Benchmark Redakcija
Obračun kod O/C korala
Miloš “Ayrton” Stamenković
Bitka za overklokerski tron je kod proizvođača matičnih ploča uvek bila veoma
izražena, zbog proste činjenice da je to jedan od glavnih parametara za poređenje
mogućnosti pojedinih modela ploča. Tokom već dužeg niza godina, Abit predstavlja
ime koje ima najveću reputaciju kada je u pitanju overkloking, te se od svakog
modela koji je potpisan od strane ovog proizvođača mnogo očekuje. Međutim, u
poslednje vreme se čini kao da je Abit pomalo skrenuo sa svog puta i svoju strategiju
u poslovanju više okrenuo ka atraktivnijem marketingu. Tako smo postali svedoci
činjenice da Abit matične ploče nemaju više tu snagu i ozbiljnost po pitanju
overklokinga, iz prostog razloga što dotične ploče vrlo malo (ako i uopšte)
odskaču od konkurencije tj. ostalih vodećih proizvođača matičnih ploča.
Sa druge strane, neki proizvođači sasvim logično žele da iskoriste mali prostor
koji je Abit napravio i ustoliče se na overkloking tronu bar za jednu generaciju
ploča, što logično implicira kako veću prodaju tako i samu popularnost određene
kompanije. DFI ili Diamond Flower International je tokom nekoliko minulih meseci
napravio veliku buru na tržištu matičnih ploča i to sa modelima koji su prvenstveno
namenjeni entuzijastima, overklokerima i najzahtevnijim igračima koji veoma
često zadovoljavaju i prethodna dva uslova. Već duže vreme se po svetskim IT
krugovima naširoko diskutuje o DFI matičnim pločama za Athlon 64 procesore,
gde se naročito nForce3 i nForce4 baziranim modelima govori kao o pločama koje
predstavljaju san svakog overklokera. Kao što je to i za očekivati za naše prilike,
trebalo je da prođe neko vreme da uvoznici hardvera adekvatno reaguju i ponude
domaćem tržištu DFI matičine ploče koje su u ovom momentu u samom vrhu popularnosti.
Mnogi od vas će se verovatno zapitati otkud odjednom toliko interesovanje za
DFI i kako su ploče ovog proizvođača postale tako zanimljive. Odgovor na ovo
pitanje se može pronaći u činjenici da je DFI tokom poslednjih godinu dana znatno
promenio kurs i proizvodnu politiku u želji da u uđe u prvu ligu proizvođača
matičnih ploča. Kao što smo već naglasili, povećanje overkloerskih mogućnostima
je jedan on najlakših načina da se stigne do dobre reputacije, pa je tako DFI
pre godinu i nešto više dana uspeo da angažuje čuvenog kreatora Abitovih matičnih
ploča. Naime, Oskar Wu je odgovoran za veliki broj Abit modela koji se i danas
pamte po čuvenju i odličnim overklokerskim mogućnostima. Tako se baš ovom čoveku
može pripisati veliki deo zasluge za rapidan napredak DFI matičnih ploča, pa
samim tim i kompletan imidž kompanije.
Shodno svim, posve zanimljivim, detaljima i relacijama vezanim za Abit i DFI,
u ovom testu smo odlučili da direktno uporedimo matične ploče ove dve kompanije
koje pretenduju za overkloking krunu. Abit je tu sa svojim udarnim nForce4 Ultra
modelom koji se reklamira sa potpisom čuvenog Fatal1ty-ja, dok je DFI prisutan
sa svojom vizijom top nForce Ultra matične ploče.
