Benchmark Redakcija
Aleksandar Božović Nakon osetnog vremenskog zaostatka u odnosu na glavne konkurente na test je stigla
dugoocekivana maticna ploca ABIT KR7A-RAID. ABIT je ocigledno u poslednjih par
modela promenio politiku i pustio konkurenciju da prva “ispuca” adute pa tek onda
da udje na trziste sa sopstvenim modelom. Da li ce ova vrsta strategijskog nastupa
biti uspesnija od prethodne, kada je ABIT bio medju prvima tj. pioneer sa svojim
modelima, ostaje da vidimo. Zbog stecene reputacije jednog od najboljih proizvodjaca
maticnih ploca koga pre svega krasi inovativnost proizvoda i gotovo po pravilu
“opcija vise” u odnosu na konkurenciju, sa velikim nestrpljenjem smo ocekivali
plocu baziranu na VIA KT-266A chipsetu. Razlog vise za neizvesnost uliva i cinjenica
da je nakon vrlo uspesnih modela baziranih na VIA KT-133/A chipsetovima (KT7/A-RAID),
ABIT odlucio da propusti model na VIA KT-266 i spremno doceka njegovu sledecu
evoluciju koja donosi znatna ubrzanja u radu. Vremena za doterivanje i usavrsavanje
doticnog modela, ABIT je imao na pretek. Pogledajmo kako je uradio plocu koji
su ABIT fanovi sa velikom dozom zudnje ocekivali.
ABIT KR7A-RAID dolazi u pakovanju koje prati novi trend u dizajnu primecen jos
na KG7-RAID modelu. Sarena kutija kojom dominiraju crveno-crno-bela boja i ogromni
ABIT logo je zaista vrlo dopadljiv i orginalan u moru dalekoistocnih verzija “sience
fiction” motiva koji krase pakovanja vecine drugih proizvodjaca. Skladna igra
boja i geometrijskih tela ostavlja utisak da se radi o necemu sto ce vas svakako
zaintrigirati vec na prvi pogled. U svakom slucaju dizajneri ABIT-a su u potpunosti
uspeli. Unutar pakovanja nailazimo na standardni paket pratece opreme koji podrazumeva:
detaljno upustvo dizajnirano u stilu ambalaze, CD sa pratecim utility programima
i najsvezijim drajverima, komplet IDE i FDD kablova pri cemu isticem da standardno
dolaze dva UDMA 66/100/133, 80-pinska IDE kabla posto se radi o RAID varijanti.
Takodje tu je i dodatni konektor sa dva USB prikljucka.
Vec prvi pogled na maticnu plocu vam ukazuje na cinjenicu da se radi o proizvodu
kome je poklonjena velika paznja prilikom dizajniranja i proizvodnje. KR7A-RAID
spada po dimenzijama u grupu velikih maticnih ploca koje poseduju obilje prostora
i slotova za nadogradnju sistema. Nastavljajuci svetlu tradiciju zapocetu na KT7
modelima, ABIT je posebnu paznju posvetio delu jedinice za napajanje procesora.
Medju prvima je uveo “3-phase” tj. trostruko filtriranje napona u cilju obezbedjenja
sto boljeg i efikasnijeg napajanja procesora. To se pokazalo jednim od kljucnih
faktora stabilnog rada AMD procesora bez obzira da li se radi o “normal” ili overkloking
rezimu rada.
U slucaju KR7A-RAID modela, ABIT ide korak dalje u tom pravcu i podize pre svega
nivo kvaliteta ugradjenih komponenti do referentnog nivoa. Cak i najveci skeptici
i kriticari bice razoruzani pred argumentima kojima KR7A-RAID raspolaze a kada
je u pitanju kvalitet izrade. Tri para “Fairchild” MOS FET tranzistora, pri cemu
rad svakog para prati odgovarajuci “drajver”, generise izlazni napon ciju generalnu
verifikaciju vrsi HIP6301CB mikrokontroler izlaznog napona. Kao podrska i dodatni
faktor kvaliteta i sigurnosti tu su se dva “soltera” Nichicon od 4700mf kao i
pet elektrolita marke Rybicon od 3300mf. Poredjenja radi iste proizvode koristi
i ASUS koji je po pitanju kvaliteta izrade maticnih ploca poseduje titulu neprikosnovenog.
