ABIT KT7A

ABIT KT7A

Ponovo je čuvenom ABIT-u pripala ta čast da "otvori sezonu" matičnih ploča baziranih na sasvim novom VIA KT133A čipsetu. Kao što znamo, baš ova nova revizija čipseta je već sada poprilično uzburkala strasti u hardverskim, odnosno overklokerskim krugovima. Da li je ABIT ispunio očekivanja i kako se KT7A ploča pokazala na našem testu?

    Sadržaj

      Aleksandar Božović ABIT KT7ANakon izlaska VIA KT133 chipseta, AMD Duron/TBird procesori su doziveli punu
      afirmaciju i ogroman trzisni uspeh! Iako chipset nije bio 100% spreman da odgovori
      na sve specifikacije, AMD je zestoko pritiskao tako da je VIA bila prinudjena
      da pusti u prodaju VIA KT133 chipset znatno ranije od planiranog termina. Ubrzo
      se pokazalo da chipset ipak nije sve ono sto “na papiru” pise, tako da je VIA
      ubrzano radila na ispravci decijih bolesti i ispunjenju svih obecanja vezanih
      za mogucnosti chipseta koji je trebao da izvuce maximum iz zaista odlicnih proizvoda
      kakvi su AMD Duron i T`Bird procesori. Svakako najveca mana VIA KT133 chipseta
      je bila uocljiva nestabilnost u radu na brzinama sistemske magistrale vecim
      od 100MHz. AMD je znajuci za taj nedostatak vrlo vesto postupio, omogucivsi
      da se jednim lakim potezom (spajanjem L1 kontakt grupe grafitnom olovkom) omoguci
      promena multiplikatora takta procesora i time vecinu korisnika ucinio nezainteresovanim
      za overkloking sistemske magistrale. Medjutim, tokom vremena sve cesce se sumnjalo
      u nesposobnost dueta VIA KT133 i Duron/T`Bird kombinacije da rade na magistrali
      od 133MHz. Da bi demantovali te glasine i pokazali punu moc ove kombinacije,
      VIA je izbacila novu reviziju chipseta pod oznakom VIA KT133A.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Sustinski, radi se o evoluciji KT133 chipseta. “Northbridge” i
      “southbridge” su pin-to-pin kompatibilani sa prethodnom verzijom chipseta, dok
      se promene ogledaju u stabilnijem radu na vecim brzinama FSB-a (“northbridge”)
      i mogucnosti rada IDE sekcije u UDMA/100 rezimu. “Southbridge” sada nasi oznaku
      VIA 686B a “northbridge” VT8363A. Zbog ove cinjenice, mnogi proizvodjaci koji
      su pedantno projektovali maticnu plocu za KT133 chipset u potpunosti zadrzavaju
      dizajn maticne ploce (ASUS, ABIT) dok ce mnogi posegnuti za re-dizajnom i novim
      modelima kako bi uhvatili korak sa gore pomenutim firmama. karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploceNa
      test smo dobili ABIT KT7A model maticne ploce. Postoji i verzija KT7A/RAID koja
      se razlikuje utoliko sto poseduje zaseban IDE kontroler chip High-Point 370
      koji osim podrske za UltraDMA/100 IDE uredjaje, poseduje i RAID funkcije i pandan
      je prethodnom KT7 RAID modelu. Naslednik shampionskog KT7 modela je pred sobom
      imao nimalo lak zadatak. Trebalo je ponoviti uspeh prethodnika koji je “zario
      i palio” svetskim trzistem. Svi su ocekivali neko cudo koje ce iz postojecih
      procesora izvuci cudesno skrivenu snagu. Medjutim, mesta euforiji zaista nema
      i moram odmah reci da mi pomalo smeta prava histerija koja vlada po pitanju
      KT133A baziranih ploca. Mnogi WEB-ovi zaista olako koriste euforicne fraze tako
      da mnogi korisnici mogu steci pogresnu sliku i tesko se razocarati kada dodju
      kuci i shvate da je sve to vrlo, vrloooo slicno KT133 modelu! No, da se vratimo
      nasoj test ploci. KT7A dolazi u vec tradicionalno maslinasto~zelenoj kutiji
      koja oznacava da se radi o Abit-ovom proizvodu namenjenom AMD procesorima. Pakovanje
      i dodatna oprema su ostali nepromenjeni (odlicni) u odnosu na KT7 model sto
      drugim recima znaci: ploca, detaljno upustvo, CD sa najsvezijim verzijama zvanicnih
      drajvera, komplet kablova i dodatni konektor sa dva USB porta. Sve sto Vam je
      potrebno za komforan rad i dodatno brzinsko stelovanje maticne ploce. Sama maticna ploca je po rasporedu komponenti 100% identicna KT7 modelu. Cak
      je preko oznake KT7 na samoj stampanoj ploci, prelepljena zelena nalepnica kako
