AMD AM2 platforma

Delimir Tasić

AMD AM2 platforma

Kompanija AMD, neosporno, postigla je ogroman uspeh sa K8 linijom procesora. Afirmacija 64-bitnih procesora koja je danas na snazi zasluga je upravo AMD-a. Iako je Intel još pre dosta vremena predstavio čipsetove sa podrškom za DDR2 memoriju, tržišni život DDR memorije nastavljen je dobrim delom upravo zahvaljujući AMD-u i njihovoj podršci za DDR standard. Ipak, pre skoro pola godine najavili smo da AMD priprema nove procesore sa podrškom za DDR2 standard. Iako se promocija AM2 standarda delimično poklopila sa sve gromoglasnijim najavama novih Intel Conroe (tj. Core 2 Duo) procesora, smatramo da AM2 nije namenjen konkurisanju novoj Intel-ovoj platformi. Naime, AM2 će doneti potpunu standardizaciju DDR2 memorije na AMD platformi i omogućiće da se isprave sve eventualne dečije bolesti koje su neminovne kod svih novih proizvoda. Integracija memorijskog kontrolera unutar procesora je mač sa dve oštrice i smanjuje fleksibilnost platforme odnosno nameće potrebu za promenom samog procesorskog jezgra kako bi se dodala podrška za novi memorijski standard. Ako se ima u vidu koliko je proizvodni proces modernih mikroprocesora kompleksan onda ne treba da čudi što je AMD čekao ovoliko sa tranzicijom na DDR2 standard.

Inicijalno predstavljanje AMD procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom nije proteklo bez problema. Naime, sećamo se da je prvi, CG, stepping ClawHammer jezgra imao problema pri radu sa Command Rate 1T parametrom, a da su najnovije E3/E4 revizije donele čak i mogućnost, nezvaničnog, rada sa memorijama bržim od DDR400 specifikacije. Ono što nas je najviše iznenadilo kod novih AM2 procesora je što već sada, na samom početku tržišnog života nove platforme, podrška za DDR2 standard je na izuzetno visokom nivou. Naime, velika većina DDR2-667 memorija će na AM2 platformi raditi u DDR2-800 režimu, a latencije koje nova platforma izvlači iz DDR2 memorije u većini slučajeva su bolje nego u slučaju novih i975X čipsetova. Samim tim uticaj koji na performanse ima integracija DDR2 memorijskog kontrolera nije toliko beznačajan kao što su neki rani testovi na Internetu najavljivali. Naravno, kolege iz inostranih medija imali su na raspolaganju beta revizije procesora i mišljenja smo da je takvo predstavljanje bilo kontraproduktivno za novu AM2 platformu, jer ni u kom slučaju nije reflektovalo pravo stanje stvari u koje ćemo se uveriti tokom ovog testa. Kao što smo najavili u uvodu, potrudili smo se da obezbedimo čipsetove iz nVidia-e i ATI-ja, kao i dva AM2 procesora i to jedan Athlon 64 X2 4000+ i najnoviji i tek predstavljeni Athlon 64 FX-62! Kao test platformu sa nVidia nForce 570 Ultra čipsetom koristili smo MSI K9N Platinum matičnu ploču, dok smo za potrebe demonstracije AM2 verzije RD580 čipseta sa novim južnim mostom oznake SB600 koristili matičnu ploču koju smo dobili direktno iz kompanije ATI. Tržišni naziv novog čipseta i dalje je Crossfire Xpress 3200…

Novi procesori

AMD će danas predstaviti dva nova procesora namenjena AM2 ležištu. U najvišoj klasi u penziju će biti poslat FX-60 i na njegovo mesto će doći Athlon 64 FX-62, dok će u mainstream klasi nova perjanica biti Athlon 64 X2 5000+. Kao što i sami možete da vidite svi napori Intel-a i AMD-a skoncentrisani su upravo na dual core modele mikroprocesora, dok je Athlon 64 smešten u srednju klasu i to niži cenovni rang iste. Trenutno su dostupni sledeći modeli AM2 procesora…