Od kako je Johnatan Wendel postao glavni promoter Abit matičnih ploča, sasvim
je očekivao da će lik i delo ovog čuvenog gamera biti žestoko upotrebljavano
u reklamne svrhe. Tako na prednjoj strani dominira njegov gaming alias, dok
na zadnjoj strani kutije se nalazi njegova lična preporuka za AN8 matičnu ploču,
i koja je u stilu „Ja, kao gamer znam koliko može da frustrira kada vas, zbog
usporenja vaše mašine i pada frejmova, nepotrebno fraguju. Zbog toga su Abit
matične ploče… i tako dalje…“. Ipak, pored svega, najviše nam se dopao detalj
koji se može videti kada se ambalaža „raskolopi“, a to je veliki natpis „Build
To Kill“. U redu je i marketing i kompletna frka, ali moramo priznati da smo se
dobro nasmejali kada smo ovo videli (itekako!, prim.urednika). Ipak bi u ime Abit matičnih ploča treblo
da govori njihov kvalitet, inovativni dizajn i mogućnosti, bez potrebe za bombastičnim
natpisima na ambalaži.
Sam paket, pored osnovnih detalja u vidu dobrog i preglednog uputstva i odgovarajućih
diskova sa neophodnim drajverima, sadrži još par interesantnih detalja. Kao
što smo već imali prilike da vidimo na nekim drugim Fatal1ty modelima i u AN8
kompletu dobija se OTES RamFlow. Ovaj dodatak se montira tačno preko memorijskih
slotova i ima zadatak da uz pomoć dva ventilatora dodatno hladi module, i time
eventualno omogući postizanje viših radnih taktova uz očuvanje stabilnosti rada
memorije. Pored ovoga, na raspolaganju je i dodatna raiser karta pod nazivom
AudioMax na kojoj se nalaze svi audio konektori koje podražava integrisani zvučni
čip. AudioMax dolazi na mesto odmah ispod I/O panela, u slot koji liči na klasičan
PCI Express slot, ali je u ovom slučaju on nešto drugačije izveden, pa se ovaj
slot ne može koristiti za druge kartice sem AudioMax dodatka.
Kada pogledamo AN8 matičnu ploču, možemo primetiti da se ona u osnovni malo
razlikuje u odnosu na ostale modele zasnovane na nVidia nForce4 Ultra čipsetu.
Na layout-u su izvedene samo sitnije korekcije da bi se na ploči mogla primeniti
Abit-ova rešenja kao što je OTES sistem. Kao i ranije, uloga OTES-a je da poboljša
hlađenje naponske jedinice i da pri tome obezbedi povećanu stabilnost rada u
uslovima overklokinga. Ako se setimo prve ploče kod koje je Abit upotrebio OTES,
možemo zaključiti da je napravljen primetan napredak. Generalno, Max3 serija
je imala veoma ružan i nezgrapan OTES sistem koji je veoma otežavao proces
montaže i demontaže kulera, pa da bi se izbegla eventualna oštećenja moralo
se pribeći skidanju plastičnog „pipe-a“. Kod novog OTES rešenja koji se primenjuje
na Fatal1ty modelima ovog problema nema, te sve izgleda mnogo bolje, kompaktnije
i verovatno efikasnije. Ispod samog OTES-a se nalazi Abit-ova vrhunska 4-phase
naponska jedinica izvedena preko MOSFET-a najnovije generacije i, kako sam proizvođač
sa ponosom kaže, japanskih elektolitskih komponenti.
Raspored ostalih vitalnih komponenti na PCB-u je vrlo dobar, tako da po ovom
pitanju nema neka zamerki. Oba naponska konektora se nalaze na odličnim pozicijama,
tako gde najmanje smetaju. Oko procesorskog soketa ostavljeno je dovoljno mesta
za montiranje i masivnijih kulera, što nije bio slučaj sa nekim modelima iz prethodne,
udarne, Max3 serije. Orijentaciju PATA konektora koji u ravni sa PCB-om Abit već
odavno koristi, tako da su se verovatno svi navikli na taj detalj iako neki
korisnici imaju primedbe na ovakav položaj dotičnih konektora. Mnogo je značajnije
da su Serial ATA konektori dobro pozicionirani i grupisani, i da se ne nalaze
u gusto naseljenom predelu između procesorskog soketa i grafičke karte.
