AMD A8-3870K Black Edition - Llano za overkloking

Miloš Stamenković Minimalna korekcija kada je u pitanju brzina možda i ne znači toliko, ali je glavna prednost koju imaju A8-3870K i A6-3670K procesori potpuno otključan množilac. Dakle, u već poznatom „Black Edition“ stilu, sada je moguće veoma lako overklokovati ove Llano procesore i na taj način izvući maksimum brzine za uloženi novac. Naravno, ovo je istovremeno dobra prilika vidimo koji su stvarni limiti prve AMD Fusion tehnologije i samog Llano jezgra.

Llano arhitektura Kada je u pitanju podsećanje na karakteristike Llano arhitekture, možemo reći da je u pitanju sublimacija aktuelnih AMD tehnologija koje su zapakovane Fusion paket. Dakle, u osnovi je reč o kombinaciji Athlon II X4 procesora, AMD 870 northbridge-a i Radeon HD5570 grafičkog procesora. Naravno, sam poduhvat smeštanja sve ove tri navedene celine predstavlja veliki uspeh, pa je tako Llano ujedno i prvi AMD desktop procesor koji je izrađen u 32nm proizvodnom procesoru. Za ovaj proces je zadužen, sada kao partner AMD-a, GlobalFoundries koji je uspeo savlada sve izazove i implementira neophodna rešenja za proizvodnju 32nm procesora. Interesantno, Llano i Sandy Bridge imaju veoma sličan broj tranzistora (oko milijardu), kao i sličnu ukupnu površinu jezgra.

Llano je tek nešto veći sa 228 kvadratnih milimetara, naspram Sandy Bridge-a koji ima površinu od 216 kvadratnih milimetara. Ove sličnosti u broju tranzistora i dimenzijama ipak ne znače mnogo kada je u pitanju stvar „ispod haube“, jer se dotična dva procesora veoma razlikuju u svojoj internoj arhitekturi. Sandy Bridge jezgro predstavlja klasični CPU kome je samo dodato grafičko jezgro i koje zauzima tek petinu prostora i broja tranzistora. Sa druge strane, AMD sa Llano procesorom samoj GPU jedinici daje mnogo veći značaj, pa tako GPU deo zauzima gotovo polovinu prostora i tranzistora.

Kada je u pitanju sama GPU jedinica kod Llano procesora, AMD je primenio već dobro poznato rešenje, uz par neophodnih modifikacija radi bolje funkcionalnosti u ovom paketu. Kodna oznaka za GPU jezgro je „Sumo“, a dotično jezgro predstavlja varijantu Redwood GPU-a. Tako opet GPU kod Llano procesora nosi oznaku HD6XXX, a samo jezgro je bazirano na Radeon Mobile 5XXX generaciji grafičkih procesora. Zvuči malo komplikovano, ali je to jednostavno tako zbog prakse da se već postojeće tehnologije i rešenja uz minimalne modifikacije preimenuju drugim kodnim imenom i oznakom. Maksimalni podržani takt memorije kod obe varijante procesora je i dalje 1866 MHz, pa se razlika u brzini samih GPU-ova stvara u na osnovu broje aktivnih jedinica.

Samo pitanje rada sa memorijom je jedan od bitnijih detalja, jer je grafičko Sumo jezgro u odnosu na Redwood moralo da prođe kroz dve modifikacije. Prva se odnosi na korekcije memorijskog interfejsa, pošto je trebalo omogućiti da GPU koristi „dual channel“ DDR3 memoriju preko integrisanog nortbridge-a. Pristup memoriji je uvek bio problematična stvar kada su u pitanju bilo koja integrisana grafička rešenja, jer je taj pristup uvek spor i predstavlja usko grlo. Intel je kod Sandy Bridge procesora primenio „Ring BUS“ rešenje kako bi redukovao ovaj problem, dok Llano ne poseduje slično rešenje, pa čak ne može ni da koristi keš memoriju CPU (APU) dela procesora.  Ipak, AMD je morao da implementira određeno rešenje kako bi GPU imao što brži i lakši pristup memoriji. To rešenje je mogućnost GPU-a da direktno pristupa sistemskoj memoriji, bez ikakvog uticaja na ostala CPU jezgra. Pored toga, GPU ima veći prioritet kod pristupa memoriji od CPU (APU) jedinica u procesoru, čime treba da se minimalizuje problem oko pristupa memoriji. Drugo unapređenje kod GPU jedinica u Llano procesorima je UDV (Unified Video Decoder) koji je sada u verziji tri. Podržani su svi popularni HD video formati, zajedno sa MVC kodecima koji su neophodni za 3D video.