      se ne bi unela zabuna medju kupce. Da bi u potpunosti odagnali sumnje skeptika,
      ABIT je zalepio jos jednu vrlo uocljivu nalepnicu na “southbridge” na kojoj
      stoji jasna oznaka da se radi o KT7A modelu. Moram priznati da je to ucinjeno
      na nacin (dizajn oznake) koji ne uliva poverenje. Sta vise, javilo mi se dosta
      prijatelja koji su ozbiljno posumnjali da se radi o nekoj “prevari”. Normalno,
      takvoj sumnji svakako nema mesta posto je ABIT jednostavno iskoristio vec napravljene
      ploce za KT133 chipset, na koje je ugradio najnoviji komplet VIA KT133A chipseta.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Kvalitet izrade je vrlo dobar. Vezna elektronika koriscena na
      KT7A modelu je i dalje proizvod firme Fairchild dok je neznatnu izmenu doziveo
      switching power modul (SPM) u smislu promene proizvodjaca komponenti. Originalno
      Abitovo napajanje CPU-a, “3-Phase” SPM je resenje koje se pokazalo vrlo efikasnim
      narocito prilikom koriscenja T`Bird/Duron procesora na visem radnom taktu. Na
      modelu KT7A, okosnicu “3-phase” SPM modula cini 6 MOSFAT tranzistora firme “VISHAY
      Siliconix”, model SUB70N30 namenjen DC-to-DC konvertorima sa karakteristikom
      rada na maximalnoj temperaturi od 175 C i naponom od 30V, garantuju besprekorno
      napajanje Vaseg AMD mezimca i u najtezim uslovima eksploatacije. To ce svakako
      obradovati i ljubitelje overklokinga kojima je ovo dodatni garant uspeha prilikom
      postizanja maximalnih brzinskih vrednosti procesora. Pored spomenutih tranzistora,
      tu su standardno 3+1 RF prigusnica, okruzene sa osam elektrolita kapaciteta
      2200mf radnog napona 6,3 i 10V. Za razliku od KT7 modela, korisceni su nesto
      kvalitetniji elektroliti aluminijumskog tipa firme “JACKCON”. Ovde bih zeleo
      da napomenem jos jednu cinjenicu vezanu za poziciju elektrolita u SPM sekciji,
      koja je ostala ista u odnosu na KT7 model. Dakle nije istina da je ABIT pomerio
      jedan od elektrolita i time omogucio laku instalaciju Chrome Orb kulera. Ovu
      neistinitu tvrdnju sam procitao par puta na net-u te je ovom prilikom demantujem.
      ABIT kao sto sam ranije rekao, u dizajnu ploce nije nista menjao u odnosu na
      prethodni KT7 model. Znaci zakljucak je i dalje isti – izbegavajte kombinaciju
      ABIT KT7A i Chrome Orb kuler kako ne biste trajno ostetili maticnu plocu.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Osim sjajne SPM sekcije, tu je i ventilator na chipsetu, dodatna
      naponska grupa za “peglanje” 3,3V napona, 6PCI, 1AGP, 1ISA slot i 4 konektora
      za dodatne ventilatore. Ponovo pozdravljamo izostanak bespotrebnih AMR i CNR
      slotova. Dakle sve pozitivne karakteristike prethodnog modela su zadrzane i
      na KT7A modelu. BIOS je takodje ostao ne promenjen sa razlikom da je podesavanje
      brzine na sistemskoj magistrali tek sa modelom KT7A dobilo pravi smisao i funkcionalnost.
      Ploca je u potpunosti “jumperless” kada je u pitanju podesavanje radnih parametara
      CPU-a. Majstorstvo ABIT-a po tom pitanju i dalje ostaje nedodirljivo za vecinu
      proizvodjaca. Ploca dolazi sa najnovijom verzijom Award BIOS-a. Na propratnom
      obavestenju koje se nalazi u kesi tj. pakovanju maticne ploce, jasno je naznaceno
      da Vas kuler mora posedovati ventilator sa kontrolom broja obrtaja (3-pin).
      U suprotnom ploca se nece probuditi tj. odmah nakon davanja komande na power-on
      tasteru, ukoliko se detektuje brzina ventilatora na pin-1 konektoru manja od
      vrednosti 2000rp/m, ploca automatski krece u “shutdown” proceduru i nece dozvoliti
      podizanje sistema sa losim rashladnim resenjem. Potez koji svakako pozitivan
      posto se svakom moze desiti da prilikom raznih ceprkanja otkaci ili promasi
      pin i time dovede procesor u situaciju da bude ostecen visokom radnom temperaturom.
      Meni se licno dogodila takva situacija i samo zahvaljujuci masivnom telu hladnjaka
      sam izbegao tezu havariju svoje “gromovne pticice” koja je u najmanju ruku bila
      usijana nakon 15-tak minuta rada!