Pošto se Abit odlučio da odustane od implementacije još jednog PCI Express
grafičkog slota za SLI egzibicije, otvorila se mogućnost da se prazan prostor
efikasno upotrebi za bolji raspored svih slotova. Tako se PCI Express slotovi
nalaze iznad grafičkog, čime se izbegava nezgodna situacija da grafička karta
svojim prisustvom blokira korišćenje jednog od PCI Express slotova. Odmah ispod
se nalaze i tri klasična PCI slota kojima ne smeta ni jedna komponenta, pa se
bez problema mogu koristiti PCI karte svih mogućih profila i dimenzija. Na kraju,
AN8 poseduje i LED dijagnostički sistem, a spisak kodnih oznaka koje ukazuju
na neki problem se mogu naći u priloženom uputstvu.
Kao što se može videti, I/O panel je maksimalno uprošćen kako bi se stvorilo
dovoljno mesta za OTES sistem, dok su se svi audio konektori pomerili na već
pomenutu AudioMax raiser karticu.
Raskošnje mogućnosti biosa i velika fleksibilnost za podešavanje svih vitalnih
parametara su oduvek bili jedna od osnovnih karakteristika Abit matičnih ploča.
Kako je AN8 u ovom momentu jedan od udarnih modela, po ovom pitanju smo mnogo
očekivali.
Nakon klasičnog Award naslovnog menija, ono što nas najviše interesuje su opcije
koje se krije pod „uGury Utility“ menijem. Raspon dozvoljenih vrednosti napona
za procesor zavise od tipa jezgra, odnosno da li je u pitanju jezgro izrađeno
u 130nm ili 90nm procesu, gde „sitnije“ jezgro raspolaže nešto manjim rasponom
vrednosti. Ipak, za Winchester procesore napon se može podešavati do 1.75 V,
što je sasvim dovoljno da se iz procesora izvuče maksimum čak sa nekim ozbiljnim
sistemom za hlađenje.
Pored procesora, gotovo svim vitalnim delovima sistema se takođe napon može
modifikovati, i to do sasvim pristojne margine. Napon nForce4 Ultra čipseta
se može povećati do čak 1.8 V, dok se i HyperTransport može „pojačati“ na 1.35
V. E sada, kada smo rekli „gotovo svim vitalnim delovima sistema“ jasno da nešto
u kompletnoj priči nedostaje. Iako se to od Abit-a nikako ne očekuje, maksimalno
napon za memoriju koji se iz biosa može podesiti jeste sasvim skromnih 2.8 V.
Ova vrednost je dosta ispod one koja je dovoljna da se iz high-end memorijskih
modula izvuče maksimum, tako da je po ovom pitanju AN8 malo razočarao. 2.8 V
maksimalnog napona za memoriju je ipak karakteristika ploča iz nekog drugog
ranga. Istina, „termination“ napon memorije se može malo povećati, što zna da
doprinese više radnom taktu, ali to ipak nije dovoljno. Zanimljiva je opcija
„referentne volataže“, ali tokom isprobavanje iste nismo od nje baš imali previše
koristi pri overklokingu.
Sekcija za detaljno podešavanje memorijskih parametara spada u standardnu ponudu
Abit biosa, gde se nalazi dosta opcija, ali koje su opet nešto manje od onoga
što nudi glavni konkurent.
Od kako je DFI poceo sa LAN Party serijom maticnih ploca, jedna od osnovnih
karakteristika bio je veoma bogat propratni paket. Sa prvim LAN Party modelima
je u paketu dolazila čak i specijalna torba čija je svrha bila što lakše
prenošenje kucišta zajedno sa mišem i tastaturom sa mesto jednog
mrežnog igranja na drugo. DFI ja tada imao potrebu da pokuša i sa
ovim detaljima da privuce kupce, ali je aktuelna situacija prilicno drugacija,
pa tako sadašnji modeli poseduju normalno opremljeni propratni paket izuzev najskuljeg, SLI ploče, koji ima propratni paket na nivou spomenutih starijih modela.