Sa desne strane u odnosu na jedinicu za napajanje procesora, nalazi se Socket
A podnozje. Odmah primecujemo jednu malu novinu koja je od velike prakticne koristi.
Naime ispod Socket A podnozja u delu jezicaka kojima se pricvrscuje mehanizam
koji fiksira telo kulera za povrsinu procesora se nalazi komad plasticne podloge,
cija je osnovna namena da onemoguci ostecenje vodova prilikom preterane upotrebe
sile u slucaju montiranja kulera sa jakom oprugom. Ovo je vrlo korisna stvar i
u poslednje vreme koriscena kod mnogih proizvodjaca: ASUS, MSI , Soltek. Proverom
izrsenom u servisu jedne velike domace firme sam zaista dosao do zapanjujucih
podataka o broju reklamiranih ploca koje su upravo imale presecene vodove usled
nepravilne instalcije kulera. Vrlo pohvalno je sto proizvodjaci pazljivo osluskuju
i koriste iskustva korisnika i munjevito deluju u tom pravcu. U sredisnjem delu Socket A podnozja dominira tradicionalna, kada je ABIT u pitanju,
termo sonda za pracenje radne temperature centralnog procesora. Sonda je dovoljne
visine tako da uspeva da ostvari kontakt sa donjim delom tela procesora cime su
podaci o temperaturi procesora u znacajnoj meri verodostojniji nego kod “stucovanih”
sondi koje smo sretali na dosadasnjim testiranim modelima. Ostaje ipak kritika
sto nije iskoriscena mogucnost iscitavanja vrednosti termo sonde na samom procesorskom
jezgru koja je ugradjena na najnovijoj generaciji Athlon XP procesora. Sistemski
kontroler VIA VT8366A je hladjen aktivnim kulerom koji podrazumeva vec tradicionalni
“sleeve bearing” ventilator. Ovo je jedan od najvecih prigovora ABIT-u. Prosto
je neverovatno da proizvod vrhunskih karakteristika i ubedljivo najvece cene kostanja,
poseduje izrazito nekvalitetan detalj koji tokom vremena moze da pokvari sliku
o KR7A-RAID ploci kao jednom robusno i vrlo kvalitetno uradjenom proizvodu. Nadam
se da ce ABIT ubrzo potrositi zalihe ovih skriputavih spravica i konacno ugraditi
ventilator dostajan reputacije najvecih imena na polju maticnih ploca. Jednostavno
receno, kada se radi o proizvodu vrhunske klase, kompromisa ne sme biti ni u najmanjim
detaljima. Odmah ispod sistemskog kontrolera nalazi se 4 DIMM DDR memorijska podnozja koja
mogu da prime maksimalnih 3GB “unbuffered” i 4GB “registered” memorije. Po pitanju
mogucnosti memorijskog prosirenja KR7A-RAID je sampion medju konkurencijom posto
nijedan od konkurentskih modela ne poseduje cetri DIMM podnozja. Maksimalno sto
smo videli jesu tri memorijska slota, ciju konfiguraciju u VIA KT-266A slucaju,
primenjuje najveci broj proizvodjaca. Spomenuli smo termine “buffered” i “registered”
memorije pa je red da objasnimo o kakvim je proizvodima rec. DDR i SDRAM memorija
mogu biti: “unbuffered” ili “registered” tipa. Koju cete memoriju koristiti zavisi
od kolicine memorije koju zelite da instalirate u vas sistem. Sto je kolicina
instalirane memorije veca utoliko je veca i mogucnost pojave greske u toku izvrsenja
rada aplikacije. Upravo da bi se poboljsao sigurnosni momenat kod sistema sa vecom
kolicinom memorije, uvodi se “registered” memorija. Njena osnovna karakteristika
je da poseduje registar koji odlaze transfer podataka u memoriju za jedan takt
po ciklusu. Dolazimo do zakljucka da je “unbuffered” memorija tj. obicna memorija,
brza ali je zato “registered” memorija sigurnija narocito kada su u pitanju sistemi
sa vecom kolicinom memorije i na kojima se obavljaju aplikacije koje zahtevaju
visok stepen sigurnosti sitema tkz. “mission critical” aplikacije. Zbog toga se
“registered” memorije najcesce susrecu kao obavezna stavka prilikom konfigurisanja
server sistema. Dok se “unbuffered” memorije u najvecem broju slucajeva srecu
na radnim stanicama tj. client terminalima. Istovremeno kombinovanje ova dva razlicita
tipa memorije nije preporucljivo. Prednost 4 memorijske banke je svakako veliki
jer je usled veoma niskih cena memorija sve veci broj korisnika koji se odlucuje
za kolicine sistemske memorije koje su do pre godinu dana bile domen fantazije.
