Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Viewsonic VX1932wm-LED
Široki 19-inčni TFT monitori su upravo oni koji su pre nekoliko godina “probili” led i koji su postali dostupn širokim narodnim masama. Oni su bili razlog zbog koga su se i uz najjeftinije konfiguracije konačno prestali kupovati 17” CRT monitori. Iako su danas i monitori većih dijagonala prilično povoljni, određenim korisnicima nije potrebna veća radna površina, niti rezolucija, a iako imaju ograničen budžet (ili prostor) nije im baš do kupovine bilo kakvog monitora, bez obzira na to što je danas razlika u kvalitetu realno veoma mala, čak iako posmatramo najjeftinije i najskuplje modele. Možda će se javiti nekoliko „profesionalaca“ koji vide i razliku u kvalitetu između DVI i HDMI konekcije i smatraju da treba kupovati kablove sa pozlaćenim konektorima, ali takvi korisnici se nikada neće zadovoljiti ni sa dijagonalom od 19 inča, pa je ova klasa, kao i ranije, namenjena „običnim smrtnicima“. Novi takmičar u klasi widescreen devetnaestica stiže iz pomalo zaboravljenog Viewsonica koji i na našem tržištu još uvek ima svoje poklonike. Oznake njihovih monitora su i dalje podeljene u VA (Value), VX (eXtreme – misli se na kvalitet, verovatno), VG (Graphics) i VP (Professional), kao najviša klasa. Viewsonic VX1932wm-LED je monitor koji je poseban po tome što ima pozadinsko osvetljenje od svetlećih dioda. Kao što smo i naveli u testu prvog TFT monitora koji kao pozadinsko osvetljenje ne koristi CCFL lampe, smatrali smo da je vesnik novina, talas koji najavljuje buru i niz promena na tržištu, zapravo baš taj Samsung XL20, ali nas je u realnost vratilo saznanje o ceni ovog modela. Wide Gamut TFT monitori će još neko vreme ostati rezervisani za profesionalce kojima je takav raspon kolorne palete neophodan, i koji sada koriste profesionalne CRT monitore čija je cena slična ceni ovog LED BLU lepotana. Za “mainstream”, još uvek će moći da posluži “tehnologija” dinamičkog kontrasta, koju sada nude praktično svi proizvođači, navodeći “svemirske” cifre na nalepnicama koje se šepure po retail radnjama i koje nemaju veće dodire sa realnom situacijom. Iako mi smatramo da DC može poslužiti dobro pri gledanju DivX filmova, narušavanje dinamike i preciznosti boja zarad naizgled višeg kontrasta nije put ka kvalitetnijoj slici, pa digitalni kontrast i nije deo evolucije TFT monitora, već samo jedna od marketinških zavrzlama. Lagani razvoj različitih tehnologija displeja nije odraz male konkurencije na ovom ogromnom tržištu, naprotiv. Već nam je dobro poznato da su LCD displeji, jednostavno, već dovoljno dobri za najveći broju upotreba, da se osim povećanja dijagonale i smanjenja cene, akcenat ređe baca na avanzovanje u kvalitativnom smislu. Poboljšanje na polju prikaza boja je ostvario Samsung, najpre ekskluzivno kod serije C (SyncMaster 931C), da bi kasnije taj Color Innovation postao standardni deo svih modela. Kasnije je, CW serija (Samsung SyncMaster 226CW), ponudila još verniji prikaz kolornih paleta, ali nažalost, nakon kalibracije – monitor je očigledno bio namenjen nešto naprednijim korisnicima, jer je, kao što smo i zaključili, bolji prikaz boja bilo moguće dobiti tek nakon detaljnog podešavanja. U međuvremenu, kada smo već prestali da se nadamo da će do poboljšanja ikad doći, počeli su da se pojavljuju prvi LED BLU monitori namenjeni običnim korisnicima, koji za FullHD rezoluciju i dijagonalu od dvadesetak inča ne traže da se odreknete 1500 evra, što je suma za koje je moguće pazariti najbolji LCDTV iste rezolucije, ali dijagonale od 50 inča.