UT verzije matičnih ploča imaju standardni set opreme koji uključuje par kablova,
uputstvo i potrebe diskove sa drajverima. LAN Party SLI modeli u full opremi
sadrže još par dodataka, ali oni nisu nešto specijalno bitni.
Detalj na koji skrećemo pažnju odnosi se na mali audio dodatak u vidu kartice koji se mora montirati kako bi ploča posedovala kompletne zvučne
mogućnosti. Na doticnoj kartici se nalazi dobro poznati ALC850 čip koji poseduje
7.1 podršku uz kompatibilnost sa AC97 2.3 standardnom. Da bi malo poboljšao
kvalitet izlaza, DFI ugradio dodatni filter modul (Karajan) koji poboljšava
odnos šuma i signala, pa samim tim podiže kvalitet zvuka. Ovaj modul
radi na svim izlazima koje kartica poseduju, uključujuči i digitalne i analogne
izlaze.
Za razliku od većine ostalih proizvođača koji se uglavnom opredeljuju za praćenje
referentnog dizajna i eventualne minimalne korekcije, DFI je kod LANParty UT
nF4 Ultra-D modela učinio veliki iskorak i dosta promenio već poznati dizajn
nForce4 Ultra matičnih ploča. Naponska jedinica (odlična 3-phase sa novim MOSFET-ima)
je prešla skroz na drugi stranu ploče od uobičajenog položaja i sada se nalazi
centralno-istočnom delu ploče. Procesorski soket je postavljen u centralni položaj
dok su memorijski slotovi prešli na severnu stranu. Ovim rasporedom dobijena
je znatna optimizacija dužine vodova na ploči, jer je naponska jedinica maksimalno
približena nForce4 Ultra čipsetu koji „vuče“ dosta struje, a da se pri tome
opet nalazi tik do procesora i memorijskih slotova. Svi naponski konektori su
postavljeni na idealne pozicije, a isto važi i za sve PATA i Serial ATA priključke
koji se nalaze na ploči. Ovaj tip rešenja rasporeda komponenti nam se veoma
dopao, tako da se može reći da LANParty UT nF4 Ultra-D poseduje vrlo dobar layout.
No, layout ipak poseduje i par mana koje treba napomenuti.
LANParty UT nF4 Ultra-D možda ima i previše grafičkih slotova za naš ukus.
Pored dva PCI Express x16 slota, tu je i jedan stadardni „produženi“ koji se
opet može upotrebiti za neku SLI kombinaciju. Iako se nForce4 Ultra čipset dosta
lako može modifikovati u nForce4 SLI, nVidia u poslednje vreme ulaže dosta pritiska
na sve proizvođače ploča kako mogućnost lakog modovanja bila isključena. Kod
prvih serija ovaj mod je bilo moguće izvesti, dok je već kod novijih ploča to
pitanje već diskutabilno. Uglavnom, kako SLI i Ultra DFI ploče dele isti dizajn
PCB-a, dodatni PCI Express x16 slot kod verzija sa Ultra čipsetom ima veoma
malo upotrebnu vrednost.
Većina proizvođača koristi neki sistem „kartice“ za eventualno prebacivanje
ploča u SLI mod, dok DFI koristi šest kompletna gigantskih jumpera koji se svi
moraju prebaciti na drugi položaj kako bi SLI mod postao aktivan. Ovaj pristup
se pokazao dosta nezgodnim za korišćenje, ali kako se ova operacija sa pločom
ne radi stalno, ovoj mani se može progledati kroz jumepre. U slučaju da „osposobite“
SLI moda, LANParty UT nF4 Ultra-D poseduje dodatni 12V Molex konektor koji ploči
obezbeđuje dodatnu struju koja je neophodna kada se koriste dve grafičke karte
u SLI režimu rada.
Zbog činjenice da se nForce4 Ultra čipset pristojno zna ugrejati, isti je na
LANParty UT nF4 Ultra-D opremljen veliki kulerom koji dobro obavlja svoju funkciju.