Mnogi pri tome zapostavljaju cinjenicu da su i operativni sistemi ograncieni mogucnoscu
adresiranja sistemske memorije. Da podsetimo, Windows ME tek nakon intervencije
u registrima moze da se osposobi za rad sa sistemima koji poseduju 750MB RAM memorije.
Za sisteme sa vecom kolicinom memorije jedino resenje, kada je u pitanju Windows
platforma su Windows 2000 i XP verzije operativnih sistema.
No, da se vratimo nasoj test ploci. Za pravilan rad memorije i njeno napajanje
zaduzena je posebna jedinica za napajanje smestena tik ispod memorijskih podnozja
u samom donjem desnom uglu ploce. Tu su i dva IDE Ultra DMA 100 kanala koji su
pod “jurisdikcijom” VIA VT8233 SouthBridge-a koji predstavlja sastavni deo VIA
KT-266A chipseta.
IDE sekcija je dodatno pojacana High Point HPT 372 RAID kontrolerom koji pored
podrske RAID 0,1, 0+1 nivoima poseduje i UDMA 133 protokol u komunikaciji sa hard
diskovima. Ova unapredjena i poslednja u nizu evolucija, kada su u pitanju IDE
kontroleri, garantuje najveci moguci nivo performansi u radu sa IDE diskovima
a kada su u pitanju radne stanice visokih performansi. Dodatni UDMA 133 kanali
osim sto su dislocirani od standardnih UDMA 100 kanala, oznaceni su i razlicitom
bojom konektora.
U neposrednoj blizini ovih konektora se nalaze tri LED diode. Dioda (D17) crvene
boje je reset indikator. Kada pritisnete reset taster ova dioda ce zasvetleti.
Dioda zelene boje (D16) je “power on” indikator tj. obavestava vas da ste ukljucili
racunar i konacno dioda (D14) zute boje je indikator “Stand by” rezima. Verovatno
se pitate cemu sve to dupliranje funkcija kada se vecina njih moze naci na prednjem
panelu kucista. Verovatno se na ovaj nacin izaslo su susret ljudima koji testiraju
razlicite komponente pri cemu se u velikom broju slucajeva kao referentna ploca
bira upravo jedan od ABIT-ovih modela. U tim slucajevima ova svetlosna signalizacija
moze biti od velike koristi. U neposrednoj blizini HPT 372 kontrolera se nalazi
chip koji prekriva nalepnica sa natpisom AC2001 a koji je ujedno i najveca misterija
KR7A-RAID modela. Nakon niza pokusaja da pomocu pretrage po Internetu saznam ocemu
se zapravo radi tj. sta je funkcija ovog chipa, nisam uspeo. Da stvar bude jos
intrigantnija potrudio se i sam ABIT posto sam nakon uklanjanja zelene nalepnice
kako bi ustanovio oznaku proizvdjaca chipa kao i oznaku modela, ustanovio da su
ti natpisi jednostvano izgrebani tj uklonjeni (pogedati prethodne fotografije).
