NASA Voyager 1 sonda se gubi u dubokom svemiru zbog kvara u memoriji

Jedan od dva najstarija NASA objekta koja su lansirana u svemir 1977. godine, Voyager 1 sonda ostala je bez ključne tehnologije zbog kvara u memoriji. Oštećenje je verovatno nastalo u nestabilnoj memoriji podsistema podataka o letu koji se koristi za kontrolu letilice. U pitanju je, između ostalog, i problem sa telemetrijom – sistemom koji je najvažniji za letenje i pravilno poravnanje letilice.

Prema informacijama iz svemirske agencije NASA i izveštajima portala ArsTechnica, ovo se dogodilo zbog greške u memoriji  u „Sistemu podataka o letovima” (FDS) na sondi Voyager 1 koji koristi staru verziju nestabilne memorije. Memorija je verovatno oštećena nakon svih ovih godina koliko svemirska operacija traje.

Sonde Voyager 1 i Voyager 2 lansirane su u svemir, sada već davne 1977. godine, što znači da je bilo potrebno više od 45 godina da „primitivni” ekvivalent RAM-a na Voyager 1 sondi prestane sa radom i  slanjem telemetrijskih podataka na Zemlju. Ovo u svakom slučaju  zvuči impresivno za tako staru tehnologiju, posmatrano sa ove vremenske distance. Međutim, cela priča oko Voyager 1 sonde verovatno će zbog ovoga ipak završiti penzionisanjem.

Čak iako se trenutna greška u memoriji, koja je učinila Voyager 1 neupotrebljivim, može ispraviti, ovaj tip svemirskih sondi u budućnosti polako će izaći iz upotrebe. Direktan uzrok tome je korišćenje nuklearnih baterija koje pokreću sve sisteme na letilici, a pritom gube snagu iz godine u godinu. Kada jednom snaga opadne do kritične granice, pitanje je kako omogućiti svim instrumentima na brodu da nesmetano nastave sa radom.

NASA screenshot

NASA program Voyager je osnovni deo ljudske istorije i istraživanja svemira, ali vrlo je očigledno da same dve Voyager sonde neće trajati večno. Ovo može da izgleda žalosno, zato što je Voyager 1 trenutno najudaljeniji objekat od Zemlje koji je napravio čovek, i u suštini on je vrhunac našeg, odnosno ljudskog istraživanja dubokog svemira.

Tim koji radi na projektu Voyager u svemirskoj agenciji NASA, i dalje čini sve što je moguće da sačuva Voyager 1, ali u ovom trenutku prilično je neizvesno da li u tome može da ostvari uspeh. Bez direktnog pristupa telemetrijskim podacima, koju je greška u memoriji uništila, tačan uzrok greške u samoj memoriji ne može lako da se identifikuje  sa Zemlje.

Jedno od rešenja u razmatranju je slanje operativnih komadi Voyager 1 sondi iz vremena kada je letela pored Saturna i Jupitera pre više od 40 godina, potencijalno otkrivajući koji aspekt FDS memorije izaziva problem.