Međutim, u DFI-u su mogli izabrati i neko malo bolje, ili prezicnije, kompaktnije
rešenje. Naime, kada je se grafička karta lepo smesti u svoj slot, donji deo
kartice jednostavno pravi kontakt sa kulerom i sprečava okretanje ventilatora,
što nikako nije prijatna stvar. Zbog toga se grafička karta mora malo izvući
iz slota kako bi sve normalno funkcionisalo. Kako je u pitanju dosta nezgodan
detalj, nadamo se će DFI u narednim serijama ove ploče to i ispraviti.
Award BIOS je uglavnom domaćin na generalno svim nForce baziranim matičnim
pločama, pa je to i ovde slučaj. Međutim, DFI se maksimalno potrudio da BIOS
obogati svim mogućim funkcijama koje će overkloking učiniti što lakšom i prijatnijom
operacijom.
Najzanimljiviji novitet predstavljaju CMOS Reloaded funkcije koje nude mogućnosti
koje do sada nismo imali priliku da viđamo na matičnim pločama. Ove nove opcije
nude mogućnosti snimanja kompletnih podešavanja biosa i njihovo naknadno učitavanje
ukoliko sistem sa nekim novim ne radi stabilno ili odbija da se probudi. Ukoliko
dođe do ove druge varijante, ploča se će sama vratiti default vrednosti i nakon
toga možete učitati stabilna podešavanja koje ste prethodno snimili. Ako podešavanja
ne snimite sami, ploča će nakon svake uspešne boot sekvence sama snimiti te
stabilne vrednosti. Pored svega, ponuđeno su opcije koje određuju boot vrednosti
napona, tako da možete podesiti jedan napon procesora pri boot-ovanju, a drugu
vrednost za regularan rad.
Genise BIOS meni u sebi sadrži sve opcije koju vam mogu pasti na pamet, a potrebne
su za ostvarivanje što boljeg overkloking rezultata. Posebno su raskošne opcije
za detaljno podešavanje memorijskih parametara, i njih stvarno ima mnogo, ali
ih je veoma poželjno podesiti i prilagoditi memoriji koju posedujete. Zahvaljujućim
ovim opcijama iz svake memorije je moguće izvući maksimum, uz sasvim primetan
rast performansi u odnosu na „auto“ vrednosti. Pored toga, tu je veliki raspon
delilaca radnog takta memorije, pa se i uz pomoć asinhronog rada memorije može
iz svega izvući maksimum.
Visoke vrednosti maksimalnih napona svih delova sistema su, takođe, jedan od
detalja koji pleni u BIOS-u LANParty UT nF4 Ultra-D matične ploče. Procesori,
bez obzira na jezgro, se mogu napajati sa 136% u odnosu na nominalni napon koji
je po potrebi može dodatno povećati na 1.55 V. Ono što je veoma bitno jeste
da ploča ne „undervolt-uje“, odnosno ne daje manji napon od onoga koji je podešen.
Finalni detalj u kompletnoj bios priči su naponi vezani za memoriju, a tu je
DFI bio najizdašniji. Naime, memorija se može podesiti na rad sa 3.2 V, što
je sasvim dovoljno da se iz gotovo svake memorije izvuče maksimum. Ipak, DFI
je odlučio da ide i korak dalje, pa će prebacivanjem odgovarajućeg jumpera i
uključivanjem dodatnog napajanja ploče umesto sa 3.3 V grane „povući“ struju
sa 5V grane i time omogućiti podizanje napona memorije na neverovatnih četiri
volta. Sa LANParty UT nF4 Ultra-D pločom vlasnici skupih OCZ, Geil ili Corsair
modula biti sigurni da će iz tih modula izvući sve što oni mogu da pruže.