U upustvu nije bilo ni reci o AC2001 chipu. Nakon nekoliko sati pretrage po Internetu
i listanja ABIT-ovih produkt kataloga ustanovio sam da se doticni obavezno nalazi
na modelima koji poseduju “debug” LED sistem za ranu detekciju problema prilikom
podizanja sistema. Kao po obicaju ABIT-ova podrska je ostala neuvidjajna ne udostojivsi
me ni najkraceg formalistickog odgovora. Na kraju sam ipak uspeo da saznam da
se radi o XILINX XC95144XL programabilnom logickom uredjaju koji se pre svega
koristi kod merno-dijagnostickih uredjaja sto je samo potvrdilo pretpostavku da
se radi o uredjaju koji sluzi kao podrska “debug LED” dijagnostickom sistemu.
Medjutim da stvar bude jos komplikovanija LED sekcije na KR7A-RAID modelu jednostavno
nema. Stoga zaista je nejasno njegovo prisustvo i funkcija tj. da li se radi propustu
ABIT-a ciji se teret ponovo prevaljuje preko novcanika krajnjih korisnika. Svakako
bi bilo lepo kada bi nas ABIT udostojio jednog saopstenja o funkciji ovog “misterioznog”
chipa. Da ne spominjem samo na koja sam sve objasnjenja nailazio, od toga da se
radi o specijalnom cipu za podrsku RAID kontroleru pa do toga da se radi o AC`97
audio CODEC chipu :))) Po pitanju dizajna ploce i rasporeda komponenti ABIT KR7A-RAID zasluzuje najvisu
ocenu. Ovo je ploca sa definitivno najboljim “layout-om”. KR7A-RAID kao klasicni
primer neintegrisane maticne ploce ne poseduje egzoticne slotove za podrsku AMR,
ACR ili CNR uredjaja sto je za svaku pohvalu. Zato je tu podrska za 6 PCI i jedan
AGP slot. Takodje izostavljen je i audio podsistem. BIOS je potpisao AWARD u kome
je implementirana poslednja verzja SOFT MENU III jumperless tehnologije koja predstavlja
pravo malo remek delo kada su u pitanju mogucnosti podesavanja radnih parametara
sistema.
Pored standardnih opcija podizanja takta sistemske magistrale u koracima od 1MHz
i promene radnog napona procesorskog jezgra kao i vrednosti multiplikatora radne
frekvencije procesora, tu su i opcija za podizanje radnog napona DDR memorije
kao i mogucnost podesavanja delioca sistemske magistrale koji ujedno odredjuje
radni takt PCI i AGP BUS-a. Kome to nije dovoljno tu je i meni za podesavanje
radnih parametara sistemske memorije. Ako ste pomoslili da posedujete plocu sa
najvecim brojem mogucnosti po pitanju manipulacije brzine rada sistemske memorije,
grdno ste se prevarili. Treba da vidite meni koji poseduje KR7A-RAID, prava mala
enciklopedija u BIOS-u maticne ploce. Trebalo mi je citavih pola sata da bih isprobao
sve moguce odnose izmedju pojedinih parametara da bi konacno dosao do optimalnih
vrednosti. Ali nemojte zaliti vremena i truda jer ce vas KR7A-RAID nagraditi na
najbolji moguci nacin – najboljim memorijskim performansama kada su u pitanju
maticne ploce bazirane na VIA KT-266A chipsetu.
Zaista impresionira cinjenica koliko je ova ploca brza u radu sa sistemskom memorijom.
Pri tome ABIT ne koristi “tweak-ovanja” sistema u obliku ubrzanja sistemske magistrale.
Pri standardnoj brzini od 133MHz on je furiozno brz i neuhvatljiv za konkurenciju.