Sempron

ModelRating

Frekvencija

L2 cache

TDP

Cena ($)

2800

1,6 GHz

128 KB

35 W

67

3000

1,6 GHz

256 KB

35 W

77

3200

1,8 GHz

128 KB

35 W

87

3400

1,8 GHz

256 KB

35 W

97

3500

2,0 GHz

128 KB

35 W

109

3600

2,0 GHz

256 KB

35W

123

Athlon 64

ModelRating

Frekvencija

L2 cache

TDP

Cena ($)

3000

1,8 GHz

512 KB

65 W

105

3200

2,0 GHz

512 KB

65 W

135

3500

2,2 GHz

512 KB

65 W

185

3800

2,4 GHz

512 KB

65 W

290

Athlon 64 X2

ModelRating

Frekvencija

L2 cache

TDP

Cena ($)

3800

2,0 GHz

2x 512 KB

89 W

303

4000

2,0 GHz

2x 1024 KB

89 W

328

4200

2,2 GHz

2x 512 KB

89 W

365

4400

2,2 GHz

2x 1024 KB

89 W

470

4600

2,4 GHz

2x 512 KB

89 W

558

4800

2,4 GHz

2x 1024 KB

89 W

645

5000

2,6 GHz

2x 512 KB

89 W

696

Athlon 64 FX

Model Rating

Frekvencija

L2 cache

TDP

Cena ($)

62

2,8 GHz

2x 1024 KB

89 W

1031

Zanimljivo je da je AMD, kao i Intel, nastupio cenovno veoma agresivno u low-end segmentu, pa je tako najjeftiniji AMD procesor model Sempron 2800+ sa preporučenom cenom na 1000 komada svega 67 USD. Ono što je značajno u slučaju nove platforme jeste to da će sve linije procesora biti dostupne u AM2 verziji čime će AMD definitivno standarizovati AM2 ležište u svojoj ponudi i napustiti dosadašnju praksu po kojoj su Athlon 64 procesori koristili socket 939 podnožje, a Sempron-i Socket 754 što je otežavalo nadogradnju krajnjim korisnicima i delimično povećavalo troškove proizvodnje matičnih ploča. Imajući u vidu da će se u AM2 verziji naći i Sempron i Athlon 64 familija procesora mišljenja smo da je time potpuno obesmišljen koncept Socket 939 Sempron procesora koji se najavljuje već više od dvanaest meseci, ali nikako da ugleda svetlo dana…

AMD AM2 procesor VS AMD socket 939 procesor

Novina će biti predstavljanje i posebne linije procesora koji će imati snižene TDP (Thermal Design Power) vrednosti i uklapaće se u priču o performanse per watt kao budućoj veoma bitnoj karakteristici mikroprocesora. Ipak sa aspekta krajnjeg korisnika smatramo da ovaj princip neće imati previše uticaja na izbor. Naime, potrošnja procesora igra značajniju ulogu tek u sistemima koji rade u 24/7 režimu, što je scenario koji je čest u velikim sistemima gde postoje serveri sa više desetina procesora. Uštede koje se u ovim situacijama mogu ostvariti nisu nimalo beznačajne.
 

Novo AM2 ležište donelo je i novi sistem montaže kulera, koji se ne razlikuje previše od starog, pa je sva prilika da će većina kulera sasvim lepo odgoravati i novoj platformi. Mi smo probali CoolerMaster Susurro kuler koji je jedan od prvih koji je i zvanično označen kao model koji podržava AM2 platformu. Za razliku od starijih kulera za socket 939/754 podnožja koji su se kačili na tri zuba plastičnog mehanizma koji se nalazi oko socketa, kod AM2 platforme kuler se kači na samo jedan zub sa svake strane. Priključak za ventilator je promenjen i sada, kao i u slučaju LGA775 ležišta, ima četiri pina, ali je moguće koristiti i starije ventilatore sa tro-pinskom priključkom.