Svaki TFT monitor iza LCD panela ima lampu koja je izvor svetlosti, kao i TFT matricu čiji kristali u okviru svakog subpiksela, prelamaju svetlosne zrake i “dele” ih na odgovarajuće boje. Pozadinsko osvetljenje, odnosno njegov kvalitet, nešto je od čega se polazi kada je u pitanju kvalitet prikaza boja kod TFT monitora, ali i uniformnost ili kontrast. Ono je i jako bitno, jer znamo da “bela” sadrži sve boje, a matrica je tu da te boje “pretvori” u neku od nijansi, kombinujući intenzitet osvetljenja svake od tri osnovne boje koje čini svaki subpiksel. Do sada su TFT monitori kao pozadinsko osvetljenje koristili fluorescentne lampe, koje, kakvog god oblika bile, nikada ne mogu da pruže maksimalno uniformno osvetljenje preko cele pozadine. Naravno, ugrađeni filteri ili preciznije rečeno – difuzori – povećavaju ujednačenost, jer su same lampe postavljene na nekoliko mesta iza matrice od tečnih kristala, ali rezultat nikada nije idealan kao što bi bio, kada bi iza svakog piksela postojala jedna mala (LED) “lampica”. Najveći broj DTP-ovaca i fotografa i dalje koristi profesionalne CRT monitore velikih dijagonala, čije cene prevazilaze i cenu najboljih TFT-ova iste dijagonale, ali su njihov sve češći izbor i profesionalni LCD displeji kakve proizvodi EIZO (serija ColorEdge i FlexScan), NEC, a od nedavno i Samsung, kao i mnogima manje poznate kompanije kao što je, recimo, LaCie. Ljudsko oko, u određenim situacijama (pogotovo u testovima), vrlo lako može uočiti razliku između 18-bitnog i 24-bitnog prikaza, a kada su industrijski standardi u pitanju, pravila su vrlo stroga, te se više ne radi samo o percepciji i afinitetu pojedinca, već u celu priču ulaze i uređaji koji mere i određuju nivo osvetljenja, balans boja i druge parametre prilikom kalibracije – monitora, ali i uređaja koji će sve preneti na neki drugi medij (papir, platno, staklo itd.). Štaviše, postoje posebni čipovi koji se brinu o tome da vernost prikaza ostane identičan u praksi i nakon određenog vremena, jer se karakteristike materijala od kojih je monitor napravljen vremenom menjaju.
Na benchmarku smo već imali prilike da čitamo tekstove o LCD monitorima sa tzv. “WCG CCFL” lampama. Cold Cathode Fluorescent lampe imaju skoro svi standardni TFT-ovi, ali oni namenjeni profesionalcima poseduju tzv. Wide Color Gamut lampe čija svetlost sadrži veći opseg boja, a koje se u okviru tih monitora mogu i zameniti, pošto im je radni vek kraći; kod konfekcijskih monitora se, nakon što lampe dotraju, ceo monitor mora zameniti. Profesionalna upotreba zahteva još veću preciznost u radu sa bojama, a budućnost je definitivno u tehnologiji koja za pozadinsko osvetljenje „koristi” light-emitting diodes (LED), mada su i WCG CCFL lampe i dalje dominantne. Po Samsung-ovim tvrdnjama, novi SyncMaster TFT monitor sa LED pozadinskim ovsvetljenjem (LED BLU – Light-Emitting Diode Back Light Unit) može da prikaže širi opseg boja od američkog NTSC (National Television Systems Committee) standarda (PAL je u ovom aspektu inferiorniji), odnosno 114% u odnosu na opseg boja ovog TV standarda. U poređenju sa njim, dobar klasični CCFL LCD monitor može da pruži maksimalno 82% kolornog opsega NTSC standarda, što se zbog karakteristika većine panela nikada i ne dešava, pa se ova cifra kreće oko 72-76% NTSC Color Gamut-a. I dok je ovaj opseg sasvim pogodan ili bar dovoljno dobar za sRGB kolorni prostor, drugi industrijski standardi, kakav je Adobe RGB, koji uključuje i niz kolornih profila za kamere i štampače svih vrsta, zahtevaju bolje monitore. Viewsonic za 19-inčni LED monitor koji je tema ovog teksta ne navodi koliki Color Gamut može da prikaže, dok za 22-inčni sa ponosom ističe da pokriva 118% NTSC Wide Color Gamuta
Dobri TN+Film monitori, a to znači oni koji ne spadaju u grupu „takmičare na 100 metara, odnosno 2 milisekunde”, imaju ujednačene karakteristike – umerene i prijatne boje, prirodan kontrast, ravnomerno osvetljenje i bar dobre vidljive uglove. Iako matrica rezolucije 1440 x 900 ima za nijansu manje piksela nego matrica rezolucije 1280 x 1024 i monitor im se može učiniti manjim nego što jeste, ove proporcije i dijagonala, kao što smo pre nekoliko godina prognozirali, postaju prihvaćeni standard u entry level klasi. Viewsonic VX1932wm-LED dosta podseća na druge Viewsonic monitore koji, ruku na srce, kao da se nisu menjali godinama. Ni Viewsonic, baš kao ni Panasonic sa TV aparatima, ne polaže mnogo na dizajn, vodeći se (zdravom) logikom, da je bolje ulagati u tehnologiju u koju se, ipak, gleda sve vreme, a ne samo dok se kupuje. Dakle, u pitanju je 19-inčni monitor sa tilt postoljem koji vas sigurno neće oduševiti dizajnom. Nagib ekrana se može promeniti za 25 stepeni (od -5 napred do 20 stepeni ka nazad). Okvir oko ekrana je izuzetno uzak sa leve i desne strane, kao i sa gornje ivice, dok je sa donje prisutna “brada”. Iako je solidno tanak, u njega je integrisan i AC adapter. Osim standardne promene ugla, koja je minimalna, nećete naći druge „mehanizme” koji bi popravili utisak o ergonomiji. Monitor će stajati na onoj visini na kojoj je bio kada ste ga otpakovali iz kutije i stavili na sto.