      I konacno, nakon detaljnog vizuelnog pregleda na red je dosao
      test. Moram priznati da sam bio vrlo nestrpljiv i u najmanju ruku ocekivao pravu
      “eksploziju” MHz-a. Nakon ulaska i podesavnja “zilet-brzinskih parametara”
      poceo sam pomalo “mesarski” da penjem magistralu: 155MHZ, CAS2…. i normalno
      ploca je reagovala totalnim ignorisanjem ovakvih zahteva. Jos par suludih i
      nerealnih pokusaja i neopravdano razocarenje je bilo svuda oko mene i u meni.
      Nakon sto sam malo spustio loptu i shvatio da ipak treba biti svestan mogucnosti
      koriscenih komponenti, poceo sam da postavljam realnije parametre. Odmah da
      naglasim, da su svi parametri koji se ticu procesora i rada memorije bili podeseni
      na maximum brzinskih mogucnosti. Jedine varijable su bile brzina sistemske i
      PCI magistrale, napon procesorskog jezgra i sistemskog kontrolera. Na extremnim
      brzinama sistemske magistrale bilo je neophodno menjati tj. povecavati ciklus
      cekanja citanja/pisanja sistemske memorije (CAS 2/3) kako bi sistem dobio zeljeni
      nivo stabilnosti. Osim toga je primeceno da je ploca osetno stabilnije i brze
      radila kada je memorijski modul bio postavljen u prvi memorijski slot (bank
      0/1). Neverovatno ali istinito. Kingmax-ov 128MB PC-150 modul je radio na 153MHz
      pri CAS2 setovanju. Rezultat koji nikada do sada nisam postigao ni na jednoj
      ploci. Doduse, sistem nije bio operativno sposoban ali sam uspeo da podignem
      Windows 98SE, pokrenem Sandru i brzinski “odradim” memoriju.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Osim memorije najvece usko grlo na ovako velikim brzinama sistemske
      magistrale predstavljaju: graficka kartica i IDE podsistem. IDE podsistem je
      vrlo neraspolozen za rad na velikim brzinama magistrale tako da sam morao biti
      vrlo oprezan prilikom podizanja takta na PCI magistrali. Iako sam imao par extremnih
      izleta (PCI=44MHZ) ploca je odlicno odreagovala ne dozvolivsi podizanje sistema
      i time sprecila “pucanje” FAT tabele sto mi je svakako ustedelo zivce i jedno
      pola radnog dana na instalciji OS-a. Spomenuo bih i cinjenicu da su i T`Bird
      i Duron odbili rad u kombinaciji FSB=133, PCI=44. Ta kombinacija je rezultovala
      cinjenicom da se sistem nije hteo ni probuditi. U kombinaciji FSB=133, PCI=33
      sve je besprekorno radilo! Kao najveci problem mi se pokazao izbor graficke
      karte, koja je u izdanju nVIDIA GeForce GTS II i MX resenja bila neupotrebljiva
      na brzinama preko 145MHz. Svi pokusaji kao sto su iskljucivanje “fast write”
      opcije, uvodjenje vreme cekanja upisa i citanja AGP memorije kao i iskljucivanje
      4X AGP opcije su donekle ublazile i delimicno odlozile ipak neizbezno “pucanje”
      sistema. Kao najbolje resenje se pokazao ATI RadeOn SDR koji je sa velikim uspehom
      izdrzavao i FSB=158MHz. Ali tada su posustajale ostale komponente. Na kraju
      sam nakon 5 dana intezivnog testiranja i bezbroj kombinacija, dobio maximalno
      i stabilnih 7X143MHz sistemske magistrale sa AMD Athlon T`Bird procesorom.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Sa Duronom sam ipak imao daleko losije iskustvo i osetno manjih
      7X133MHz. Nije neki “svemirski” rezultat ali je svakako vredan pohvale pre svega
      jer su procesori izabrani metodom slucajnog primerka i nisu rezultat stroge
      selekcije u clju dobijanja extremnih brzinskih rezultata. Oba procesora (T`Bird
      i Duron) su iz tkz. “blondie” serije. Medjutim, Duron se pokazao znatno problematicnijim
      prilikom povecanja brzine na sistemskoj magistrali a uz put nije hteo svaki
      put da se dize na mnoziocima “X.5”. U Isto vreme T`Bird je iste zadatke odradio
      sa manje problema i uz punu saradnju. Brzinski rezultati su ukazali na neoborivu
      cinjenicu da je sistem na 133MHz sistemskoj magistrali brzi nego na 100MHz,
      ali ta razlika je skoro neprimetna u radu i svodi se na brzi rad memorije, a
      u Duron slucaju moze povecati nestabilnost sistema te licno i ne vidim neki
      razlog za panicni prelazak na KT133A chipset.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Overkloking sa KT133A daje skoro identicne rezultate kako po mutiplikatoru
      tako i po magistrali tj. skoro da je svejedno da li cete ici na 10X100MHZ=1GHz
      ili 7,5X133MHZ=1GHz kada je u pitanju testirani T`Bird na 900MHz. Ukoliko zivite
      u iluziji da cete na KT133A ici na 9X133 i da cete u tome uspeti, onda se grdnoooooo
      varate! U stvari, samo zelim da naglasim da morate biti realni u ocekivanjima
      kada je u pitanju overkloking i da “ne padate” na razne marketing trikove stranih
      web propagandnih masinerija. ABIT KT7A je nesumnjivo odlicna ploca i jos jedan
      korak na bolje u odnosu na KT7 ali ni priblizno toliki da bi sada davali KT7
      u bescenje samo da bi nabavili novi model. To nikako ne preporucujem!