Što se tiče CPU dela Llano procesora, AMD je primenio K10 „Stars“ arhitekturu koja se već odavno koristi i aktuelna je na AM3 procesorima. Shodno tome, čiste CPU performanse bi trebalo da budu gotovo identične u odnosu na ono što nude, na primer, Athlon II X4 procesori. Da podsetimo, glavna razlika između Athlon II i Phenom II procesora je u L3 keš memoriji, gde Athlon II modeli apsolutno ne poseduju L3 keš memoriju. Logično je da i Llano procesori ne poseduju veliki deljeni L3 keš, ponajviše iz „prostornih“ razloga. Jednostavno, velika količina L3 keša zahteva mnogo prostora i tranzistora, za šta u ovom momentu kod Llano procesora nema mesta. Ipak, kako bi se napravilo bar minimalno unapređenje performansi u odnosu na Athlon II X4, AMD je napravio malu modifikaciju jezgra, koje se kod Llano procesora zove Husky.

Zvanični podatak AMD-a je šest procenata brži rad Llano procesora, a to je ostvareno sa par relativno lakih modifikacija. Kako L3 keša nema, logično rešenje je povećanje L2 keš memorije pa tako svako Llano jezgro poseduje 1 MB L2 keša. Dakle, svako jezgro sada ima duplo više L2 keš memorije u odnosu na Athlon II, pa se tako nedostatak L3 keša u ovoj situaciji i nije tako strašan. Pored ovog povećanja, Husky jezgro poseduje malo unapređene „branch predicton“ jedinice, uz opet povećanje „reorder“ i „store“ bafera, i to je u osnovni sve kada su u pitanju modifikacije K10 arhitekture.
Finalni deo Llano procesora je norhtbridge koji je sada potpuno integrisan u jezgro, što znači da Lynx platforma kao čipset poseduje samo southbridge. Pored rada se memorijom, glavni posao nortbridge-a je obezbeđivanje PCI Express linija. Llano poseduje standardne 24 PCI Express linije, od kojih četiri idu na vezu sa southbridge-om i još četiri na vezu sa raznim spoljnim čipovima. Na kraju, ostaje 16 PCI Express linija za potrebe eksterne grafičke karte, a ovaj link se može podeliti i na 2×8, što znači da Lynx platforma podržava i Crossfire. Kao što smo već rekli, maksimalna zvanično podržana brzina memorije je 1866 MHz, a sam AMD kaže da brzina memorije ima velikog uticaja na grafičke performanse.

Pri standardnoj brzini memorije od 1333 MHz dobijaju primetno manje performanse, posebno kada je sam GPU deo u pitanju, pa se preporučuje upotreba što brže memorije. Ovo malo povećava krajnju cenu platforme, jer je 1866 MHz DDR3 memorije nešto skuplja u odnosu na standardnu 1333 MHz varijantu. Interesantna stvar kada je u pitanju northbridge i Llano arhitektura su nove magistrale koje povezuje integrisane delove procesora. Tako pored tradicionalnog linka između CPU jedinice i northbridge-a, sada imamo i dva dodatna linka između northbridge-a i GPU jedinice. Jedan od ta dva nova linka je „Radeon Memory Bus“, sa maksimalnim „bandwidth-om“ od 29.8 GBps (naravno, sa DDR3 1866 MHz memorijom). Drugi novi link se zove „AMD Fusion Compute Link“ i on je zadužen za direktan pristup memoriji grafičkom procesoru, a isto vreme vrši kontrolu podatak u keš memorijama CPU jedinica u situacijama kada oba dela procesora obavljaju isti zadatak. AMD A8-3870K Prva serija Llano procesora (među kojima je i A8-3850 koji smo testirali), ima zaključani množilac, što znači da se bilo kakav overklokv može vršiti isključivo kroz korekciju radnog tatka sistemske magistrale. Zbog organičenja A75 čipseta, radni takt magistrale nije mogao da ide dovoljno visoko da bi se mogućnosti jezgra iskoristile do maksimuma. Sa prvim Llano procesorom koji smo testiali, maksimalni BCLK takt koji smo mogli da postignemo uz stabilan rad bio je oko 130 MHz. Ovo je u praksni značli da je maksimum za Llano procesore takt od 3.5 GHz, iako je delovalo da bi to moglo ići i dosta više. Pored ovog ograničenja, same ploče su imale „bug“ koji je u BIOS-u omogućavao promenu množioca, ali je i pored te promene množilac bio fiksiran na fabričku vrednost. Korisnik je dobijao informaciju od BIOS-a da procesor radi na većem taktu, ali u stvari nije bilo nikakve promene takta u odnosu na nominalnu vrednost. Sa A8-3870K Black Edition modelom, AMD rešava ovaj problem nudeći otključan množilac na Llano procesoru, čime se otvaraju bolje overkloking mogućnosti. 