Pošto se radi o pločama kojima je overkloking domen jedan od glavnih karakteristika
na osnovu kojih treba da privuku potencijalne kupce, obe testirane matične ploče
uporedili smo i na ovaj način. Tako su u tabelama prisutni i rezultati sa maksimalnim
overkloking rezultatima koje smo postigli na ovim pločama. Da bi test bio što
realniji, opremili smo se vrhunskim Enermax napajanjem od 600W, Corsair DDR4400 C2.5
memorijom i sasvim korektnim primerkom Athlon 64 3000+ procesora sa Winchester
jezgrom. Naravno, pri testu smo se trudili da ostvarimo što veće radne taktove
ploče, procesora i memorije, a da pri tome zadržimo što agresivnija podešavanja
za memoriju.
Prva na redu je Abit AN8, i moramo priznati da smo očekivali nešto bolje rezultate
iako je postignuto sasvim dobro. Na testu maksimalne brzine takozvanog FSB-a,
došli smo do zaključka da je ta brzina identična kada ploča radi u sinhronom
i asinhronom memorijskom modu. Ploča se palila na 290 MHz, ali rad nije
bio ni blizu stabilnom. Na 280 MHz se u jednom momentu učnilo da sve radi stabilno,
ali se ispostavilo da je potrebno ići još malo niže i spustiti brzinu na 275
MHz. Takt procesora je u ovom slučaju 2.49 GHz, što predstavlja brzinu na kojoj
većina boljih primeraka Winchester procesora hoće bez većih problema da radi.
Sa druge strane, DFI LANParty UT nF4 Ultra-D je upotpunosti opravdala očekivanja
i kompletnu pompu koja se oko ove ploče digla u svetskim overklokerskim krugovima.
Fantastične opcije koje BIOS nudi i odlične izvedbe u izradi same ploče doprinele
su činjenici da LANParty UT nF4 Ultra-D uspeva da ostvari čak 20 MHz veći radni
takt od AN8 modela. Ova DFI ploča bez problema podiže Windows i na 300 MHz FSB-u,
ali nažalost jako je malo falilo da bude potpuno stabilna na ovom taktu. Koliko
god smo se trudili i „nategli“ ploču do limita, u regularnim test uslovima nismo
mogli da dobijemo stabilan rad na ovoj brzini, pa smo morali da se zadovoljimo
taktom od 295 MHz. Koliko je ovo bolji rezultat od AN8 još je jasnije kada uporedimo
finalne brzine procesora koja je kod LANParty UT nF4 Ultra-D za skoro 200
MHz veća, što se prirodno itekako vidu u rezultatima testova.
CPU
AMD Athlon 64 3000+ (Winchester)
Memorija
2 x DDR4400 512 MB Corsair
Hard disk
WD 800JD 80GB Serial ATA
Graficka karta
Sapphire Radeon X800XL Ultimate Edition
Operativni sistem
Windows XP Pro SP1
Drajveri
nForce4 6.53, ATi Catalyst 5.4
Kao i uvek, krećemo prvo od Sandre i srodnih testova. Pored osnovnih procesorskih,
najviše pažnje ipak treba obratiti na memorijske testove koji nam mogu ukazati
i najaviti eventualnu razliku između testiranih ploča. Pošto oba modela sami
ne overklokuju procesor van granice normale, rezultati ovog tipa su veoma ujednačeni.
Čak nema ni čuvenih 204 MHz koje dosta Abit-ovih ploča sama podešava kada se
učitaju bios defaults podešavanja.
Iako SiSoft Sandra u svojim rezultatima daje prednost LANParty UT nF4 Ultra-D
modelu, SienceMark pokazuje tendenciju nešto boljih rezultata kod AN8 ploče.
Istina da se razlike mogu svesti kao greške testova, ali i ponovljena procedura
dala je iste rezultate, pa ih kao takve možemo prihvatiti. Zanimljiva je činjenica
da je jedna ploča brža u L1, a druga u L2 testu, dok se AN8 u testu memorijskog
protoka primetno odvaja od svog konkurenta.
