Nova slika Urana sa James Webb teleskopa izgleda kao portal u drugu dimenziju

Svemirski teleskop James Webb uskoro slavi drugu godišnjicu od svog lansiranja u kosmos, a nova slika Urana koju je on napravio, odnosno njegovi NIRCam senzori uhvatili su i prstenove ove ledene planete. Zbog infracrvenih filtera, teleskop je uhvatio talasne dužine koje se ne mogu videti golim okom, a planeta na slici zbog toga podseća na svetleći plavi mermer koji se preliva u veliki crni okean, što nekima izgleda i kao portal u drugu dimenziju.

Svemirske agencije NASA, ESA i CSA, odnosno američka, evropska i kanadska agencija zajedno objavljuju slike koje teleskop napravi, a u poređenju sa generičkim slikama Urana koje je pravio Voyager 3 osamdesetih godina prošlog veka, Webb pruža mnogo živopisnije prikaze. Hvatajući svetlost u infracrvenom spektru, senzori teleskopa otkrivaju „čudan i dinamičan svet leda ispunjen uzbudljivim atmosferskim karakteristikama“, opisuje tim koji upravlja ovom letelicom.

Osim standardnih prstenova koji okružuju ledenu planetu, teleskop je ovog puta uspeo da uhvati i „nedostižni Zeta prsten“, Uranov bledi“ prsten koji važi za „najunutrašnjiji“ koji ga okružuje. Uz to, slika prikazuje i severnu polarnu kapu oblaka, belu mrlju blizu centra.

Po pitanju Uranovih Meseca, na slici se vidi njih 14 od postojećih 27. Među telima koja orbitiraju, na slici su Oberon, Titania, Umbriel, Juliet, Perdita, Rosalind, Puck, Belinda, Desdemona, Cressida, Ariel, Miranda, Bianca i Portia.

NASA/ESA

NASA/ESA

Na objavljenoj fotografiji, James Webb koristio je četiri NIRCam filtera, koji otkrivaju detalje u bliskom infracrvenom spektru. To uključuje F140M (plava), F210M (cijan), F300M (žuta) i F460M (narandžasta). Slika koju je NASA podelila ranije ove godine prikazuje Uran u samo dva filtera (plavoj i narandžastoj), što rezultira „primitivnijim“ pogledom na planetu.

Govoreći o samoj planeti, Uran sadrži puno leda, a rotira se na svojoj bočnoj osi pod uglom od oko 98 stepeni, uranjajući suprotnu stranu planete u ekstremnu hladnoću i mrak tokom četvrtine uranske godine. Inače, jedna njegova godina traje koliko i 84 zemaljske, što znači da tamna strana planete prolazi kroz vetrovitu zimu i mrak u periodu koji traje (našu) 21 godinu.

Naučnici veruju da će im slike Webb teleskopa pomoći da bolje razumeju Uran, posebno njegov Zeta prsten, i uopšte svemir. Takođe smatraju da su njegove slike posrednik u učenju o skoro dve hiljade dokumentovanih egzoplaneta u drugim solarnim sistemima koje dele osobine sa našim prstenastim ledenim predstavnikom.