Aleksandar Božović Nakon testova VIA KT133 maticnih ploca [namenjenih Duron/Athlon procesorima] iz
ASUS-a, Microstara i EPoX-a, evo prilike da se konacno upoznamo i sa onim sto
nam nude jos dva proizvodjaca: ABIT sa svojim “bestseler” modelom KT7 [ovoga puta
u RAID varijanti] i Chaintech sa svojim 7AJA i 7AIA maticnim plocama. Malo je reci da je Duron napravio bum na trzistu, skoro da i ne pamtim da je ijedan
procesor nosio za svoje vreme tako dobre performanse za vrlo nego nisku cenu kostanja.
Cak bih smeo da tvrdim da ovakva “histerija” nije vladala ni u vreme pojave “legendarnog”
Celerona 300A! I cene svakim danom padaju jos nize, sa pocetnih 250 DEM na trenutnih [oko] 150!!!
Otud, nije ni cudo da i prodaja ide tako dobro kao sto ide. Ploce su posebna prica…Mislim
da niko ni u snu nije ocekivao da ce ploce koje kostaju 300 ili vise konvertibilnih
novcanica izazvati toliku popularnost. To se u prvom redu odnosi na ABIT-ov sjajni
model KT7 [sa RAID-om ili bez] za koga se vec formiraju liste cekanja…Treba
li dodatni komentar? U svemu tome vidimo i neki svoj licni doprinos, mislimo da
smo celu “kampanju” oko AMD-ovih novih procesora dostojno ispratili te da je cela
domaca hardverska populacija bila pravovremeno informisana o postojanju svih maticnih
ploca koje mogucavaju overclocking promenom multiplikatora na procesoru. ABIT
KT7 je svakako “perjanica”… I Chaintech se vrlo uspesno “ubacio” u to drustvo. Nakon prve isporuke koja nije
imala tu pogodnost, sledeci kontigent koji je pristigao ima taj cuveni DIP prekidac
koji omogucava overclocking. Uz nju je stigao i microATX model 7AIA koji predstavlja
pravi odgovor na temu: “kako do jeftine a istovremeno mocne masine?” No da ne bi bas sve na pocetku otkrivali, krenimo lagano na testove…
ABIT KT7 RAID U skladu sa tradicijom proizvodnje maticnih ploca unikatnih i jedinstvenih resenja
sa kojima je uvek za korak ispred drugih proizvodjaca, ABIT je izbacio dva modela
maticnih ploca za AMD Thunderbird/Duron procesore: KT7 i KT7 RAID. Sustinski
se radi o potpuno istim plocama sa razlikom da model KT7-RAID ima integrisan
dodatni IDE kontroler koji osim podrske za UltraDMA 100 rezim rada, poseduje
i mogucnost rada diskova u RAID 0/1/0+1 modu.
Oba modela su proizasla iz ABIT-ove vec nadaleko poznate Slot
A ploce KA7. Po mnogima to je najbolja ploca namenjena AMD Athlon procesorima.
Preuzimajuci gotovo sve najbolje osobine i dodatkom novih naprednih opcija ABIT
sa modelom KT7-RAID ponovo konkurise za epitet najbolje ploce, ovog puta u Socket
A kategoriji. Ploca
dolazi u kutiji novog dizajna koji je primecen jos na KA7 modelu. Svetlo maslinasto-zelena
boja pakovanja, ukazuje Vam da se radi o ploci koja je namenjena AMD procesorima.
Standardni paket opreme u kojoj dolazi KT7-RAID sadrzi: samu maticnu plocu,
zatim upustvo koje moze slobodno da se poreporuci kao bukvar pojmova za podesavanje
svih naprednih BIOS opcija. ABIT svakako zasluzuje najvise ocene i predstavlja
pravi primer kako upustvo treba sadrzinski da izgleda. Prateci CD obezbedjuje
sve potrebne drajvere i utility programe za pracenje temperature i kontrole
rada diskova u RAID rezimu. Pored svega nabrojanog tu je i komplet IDE i FDD
kablova i dodatni konektor sa dva USB prikljucka. Utisak kompletan, bas kakav
kupac ocekuje od jednog vrhunskog proizvoda. Ploca je posebna prica. Pravo malo
remek delo. Raspored komponenti kao sto smo vec ranije spomenuli je identican
KA7 modelu,. Dakle 6 PCI, 1 ISA, 1 AGP, 3 DIMM podnozja. Ponovo je izostavljen
AMR slot sto svakako iz sveg srca pozdravljam. Ploca je bazirana na VIA KT-133
(VT8368) sistemskom kontroleru koji je postavljen na malo drugaciji nacin. Naime,
njegova pozicija je rotirana za 45 stepeni tako da se osim na estetskom planu
i originalnosti dobilo i na skracenju duzine vodova od chipseta do samog procesora.
Ovo je bitno zbog jacine signala koji utice na stabilnost rada samog sistema.
Medjutim to nije sve kada je u pitanju stabilnost rada sistemskog kontrolera
(northbridge), ABIT je otisao korak dalje od svih i obezbedio aktivno hladjenje
za chipset. Na aluminijumski hladnjak montiran je ventilator na cijem vrhu je
istaknut ABIT logo. Ovde moram da napomenem cinjenicu da je ABIT jedan od retkih
proizvodjaca koji je uvek obracao paznju na adekvatan rad sistemskog kontrolera.
