Ovo su tehnološke inovacije koje su zauvek promenile zdravstvo

U slučajevima kada je nekome potrebna operacija ili terapija za određenu bolest ili stanje, napredak medicinske tehnologije i tehnološke inovacije mogu značajno popraviti šanse za pozitivan ishod. Medicinske inovacije su se razvijale tokom istorije, konstantno unapređujući našu mogućnost da se izborimo sa kompleksnim bolestima. Ovo uključuje prve vakcine za male boginje u 18. veku, razvoj antibiotika dvadesetih godina prošlog veka, kao i prvu transplantaciju organa tri decenije kasnije.

Ipak, 21. vek je doneo još veći napredak, sa tehnološkim izumima koji unose revoluciju u zdravstvenu zaštitu. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da se inovacije, naročito u digitalnom domenu dešavaju u do sada neviđenom obimu i transformišu globalnu zdravstvenu industriju, piše u izveštaju WEforuma.

Pogledajmo pet najznačajnijih inovacija koje pomeraju granice zdravstva.

1. Veštačka inteligencija

Upotreba algoritama i mašinskog učenja u detekciji i lečenju bolesti je postala značajna grana nauke. Neki veruju da je upravo ovo najveća revolucija u zdravstvu u 21. veku.

AI može detektovati bolesti u ranoj fazi i dati tačnije i brže dijagnoze u odnosu na konvencionalne metode. Primera radi, u detekciji raka dojke, veštačka inteligencija omogućuje mamografima da rade 30 puta brže uz 100% tačnosti, smanjujući potrebu za biopsijama.

Shutterstock

Takođe, deep-learning algoritam razvijen od strane kompanije Qure.ai omogućuje ranu detekciju raka pluća. U Qure.ai tvrde da je istraživanje demonstriralo unapređenje od 17% pri upotrebi veštačke inteligencije u interpretaciji rendgenskih rezultata u odnosu na klasični radiološki pregled. Oni su formirali partnerstvo sa farmaceutskim gigantom AstraZeneca koje za cilj ima da ovu tehnologiju proširi kako bi se smanjila smrtnost od raka pluća širom sveta.

2. 3D štampa

Upotreba 3D štampe u medicini je u velikom porastu. Preko 110 bolnica u SAD su tokom 2019. imala odeljenja za 3D štampu, u poređenju sa svega 3 u 2010. prema podacima koje je sakupila Statista.

Shutterstock

Ova tehnologija se koristi za zubne implante,veštačke zglobove, kao i prostetiku napravljenu po meri pacijenta. U toku je čak i istraživanje u pogledu 3D štampe tkiva kože, organa, pa čak i lekova.

Jedna od glavnih prednosti 3D štampe je da znatno ubrzava proces proizvodnje, pa samim ti i snižava cenu u odnosu na tradicionalno izrađene proizvode. Ova tehnologija je smanjila vreme potrebno za izradu slušnih aparata sa jedne nedelje na svega jedan dan, po informacijama Američke asocijacije bolnica.

3. CRISPR menjanje gena

Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats (CRISPR) tehnika menjanja gena ima potencijal da transformiše način na koji tretiramo bolesti i može napraviti ogroman korak napred u borbi protiv raka ili HIV-a za svega nekoliko godina.

Ova tehnologija funkcioniše putem “korišćenja prirodnih mehanizama”, otklanjanjem DNK niti na koje je uticao virus. Menjanjem mutacije ćelija, CRISPR ima potencijal i da tretira retke bolesti poput cistične fibroze isrpaste anemije.

Shutterstock

Ipak, ova metoda postavlja određena etička pitanja, jer ima potencijal da menja DNK buduće dece. Tim naučnika u Kini je završio na sudu 2020. nakon što su tvrdili da su napravili prve “genetski dizajnirane bebe” korišćenjem CRISPR metode.

4. Virtuelna stvarnost (VR)

VR i AR (nadograđena stvarnost) tržišta su u naglom razvoju širom sveta i obe tehnologije se sve više koriste i u medicini. Moguće ih je primeniti na razne načine, poput unapređivanja procesa operacija, pomoći u smanjenju boja ili tretiranju mentalnih stanja.

Hirurzi mogu koristiti VR naočare radi uvežbavanja procedura, kao i da imaju potpun pogled unutar tela pacijenta. Takođe, ova tehnologija može i eliminisati hronični bol ponovnim treniranjem mozga.

Kod pacijenata sa mentalnim poremećajima, VR može pomoći da prevaziđu strahove pružajući im kontrolisano okruženje za društvene interakcije. Dva sata tretmana straha o visine ovom metodom može smanjiti anksioznost pacijenta za 68%.

5. Pametni zavoji i flasteri

Zavoji koji koriste senzore za nadgledanje zarastanja rane su razvijeni od strane istraživača u SAD. Kako navodi tim Stanford univerziteta koji stoji iza ove tehnologije, ona pomaže u bržem zarastanju rana povećavaju dotok krvi u oštećeno tkivo i unapređuje zarastanje kože bitno smanjujući formiranje ožiljaka.

Tanki elektronski sloj zavoja ima temperaturne senzore koji prate stanje rane. Ako je neophodno, mogu elektronski stimulisati tkivo kako bi ubrzali zatvaranje rane. “Sa stimulacijom i senzorima u okviru jednog uređaja, pametni zavoji ubrzavaju lečenje i daju uvid u napredovanje rane”, kaže Artem Trotsyuk, koautor studije o pametnim zavojima.

Ovim uređajima predstoji rešavanje problema cene i skladištenja pre nego što budu krenuli u masovnu proizvodnju. U perspektivi bi mogli pružiti i značajnu pomoć onima sa oslabljenim imunitetom ili bolestima poput dijabetesa, kod kojih je zarastanje rana usporeno.