TSMC fabrika čipova u Arizoni koja je u izgradnji, tačnije njena radna praksa izaziva ozbiljnu zabrinutost. Menadžment kompanije suočava se sa optužbama za zlostavljanje radnika, što izaziva nezadovoljstvo američkih inženjera i industrijskih insajdera, a celu priču prenose svetski mediji koji prate tehnološku industriju.
Sve se vrti oko hroničnog prekovremenog rada, okrutnog stila upravljanja i lošeg tretmana njenih zaposlenih od strane tajvanskih rukovodilaca, koji se nikako ne uklapaju u radnu kulturu domaćina, u ovom slučaju američkih zaposlenih. Problemi su počeli da se javljaju tokom obuke američkih inženjera na Tajvanu, a kasnije su preneti i na fabriku u Arizoni.
Američki stručni kadar bio je šokiran dugim radnim danima, koji podrazumevaju smene od 12 sati i kulturom rada pod visokim pritiskom u TSMC fabrici na Tajvanu. Ovo okruženje se protivi američkim očekivanjima prioriteta zadataka i stvorilo je razna trvenja sa menadžmentom kompanije, koji je očekivao da inženjeri rade prekovremeno i budu dostupni i van radnog vremena. Sada je situacija navodno postala alarmantna jer su zaposleni pod pretnjom otkaza kao kazne za relativno manje greške.
Nesaglasnost u pogledu radne kulture i shvatanja radne etike glavni su kamen spoticanja u ovoj situaciji. Dobar primer za to je pitanje „šta je glavni prioritet na poslu” upućeno poslodavcu od strane američkog inženjera, na koji je dobio odgovor „sve je prioritet”.
Ovaj nedostatak jasnog i određenog primrnog cilja doveo je do toga da Amerikanci smatraju da je to veoma loše za upravljanje koje rezultira neefikasnošću. Moris Čang, osnivač kompanije TSMC, poznat je po svom naglašavanju brzine i efikasnosti na poslu, gde zastupa stav da se problemi rešavaju „sada i odmah”, bez obzira koje je vreme u pitanju i da li time ugrožava zaposlene, prenosi Tom’sHardware.
Problemi su se nastavili i po povratku u Arizonu, gde su menadžeri fabrike na razne načine nastavili da promovišu „azijsku radnu kulturu” koja podrazumeva vređanje, galamu i slično, na zaposlene. Neki od njih koji su dali otkaze, govorili su da se od njih očekivalo i da čiste smeće iz proizvodnih pogona, tačnije nešto što nije u skladu sa stručnim znanjem koje poseduju.
Upravo zato, poslovođe koji su uglavnom sa Tajvana, morale su da prođu profesionalnu obuku o ponašanju prema radnicima. To sugeriše da postoji problem sa verbalnim zlostavljanjem ili galamom na radnom mestu.
Glasine o ovim slučajevima idu tako daleko da tvrde da su Amerikanci morali da lažiraju rezultate testova čipova, kako bi ispunili nerealna očekivanja menadžmenta. TSMC je inače glavni dobitnik subvencija američke vlade, čemu su doprineli zakoni o čipovima Bajdenove administracije, čime ova kompanija dobija milijarde dolara u zamenu za dovođenje proizvodnje čipova u SAD.
Položaj korporacije kao najveće kompanije na Tajvanu zabrinjava zapadne sile koje se plaše da bi sukob sa Kinom potencijalno mogao da našteti njihovoj sposobnosti nabavke TSMC čipova. Kao rezultat toga, vlada SAD se vrlo agresivno „udvarala” TSMC-u da pokrene proizvodnju u Americi.
Razlike u poimanju i shvatanju radne kulture između zaposlenih sa Tajvana i Amerike postoje, a mišljenja se dijametralno razlikuju. Dok je jednima sasvim normalno da rade po 12 sati i da pritom neko galami i vređa ih tokom rada, drugima to nije nimalo blizu shvatanja radne etike. Američki radnici inače kritikuju „azijsku radnu kulturu” i na veb platformi Glassdoor, koja omogućava zaposlenima da ocene kompanije, dele informacije o radnim uslovima i slično.
Sa druge strane, tajvanski inženjeri smatraju svoje američke kolege „arogantnim”. Ova podeljenost među zaposlenima naglašava ozbiljne probleme u kulturi kompanije koja može uticati na njenu budućnost u SAD.
Svako ko čita o problemima koji su zadesili američke radnike, možda se seti i da u Evropi postoje kompanije koje takođe forsiraju prekovremeni rad i čiji su zaposleni svojevremeno bili sprečeni da odu do toaleta za vreme smena, pa su bili naterani da nose pelene za odrasle.
Ovo isto kao i kod nas...subvencije strancima da otvore fabrike, a oni onda fortaju radnike kao marvu do iznemoglosti.