Od trenutka kada je omogucio podizanje napona na chipsetu kako bi se povecala
stabilnost overklokovanih sistema, uveo je praksu da se chipset mora i efikasnije
hladiti. Od modela BF6 i BE6 standardni deo opreme je postao masivniji aluminijumski
hladnjak identican hladnjaku koji mnogi proizvodjaci grafickih kartica koriste
za hladjenje grafickih chipova. To svakako nije bio estetski potez vec potez
kojim je ABIT jos vise ucvrstio poziciju broj i kada je u pitanju OVERCLOCKING.
ABIT KT7 i KT7-RAID poseduju jos jednu unikatnu osobinu – “power
switching” sekciju visoke efikasnosti. Poznato je da sistemi bazirani na AMD
procesorima disipiraju vecu kolicinu toplotne energije. Taj efekat je izrazeniji
ukoliko koristite procesore na vecem taktu ili pribegavate overklokingu sto
ima za posledicu povecanu potrosnju energije. U tim situacijama jednu od kljucnih
uloga ima jedinica za napajanje procesora koja treba da obezbedi kvalitetno
napajanje za procesor kako se ne bi narusila stabilnost sistema. Medjutim u
uslovima povecane potrosnje energije od strane CPU-a, znacajnu kolicinu energije
emituju i sami tranzistori u modulu za napajanje. Velika kolicina toplote koja
se na taj nacin emituje zna da bude pogubna po stabilnost sistema. Imajuci to
u vidu ABIT je otisao korak dalje u smislu smanjenja emitovanja dodatne toplote.
Primenio je novo resenje koje do sada nije vidjeno na maticnim plocama namenjenih
sirem krugu korisnika: 6 MOSFET (3-phase Power solution) tranzistora cine srz
jedinice za napajanje za razliku od drugih koji koriste 4 tranzistora (2-phase).
Veci broj tranzistora ima dvostruku ulogu: osetno efikasnije disipiraju toplotu
od resenja sa manjim brojem tranzistora dok sa druge strane daleko efikasnije
“pegla” napon cime se omogucava podizanje vrednosti napona procesorskog jezgra
u izuzetno malim koracima sto je od presudnog znacaja za postizanje stabilnosti
overklokovanih procesora. Ovo resenje ce narocito doci do izrazaja u buducnosti
kada se pojave procesori na mnogo vecim brzinama, sto sadasnjeg korisnika cini
sigurnim u smislu bezbriznog upgrade-a.
Sastavni
deo jedinice napajanja predstavljaju i elektroliti vecih dimenzija koje do sada
nismo sretali na ABIT plocama. Na zalost postavljeni su preblizu u odnosu na
Socket A podnozje sto u velikoj meri otezava montiranje Chrom Orb kulera. Veliki
broj korisnika su trajno ostetili plocu pokusavajuci da ipak postavi ovaj kuler.
Sama operacija je dosta “pipava” i zahteva oprez, paznju i strpljenje. Medjutim
cak i tada cete u najboljem slucaju proci sa iskrivljenim i izguljenim elektrolitima.
Zbog toga preporucujem da izbegavate Chrom Orb kao cooling resenje. Mnogo bolje
resenje predstavlja serija Global Win coolera. Medjutim tu posotji jedna mala
caka. Kod koriscenja modela FOP32 i 38 koji poseduju ventilatore na 5-7K obrtaja
se automatski povecava potreba za vecim naponom. Standardno, ploce u najvecem
broju slucaja isporucuju 0.3A na fan konektorima dok je KT7-RAID poseduje cetri
konektora sa maximalnim output-om od 0.5A sto za napon od 12V znaci da se mogu
koristiti ventilatori snage do 6W. Napominjem da ogroman broj ploca ne moze
da pokrene punom snagom ventilatore ove vrste! Jos jedan dokaz kolika se paznja
posvecuje u ABIT-u prilikom projektovanja maticnih ploca. KT7 dolazi sa AWARD 6.0 BIOS verzijom. Soft Menu III je svakako najbolja evolucija
koja postoji u Award svetu. Bogastvo opcija kojima maksimalno mozete ubrzati
plocu je mogucnost koja KT7-RAID chini jedinstvenom i mozda najboljnom plocom
u Socket A konkurenciji. Sve opcije BIOS-a su objasnjene i skoro svaki korisnik
uz pomoc upustva lako moze optimizovati parametre kako bi dodatno ubrzao sistem
i do kraja iskoristio njegove brzinske mogucnosti. Pohvalu zasluzuje i cinjenica
da je ovo trenutno jedina ploca na trzistu koja omogucuje promenu multiplikatora
“nezakljucnih” procesora iz samog BIOS-a izbegavajuci upotrebu DIP prekidaca.
Kao rezervna mogucnost je ostavljena i ta opcija ali tokom rada nisam primetio
ni najmanju potrebu za DIP prekidacima jer je jednostavno receno sve funkcionisalo
perfektno. Pri tome spominjem da je ovaj nacin daaaleko laksi nego preturanje
po kucistu i kablovima u potrazi za prekidacima i njihovom kombinacijom kako
bi overklokovali procesor. Na red su dosli testovi. Ploce se podigla “iz prve”!