Istina, proizvođači ploča su se potrudili da omoguće što je moguće veći takt sistemske magistrale, ali je opet overkloking preko otključanog množioca i dalje najbolja opcija. Tako je sada moguće sa A8-3870 Black Edition procesorom ostvariti brzinu koja je blizu 4 GHz, što je već dosta velika razlika u odnosu na takt od 3.5 GHz koji je do sada bio maksimum. Tokom testiranja uspeli smo da u nekim momentima dostignemo pa čak i za malo prebacimo tih 4 GHz, ali je sve to ipak bilo daleko od potpuno stabilnog rada. Lagane korekcije radnog napona i fino podešavanje parametara dovelo nas je do brzine od 3.8 GHz. Sa ovim radnim tatkom, A8-3870 Black Edition podiže performanse Llano platforme na još veći nivo, i na taj način se povtvrđuje kao optimalno rešenje sa integrisanom grafikom.

Kao dodatni bonus, otključan množilac u A8-3870K procesoru se ne odnosi samo na CPU, već i na GPU deo procesora. Tako se i GPU jedinica može overklokovati, a pokazalo se za to ima dosta prostora u Llano procesorima. Tako smo GPU jezgro u A8-3870K procesoru uspeli da podigneno sa početnih 600 na čak 900 MHz, što je dobitak u brzini od celih 50 procenata. Ovakav dobitak je uvek bio meta na koju se cilja, pa po ovom pitanju, A8-3870K procesor definitivno nudi dobre overkloking potencijale. Kao i uvek, za dostizanje što boljih overkloking rezultata neophodna je i adekvatna matična ploča, a mi smo za potrebe testiranja koristili Asus F1A75-M Pro.


Asus F1A75-M Pro U pitanju je MicroATX varijanta ploče koju smo ranije imali priliku da testiramo, ali u ovom slučaju je MicroATX varijanta preporučljivije rešenje, jer je ipak u pitanju sistem sa integrisanom grafikom. F1A75-M Pro  poseduje jedan klasičan PCI slot, dva grafička PCI Express x16 slota i jedan PCI Express x1 slot. Ovo je sasvim dovoljno za eventualna proširenja, jer F1A75-M Pro već poseduje sve što je prosečnom korisniku potrebno: Realtec ALC892 audio kodek i Realtek RTL8111 gigabitni LAN kontroler, a jedino nedostaje firewire podrška. U skladu sa mogućnostima čipseta, na I/O panelu se nalaze četiri USB 3.0, ali se Asus odlučio da dodatno proširi ovu mogućnost. Tako se na ploči nalazi i jedan ASMedia kontroler koji obezbeđuje još dva USB 3.0 porta, čime se ukupan broj povećava čak na šest. Za ova dodatna dva potrebno je instalirati dodatni bracket, a isto važi i kada su u pitanju USB 2.0 portovi.

