Indija je prva zemlja koja je uspešno sletela na južni pol Meseca

Da još jedna azijska zemlja ispisuje istoriju svedoči to što je Indija prva zemlja na svetu koja je uspešno sletela na južni pol Meseca, tačnije to je uradila njena letelica Chandrayaan-3. Ova lunarna misija, osim toga, stavlja Indiju u društvo samo još tri zemlje koje su uopšte uspele da izvrše meko prizemljenje letelica na površinu prirodnog Zemljinog satelita – bivšeg Sovjetskog Saveza, SAD i Kine.

Južni pol Meseca inače predstavlja tešku metu lunarnih misija s obzirom na to da ima neravan teren, a ujedno je važan zato što navodno sadrži vodeni led. Indijsko sletanje usledilo je četiri godine nakon što se prethodna, Chandrayaan-2 letelica srušila i u Mesečevoj orbiti izgubila kontakt sa „lenderom“ Vikram.

Ovaj istorijski poduhvat desio se 23. avgusta u 06:04 po lokalnom vremenu, izazvavši opšte veselje naučnika iz Bangalora koji prate misiju. Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) je na svojim internet platformama uživo prenosila misiju.

ISRO je na X platformi objavio i kako je Lander Imager kamera snimila prizemljenje, ili možda bolje reći „primesečenje“.

Indijski „lender“ i „rover“ vozilo imaju pet instrumenata namenjenih za merenje osobina Mesečeve atmosfere, površinske i tektonske aktivnosti. Organizacija je tempirala sletanje za početak lunarnog dana (što je oko 28 zemaljskih dana), kako bi što više iskoristila količinu sunčeve energije za svoje istraživanje.

Chandrayaan-3 uspeh predstavlja stvar nacionalnog ponosa Indije, a zemlja ne planira da se zaustavi i nada se da će lansirati svemirsku stanicu oko 2030. godine. Informacije koje Indija, pak, prikupi u ovoj misiji mogle bi da budu ključne za buduće lunarne misije kako ove države, tako i drugih svetskih zemalja. Vodeni led koji se nalazi na Mesecu mogao bi navodno da se koristi za gorivo, kiseonik i vodu, tvrde naučnici.

Indija ima kako državne, tako i komercijalne svemirske konkurente

Rusija je, inače, 10. avgusta takođe započela svoju misiju sletanja na južni Mesečev pol lansiranjem svoje letelice Luna-25. Cilj ruske misije je bio da otprilike u isto vreme ili čak nekoliko dana pre Indije ostvari sletanje, iako je Chandrayaan-3 u to vreme već bila u Mesečevoj orbiti.

Roscosmos screenshot

Nažalost, ruska Luna-25 se srušila na mesečevu površinu između 19. i 20. avgusta. Time je okončana još jedna ruska lunarna misija, prva posle skoro 50 godina, odnosno od 1976. godine.

Osim Rusije, postoji još zemalja koje se utrkuju da (ponovo) slete na Mesec. Izrael, kao i Ujedinjeni Arapski Emirati planiraju da to obave tokom sledeće godine, dok se SAD nada da će u 2025. vratiti ljude na Mesec svojom misijom Artemis 3.

Naravno, ne treba zaboraviti da su se u istraživanje svemira osim državnih, uključile i privatne, komercijalne agencije kao što je Virgin Galactic ili kompanija američkog milijardera Ilona Maska Space X.