Dodatni pin na priključku za ventilator treba da obezbedi bolju varijaciju broja obrtaja kulera što u kombinaciji sa Cool 'n'Quiet tehnologijom može biti od koristi. Ipak, ono što je najbitnije kod novog mehanizma za montažu kulera je to što je plastični mehanizam sada fiksiran u četiri tačke za PCB matične ploče za razliku od socket 939/754 rešenja koji su bila fiksirana u dve tačke sa plastičnim mehanizmom na koji se montirao kuler.Novi procesori donose i podršku za tehnologiju virtuelizacije koje još uvek nije adekvatno iskorišćena kroz postojeći softver (VMWare Workstation 5.5 ima delimičnu podršku).

Modeli koje smo ovom prilikom imali na testu zasnovani su na novom 90nm Windsor jezgru koje ima 1024 KB L2 keš memorije. Nikakvih značajnijih arhitekturalnih promena kod novog jezgra u odnosu na Toledo nema, pa tako L2 keš nije deljen između dva jezgra, već svako od njih ima ekskluzivan pristup svojoj porciji L2 keša koja iznosi 1024k. Radni takt AMD Athlon 64 X2-4000+ modela je umerenih 2000 MHz, dok je Athlon 64 FX-62 prava „zver“ i donosi radni takt od čak 2800 MHz. Kako je memorijski kontroler u samom procesoru to znači da sa rastom radnog takta raste i takt memorijskog kontrolera i sve rezultuje boljim iskorišćenjem propusnog opsega memorije. To konkretno znači da, za razliku od Intel Pentium D procesora, AMD Athlon 64 X2 mnogo bolje skalira performanse sa porastom radnog takta. Na konkretnom primeru to znači sledeće… AMD Athlon 64 FX-62 ima radni takt koji je 40% viši od radnog takta AMD Athlon 64 4000+ procesora. Sa druge strane, iako u oba slučaja memorija radi pri taktu od 800 MHz uz CAS4 5-5-15 1T parametre, memorijski transfer koji izvlači FX-62 je 27% veći nego u slučaju Athlon 64 4000+ procesora što daje dodatno ubrzanje u multimedijalnom softveru.

Kod procesora koji koriste memorijski kontroler integrisan u čipset ovakvog benefita nema, jer je memorijski transfer uvek isti i time se ne iskorišćava na adekvatan način povećani radni takt procesorskog jezgra. Kao i u slučaju dosadašnjih AMD K8 procesora i modeli predviđeni za AM2 ležište izrađeni su upotrebom SOI+DSL tehnologije što je ustvari AMD-ovo viđenje tehnologije „napregnutog silicijuma“. Svi procesori podržavaju SSE2 i SSE3 uz naravno, neizostavne, X86-64 setove instrukcija koji omogućavaju rad pod 64-bitnim operativnim sistemima Linux i Windows. Na kraju osvrta na novu ponudu iz AMD-a, napomenućemo još i to da AM2 socket ima 940 pinova.

Novi cipsetovi – nVidia nForce serija 5

Nova platforma predstavljena je zajedno sa novim čipsetovima iz nVidia-e i ATI-ja. NVidija je za ovu priliku predstavila kompletno novu liniju nForce kontrolerske logike koja ima čak četiri predstavnika. U najvišoj klasi je nForce 590 SLI, zatim nForce 570 SLI, nForce 570 Ultra i osnovni model nForce 550. NForce 590 SLi donosi podršku za dual i quad SLI konfiguracije uz niz novih tehnologija o kojima ćemo pisati u nastavku teksta. Pored toga, nForce 590 SLI je u pravom smislu te reči naslednik nForce 4 SLI x16 čipseta, jer njegov PCI Express kontroler ima mogućnosti rada sa čak 49 linija, što obezbeđuje podršku za dva PCI Express x16 slota. NForce 570 SLI, sa druge strane, podržava svega 28 linija što znači da obezbeđuje 16x/8x konfiguraciju grafičkih slotova. NVidia je na primeru nForce 590 SLI čipseta uvela i tzv. SLI Memory tehnologiju za memoriju. Reč je o specijalnom programu sertifikacije memorijskih modula koje bi trebalo da provereno rade ukoliko se u BIOS-u novih matičnih ploča sa nForce 570 SLI čipsetom uključe predefinisani overklok profili koje je nVidia definisala. Dakle, poneta ovog sistema je da ukoliko kupite „SLI memoriju“ bićete u prilici da garantovano koristite overklok profile za memoriju, jer je ista već prethodno testirana u takvim uslovima. U sklopu ove tehnologije nalazi se i EPP što naravno nije Ekonomsko Propagandni Program, ali neodoljivo podseća na njega. Naime, Enhanced Performance Profile je dodatna SPD vrednost koja se nalazi upisana u SLI Ready memorijskim modulima i koja donosi još oštrije tajminge. U slučaju DDR2-800 memorije u pitanju je najčešće tajming CAS4 4-4-12-1T i Corsair već ima spremne module sa podrškom za ovu tehnologiju. Ukoliko se ovakva memorija ubaci u bilo koju ploču koja ne podržava SLI Memoriju, očitaće se uobičajeni BySPD tajming, a kod najnovijih matičnih ploča sa nForce 5 kontrolerskom logikom bićete u prilici da koristite i EPP tajminge i time postignete još bolje performanse upotrebom sniženih latenci.

