterije u naočarima (deklarisane na 40 sati rada), futrolu i dodatne uloške za nos namenjene onima kojima je standardni previše uzak ili širok. Tu su naravno i prateći CD-ovi sa drajverima, kao i knjižice sa uputstvom. Bitno je napomenuti da su drajveri za naočare usko vezani za grafičke drajvere, pa ako imate novije grafičke drajvere od onih na CD-u biće potrebno da skinete i nove 3D Vision drajvere jer oni sa CD-a neće raditi.
Kada instalirate drajvere potrebno je uključiti 3D Vision opciju u NVIDIA control panel-u i proći kroz setup proces gde će drajveri proveriti da li naočare ispravno rade. Softver će vas pitati koji geometrijski oblik vidite na levom, a koji na desnom oku, kao i da li u vašem prisustvu postoji još računara sa 3D Vision sistemom da bi podesio širinu IR zraka i tako eliminisao sudaranje sa drugim predajnicima u okolini.
Ono što je fantastično u celoj stvari je da pošto prođete taj proces podešavanja 3D mod jednostavno… radi! Bilo koja igra koju pokrenete će automatski biti aktivirana u 3D modu, što će vam biti potvrđeno tekstom u uglu ekrana. Naravno, s obzirom na to da igre nisu pravljene sa 3D-om na umu, nisu sve na isti način kompatibilne sa njim i imaće manjih ili većih problema u prikazu. U okviru samih drajvera postoji spisak igara sa ocenom kompatibilnosti koja ide od Excellent do Not Recommended, a mali broj igara (koji će verovatno porasti u budućnosti) poseduje i NVIDIA 3D Vision Ready sertifikat. Aktuelni spisak igara sa ocenama možete videti na ovoj web lokaciji.
Pogledaćemo i neke detalje vezane za instalaciju i upotrebu 3D naočara:
Predajnik sa svoje zadnje strane poseduje točkić kojim je moguće regulisati „dubinu“ 3D efekta, što je pored toga što je očigledno korisna opcija, ponekada i neophodno jer neke igre sa jačim 3D podešavanjem jednostavno postanu neupotrebljive jer se slike previše razmaknu i oko više ne može da ih prati. Treba još naglasiti da su 3D naočare tako projektovane da mogu da se nose preko većine postojećih naočara sa dioptrijom. Kada smo pogledali hardver koji nam je na raspolaganju, bilo je vreme da se pozabavimo pitanjem kako to zapravo funkcioniše u praksi?
Kako to sve radi?
Problem sa ovim delom teksta je to što jednostavno ne postoji način da se taj doživljaj prenese jer sam medij sa kojeg čitate ovaj tekst ne može to da podrži. Shodno tome, pokušaćemo da prenesemo utiske i na taj način predstavimo koliko je ova tehnologija zapravo uspešna. Za početak, za razliku od drugih sistema koji funkcionišu po principu filtriranja boja i slično i koji kod nekih ljudi prosto ne funkcionišu kako treba, ko god da je probao 3D Vision nije ostao ravnodušan. 3D efekat postoji i nemoguće ga je ne primetiti, tako da je posle prvih par sekundi komentar skoro uvek bio: „Vau!“. Kada prvo oduševljenje splasne postaćete svesni ograničenja te tehnologije, pogotovo u slučaju nekih igara koje nisu u potpunosti kompatibilne sa njom. Subjektivni utisak posmatranja 3D slike u igrama je recimo kao kada posmatrate akvarijum sa likovima i predmetima koji su raspoređeni po njemu. Ni jedan objekat u igri ne može da izgleda kao da je bliži od samog ekrana, samo neki predmeti deluju kao da su udaljeniji, a i to ima neku granicu preko koje iluzija više ne funkcioniše. U boljim slučajevima predmeti deluju sasvim trodimenzionalno, dok u lošijim izgledaju kao one dečije slikovnice sa kartonskim dvodimenzionalnim likovima koji se podignu na određenim mestima u knjižici u pokušaju da vam dočaraju 3D.
