Sara Smolović
Američka Nacionalna laboratorija Argonne završila je najmoćniji Intel superkompjuter Aurora i nada se da će biti aktivan do kraja godine, piše TechRadarPro.
Aurora bi tako trebalo da bude sposobna da isporuči više od dva eksaflopsa računarske snage, odnosno više od dve milijarde milijardi proračuna u jednoj sekundi, tvrde iz laboratorije.
Da bi se ove performanse ostvarile, iza superkompjutera Aurora stoje hiljade čipova. Uz razvoj kvantnih čipova koji se ubrzava, ovakve cifre računarske snage postajaće sve očekivanije. Mada, do tada Aurora svakako izgleda kao jedinstveni superkompjuter koji utire put ka budućnosti tehnologije.
Intel superkompjuter Aurora i teško zamislive specifikacije
Aurora je ogromne fizičke veličine, a iz laboratorije Argonne kažu da zauzima površinu čak dva profesionalna košarkaška terena u svom ALCF centru podataka.
Više od deset hiljada pravougaonih PC modula (blejdova) čine ovaj superkompjuter, a poslednji je uspešno instaliran 22. juna. Oni su smešteni u 166 “polica”, od kojih svaka može da primi po 64 modula. Svaki modul sadrži dva Intel Xeon Max CPU-a, šest Intel Max GPU-ova, memoriju, sposobnost umrežavanja i rashladnu tehnologiju.
Po pitanju ostalih procesorskih osobina, u njih spada 67.744 GPU jezgra Max Ponte Vecchio serije, kao i 21.248 CPU jezgara Xeon Max Sapphire Rapids serije sa više od 1024 skladišna čvora ukupnog kapaciteta 220 petabajta sa maksimalnim propusnim opsegom od 31 TB u sekundi.
Argonne National LaboratorySve ove ogromne brojke u specifikacijama trebalo bi da omoguće moćnije superračunarstvo kada je u pitaju pokretanje modela koji bi pomogli u rešavanju svetskih problema poput klimatskih promena.
Do rešavanja ovakve vrste problema, naučnici iz laboratorije kažu da će paralelno dok budu testirali prihvatljivost, u međuvremenu koristiti Auroru za obučavanje velikih generativnih modela veštačke inteligencije otvorenog koda za naučne svrhe.
Frontier sa EPYC procesorima postiže ~1,1 exaflops-a sa otprilike trećinom (21 MW) potrošnje. Lepo je što je najbrži superkompjuter današnjice, ali po efikasnosti zaostaje poprilično za AMD konfiguracijom.
Ovo je samo laički pogled na brojke, pa pretpostavljam da možda ima nešto zbog čega je ta potrošnja opravdana. :geek:
Ili je prosto bilo bitno da se dobije najbrži računar po svaku cenu, a da nije AMD...
^ Softverska podrška. Intel ima čitav ekosistem veoma korisnih alatki (za debagovanje, profilisanje, itd), plus veoma stabilna/oprobana tehnologija po pitanju virtualizacije i sl. Povrh toga postoji Intel oneAPI za AI, inače konkurent CUDA, što je sa jedna veoma ludačka ideja (to je izjavio Jensen pre koju godinu; u smislu jedna biblioteka za CPU, iGPU i dGPU), koja za sad izgleda i radi više nego korektno. AMD (ROCm) je poprilično iza u tom smislu.
Čak je i ludi geohotz hteo da napravi projekat sa AMD hardverom (vezan upravo za AI), i dobio je veoma opskurnu dokumentaciju sa kojom nije ništa mogao da uradi (iako je hteo sam da napiše/popravi AMD-ove brljotine) i to uprkos tome što je bio u kontaktu Lisom Su. Ima na YT, koga ne mrzi neka traži. Naprosto, AMD se u softverskom smislu pokazao kao jedna veoma neozbiljna firma. A bilo koji računar je praktično neupotrebljiv bez kvalitetnog i stabilnog softvera.