OSD tasteri su tradicionalno smešteni na malu površinu ispod logotipa monitora, za razliku od većeg broja slučajeva u poslednjih desetak godina, kad su se nalazili sa desne strane ili ispod donje ivice. Od video priključaka, sa zadnje strane zatičemo analogni i digitalni, mada od HDCP nema ni pomena na sajtu, što ne znači da nije podržan. Za završnu obradu moramo dati konstataciju da je veoma dobra – plastika ne krcka ni kad se kućište monitora jače pritisne, a može se reći da su spojevi veoma dobro uklopljeni. Za naše tržište, ovaj monitor stiže u varijanti sa oba kabla (analogni i digitalni) iako na samom sajtu piše da je u paketu samo analogni kabl. Nažalost, Viewsonic još uvek nije razvio softver kakav imaju Samsung i LG (MagicTune i forteManager), ali su tu lako promenjivi profili slike – Normal, User, Movie, Text i sl. OSD je prilično dobro rešen, jednostavan je i lako razumljiv, a odlično je i to što je implementirana tehnologija samo-podešavanja slike, šta god to značilo. No, iako Viewsonic ističe da će tamne biti tamnije nego ikad, u praksi to, nažalost, znači ono isto što smo naveli kao osnovnu manu kod Samsung LED televizora – kada je potrebno prikazati jako tamnu sliku, monitor će jednostavno da isključi pozadinsko osvetljenje, ostavljajući tako samo ambijentalnu svetlost da osvetljava TN panel. Dakle, verovali ili ne, svetlost iz ambijenta odlazi na difuzor, odbija se i u jako maloj meri osvetljava piksele koje je, još uvek nekako moguće videti). Jer, LED lampice nemaju mogućnost promene intenziteta osvetljenja, a isključivanje jednog dela njih bi pravilo stravične probleme sa uniformnošću.
Ako zanemarimo ovaj problem, koji se javlja kod svih Edge-lit LED TFT uređaja, možemo reći da je osvetljenje je veoma ravnomerno, što se odmah primećuje i na jednobojnom desktopu, pa smo krenuli sa test programima, kako bi mu pronašli neke eventualne greške. Kontrast matrice, prema specifikaciji iznosi čak 1000:1, dok je dinamički sve veći u svakom novom testu monitora koji pišemo za vas. Ovoga puta, on se “popeo” na fantastičnih 10.000.000 : 1. Da, deset miliona prema jedan. Dakle, ako znamo da postoji samo 256 nivoa osvetljenja na RGB mediju kakav je monitor, podelite brojku od deset miliona sa cifrom od 256 i znaćete… Zapravo, ne želimo više da trošimo reči na opisivanje toga koliko je uopšte glupo osvrtati se na gotovo bilo koji podatak iz specifikacije nekog monitora. Na DC više ne obraćamo previše pažnje – i to je najfiniji način da kažemo naše mišljenje na tu temu. Realan statički kontrast je prilično konkretan, što je prvi uslov za dobru dinamiku, pa smo jedva dočekali da vidimo koliki je njegov realni maksimum. Već na 75% je više nego dovoljan, a negde na 82% dolazi do prvih neželjenih efekata prelivanja, što se vidi u našim test programima kakav je Monitor Test koji možete preuzeti sa sajta www.benchmarkhq.ru. Dakle, čak i pri jačem ambijentalnom osvetljenju, retko kome će zatrebati veći kontrast. Smatramo da je to nepotrebno u kućnim primenama, a ako se posmatraju multimedijalni sadržaji ili igraju igre, verujemo da će i nekih 65% biti sasvim dovoljno.
