Aleksandar Božović
Međutim, u svakodnevnoj upotrebi, pikseli su retko u sasvim belom ili sasvim crnom stanju, tako da proizvođači često prijavljuju brzinu kojom se pikseli menjaju iz boje u boju , što se takođe zove i GTG brzina, tačnije „iz sive u sivu“. Udruženje VESA uskoro će uvesti specifikacije za standardizaciju izveštaja o vremenu odziva, da bi se ti brojevi lakše poredili.
Kako god da se vreme odziva meri, brže jeste bolje kada je reč o doživljaju gledaoca. Ako je vreme odziva LCD monitora presporo, pikseli neće uspeti da drže korak s informacijama koje im šalje grafička kartica računara, pa ćete videti dvostruku ili razmazanu sliku kao i digitalni šum. To posebno važi za igre, filmove i grafičke programe. Ovo je pojam koji često nazivamo “ghosting” ili takoreći pojava “duhova” koij nastaje kao posledica previsoke vrednosti vremena odziva ekrana.
Dok većina proizvođača preporučuje vreme odziva od oko 5 ms kao osnovnu vrednost za svakodnevnu upotrebu, vreme odziva se brzo spušta kako LCD tehnologija napreduje. Na primer, mnogi proizvođači nude monitore sa vremenom odziva od 2 ms. Izuzetno nisko vreme odziva pomaže vam da u potpunosti iskoristite sve mogućnosti današnjih najnaprednijih igara, kao i video i grafičkih programa – a pomaže vam i da održite korak sa sve bržim aplikacijama sledeće generacije.
Vreme odziva ekrana
Vreme odziva LCD monitora, koje se takođe naziva i latentnost, označava koliko brzo monitor prikazuje pokretne slike. Vreme odziva meri koliko brzo pojedinačni pikseli monitora menjaju boju (u milisekundama) – što je ovaj broj manji, to se pikseli brže menjaju. Stručnije rečeno, vreme odziva je vreme potrebno jednom pikselu LCD ekrana da pređe iz potpuno aktivnog crnog stanja u potpuno neaktivno belo stanje, pa ponovo u početno stanje.
