Kina osvaja svet open source AI modelima, ali možda ne zadugo

Kina se poslednjih meseci istakla kao lider u oblasti „open source“ AI koda za veštačku inteligenciju, ali bi takva praksa mogla ubrzo biti obustavljena. Nakon što je kompanija DeepSeek početkom godine objavila svoj napredni i besplatni veliki jezički model, šef veštačke inteligencije u Meti, Jan Lekan, ispravio je one koji su tvrdili da Kina pretiče SAD u razvoju ove tehnologije. Ispravna ocena, rekao je, jeste da „otvoreni modeli prestižu vlasničke“.

Ipak, nije jasno koliko dugo će Kina još nuditi svetu svoje moćne AI modele potpuno besplatno. Najveći tehnološki lideri u Kini, poput Alibabinog Edija Vua, Tencenta koji vodi Poni Ma, i Robina Lija iz Baidua, snažno podržavaju otvoreni kod – sistem u kome svako može slobodno da koristi, proučava, menja i deli softver i programski kod. U januaru je na sastanku sa premijerom Lijem Ćijangom, direktor DeepSeeka proglašen za predstavnika AI sektora.

Za razliku od Zapada, gde su AI modeli često zatvoreni i strogo kontrolisani, kineske kompanije nude izvorni kod pod gotovo neograničenim licencama. OpenAI i Meta, iako su neke modele učinili dostupnim, ipak ograničavaju njihovu komercijalnu upotrebu. Meta, međutim, priznaje da je otvoreni pristup najbrži put ka standardizaciji.

Kina trenutno promoviše otvoreni kod jer joj to koristi. Zbog američkih ograničenja, kineske firme nemaju pristup najmoćnijim čipovima kompanije Nvidia, pa koriste otvorene modele razvijene uz te čipove kao alternativu. Pre DeepSeeka, većina kineskih modela, pa čak i onih za vojnu upotrebu, bili su zapravo varijacije na Meta Llama modele.

Udruživanjem resursa Kina pokušava da ubrza korak sa SAD-om. U poslednjih nekoliko nedelja, Baidu, Alibaba, Tencent i DeepSeek objavili su nova izdanja svojih open source LLM modela. Kompanija Ant, koju je osnovao Džek Ma, razvila je tehniku za treniranje modela pomoću domaćih procesora kompanije Huawei, postigavši slične rezultate kao sa Nvidia čipovima.

Ovakav tempo napretka približava Kinu strateškom cilju predsednika Sija Đinpinga – tehnološkoj samodovoljnosti. Sličan pravac sledi i EU, koja planira da uloži 200 milijardi evra u „zajedničke, slobodne i potpuno otvorene inovacije“ u oblasti AI-ja.

Pored praktičnih koristi, Kina takođe jača svoj međunarodni imidž – tzv. „meku moć“. „Doprinos open source zajednici donosi nam poštovanje“, rekao je osnivač DeepSeeka, Liang, prošle godine. Američki ekonomista Tajler Kouen nedavno je ocenio da Kina sada prednjači ne samo u tehnologiji, već i u „pozitivnom vajbu“.

Podrška otvorenom kodu širi se i na druge sfere. Vlada ohrabruje korišćenje slobodno dostupne RISC-V arhitekture procesora, umesto tehnologije zapadnih firmi poput: Arm-a, Intela i AMD-a, koje bi Vašington u svakom trenutku mogao da zabrani.

Međutim, otvorenost ima i cenu. Kompanije gube mogućnost da zarađuju direktno na korišćenju modela. OpenAI, na primer, naplaćuje pristup modelima, ali i integraciju u drugi softver. DeepSeek se može osloniti samo na integracione takse, što njegovog direktora možda ne brine, jer mu je prioritet inovacija, a ne profit.

Za kompanije poput Alibabe, koja je obećala ulaganje od 53 milijarde dolara u AI i cloud, slab povrat može uticati na vrednost akcija. Predsednik Alibabe, Džo Caji, objasnio je strategiju – modeli su besplatni, ali se računarska snaga, zaštita podataka i kompletna softverska infrastruktura prodaju.

Ipak, glavna pretnja open source AI kodu u Kini ne dolazi iz inostranstva, već iz samog Pekinga. Generativni AI proizvodi moraju po zakonu da se usklade sa „osnovnim socijalističkim vrednostima“ i ne smeju ugrožavati „nacionalnu bezbednost“. Pravila su nejasna kada su u pitanju otvoreni modeli, koji su po prirodi decentralizovani i globalni.

Kako kineske firme sustižu ili prestižu zapadne rivale, vlasti bi mogle da promene stav – naročito kada su u pitanju tehnologije sa potencijalom za vojnu ili sajber primenu. Neki zaposleni u DeepSeeku već su pod zabranom putovanja, a analitičari iz SAD-a upozoravaju da bi američke kompanije mogle više profitirati od kineskih otkrića, s obzirom na bolje hardverske resurse.

Vredno je napomenuti da Kina ne primenjuje isti otvoreni pristup u oblastima u kojima već dominira – kao što su baterije za električna vozila i zelena energija. Vlada je prošle godine zabranila izvoz pojedinih tehnologija za preradu retkih metala, a nedavno i odložila planove kompanije BYD da gradi fabriku u Meksiku, zbog straha da bi tehnologija mogla biti iskorišćena u SAD-u, piše Reuters.