Nakon prvog podizanja Windows-a sistem je prijavio novi uredjaj u vidu ATA 100
RAID kontrolera i zatrazio drajver za isti. Ponovni restart i sledi prijatno
iznenadjenje novim HPT kontrolerom posto device manager konacno prijavljuje
zauzetost samo jedne IRQ adrese sto je svakako poboljsanje u odnosu na “stari”
HPT 366 koji je za svaku IDE granu zauzimao po jednu IRQ adresu i zbog toga
cesto zapadao u konflike sa drugim uredjajima. Sada je ta greska ispravljena
i lepo je videti situaciju da se i veliki uce na sopstvenim greskama. Sinteticki
testovi (ZDWB 99 i Sandara) su odradjeni bez i najmanjih problema…medjutim
kada smo startovali Quake 3 pocele su glavobolje. Naime kod pokusaja bilo kakve
promene setovanja sistema racunar bi se zakucao tako da je samo reset pomagao.
Probao sam mnoge kombinacije setovanja u BIOS-u da bih tek na kraju strpljenja
uspeo. Problem je bio u kombinaciji nVIDIA GeForce2 GTS i VIA KT-133chipseta.
Trebalo je naci odgovarajucu kombinaciju “AGP Driving Value” opcije u BIOS-u
sto je bilo prilicno “bolno” i traumaticno iskustvo posto se trazi kombinacija
u hex decimalnim brojevima. Brojna zaglavljivanja i resetovanja su izmamila
mnostvo psovki no na kraju satisfakcija za ulozeni trud u vidu stabilnog rada
i resenja gore navedenog problema je bila slatka i potpuna!!! Medjutim posto
sam bio u vremenskom tesnacu u prvom momentu sve testove sam morao ponovo na
“benchiram” posto sam morao da se vratim staroj kartici. U toku testova malo
je razocarao HPT370 IDE kontroler posto sam licno receno ocekivao da bude osetno
brzi u odnosu na prethodni model HPT 366. U kombinaciji sa VIA KT-133 chipsetom,
HPT-370 gubi na svojoj “zustrini”. Ubrzanje je losije nego na Intel BX platformi.
Ipak sa druge strane dobijate kontroler sa RAID 0,1,0+1 funkcijama.
R.A.I.D. (Redunant of Independent Disks) – “niz vise nezavisnih
diskova” Prevod ove skracenice je zaista nezahvalan ali mozemo da ukazemo na
sustinu ove tehnologije. Niz diskova formira grupa od dva ili vise hard diskova
koji se predstavljaju operativnom sistemu kao jedan “single” disk. Prednosti
ovakvog rada su u povecanju transfera podataka ili povecanju sigurnosti ocuvanja
vaznih podataka. Bolje performanse se postizu podelom radnog prostora izmedju
diskova i paralelnim tj. istovremenim upisom i citanjem podataka sa istih. Na
taj nacin se teorijski duplira protok podataka. Sigurnosni momenat se ogleda
kroz pravljenje kopije jednog diska na drugi tako da ukoliko jedan otkaze ili
se pak pojave losi sektori, kompletna kopija se nalazi na drugom disku. IDE R.A.I.D. takodje oznacava situaciju postojanja vise IDE hard diskova u sistemu.
Na taj nacin se vise manjih, fizicki odvojenih diskova formiraju jedan veliki
virtuelni disk ciji je kapacitet jednak zbiru kapaciteta manjih diskova. Tako
je bilo na pocetku. Tokom vremena R.A.I.D. tehnologija je znacajno usavrsena
tako da je postala sinonim vrhunskih racunarskih sistema. U pocetku se R.A.I.D.
tehnologija oslanjala samo na skupe SCSI hard diskove dok je danas preneta i
na IDE platformu zbog “naleta” jeftinih i izuzetno brzih IDE diskova. Prednost
R.A.I.D. tehnologije je u tome sto donosi mogucnost paralelnog rada izmedju
hard diskova u sistemu, cime se vrsi preklapanje ulazno/izlaznih operacija pod
multitasking operativnim sistemima, a takodje donosi i mogucnost deljenja radnog
prostora izmedju vise fizicki odvojenih hard diskova. Osnovni zahtev R.A.I.D.
specifikacije jeste da: – POSEDUJETE NAJMANJE DVA HARD DISKA – POSEDUJETE KONTROLER SA PODRSKOM RAID FUNKCIJA RAID tehnologija ima vise nivoa od kojih na IDE platformi srecemo: RAID 0, RAID
1, RAID 0+1 i Spanning. RAID 0 (STRIPING) – je situacija kada u sistemu imate vise hard diskova
(2 ili 4). Ovde treba naglasiti da u “STRIPING” modu, ukoliko imate diskove
razlicitih kapaciteta, velicina virtuelnog diska je jednaka dvostrukom umnosku
kapaciteta manjeg diska (ukoliko imate disk od 6,4GB i jos jedan od 10GB, velicina
virtuelnog diska u “STRIPING” modu bice 2X6,4GB=12,8GB). Isti je slucaj i sa
sistemom u kome se nalaze cetiri diska (imate 1X6,4GB i 3X10GB velicina novog
diska bice 4X6,4GB=25,6GB). Evidentno je da se gubi na prostoru pa se zbog toga
preporucuje koriscenje istih diskova po kapacitetu a pozeljno je i po “geometriji”
diskova. Osnovna prednost R.A.I.D. 0 – “STRIPING” nivoa jeste u povecanju performansi
koje se postizu postupkom paralelnog upisa i citanja podataka izmedju diskova.
Jedan deo podataka se upisuje na jedan disk a drugi deo podataka na drugi disk.