Viewsonic VX1932wm-LED ima ukupan kontrast koji je veoma dobar, a uz to je jako bitno i da je prikazana slika što manje digitalna i prirodnija, što na ovom modelu i jeste slučaj. Boje su dovoljno jarke i solidno podešene već “out of the box”. Pozadinsko osvetljenje je veoma dobro, što je posebno bitna stvar za Edge-lit LED monitor, pa nam je drago što na primerku sa testa nije probijalo na ivicama, a ono što zaista oduševljava je uniformnost osnovnih boja, uz još bolju uniformnost najsvetlije nijanse. Ovo je sjajno dostignuće za monitor sa TN+Film tipom panela, pogotovo ako znamo da blaga zatamnjenja po uglovima, pri prikazu čisto bele, nisu strana za modele koje smo testirali pre dve i više godina (FSC Scaleoview W-19, Acer S-19W, ASUS PW-191 ili Viewsonic VA1912). Crvena i zelena su, već standardno za TN tehnologiju, nešto izraženije, a broj detalja u svetlijim delovima sive su manji nego kod IPS, a pogotovo PVA panela (podsetićemo – S-IPS je poznat po odličnoj reprodukciji boja i često se “uparuje” sa WCG backlight-om, dok su VA matrice poznate po dobrom kontrastu i odličnoj crnoj).
Takođe, raduje nas i činjenica da su vidljivi uglovi kod Viewsonic VX1932wm-LED monitora dosta dobri, tu uključujući i vertikalni ugao koji je naravno, ipak nešto manji. Kada je reprodukcija boja u pitanju, rekli bi smo da na ovom polju Viewsonic izuzetno dobar, pa je već odavno “oduvao” gore pomenute konkurente (iako su oni na tržištu već i predugo). Viewsonic VA1926w je gradijente prikazao veoma dobro, ali to nije ni čudo za monitor koji ima odziv od “čak” 5 milisekundi. Ipak, nismo se plašili da ćemo primetiti mnogo problema kod prikaza jako brzih scena u igrama. Test “crne” prolazi veoma dobro i retko smo viđali TN monitore koji su bolji za gledanje filmova. Ipak, mnogo nam je smetala činjenica da se LED gasi u tamnim scenama, mada je prag za gašenje dosta niži nego kod “omraženih” Samsung Edge-lit LED TV uređaja (serije 6, 7 i 8). Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja nema, čak i u tamnijim i kontrastnim scenama. Ipak, čini se da smo primetili stare dobre TFT duhove u najbržim FPS-ovima koji nemaju motion blur, ali ovo definitivno ne može da smeta, jer smo mi ipak samo znali gde treba da gledamo i gde je najbolji primer da se to odmah primeti. Slika koju Viewsonic VX1932wm-LED prikazuje je praktično maksimum koji se može izvući iz TN tehnologije, a njegova jedina realna mana je taj “problem” koji je, po našem skromnom mišljenju, rak rana Edge-lit LED TFT ekrana. I pored toga, ovaj monitor je prilično dobro uravnotežen kada je kvalitet prikaza u pitanju, pa predstavlja verovatno i najatraktivniji monitor ove dijagonale koji se sada može kupiti na našem tržištu. Svakako, nešto je skuplji, ali je i – provereno dobar.
Za:
– kontrast
– uniformnost
– reprodukcija boja
– odlična dinamika
– precizni gradijenti
– kvalitet izrade
– vidljivi uglovi
– odlična reprodukcija crne i tamnih tonova…
Protiv:
– …ali mnogo smeta to što se LED u tamnim scenama potpuno isključuje
– ergonomija
– cena
Proizvođač
Model
Dijagonala / tehnologija
19″ / TN-Film
Fizička rezolucija / boje
1440 x 900 / 16.7 M
Pitch
0.294 mm
Horizontalno osvežavanje
24 ~ 82 KHz
Vertikalno osvežavanje
50 ~ 75 Hz
Odziv
5 ms (typ)
Osvetljenje
250 cd/m²
Kontrast
1000:1 static (typ), 10.000.000:1 dynamic
Ugao gledanja (H/V)
170° / 160°
Bandwidth / potrošnja (*max)
185 MHz / 32 W
Dimenzije
450mm x 434mm x 209mm
Masa
4.7 Kg
Specijalne mogućnosti, Input
2x2W speakers, DVI, D-Sub
Cena
~ 136 evra sa PDV-om
Monitor na test ustupio PDS.