Uz upotrebu kvalitetne i brze memorije kakva je CRUCIAL PC-2100 DDR, sistem ce
jednostavno poleteti. Zustrina kojom se krecete po Windows-u je zaista ocigledna
i jednostavno receno osecate je pod misom dok skakucete od ikonice do ikonice
tj. od jedne do druge aplikacije. Reakcija diska je gotovo trenutna. Rad sa grafickom
karticom je strahovito brz narocito u 3D rezimu i razmeni velikh tekstura sa AGP
memorijom. Nakon svih testova i 4 dana neprekidnog rada, ubedjen sam da je ABIT
KR7A RAID trenutno najbrza ploca za AMD platformu. Stabilnost u radu je na najvisem
nivou a o tome govori i cinjenica da tokom svog vremena rada i testiranja ploca
ni jednom nije oborila sistem. Zaista mogu samo da uputim najlepse komplimente
i najvise ocene ABIT-u kada su u pitanju brzina rada i stabilnost sistema baziranog
na KR7A RAID maticnoj ploci. Sto se tice overkloking mogucnosti ABIT KR7A-RAID-a
one su tradicionalno, kada je u pitanju ABIT, na najvisem nivou. Prilikom overklokinga,
ploca se nalazi na “domacem terenu”, tako da smo uspeli da “uhvatimo” ASUS i njegovih
rekordnih 155MHz. Sve preko toga nije islo zbog ogranicenja samog test primerka
centralnog procesora. Specifikacije ABIT KR7A-RAID maticne ploce:
Procesor
Socket A for AMD AthlonTM XP / AthlonTM
/ DuronTM 550MHz ~ 1.4GHz+ CPU
Chipset
VIA® KT266A Chipset (KT8366 North Bridge
with VT8233 South Bridge)
FSB
266/200MHz Front Side Bus
Memory
4 x DDR DIMM Max. 4GB Registered PC2100/PC1600
DDR SDRAM
Expansion
1 x AGP 4X; 6 x PCI
IDE Ports
2 x UltraDMA/100 VIA VT8233 South Bridge
+ 2 x HPT372 UDMA 133 RAID 0,1,0+1
Audio
N/A
Special Feat.
Power Loss Recovery, SOFT MENU III
ATX I/O Ports
2 x USB; 1 x Parallel; 2 x Serial; 1 x PS/2
Keyboard; 1 x PS/2 Mouse;
Onboard I/O
Two Headers Support Additional 4 USB Ports;
CPU / Power Supply / Chassis Fan; Chassis; ATX Power; IDE LED; WakeOnLAN;
IrDA TX/RX header, Wake On Modem Ring header; SM-Bus header; 4 fan header
BIOS
2Mb Award®, PnP, APM and DMI, Write protection
Anti Virus
Industrial Standard
PCI ver. 2.2; USB ver. 1.1
Accessories
User’s Manual, Support CD, 2 x UltraDMA/66/100
Cable, IDE Cable, Floppy Cable, 2-Ports USB Bracket
Board Size
ATX Form Factor: 24.5cm x 30.5cm
Test sistem – Windows Millenium
CPU
– CPU AMD Athlon XP 1500+ (10 x 133MHz)
Maticne ploce
– ABIT KR7A-RAID
Memorija
– 256MB DDR PC2100 Crucial Technology
Video-karta
– SVGA ASUS V7700 Pro/T
Hard-disk
– HDD 15GB IBM DTLA UATA 100
Hladjenje
– Alpha PAL6035T Pro
Power Supply
– 350W ENERMAX EG365P-VE
ZD Winbench 99
U grupi procesorskih testova mozemo videti situaciju u kojoj je ABIT neznatno
zaostao za glavnim konkurentima: ASUS A7V266-E i EPoX 8KHA+ modelima. To znaci
da je za nijansu sporiji u direktnom obracanju centralnom procesoru. Razlika je
toliko mala da je gotovo i besmisleno ozbiljnije analizirati.
Test IDE sekcije je pokazao ocekivanu nadmoc ABIT-ovog modela koji je pojacan
HPT 372 UDMA/133 kontrolerom ostvario najbolje rezultate! Ta razlika bi svakako
bila jos veca da smo kojim slucajem koristili hard disk sa podrskom za UDMA 133
protokol. Zbog te cinjenice ova pobeda jos vise dobija na znacaju.