Na taj nacin se znacajno povecava transfer podataka. Medjutim, istovremeno se
povecava i “ranjivost” sistema, zbog cinjenice da kvar na jednom od diskova
u “nizu” znaci “ispadanje” i preostalih diskova iz rada. To cini podatke nedostupnim
na svim diskovima u nizu. Bez obzira na tu pomalo neprijatnu cinjenicu upravo
ovaj nacin rada me je i najvise interesovao. Nakon podizanja sistema HPT RAID
nudi Vam opciju ulaska u BIOS zbog podesavanja parametara rada diskova koji
se nalaze u “nizu”. Posle prvog boot-a neophodno je u BIOS-u odrediti koji se
diskovi nalaze u “nizu” i koji cete R.A.I.D. nivo koristiti. U nasem slucaju
to su bila dva Fireball LM-a i R.A.I.D. 0 nivo. Ovaj postupak mozete prepustiti
i samom BIOS-u kontrolera koji ce Vam automatski detektovati hard diskove i
ponuditi odredjeni nivo R.A.I.D.-a. Na Vama je da to potvrdite ili otkazete!
Nakon snimanja konfiguracije BIOS-a, obavezno je restratovanje kompletnog sistema.
Kod sledeceg dizanja sistem prijavljuje jedan disk od 20GB, tako da cete morati
izvrsiti novu instalaciju operativnog sistema (Windows98), bez obzira da li
ste na nekom od diskova vec ranije imali O/S. To se cini zbog razlicite organizacije
upisa podataka. Nakon instalacije Windows-a, kontroler se uredno prijavljuje
kao PCI IDE RAID ctrl. i sve sto treba da uradite jeste da instalirate drajvere.
Pozeljno je da nakon toga instalirate prateci program koji ima funkciju nadgledanja
rada diskova u “nizu” kao i podpodesavanja odredjenih detalja u radu sa diskovima.
Generalno, “default” vredosti su sasvim O.K. ukoliko nemate specificne zahteve.
Jos jedna vrlo vazna stvar kod RAID 0 – “stripping” nivoa jeste odredjivanje
velicine “stripe” sektora tj. bloka. Od ove operacije direktno zavise performanse
sistema. Dozvoljene vrednosti se krecu u intervalu od 1-1024KB. U BIOS-u kontrolera
su vec ponudjene vrednosti u zavisnosti od rezima rada racunara. Za desktop
radne stanice optimalna velicina “stripe” sektora je 8KB dok je za server i
A/V “masine” ponudjena vrednost od 64KB. U nasem slucaju to je bila desktop
– performance masina tj. 8KB po sektoru. R.A.I.D. 1 (MIRRORING) – je sigurnosni aspekt koji Vam nudi tehnika diskova
u “nizu”. Neophodno je imati najmanje dva ili maksimalno cetiri hard diska.
Diskovi MORAJU biti na razlicitim IDE kanalima. Podaci se upisuju paralelno
na oba diska istovremeno tako da dobijate istovetnu kopiju prvog na drugom hard
disku. Ocitavanje podataka se vrsi sa diska cije su “glave” blize pozicionirane
zahtevanom podatku. Ukoliko jedan disk u “nizu” otkaze, drugi nastavlja sa radom.
Nakon sledeceg podizanja sistema, “Fast Built utility” ce Vas obavestiti o kvaru
diska i predloziti sto hitniju zamenu istog. Zbog akcenta koji se daje ocuvanju
podataka tokom rada u R.A.I.D. 1 – MIRRORING rezimu na diskove se upisuju dodatne
– sigurnosne informacije sto za posledicu ima situaciju gde je kapacitet diskova
koji se nalaze u “mirroring-u” jednak polovini ukupnog kapaciteta diskova. Konkretno,
imali smo dva diska po 10GB koji zajedno daju 20GB, od toga je 10GB bilo raspolozivo
za upis podataka. Ukoliko su diskovi razlitiog kapaciteta utoliko ce biti vise
neiskoriscenog prosotra na disku veceg kapaciteta. Posebna situacija u okviru
RAID 1 – MIRRORING nivoa jeste “HOT SPARE” tj. kada se postojecim diskovima
u nizu dodaje jos jedan disk koji ce biti detektovan od strane kontrolera ali
nece biti automatski ukljucen u “niz”. Ovaj dodatni disk ce kontroler drzati
u stanju pripravnosti i u slucaju da jedan od diskova u “mirroring-u” otkaze,
kontroler ce aktivirati ovaj disk. Kompletan postupak kloniranja sadrzaja ispravnog
diska na dodatni “spare” disk se vrsi besprimetno i automatski. Tek kod sledeceg
dizanja sistema, pomocni program ce Vas obavestiti o kvaru na disku. Kapacitet
“spare” diska mora biti jednak ili veci od kapaciteta najmanjeg diska u “nizu”.
R.A.I.D. 0+1 (STRIPE/MIRRORING) – je kombinacija brzine i sigurnosti,
odnosno kombinacija dva RAID nivoa koja su prethodno objasnjena. “STRIPING”
podela podataka se vrsi izmedju diskova na jednom kanalu, a “mirroring” preslikavanje
podataka se vrsi izmedju diskova na razlicitim IDE kanalima. I ovde, zbog sigurnosti
podataka i upisivanja dodatnih informacija, vazi pravilo da je kolicina raspolozivog
prostora za upis podataka jednaka polovini ukupnog kapaciteta diskova u nizu.
