Aleksandar Božović
Kina je osnovala investicioni fond od 47,5 milijardi dolara za razvoj poluprovodnika u cilju postizanja samostalnosti u doba veštačke inteligencije. Nacionalni investicioni fond za industriju integrisanih kola (poznat kao Veliki Fond) je kreirao najveće ulaganje u čipove u zemlji do sada, sa ciljem da razvije nezavisni lanac snabdevanja koji neće biti podložan američkim trgovinskim ograničenjima.
Ovo je strateški ključni cilj za vladu predsednika Xi Jinpinga. Kina želi da razvije AI-poluprovodnike bez spoljne pomoći, kao odgovor na sveobuhvatnu nabavku vrhunskog američkog silicijuma, poput Nvidia H100 GPU-a, kojem Kina nema pristup.
Prednost Kine je što može uložiti sve moguće oblike podrške, uključujući direktne investicije i poreske olakšice za najperspektivnije kompanije za proizvodnju čipova. Takođe, može iskoristiti moć upravljane ekonomije, što je van domašaja rivala kao što su SAD. Na primer, Huawei Technologies Co. je postao nacionalni šampion u proizvodnji čipova zahvaljujući ovakvom pristupu.
Pre ovog rekordnog fonda, Kina je u poslednjih desetak godina uložila približno 300 milijardi juana (41 milijardu dolara) kroz slične projekte. Međutim, sadašnji pristup je usmereniji. Samo Peking, Šangaj i Guangdong su se obavezali na investicije, što nagoveštava kraj nacionalne konkurencije među skupim projektima čipova.
Peking, Šangaj i Šenžen imaju posebne fokuse i snage u oblasti čipova. Generalno, Šenžen je specijalizovan za proizvodnju čipova, Šangaj za proizvodnju i opremu, a Peking za dizajn čipova.
Kina želi značajno da ojača industriju poluprovodnika
Kina će se možda više oslanjati na upravljanje projektima odozgo kako bi ispravila probleme iz prošlosti. Ranije je Peking računao na privlačenje privatnih investicija putem Velikog Fonda, što je privremeno uspelo, ali se brzo ugasilo. Neorganizovana distribucija fondova rezultirala je prekomernim kapacitetima i istragama o korupciji.
WSJSa slabim interesovanjem za rizični kapital u Kini trenutno, Peking mora preuzeti veću ulogu u finansiranju najvećih projekata, kao što su oni od strane Semiconductor Manufacturing International Corp. i drugih novih fabrika koje blisko sarađuju sa Huawei-em. Važna uloga državnih banaka, kao što su China Development Bank i Industrial & Commercial Bank of China, u Velikom Fondu III, takođe ukazuje na značaj državnog kapitala u kineskim planovima za čipove.
Veliki deo finansiranja će biti usmeren ka naprednoj proizvodnji čipova, što je veoma skupo i izuzetno konkurentno. Kina je identifikovala memoriju visokog protoka kao oblast za ulaganje, prema izveštaju državnog lista ove nedelje, što je logično jer je HBM ključna komponenta najboljih AI akceleratora. Međutim, čak je i Samsung Electronics Co. zaostao za SK Hynix Inc., koji je uložio mnogo godina u razvoj ove tehnologije.
Zadatak izgradnje samostalnog lanca snabdevanja je još složeniji. Zahteva ulaganja u sve, od softvera za dizajn čipova do alternativnih alata i mašina. Mnoge od ovih osnovnih komponenti proizvode ili dizajniraju SAD ili njihovi saveznici kao što su Holandija i Japan. Kina će morati da pronađe način da prevaziđe taj problem. Sve ovo se dešava dok trka za AI ubrzava. Ipak, barem jedan kineski AI igrač je optimističan. Suosnivač SenseTime Group Inc., Xu Bing, rekao je za Bloomberg News da će Kina i generalno Azija na kraju smanjiti zaostatak za SAD. „Računarska snaga je roba,“ rekao je Xu. „Dugoročno gledano, računarska snaga neće biti problem.“
Idiotski je i spomenuti da je SK Hynix ispred Samsunga koji je još 2008 godine , prije poplava usvojio proizvodni proces od 1 mm u proizvodnji memorija, plus držao monopol 15 godina, plus od plaćanja kazne od 7,2 milijarde dolara 2011 godine nisu ništa platili, već potplatili EU komisiju sa 6 miliona dolara i kazna nestala, tj. smijenili sve one koji su bili u komisiji i putem lobiranja zamijenili komisiju koja je izglasala kaznu, plus sada je proizvodni proces u 847 poko metara i manji jild od 12% što praktično znači da su ispred kompletne IT industrije bar 20 godina. Samsung je iskoristio i lobiranje za kupovinu više od 120 firmi širom Rusije, Amerike, Australije, Tajvana, Kine, Singapura i Indije i trenutno učestvuju u 396 firmi iz TOP 500 u kompletnoj industriji, ne samo poluprovodnika. Sajmon Xi je jedan od ljudi koji kontroliše kompletnu IT industriji, a da toga ni jedna zemlja nije ni svjesna. NPR. kompletan tok novca Rusije, Kine i Amerike ZAVISI od njegovih proizvoda i ako danas sutra bilo ko pokuša da ih ometa, planetarno mu samo uskrati pristup cirkulacijske tokovima novca i kompanija je uništena. Prema tome, sankcije Amerike prema Kini su zajebanciju za malu djecu, ako bilo ko zna kako funkcioniše tržište novca, IT sektora i inovacija na planeti.
Osim što ne znaš geografiju, čime li se dopinguješ 😁
Ajd' što troluje na PC Berzi, već je došao i ovde da piše koješta.
Ljubomoran si. Hoćeš i ti malo :)
I imamo post godine, a bila je opaka konkurencija :ROFLMAO:
Pa obavesti ih čoveče!!! Možeš preko informacionog centra UN.
Ne znam šta je šokantnije, to što nisu upoznati sa time, ili što niko neće da im to kaže?!?
:P