Digitalne valute stižu u 24 centralne banke do 2030. godine

Bar dvadesetak odnosno 24 centralne banke usvojiće digitalne valute u svoj opticaj do kraja 2030. godine, pokazuje najnoviji izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (BIS) koji prenosi Reuters.

Prema izveštaju očekuje se da će centralne banke širom sveta, uključujući i takozvane „zemlje u razvoju“ kao i države sa „naprednim ekonomijama“ u maloprodaji imati i digitalne valute, jer se već sada u bankama radi na njihovom razvoju. Banke ovaj trend planiraju kako bi izbegle prepuštanje digitalnih plaćanja privatnom sektoru usled sve bržeg pada upotrebe gotovine, odnosno novca u kešu.

Antrfile: Kriptovalute su oblik digitalne valute koja postoji samo u digitalnom obliku, ali je njihova osnova decentralizovana i ne poznaje granice država

Neke od banaka navodno već gledaju i na veleprodajne verzije digitalnih valuta za transakcije između finansijskih državnih institucija.

Većina novih digitalnih valuta pojaviće se u maloprodaji, a tada bi se jedanaest novih centralnih banaka moglo pridružiti Bahamima, istočnim Karibima, Jamajci i Nigeriji koje već sada koriste ove valute. Uz njih, Lihtenštajn je takođe napravio korak u ovom smeru, jer je nedavno najavio mogućnost plaćanja nekih državnih usluga kriptovalutama.

Shutterstock

“Tokenizacija” bi tako u budućnosti stvorila potpuno novi bankarski trend omogućavajući finansijskim institucijama nove mogućnosti prekograničnih plaćanja koja su ključna za funkcionisanje centralnih banaka.

Neke zemlje već započele testiranja, ali digitalne valute prate tržišna previranja

Švajcarska nacionalna banka je krajem juna saopštila da će izdati veleprodajnu digitalnu valutu kao deo pilot verzije pre zvaničnog uvođenja, a Evropska centralna banka je na putu da stvori „digitalni evro“ i potencijalno ga lansira 2028.

U Kini testiranje ovakvog načina plaćanja stiglo je do čak 260 miliona ljudi, dok druge dve ogromne zemlje Brazil i Indija planiraju da uvedu digitalne valute već tokom sledeće godine.

Ipak, u poslednjih godinu i po dana, na tržištu digitalnih valuta dešavaju se previranja, uključujući neuspeh TerraUSD “stablecoin” vrste kriptovalute čija bi vrednost trebalo da bude vezana za imovinu koja može biti roba sa berze, novac ili druga kriptovaluta. Uz to, desio se i kolaps kripto razmene firme FTX, ali i bankrotiranje američkih “digitalnih” banaka Silicon Valley Bank i Signature Bank koje su snabdevale kripto provajdere.

Iako ovaj sled događaja nije imao veći uticaj na tradicionalna finansijska tržišta, doveo je do rasprodaje više kripto poseda. U budućnosti bi tako razvoj kriptovaluta na ovaj način zapravo mogao da predstavlja pretnju po finansijsku stabilnost država.