Za ovaj RAID nivo je neophodno prisustvo 4 IDE diska, a pozeljno je da su istog
kapaciteta i geometrije. Jedinstvena funkcija koju Vam nudi RAID 0+1 nivo jeste
dvostruka zastita podataka. Ovakva situacija u praksi je retka, a podrazumeva
slucaj kada dolazi do kvara dva diska u nizu. Ukupno postoji 6 situacija – kombinacija
od kojih u cetri Fast Track/66 moze da scuva kompletan sadrzaj diskova. Jos jedna napredna mogucnost koja je implementirana u BIOS ABIT KT7 modela jeste
memorijsko preplitanje (memory interleaving). Memorijsko preplitanje je proces
koji koristi vise memorijskih banki (2,4 ili 8). U ovom rezimu, procesoru je
omoguceno da izvrsava citanje i pisanje podataka istovremeno u vise memorijskih
banki. Lako je zakljuciti da se ovakvim nacinom rada osetno poboljsava brzina
rada sa memorijom posto procesor brze pristupa podacima. Prvi uslov jeste da
posedujete vise memorijskih banki tj. sadasnja DIMM memorijska podnozja i moduli
su organizovani tako da jedan DIMM poseduje dve memorijske banke (bank 0/1).
Sirina memorijske magistrale samog procesorskog kesha je 32-bitna dok je DIMM
memorija 64-bitna. Iz tog razloga je lako videti zasto je izvedena organizacija
DIMM meorije sa dve banke. Ovo nemojte mesati sa jednostranim i dvostranim memorijskim
modulima, posto su oba tipa modula organizovani identicno tj. u dve memorijske
banke (0/1)! Kada procesor uputi zahtev za citanjem/upisom podataka na odredjenu
memorijsku adresu, vreme potrebno za obavljanje cele operacije je uslovljeno
brzinom memorijskih chipova. Ukoliko je brzina sistemske memorije (SDRAM) 7ns
a procesor moze duplo brze da obavi ovu operaciju (brzina rada procesora i L1/L2
cache memorije je daleko veca od brzine sistemske memorije), dolazimo do zakljucka
da procesor radi na polovini svojih brzinskih mogucnosti. Ukoliko posedujemo
mogucnost rada memorijskog preplitanja, procesor ce iskoristiti brzi pristup
podacima jer nece cekati da se operacija citanja/upisa podataka obavi u banci
0 da bi tek onda zapoceo drugu operaciju citanja i upisa. Sada mu je omoguceno
da u jednom vremenskom ciklusu, pristupa istovremeno i banci 0 i banci 1. Ovaj
nacin rada sa memorijom veoma podseca na “stripping” mod kod Hard diskova u
RAID nizu! Kod ABIT KT7-RAID modela postoji opcija 2X i 4X interleaving moda.
Za rezim 2X je potreban jedan DIMM modul dok je za 4X potrebno posedovati dva
identicna DIMM modula. 4X interleaving mode je brzi od 2X moda. Evo i konkretnih
brojki kada je u pitanju razlika u brzini rada izmedju pojedinih “interleaving”
modova:
Overkloking sa ABIT predstavlja pravo zadovoljstvo. Duron koji
na Chaintech 7AJA nije hteo da se mrdne sa 850 MHz na ABIT KT7 ploci je na 950MHz
radio savrseno stabilno. Da je samo postojala mogucnost podizanja napona preko
1.9V siguran sam da bih dosegao granicu od 1GHz. Postoji resenje za probijanje
naponske barijere ali uz pomoc lemilice sto Vam toplo ne preporucujem. Postignuti
rezultati jasno govore u prilog nadprosecnih brzinskih sposobnosti KT7- RAID
ploce. Kada sve sagledate zaista je tesko odoleti velikom broju mogucnosti koje
ova ploca pruza. Zbog sjajnih karakteristika i mogucnosti, ABIT KT7 zasluzuje
najvisu ocenu i punu preporuku za nabavku korisnicima koji su se opredelili
za AMD platformu.
Chaintech 7AJA Chaintech
ime je dobro poznato na ovim prostorima. Do sada smo uvek bili privilegovani
po pitanju dobijanja najnovijih modela maticnih ploca ovog proizvodjaca. U skladu
sa tom tradicijom predstavljamo Vam, sa malim zakasnjenjem (nasom krivicom),
i model namenjen AMD Athlon/Duron procesorima u Socket A pakovanju. Model 7AJA
je baziran na VIA KT-133 chipsetu. Dolazi u redizajniranom pakovanju koje se
razlikuje od dosadasnjeg, koje nam je svima vec pomalo dosadilo. Plava boja
dominira kutijom u kojoj se pored maticne ploce nalazi upustvo, CD sa drajverima
i pomocnim programima. Tu je i komplet IDE (UDMA/66) i floppy kablova. Odmah
moram da stavim primedbu na upustvo koje je dosta suvoparno napisano sa izostankom
objasnjenja za najvaznije “pozicije” u setovanju BIOS-a koje mogu osetno da
poboljsaju performanse sistema. Takodje pakovanje ne sadrzi nikakvu dodatnu
opremu u vidu dodatnih USB portova ili termo sondi. Sama ploca odaje utisak
solidnog proizvoda. Grupa od 10 povecih elektrolita okruzuje Socket A podnozje
sto ce Vam predstavljati mali problem kod montaze kulera tipa Chorme Orb. Uz
malo paznje ovaj problem cete vrlo lako resiti jer nije potrebno rucno “poziconiranje”
elektrolita vec samo malo gurkanja izmedju Orba i elektrolita i stvar je resena.