Što se tiče naponske jedinice, Asus i ovde primenjuje Digi+ rešenje. Karakteristike ove naponske jedinice su vam odavno poznate, a veoma je pozitivno što ovo rešenje sada viđamo na svim Asus ploča, bez obzira kojoj cenovnoj kategoriji pripadaju. U slučaju F1A75-M Pro modela, upotrebljena je „6+2“ varijanta. Takođe, F1A75-V Pro poseduje i napredne sisteme kao što tu TPU i EPU, iako ovo nismo očekivali da vidimo na ovoj platformi. Na PCB-u se nalaze dva prekidača kojima se aktiviraju ove opcije, a moguće je aktivirati i obe istovremeno, sa tim da bi TPU trebao da ima prioritet. EPU čip ima funkciju da optimizuje potrošnju energije i da istu potrošnju značajno smanji, a ova ušteda energije se prvenstveno ostvaruje kroz „phase switching“ funkciju koja u trenucima manjeg opterećenja u deliću sekunde gasi određene delove naponske jedinice, i na taj način se automatski ostvaruje i manja potrošnja energije.

Pored ovih mogućnosti, na raspolaganju je i veoma korisna „MemoryOK“ funkcija koja automatski traži povoljne memorijske parametre sa kojima će uspešno doći do podizanja sistema. Ukoliko operacije ne uspe jednim potezom, sa dva ili više klika na MemoryOK taster će se ići na još sporije memorijske tajminge, kako bi na kraju došlo do uspešnog podizanja sistema. UEFI BIOS-a je logično prisutan i na F1A75-M Pro, a ponuđene opcije su iste kao i na ATX varijanti modela. Upravo isti bogati set overkloking opcija omogućio je i dobre overklokg rezultate A8-3870 Black Edition procesora. 

Pored promene množioca, sada je moguće osvariti i veći BLCK takt, pa tako F1A75-M Pro može da dostigne i 150 MHz. Ovo je značajno ukoliko se ne poseduje otključan procesor, jer će samim tim finalni overkloking takt biti veći. Ipak, kako je sada dostupan A8-3870 Black Edition procesor, on predstavlja idealnu varijantu koja se može odabrati za Socket FM1 računar, a isto važi i za F1A75-M Pro matičnu ploču. Ovde možete videti kako se novi Llano ponaša naspram više konkurenatskih modela, što iz AMD što iz Intel kuhinje.












Na ovoj stranici možete videti i kako se ponaša overklokovano grafičko jezgro AMD A8-3870 BE procesora u kombinaciji sa overklokovanim procesorom.





Zaključak Za korisnike koji već imaju inicijalno interesovanje za Lynx platformu, opcija u vidu A8-3870K procesora predstavlja dodatni bonus koji definitivno vredi iskoristiti. Razlika u ceni između A8-3870K i prvog sledećeg Llano modela je je mala, tek oko desetak evra, što je novac koji se isplati izdvojiti, jer se dobija primetno više. Jednostavno, potpuno otključani množilac dozvoljva korisniku A8-3870K procesora da značajno ubrza i CPU, ali i GPU komponentu procesora, što se defintiivno može osetiti kroz performanse koje su posle overklokovanja na raspolaganju. Sa iskorišćnjenjem maksimuma koje nudi A8-3870K dobija je ubedljivo najmoćnija platforma sa integrisanom grafikom, što zainteresovanima za ovaj tip računara može u praksi dosta da znači. U ovom slučaju se overkloking definitivno oseća u radu, i kada su u pitanju standardne primene, ali i kada se radi o stvarima za koje je potreban GPU, pa se ovaj procesor definitivno nameće kao trenutno najbolja opcija za računare sa integrisanom grafikom.

Sa kombinacijom A8-3870K procesora i Asus F1A75-M Pro matične ploče, korisnicima je omoguće da po povoljnoj ceni sastave sebi sasvim pristojan računar. Shodno tome, treba razmisliti o Socket FM1 rešenju ukoliko imate dosta tanak budžet na raspolaganju, jer Lynx platforma danas nudi mnogo više u odnosu na klasične predrasude vezane za sisteme sa integrisanom grafikom. Stoga ovom procesoru pripada zasluženo priznanje, ali to priznanje treba posmatrati i u širem kontekstu – to je u stvari priznanje za kompletnu Lynx platformu.