U radu sa 2D grafickim aplikacijama, malo iznenadjenje i zaostatak ABIT-a u odnosu
na glavne konkurente. Ovo je grupa testova gde je ABIT tradicionalno osvajao pobede.
Ipak, ovog puta nije bilo tako. ZD Content Creation Winstone 2001
Ubedljiva pobeda ABIT-a. Svima je dobro poznato koliko je tesko dobiti poen razlike
u ovom zahtevnom sintetickom benchmarku, kada su u pitanju proizvodi ujednacenih
karakteristika. Ipak ABIT je dokazao svu svoju zustrinu i pobegao zadnje plasiranom
Microstar-u za 3.3 poena tj. 5.7%. SiSoft Sandra 2001 – Memory Benchmark
Omiljeni sinteticki test za utvrdjivanje memorijskih performansi je takodje pobedu
dao ABIT KR7A-RAID modelu. Razlika vam se moze uciniti veoma malom kada je u pitanju
ASUS A7V266-E model ali imajte u vidu da u ASUS slucaju, CPU radi na 11MHz vecoj
ukupnoj radnoj frekvenciji. Zbog toga ova pobeda ABIT-a jos vise dobija na znacaju! 3D Mark 2001
I jos jedna ubedljiva pobeda ABIT-a. Razlika u odnosu na zadnji MSI je iznosila
skoro 10% dok je razlika u odnosu na “ubrzani” drugoplasirani ASUS 5.2% Ocigledno
je da kada je u pitanju Direct X 3D rezim rada u pitanju, ABIT KR7A-RAID nema
dostojnog konkurenta. Adobe Photoshop 6 “Bear” resize test
Ponovljena je situacija iz prethodnoh testova u kojoj ABIT izbija na celo sa ostvarenih
0.6sec prednosti u odnosu na drugoplasirani ASUS. Minimalna ali ipak vazna prednost
kojom ABIT uknjizuje jos jednu pobedu. Bryce 4.0
Poraz ABIT-a i potvrda pretpostavki iz ZD Winbench CPU sintetickih testova, da
je KR7A-RAID nesto sporiji u manipulaciji sa FPU jedinicom. Uknjizen je minimalni
ali bitan zaostatak od dve sekunde. To je bilo dovoljno tek za podelu 3 i 4 pozicije
zajedno sa Chaintech 7VJDA modelom. Quake 3 & Mercedes Benz Truck Racing
I jos jednom, rafalna paljba po konkurenciji. ABIT je i ovog puta bio ubedljiv
ne dozvolivsi nikakva iznenadjenja. Brzi rad sa sistemskom memorijom i brzina
u manipulaciji sa velikim teksturama su jos jednom preprucili ABIT KR7A-RAID kao
idealnu platformu za ultrabrze igracke masine. Zakljucak Testovi su nesumnjivo ukazali da se radi o jednom od najbrzih modela maticnih
ploca baziranih na VIA KT-266A chipsetu. Medjutim, ploca poseduje jedan ogromni
nedostatak a to je cena. Iskreno, mislim da je cena “naduvana” preko svake mere
i da ce ABIT morati da preduzme korekcije u tom pravcu ukoliko zeli masovnu prodaju
ovog modela. U suprotnom ni odlicne performanse mu nece pomoci u znacajnijem pohodu
na trziste. Takodje moram da iznesem zapazanje da kvalitativna komponenta nije
ispostovana kod svih primeraka. Prateci par review-a na Net-u, primetio sam da
paznja posvecena kvalitetu pasivnih komponenti nije na nivou testiranog primerka
koji sam licno imao prlike da probam. Sa takvim stvarima ABIT ne bi trebao da
se igra. Tim pre sto mu je glavni protivnik ASUS A7V266-E, ploca koja neznatno
brzinski zaostaje u ukupnom skoru ali je sa druge strane perfekcionisticki uradjena
do najsitnijeg detalja! Zahvaljujemo se firmi PC
Centar na ustupljenoj maticnoj ploci za potrebe testiranja!