FutureMark test programi su oduvek bili jedni od najbitnijih benchmark alata
za merenje performansi, kako grafičkih tako i kompletnog sistema. Kako su oni
uglavnom veoma osetljivi na brzinu procesora, kod ovih testova se jasno može
videti razlika u performansama pri overklokingu koje dobijate od jedne, odnosno
od druge matične ploče.
ZD komplet testova pružaju veoma dobar uvid u performanse kompletnog sistema,
tako da rezultati koji oni pružaju imaju dosta veliku težinu pri ocenjivanju
performansi. Međutim, ono što ovde možemo videti jeste da obe ploče ovde nude
bukvalno identične performanse, čime se još jednom potvrđuje da se radi o veoma
sličnim pločama koje na nominalnim radnim taktovima nude svoj maksimum.
Naravno, kada se pogledaju overkloking rezultati već odavno je jasno da je
LANParty UT nF4 Ultra-D superiornija ploča, tako da su razlike koje se ostvaruju
pozamašne.
Testovi kroz realne 3D aplikacije uglavnom su one koje pokazuju izvesnu razliku
u performansama, međutim ovoga puta se jasno može videti da na nominalnim vrednostima
obe testirane ploče nude gotovo identične performanse. Jedino su Quake3 i FarCry
uspeli da pokažu nešto malo primetniju razliku.
Naravno, rezultati sa overklokovanim vrednostima su druga priča, ali je ipak
interesantno primetiti da Doom3 ne pravi nikakvu razliku između realno velike
razlike u taktu procesora i memorija. Na sreću, tu su drugi „normalniji“ testovima
i kojima se ova razlika itekako vidi.
Nakon svega što smo videli, možemo zaključiti da je ploča koja se reklamira
kao „Build to kill“ dobila metak posred svog PCB-a. Abit AN8 nikako nije loša
ploča, daleko od toga, ali se od proizvođača sa čuvenom reputacijom ipak nešto
više očekivalo. Povrh svega je veoma visoka cena po kojoj se AN8 prodaje, a
ona iznosi oko 200 dolara, što kada ploča stigne kod nas trebalo da se prevede
u nekih 200, a možda i više eura. Ovo je stvarno prevelika cena za bilo koju ploču, ma kako se
ona zvala, ko je reklamira i koliko god dobra bila. A kad ovome dodamo činjenicu
da nije i najbolje rešenje na tržištu, onda je sve jasno. Abit je očigledno
krenuo putem kojim se mnogo više ulaže u reklamu, promociju i kompletan “hype”,
dok su ostale ostvari, koje su Abit i proslavile, nažalost postale manje bitne.
Sa druge strane, DFI je krenuo drugim putem koji se tokom godina uvek pokazao
kao generalno mnogo pametnije rešenje. Uz veliki trud proizvedena je kompletna
serija ploča koje prosto plene svojim overkloking mogućnostima i performansama,
što je uvek bio i više nego dovoljan povod da se za ovakvim pločama digne velika
prašina i da svi požele takve ploče u svom računaru. Tako DFI LANParty UT nF4
Ultra-D u ovom momentu predstavlja ubedljivo najbolje rešenje za sve entuzijaste
i overklokere kojima je stalno da iz svog sistema izvuku poslednji atom snage,
i stoga od nas dobija i zaslužuju Benchmark Extreme overclocker nagradu. Naravno,
i oni manje „zaluđeni“ performansama računara mogu biti veoma zainteresovani
za ovu matičnu ploču, jer ona u jednom paketu nudi sve karakteristike koje su
relevantne pri ocenjivanju i kupovini matične ploče. Sa sasvim korektnom cenom
za jednu ovakvu ploču (oko 120 eura bez uračunatog PDV-a), može se reći da bi DFI
i na našem tržištu trebao da ostvari uspeh koji je već postignut u svetskim
okvirima.
Matične ploče za potrebe testiranja ustupili: Abit Fatal1ty AN8 – Bel
Computers DFI LANParty UT nF4 UltraD – M&D
Profy
