Da li je i zašto Apple oprezniji u primeni veštačke inteligencije od konkurencije?

U periodu kada kompanije kao što su Microsoft, Google i Meta ulažu velika sredstva u oblast napredne AI tehnologije u svojim proizvodima, deluje da je jedan od vodećih tehnoloških giganata Apple, oprezniji u primeni veštačke inteligencije, piše Axios.

Ova kompanija je i dalje relativno tiha kada je u pitanju generativna veštačka inteligencija, koja već neko vreme potpuno menja način na koji koristimo tehnologiju. Da li kompanija ne može da sustigne korak sa konkurencijom ili je pak brižna, pa oprezno vodi računa o potencijalnim opasnostima koje AI sa sobom nosi i dalje stoji kao otvoreno pitanje.

Izvršni direktor Apple kompanije Tim Kuk tvrdi da postoji „niz pitanja i zabrinutosti koje treba rešiti“ i da misli da je veoma važno „biti oprezan i promišljen u razvoju i primeni velikih jezičkih modela“.

Ovakav njegov komentar ukazuje da je Apple oprezan, međutim, to može biti i opravdanje za eventualno kaskanje u razvoju ove napredne tehnologije.

Generativna AI na osnovu mašinskog učenja može da kreira sadržaj kao što su tekst, slike, audio i video, na osnovu jednostavnih zadataka koje joj ljudi zadaju. Jedan od njenih najpopularnijih i najmoćnijih oblika su takozvani veliki jezički modeli (LLM) koji mogu da obrađuju ogromne količine tekstova i generišu koherentne i tečne odgovore na upite o njima.

Shutterstock

Neki od najpoznatijih modela su GPT-3 ili GPT-4 startapa OpenaAI, zatim Google BERT,  Microsoft Turing-NLG, ali i Meta Llama.

Apple, u odnosu na njih, nije otkrio mnogo o upotrebi ovakvih jezičkih modela ili razvoju sopstvenog, osim za neke skromne aplikacije kao što je automatsko ispravljanje i diktiranje teksta na iOS 17 operazivnom sistemu. Predstavnici kompanije takođe izbegavaju da koriste uobičajene termine poput AI ili GPT za opisivanje svoje tehnologije, odlučivši se za nejasnije kao što je „transformator“ što je naziv osnovne arhitekture LLM.

Shutterstock

Neki Bloomberg izveštaji, s druge strane, navode da Apple možda interno testira svoj AI motor sličan kao što je GPT. Međutim, nema nikakve potvrde ovih informacija, a u firmi i dalje razmatraju da li uopšte i na koji način da ugrade takvu tehnologiju u svoje proizvode.

S obzirom na to da Apple ima istorijsku novčanu procenu vrednosti od tri biliona (američkih triliona sa 12 nula) dolara, ne deluje kao da će paničiti jer i dalje nije među vodećim igračima kada je u pitanju trka za veštačkom inteligencijom. Ipak, skoro svi u Silicijumskoj dolini vide trenutke kao što je pojava interneta, pametnih telefona, a sada i veštačke inteligencije, kao one kada giganti mogu izgubiti oslanac koji su do tada imali. Rizik za američku kompaniju se ogleda u tome da AI tehnologija čak i hardver njenih rivala može učiniti atraktivnijim.

Microsoft ovu tehnologiju ugrađuje u svoj Windows OS, kao i Office pakete, pa čak i na Edge pregledač. Google radi slične stvari sa svojim Google Bard četbotom, a uz to AI alatke uvodi i na svoje servise. Digitalni Apple asistent Siri je u odnosu na nove asistente drugih kompanija pomalo zastareo, a ista logika koja gura razvoj ovakvih virtuelnih pomoćnika važi i za Siri.

No, treba uzeti u obzir i to da ova firma često voli da pusti druge da budu prvi sa novom tehnologijom, pa tek onda da uskoči u igru sa proizvodima kada oseti da postoji prilika za poboljašanje nekog korisničkog iskustva. Ipak, ne mora da znači da će to i sada biti slučaj, a sve veći pritisak potrošača možda je natera da ipak ranije otkrije svoje planove po ovom pitanju.