Benchmark Redakcija
Robot koji podseća na kreaciju napravljenu od „Lego“ figura može da pređe iz čvrstog u tečno agregatno stanje. Menjanje oblika tela čini da robot sa lakoćom prolazi kroz uzak prostor, ali i obavi složene zadatke kao što je lemljenje havarisanog dela u automobilu ili hiruršku intervenciju.
Nova studija objavljena pokazuje fascinantnu sposobnost menjanja agregatnog stanja tela robota koje se magnetnim poljem kontroliše daljinski. Reč je o leguri metala sa magnetnim svojstvima, a u svom sastavu ima neodijum, gvožđe, bor i galijum.
Istraživači kažu da su inspiraciju pronašli u prirodi. Studija navedi primer morskog krastavca čije telo ima karakteristike visokog stepena rastegljivosti i ponovnog vraćanja u kruto stanje, piše USA Today.
Materijali od kojih je robot napravljen daju mu pristup teško dostupnim mestima, pa čak i pojedinim organima u ljudskom telu. Za razliku od magnetnih tečnosti koje su fluidne i nemaju sposobnost nošenja teških predmeta, ovakav robot se pod pritiskom može transformisati u čvrsto stanje i poneti teret veći od sopstvene mase. Robot mase 50 miligrama, može poneti i do 30 puta veći teret.
Tečni robot – primena u stvarnom životu
Istraživači su testirali ovakav robot nateravši ga da prelazi različite prepreke, uklanja i dostavlja objekte u prostoru koji simulira unutrašnjost ljudskog želuca. Uspeo je da promeni oblik tela, kako bi se provukao između dve rešetke kaveza, a onda ponovo poprimio oblik ljudskog bića.
„Sposobnost robota da prelazi iz tečnog u čvrsto stanje mu daje različite funkcionalnosti“, navodi inženjer Čengpeng Pan sa Univerziteta u Hong Kongu.
Istraživači su za ovu priliku koristili netoksični metal koji menja stanje pod uticajem magnetnog polja. Reč je o galijumu, mekom metalu koji ima tačku topljenja na 29,76 stepeni Celzijusa pri standardnom pritisku. Ova temperatura je samo nekoliko stepeni niža od prosečne temperature tela čoveka. Galijum počinje da se topi kada je u ruci.
Inženjer Karmel Majidi kaže da magnetne čestice imaju dvojaku ulogu u radu ovakvog robota.
„One čine da materijal reaguje na naizmenično magnetno polje, tako da se putem indukcije robot zagreva i menja oblik tela. Druga uloga odnosi se na mobilnost i mogućnost kretanja zahvaljujući delovanju magnetnom polju“, objašnjava Majidi.
Majidi kaže da bi trebalo dodatno istražiti opcije primene robota, jer su eksperimenti sa veštačkim želucem, lemljenjem havarisanog dela u automobilu i bekstva iz kaveza pokazali veliki potencijal, prenosi Science alert.
„Buduća istraživanja imaće cilj da dodatno istraže primenu ovakvih robota u medicini. Za sada smo uspeli da izvedemo jednokratne demonstracije koje dokazuju delotvornost koncepta, ali su potrebna dodatna istraživanja, kako bi se roboti koristili za uklanjanje stranih tela iz organizma ili stavljanje lekova“, navodi Majidi.