Ploca poseduje skoro standardan dizajn koji ukljucuje 1 ISA, 5 PCI, 1 AGP, 1
AMR i 3DIMM slota. Ovde upucujemo zamerku na poziciju FDD konektora koji je
postavljen skoro u liniji sa AGP portom sto moze da prilicno zasmeta u slucaju
malko poduzih video kartica tipa Voodoo5 5500.
Verzija ploce koju smo mi testirali je “single” BIOS, mada u opciji
postoji i dual BIOS model koji Vam omogucuje podizanje sistema sa razlicitim
verzijama BIOS-a dok istovremeno ima i funkciju zastite od nezeljenog brisanja
sadrzaja istog. Standardno se ploca isporucuje sa AC`97 audio resenjem dok u
opciji postoji i verzija sa integrisanim zvucnim chipom C-Media (CMI)8378.
Posebno interesovanje je izazvala mogucnost promene multiplikatora
tj. mnozioca takta procesora. Prve serije 7AJA modela koje su se pojavile na
nasem trzistu nisu imale takvu mogucnost time sto je DIP switch koji omogucava
tu operaciju bio jednostavno izostavljen. Istovremeno su se pojavili 7AJA modeli
sa cetvrtim DIP-switch-em. Situacija je postala pomalo konfuzna tako da su korisnici
bili u potpunoj zabuni da li poseduju bas taj model ili “zakljucanu” verziju.
Situacija je bila posledica opipavanja pulsa AMD-a i nacina na koji ce on eventualno
reagovati. Nakon kontakta sa Chaintech-om objasnjeno mi je da ce se ubuduce
svi novi modeli 7AJA ploce isporucivati sa mogucnoscu promene mnozioca takta
procesora. Opcija koju svakako pozdravljamo, evo i odgovarajuce slike – DIP
prekidac se sasvim jasno moze videti u donjem desnom uglu:
Tu se odmah postavlja i dodatno pitanje – promena napona procesorskog
jezgra koje je neophodno kod postizanja vecih radnih brzina. Na zalost ova ploca
ne poseduje tu mogucnost. Chaintech vec u specifikaciji ploce navodi kao naprednu,
funkciju zastite od “nekontrolisanog” povecanja napona tj. OVT “Over voltage
protection”. Mnogi ce reci: “Nista strasno”, grafitna olovka i spajanje L7 grupe
konektora na samom procesoru resava stvar tako sto mu ovom akcijom podizete
napon na 1.85~1.90V sto je dovoljno i za extremne overkloking akcije! Medjutim
situacija kod 7AJA je zakomplikovana upravo sistemom naponske zastite procesora
koja Vam jednostavno ne dozvoljava (u najvecem broju slucajeva) da podignete
operativni sistem sa ovako “nastelovanim” procesorom. Spomenuo sam “u najvecem
broju slucajeva” posto je primecena pojava Duron procesora koji se razlikuju
u kombinaciji spojenih L7 konektora sto sve vise opravdava tvrdnje skeptika
da AMD itekako radi po pitanju ogranicenja overkloking mogucnosti Duron procesora.
To je i logicno, posto niko normalan ne zeli na ugusi segment skupljih procesora.
Maximum koji smo izvukli iz naseg primerka Duron-a na 600MHz u situaciji bez
podizanja radnog napona procesora je 850MHz. Ploca je u ovoj situaciji bila
stabilna i uocljivo brza. Nekoliko sati testova je proteklo bez ikakvih problema,
pri cemu procesor nije prelazio temperaturu od 37C. BIOS
ploce je potpisao Phoenix Award i to verziju 6.0. Poseduje sve standardne opcije
i plus nekoliko dodatnih kojima je moguce dodatno dobiti na brzini komunikacije
procesora i sistemske memorije. Od specificnih funkcija pozdravljamo mogucnost
promene brzine na sistemskoj magistrali koja ipak ostaje u senci mogucnosti
promene multiplikatora koja daje mnogo bolje overkloking rezultate. Takodje
spominjemo i za sad unikatnu mogucnost Chaintech-ovih ploca: “HDD Instant recover
utility” opciju koja je izuzetno korisna u situaciji kada je neophodno “vadjenje”
podataka kada dodje do “pucanja” operativnog sistema! Testiranje je obuhvatilo
standardnu “bateriju” sintetickih testova, igrica i realnih aplikacija. Nakon
prvih benchmarkinga odmah je uocljiv slab rezultat u radu sa diskom. “Skok”
na Chaintech-ov WEB je odmah potvrdio moje sumnje, posto najnovija verzija poseduje
izmene koje se ogledaju u poboljsanju performansi IDE sekcije. Normalno odmah
je otpocela procedura update-a pri cemu su skinuti binarni fajl i flash program.
