Otkriveni okeani tečne vode na Marsu i potencijalni dom za vanzemaljski život

Naučnici su pronašli dokaze o dovoljno tečne vode na Marsu da pokrije celu planetu okeanom dubokim 1.6 km, prema novom istraživanju objavljenom u ponedeljak. Naučnici kažu da bi, teoretski, to moglo biti dom za vanzemaljski život na Crvenoj planeti.

Naučnici sa Univerziteta Kalifornije, Berkeley, i UC San Diego, otkrili su dokaze o velikim količinama tečne vode koja se krije duboko ispod površine Marsa, prema istraživanju objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Koristeći seizmičke podatke Marsovih potresa, vulkanskih podrhtavanja i udara meteora koje je prikupila NASA letelica InSight, kao i iste vrste matematičkih modela fizičkih svojstava stena koje se koriste za mapiranje podzemnih akvifera i naftnih polja na Zemlji, istraživači su otkrili dokaze o ogromnom vodenom rezervoaru smeštenom duboko ispod Marsove površine u sićušnim pukotinama i porama u kori planete.

Mars krije okean ispod površine planete

Voda, koja se prema podacima nalazi između 11,5 i 20 kilometara ispod površine Marsa je nedostupna sa našom postojećom tehnologijom, rekli su istraživači, tako da će verovatno biti od male koristi za buduću koloniju na Marsu.

Uprkos tome, istraživači su rekli da je ovo važno otkriće detalja o Marsovoj istoriji i ako se voda može iskoristiti, predstavlja obećavajuće mesto pogodno za vanzemaljski život na Crvenoj planeti.

„Ne vidim razlog zašto podzemna voda ne bi bila pogodno okruženje za život,“ rekao je jedan od autora studije i profesor nauke o Zemlji i planetama na Berkeley-u, Michael Manga, napominjući da duboka okruženja na Zemlji, poput „dubokih, dubokih rudnika“ i „dna okeana“ takođe podržavaju život.

Shutterstock

„Nismo pronašli dokaze za život na Marsu, ali smo bar identifikovali mesto koje bi, u principu, moglo održati život,“ rekao je Manga.

Iako je Mars danas suva pustinja, postoje brojni dokazi da je nekada velika količina vode tekla po površini Crvene planete. Većina ovih dokaza dolazi iz proučavanja struktura na površini planete, gde postoje tragovi reka, okeana i jezera, kao i iz sastava minerala pronađenih tamo, od kojih su mnogi mogli nastati samo u tečnoj vodi. Kako je tečna voda osnovni uslov za život na Zemlji, mnogi istraživači veruju da je Mars, dok je bio vlažan, mogao biti pogodan za vanzemaljski mikrobni život i planeta je jedan od ključnih kandidata u potrazi za vanzemaljskim životom.

Voda se i dalje nalazi na površini Marsa, uglavnom zarobljena u mineralima u kori planete ili smrznuta u polarnim ledenim kapama, ali to predstavlja samo delić vode za koju naučnici veruju da je tekla po površini milijardama godina pre.

Iako mnogi naučnici veruju da su Marsovi okeani isparili u svemir kada je planeta izgubila atmosferu pre više od 3 milijarde godina, istraživači su rekli da njihovi nalazi sugerišu da je mnogo vode filtriralo u koru planete.

Šta ne znamo

Otkrića o istoriji planete u velikoj meri zavise od istraživanja i zaključivanja na osnovu dostupnih podataka. Naučnici prave mnoge pretpostavke prilikom procene dokaza, poput one da Marsove stene slede ista pravila kao i zemaljske stene, a nova otkrića mogu dovesti do različitih interpretacija.

Priroda istraživanja takođe znači da postoje mnoge nedoumice u vezi sa veličinom, dubinom i udaljenošću i teško je proceniti tačne količine tečne vode koja se nalazi ispod površine Marsa. Međutim, istraživači su rekli da količine na koje njihovi dokazi ukazuju, mogu „popuniti drevne Marsove okeane.“

Ključni citat

Vashan Wright, još jedan od autora studije i profesor na Institutu za okeanografiju Scripps pri UC San Diego, rekao je da je „razumevanje Marsovog vodenog ciklusa, ključno za razumevanje evolucije“ planete, njene površine, unutrašnjosti i klime. „Korisna početna tačka je identifikovati gde se voda nalazi i koliko je ima,“ objasnio je Wright.

Veliki broj

12.262 metra. To je dubina Kola Superdeep bušotine na severozapadu Rusije. To je najdublja rupa koju je čovek napravio na Zemlji i nalazi se na samom kraju procene dubine na kojoj se nalazi voda na Marsu. Bušenje je zaustavljeno početkom 1990-ih i rekord još uvek nije premašen, što naglašava tehničke izazove koje uključuje ovaj poduhvat, iako Kina planira da u budućnosti kopa još dublje, prenosi Forbes.