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Ukoliko kupujete novu plocu i opredelite se za ABIT, svakako cete
      se odluciti za KT7A model i to pre svega iz razloga sto je sa pocetkom proizvodnje
      novog KT7A modela prestao da se proizvodi stari KT7 model. Sto se tice brzinskih
      razlika izamedju KT7 i KT7A, one su skoro neprimetne i svode se na odstupanja
      u naizmenicnu korist jednog i drugog modela sto se pre svega stavlja na dusu
      odstupanja koja se tolerisu u toku izvrsavanja samog test (benchmarking) programa.

      Test sistem – Windows 98 SE

      CPU

      – AMD Duron 600 – AMD Athlon 900

      Maticna ploca

      – ABIT KT7A

      Memorija

      – 128 Mb PC150 Kingmax

      Video-karta

      – ATi Radeon 32 Mb SDR

      Hard-disk

      – HDD IBM Deskstar 75 GXP 15 Gb

      Hladjenje

      – Alpha PAL 6035

      Napajanje

      – MACASE 250W MG-256

      Monitor

      – Philips Brilliance 107 P10

      Winbench je ukazao na prednost u radu magistrale na 133MHz kod
      oba procesora. Ta prednost je pre svega posledica cinjenice da ovaj sinteticki
      test uzima u obzir i brzinu komunikacije procesora sa sistemskom memorijom.
      Prednost Durona u radu na FSB=133 iznosi skoro neprimetnih 1.1% dok je u Athlon
      T`Bird slucaju jos zanemarljivjih 0.6%. Kada tome dodate i cinjenicu da je u
      pitanju brzinska razlika koja se krece u intervalu odstupanja za koji je moguci
      “krivac” sam test program, mozemo slobodno zakljuciti da su brzinski dobici
      zanemarljivi!

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      I rad sa grafickom karticom je pokazao vrlo male brzinske dobitke
      kod oba procesora koji su se kretali do max. 2%. Generalno gledano, Winbench
      99 je ukazao na vrlo male brzinske dobitke prilikom prelaska na 133MHz sistemske
      magistrale. Verujem da mnogi od Vas nisu ocekivali ovako “mrsave” rezultate,
      ali sve su to ipak cinjenice koje ukazuju na realno stanje stvari!