I kakav peh, ploca je otpocela proceduru flashovanja i prijavila neodgovarajucu
verziju programa za update BIOS-a. Verzija AWARD FLASH programa 7.08 je neodgovarajuca
i srecom na scenu je stupila boot blok zastita koja omogucuje podizanje sistema
u proceduru ponovnog punjenja BIOS-a. Ponovo sam se dao u pretragu po Chaintech-ovom
sajtu i pronasao verziju flash-a 7.52 koja je resila sve probleme i konacno
podigla plocu iz mrtvih. Sta reci neozbiljno od strane jedne od velikih firmi
koja zeli da udje u prvih pet. Medjutim ni drugi nisu mnogo bolji sto svakako
nije za utehu pogotovu nama krajnjim korisnicima. Zato oprez i prilikom svakog
upgrade-a obavezno proverite da li ste skinuli najnoviju verziju FLASH programa
i odgovarajuci binarni fajl koji odgovara vasem modelu maticne ploce. Ponovnim
testiranjem sam utvrdio poboljsanje prerformansi u radu sa diskom od 6-12% sto
svakako nije zanemarljivo!
7AJA, kao sto sam vec ranije napomenuo poseduje AC`97 audio soluciju
koja treba da Vam nadomesti period do nabavke neke ozbiljnije muzicke kartice.
Ovo resenje je dosta kritikovano ali je cinjenica da ce Vam sasvim solidno odraditi
posao uz nesto vece zauzece samog procesora. Razlika je skoro i neprimetna jer
ce Vam u Qake-u uskratiti 5 frejmova u poredjenju sa Sound Blaster Live karticom,
medjutim razlika u kvalitetu je drasticno veca jer je AC`97 nesposoban za simulaciju
vise nazavisnih zvucnih izvora (Direct Sound 3D). Kod reprodukcije .wav fajlova
procesorsko zuzece iznosi nekih 4% u odnosu na 2% koliko uzima Live. Ista situacija
je i kod reprodukcije .mid fajlova. Velika zamerku upucujem na utility programe
koji se dobijaju na pratecem CD-u. Jednostavno mi nije jasno da li je iko u
Chaintech-u probao bar da pokrene aplikaciju za monitoring Shepherd 2000 ili
CPU Boost za promenu brzine na FSB-u. Krajnje neozbiljno i smesno za firmu koja
zeli reputaciju. Gore spomenuti programi ne samo da ne rade vec jednostavno
Vam “blokiraju” racunar!? Pored ovih neupotrebljivih programcica dobijate Value
pack 2000 koji sadrzi Norton AntiVirus, Acrobat Reader, Trend PC-cilin i jos
par nezanimljivih aplikacija za Internet. U toku rada i testova nisam imao problema.
Ploca je jednostavno receno radila. Overkloking je sasvim prirodno “shvatila”
pri cemu je bilo pravo uzivanje u glatkoci otvaranja “prozora”. Kada svemu tome
dodate i vrlo pristojnu cenu ova ploca predstavlja skoro idealno resenje za
kupce manjeg budzeta. Kada zaboravite sitne nedostatke i propuste koji se pre
svega odnose na “pratecu opremu” dobijate vrlo jakog “igraca” U Duron Areni!
Chaintech 7AIA Kao
posledica nove poslovne politike, Chaintech vrlo agresivno nastupa U Evropi,
maksimalno se trudeci da pokrije svaki delic trzista. Upravo iz tih razloga
na test nam je dostavljena ploca 7AIA. Namenjena je racunarima entry-level katogorije
baziranim na AMD Duron procesorima. Ploca je izradjena u micro ATX formatu i
ima integrisan sound chip firme C-media 8378. Kao i sve Chaintech ploce “novog
talasa”, 7AIA dolazi u pakovanju koje je pretrpelo dizajnersku promenu na bolje.
Dominirajuca plava boja na kutiji nam stavlja do znanja da se radi o ploci koja
je bazirana na VIA chipsetu. Posto se radi o ploci namenjenoj AMD Socket 462
procesorima, srce ove ploce cini VIA KT-133 notrhbridege u kombinaciji sa VIA
686A verzijom IDE kontrolera. U nekoj skorijoj buducnosti predvidjen je i model
sa VIA 686B “southbridge-om” koji ce imati podrsku za UltraDMA/100 hard diskove.
Pored ploce u pakovanju se nalazi identicna oprema kao i u jacem 7AJA modelu:
upustvo, CD i komplet IDE i FDD kablova. Spartanski, samo ono sto je neophodno
za normalan rad sistema. Uostalom i nerealno je ocekivati mnostvo bogate opreme
s obzirom na cenu same ploce. 7AIA je klasicna microATX ploca koja ima 3PCI,
1ISA, 1AGP i 2DIMM slota. Chaintech je vrlo mudro postupio kada je na plocu
ugradio zvucni chip. Ovim potezom je eliminisao AMR slot i AC`97 audio resenje
koje je ipak po svojim mogucnostima slabije od integrisanog C-media 8378 audio
chipa. Izostanak AMR slota je odmah uticao na povecanje broja PCI slota kojih
ima ukupno 3 sto je za prosecnog korisnika u pogledu nadogradnje sistema, sasvim
dovoljno. Smanjene dimenzije ploce su ipak uticale na stvaranje guzve oko samog
Socket A podnozja koje je okruzeno mnostvom elektrolita. Sve to Vam iskljucuje
mogucnost upotrebe masivnijih hladnjaka tako da cete instalacijom Chrome Orba
rizikovati da trajno onesposobite maticnu plocu. Zbog toga Vam najiskrenije
preporucujem neki Global Win cooler. Nakon vizuelne inspekcije rasporeda komponenti
na ploci, uocljiv je nedostatak termo sonde koja obicno zauzima centralnu poziciju
unutar samog Socket A podnozja. U prvi mah sam pomislio da 7AIA koristi ocitavanje
temperature sa sonde na samom procesoru medjutim bio sam pomalo razocaran kada
sam shvatio da ovaj model nema mogucnost detekcije temperature procesora. Konacnu
potvrdu sam dobio i u samom upustvu u kome je to jasno naznaceno. Monitoring
istovremeno prati temperaturu sistema i svih napona na maticnoj ploci. Kao i
jaci model i 7AIA poseduje sistem naponske zastite procesorskog jezgra.