Poseban problem u igrama predstavljaju pixel shader efekti za koje ne postoje pravi podaci o koordinatama u prostoru, pa nekada mogu da budu poprilično izmešteni u odnosu na mesto gde bi trebalo da budu. Opet, ako krenete da igrate neki FPS naslov gde 3D radi kako treba odjednom će vas naterati da počnete nesvesno da eskivirate glavom rakete i pokušavate da „uđete“ u ekran da bi zavirili iza ćoška. Od par igara koje smo probali, Crysis ima problema na većim nivoima detalja zbog obilnog korišćenja pixel shader-a, pa sama NVIDIA preporučuje da se detalji vezani za njih smanje na medium. Dragon Age generalno fino sarađuje sa 3D-om, ali je recimo kursor 2D pa stoji „zalepljen“ za površinu ekrana i kada treba da kliknete na nešto u daljini to deluje jako čudno. Mirror’s Edge je primer gde je 3D prosto fantastičan! Osobe koje se plaše visine možda bi trebalo oprezno da pristupe ovoj kombinaciji. Pored svih problema, svaka igra koju smo probali je pruža vrlo drugačiji doživljaj u 3D od klasičnog „ravnog“ igranja, pa je bilo jako interesantno odigrati opet neke delove igara i sada ih doživeti na drugi način. Nepotrebno je reći da bismo voleli više vremena da se poigramo ovom napravom od onoga što nam je pružilo kratko druženje za potrebe teksta.
Osim problema vezanih za 3D, tu je naravno i manja osvetljenost ekrana i okoline generalno dok je posmatrate kroz naočare zbog „shutter“ efekta naočara na kojem se i zasniva njihovo funkcionisanje, kao i samo treperenje koje je neprimetno osim u veoma jako osvetljenim prostorijama, ali počne da zamara oči posle nekog vremena. Reakcija je vrlo individualna, pa dok su neki koji su ih probali imali efekte zamora već posle par minuta, drugi su bez problema koristili naočare po sat vremena (duže nismo testirali). U svakom slučaju, ako ste zainteresovani da kupite nešto ovako, obavezno prvo probajte da li vam odgovaraju.
Osim u igrama, ova tehnologija se može koristiti i za gledanje slika i filmova prilagođenih za nju. Problem je u tome što ni jednog ni drugog još uvek nema nigde, osim semplova koje možete skinuti sa NVIDIA sajta i screenshot-ova iz igara koje sami možete napraviti dok je aktivan 3D mod korišćenjem prečice na tastaturi predviđene za to. Semplovi pak, ono malo što ih ima, zaista su fenomenalni! Velika je šteta što ne postoji trenutno ni jedan film koji može da se pogleda u ovoj tehnologiji. Snimak Nürburgring trke oduzima dah, prosto imate osećaj da je previše realan dok se ne naviknete posle par gledanja na efekat 3D-a. Takođe snimak parne lokomotive kako tutnji ka vama će vas naterati da se pomalo neugodno promeškoljite u stolici i uverite još jednom sami sebe da ipak ne može da izleti iz monitora u sobu. Opet ćemo sa žaljenjem konstatovati da je ovaj doživljaj jednostavno nemoguće preneti i jedino možemo da vam pokažemo kako slika na monitoru izgleda nekome ko ga posmatra bez naočara.
Zaključak
NVIDIA 3D Vision je definitivno za sada najbolji 3D sistem van bioskopskih sala i kao takav zavređuje pažnju. Iako ne baš jeftin kada se uzme u obzir da uz naočare morate kupiti i odgovarajući monitor, nije više nešto što spada u čistu egzotiku i sigurno postoje ljudi koji će sebi moći i želeti da ga priušte. Veliki je plus to što 3D efekti rade u svim postojećim 3D igrama bez ikakve potrebe za dodatnim intervencijama osim samog uključivanja 3D efekta u drajverima. Neke igre rade dobro u 3D modu, neke malo lošije, ali sve igre rade i to sa mnogo manjim padom performansi od onog koji smo očekivali. Ako sebe smatrate pravim gamer-om, morate iskoristiti prvu priliku i barem probati ovaj sistem, sigurno se nećete pokajati.
Viewsonic VX2268wm / NVIDIA 3D Vision – Benchmark Innovative Technology Award
Kada je Viewsonic VX2268wm u pitanju, svi u redakciji smo se složili da je u pitanju sjajan igrački monitor i zaista je bilo krajnje vreme da se LCD tehnologija “odlepi” od famoznih 60Hz. Mi smatramo da bi svaki budući monitor bi trebalo da radi na 120Hz, a da se to prenese i na tržište LCDTV i Plazma uređaja (koji bi mogli sa 100, da “skoče” na 200Hz. U svakom slučaju, kompaniji NVIDIA svaka čast na tehnološkom prodoru, a mi ćemo vrlo pomno pratiti dalji razvoj ove tehnologije i izveštavati vas o tome.
Viewsonic monitor i NVIDIA 3D naočare na test ustupio Viewsonic