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Prednost Durona u radu na magistrali od 133MHz sa hard diskom se krece do 1.4%
      u “business” aplikacijama, ali i belezi pad od 2% u “high-end” aplikacijama. T`Bird
      je na 133MHz ostvario nesto vecu razliku od 7.7% u “business” i 5.4% u “high-end”
      aplikacijama. Zanimljiva je i cinjenica da je T`Bird pri magistrali od 143MHz
      postigao losiji skor (4.6%) u “high-end” aplikacijama uprkos cinjenici da je porastao
      takt na PCI magistrali!

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Konacno jedan sinteticki test u kome je uocena osetnija razlika. Duron je pokazao
      celih 10% poboljsanja u performansama dok je T`Bird uknjizio plus od 12% dok je
      u slucaju magistrale na 143MHz dobitak impresivnih 20%.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Ziff Davis-ov Content Creation kao sinteticki test koji angazuje kompletne resurse
      sistema je takodje ukazao na vrlo male, gotovo beznacajne brzinske dobitke prilikom
      prelaska rada na 133MHz. Ti dobici se krecu u intervalu od 1% za T`Bird do 4%
      za Duron.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      3DMark je iskazao totalnu indiferenciju u slucaju Durona koji je ostvario u poen
      isti rezultat na FSB=100/133. U slucaju T`Birda razlika u korist FSB=133MHz isnosi
      skromnih 4%.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Na red su dosli i realni testovi koji ipak imaju znatno vecu tezinu
      u donosenju konacnog zakljucka!

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Dve sekunde prednosti u slucaju Duron procesora i nikakav dobitak
      u slucaju T`Bird-a su na zalost potvrdili rezultate sintetickih testova u pogledu
      zanemarljivog brzinskog dobitka prilikom prelaska sa 100MHz na 133MHz sistemske
      magistrale.

      karakteristike, statistike, abit kt7a maticne ploce

      Quake III je jos jednom potvrdio mali dobitak performansi i to u najnizoj rezoluciji
      koja se danas skoro i ne koristi u “single” rezimu. U visim rezolucijama dobitak
      je ravan nuli! Zavrsni komentar Na kraju jos jednom sve pohvale na racun ABIT-a koji nastavlja sa serijom vrlo
      uspesnih modela maticnih ploca namenjenih AMD Duron/T`Bird procesorima. Ploca
      koja sadrzi sve kvalitete odlicnog KT7 modela i ide korak dalje omogucujuci opciju
      overklokinga sistemske magistrale uz svakako najveci broj kombinacija FSB/PCI
      i plus Vam donosi podrsku za Ultra DMA/100 rezim rada u obliku najnovijeg VIA
      686B IDE kontrolera. To su ujedno razlozi koji trenutno ovu plocu preporucuju
      kao najbolji izbor u Socket A segmentu. “Editor`s choice” nagrada ce ovog puta
      izostati iz jednostavnog razloga zato sto zelim da vidim i modele ostalih vodecih
      proizvodjaca. Cinjenica da je ABIT znatno pre ostalih izbaco plocu u mas-produkciju
      baziranu na VIA KT-133A chipsetu ga stavlja u povoljniju trzisnu poziciju, ali
      sa druge strane je realno ocekivati da ce i ostali iz grupe “velikih 10” znacajno
      unaprediti mogucnosti i karakteristike maticnih ploca sa VIA KT-133A chipsetom.
      Najave vec uveliko stizu a nama ostaje samo da se jos malo strpimo i da vidimo
      da li ce konkurencija ovog puta uspeti da prestigne ABIT-a. Ukoliko ste vlasnik VIA KT-133 bazirane ploce, ne ocajavajte, jer zaista nista
      niste propustili u pogledu performansi. Sto se tice podrske novim AMD procesorima
      to je pitanje na koje je jos uvek rano davati odgovore pre svega zbog DDR memorije
      koja bi svoju punu snagu trebala da iskaze sa sledecom generacijom procesora.
      To vec znaci da ni KT-133A ploce u danasnjem obliku ne pruzaju 100% sigurnost
      po pitanju upgrade-a. Nista neuobicajeno kada je trziste racunara u pitanju! Vecita
      trka za upgrade-om se nastavlja! Zahvaljujemo se firmi MD&Profy!
      na ustupljenom hardveru za potrebe testa

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test