Ugradjeni zvucni sistem je baziran na CMI 8378 chipu i predstavlja
dobro resenje koje ce u potpunosti zadovoljiti potrebe korisnika sa manjim budzetom.
Ugradjeni chip je “full-duplex” tipa sto Vam omogucuje istovremenu reprodukciju
i snimanje zvucnih fajlova. U 3D rezimu podrzava 32 nezavisna zvucna izvora
sa razlicitih prostornih pozicija. Sve to Vam garantuje natprosecnu zvucnu sliku.
Kada se tome doda i cinjenica da podrzava i Aural A3D i Creative EAX zvucne
API-je shvaticete da ste potpuno mirni kada je u pitanju kvalitetan zvuk u igricama
i multimedijalnim aplikacijama. CMI-8378 takodje poseduje i ugradjeno pojacalo
snage .5W na 32Ohm-a. U praksi blaster je potvrdio pretpostavke iz same specifikacije.
Zvuk je bio kristalno chist i snazan dok su sami 3D efekti za nijansu losiji
od SB Live kartice. Pri tome valja spomenuti i cinjenicu da je CMI-8378 i osetno
zahtevniji po pitanju procesorskog opterecenja pogotovo kada aktivirate neki
od ponudjenih 3D zvucnih API-ja. U tom slucaju CMI-8378 zahteva duplo vise procesorskog
vremena u poredjenju sa SB Live karticom. Ukoliko i posle ovih podataka niste
zadovoljni ponudjenim audio resenjem, mozete ga jednostavno iskljuciti pomocu
(JP2) jumpera.
7AIA poseduje mnostvo obelezenih pozicija za DIP switch prekidace
ali se na ploci nalazi samo jedna koja je zaduzena za promenu takta sistemske
magistrale. Izbor se svodi na 100 i 133MHz dok se podesavanje u manjim “koracima”
vrsi iz samog BIOS-a. Naglasavam da ova ploca NEMA mogucnost promene multiplikatora
procesorskog takta! Dakle overkloking je izvodiv samo putem podizanja takta
na sistemskoj magistrali. Ugradjeni BIOS je AWARD verzija 6.0 i po mogucnostima
i opcijama je identican BIOS-u na 7AJA modelu. I ovde vazi primedba Chaintech-u
u smislu nedovoljnog objasnjenja pojedinih opcija koje za prosenog i nedovoljno
strucnog korisnika mogu da deluju zbunjujuce. Neadekvatnim podesavanjem ovih
parametara mozete izgubiti par procenata na brzini sistema. Jos da napomenem
da po default-u ploca dolazi sa “konzervativnim” setovanjima ovih pozicija!
U toku rada i testova ploca se pokazala vrlo brzom i stabilnom. Iako po dimenzijama
manja, brzinski je izjednacena sa 7AJA modelom. Medjutim i ovde se ponovila
situacija sa usporenjem IDE sekcije tako da je neophodno da “update-ujete” BIOS
na zadnju verziju cime cete ubrzati rad sa hard diskom.
Test sistem – Windows 98 SE
CPU
– AMD Duron 600
Maticne ploce
– ABIT KT7 RAID – Chaintech 7AJA – Chaintech 7AIA
Memorija
– 128 Mb PC150 Kingmax
Video-karta
– Guillemot 3d Prophet DDR
Hard-disk
– HDD 9,1GB IBM DJNA 7200 rpm
Hladjenje
– Alpha PAL 6035, Evercool NP/M2, Chrome Orb
Napajanje
– MACASE 250W MG-256
Monitor
– Philips Brilliance 107 MP
Rad sa memorijom
Rad sa diskom
Video-testovi
Aplikacije
Zavrsni komentar
Na kraju mozemo videti da svaka od prethodno testiranih maticnih
ploca, cilja na razlicitu ciljnu grupu kupaca. 7AIA ce svakako privuci kupce
sa ogranicenim budzetom. Shodno tome ona pruza i najmanje mogucnosti u smislu
overklokinga i nekih naprednih funkcija. Sa druge strane sve to kompenzira dobrim
performansama. 7AJA je namenjena korisnicima koji hoce “nesto vise” i predstavlja odlicnu kombinaciju
performanse/ulozeni novac. Nije preterano skupa a omogucice Vam, uz malo srece
oko izbora procesora, da ga podignete na takt iznad deklarisane brzinske vrednosti.
I konacno, ploca za kupce sa najvisim zahtevima, ABIT KT7-RAID, koji zajedno
sa ASUS A7V modelom cini sam vrh ponude za AMD Thunderbird/Duron procesore.
Rangiranje testiranih maticnih ploca ide sledecim redosledom: prvi KT7-RAID,
drugi CT-7AJA i treci CT-7AIA. Ukoliko zelite bas najbolju i iskljucivo najbolju
plocu onda se izbor svodi na odluku izmedju ASUS A7V i ABIT KT7-RAID!! Maticne ploce za potrebe testiranja ustupio “MD&Profy“