Pored SLI memory tehnologije koje će biti interesantna prevashodno početnicima, nVidia je optimizovala i link između severnog i južnog mosta, a predstavljanje nForce 4 SLI x16 čipseta je izgleda označilo početak laganog raskida sa single-chip kontrolerskom logikom iz nVidia-e, ali je u slučaju nForce 570 Ultra čipseta taj princip opet vraćen…

NVidia Link Boost tehnologija optimizuje tri kritične tačke na svakoj nForce 5 baziranoj matičnoj ploči. Propusni opseg između grafičke kartice i SPP/MCP čipova je 8 GB/s, a ista vrednost je i u slučaju veze između SPP i MCP čipa (5x HT link). Da podsetimo, kod nForce kontrolerske logike koja podržava dva PCI Express x16 slota, jedna grafička kartica kontrolisana je od strane severnog, a druga od strane južnog mosta. To je ujedno i slabija tačka ove kontrolerske logike i veliki nedostatak u poređenju sa ATI RD580 severnim mostom koji u sebi inkorporira podršku za dva PCI Express x16 slota eliminišući na taj način preku potrebu za dodatnim kablovima u slučaju CrossFire režima rada. NVidia Link Boost tehnologija optimizuje propusne moći spomenute tri veze tako što podiže taktove njihovih magistrala za 25% čime se propusna moć u sva tri slučaja penje na vrednost od 10 GB/s. Pored povećanja brzine HT magistrale, kako bi se povećala propusna moć između grafičkih kartica i SPP/MCP čipova, nVidia u okviru Link Boost tehnologije praktično overklokuje i tak PCI Express magistrale za 25%.

nVidia First Packet tehnologija kontroliše prioritet paketa koji se šalju kroz mrežu. Dakle, First Packet tehnologija optimizuje upstream propusnu moć mrežnog adaptera i po rečima predstavnika nVidia-e namena ove tehnologije može se naći u slučaju igranja video igara preko Interneta kako bi se izbegli gubici paketa i pucanje veze sa serverom. Sistem pravi razliku između aplikacija koje zahtevaju nižu latenciju LAN konekcije i onih paketa koji nemaju takve potrebe i na taj način vrši rasporedu prioriteta. Svako da igre zahtevaju responzivnu LAN vezu jer se kontinualno kroz konekciju šalje veliki broj paketa. Slična je situacija i sa sve popularnijim Internet VoIP servisima kao što je npr. Skype, ali i video konferensingom.

nVidia Dual Net tehnologija donosi podršku za dva gigabitna LAN adaptera u okviru čipseta koji imaju mogućnost postizanja i sinergetskih efekata. Naime u slučaju upotrebe nVidia Teaming tehnologije dve Gigabitne LAN konekcije se povezuju u jednu duplo većeg propusnog opsega! Dakle, reč je o svojevrsnoj SLI tehnologiji za mrežnu konekciju i ovo svakako predstavlja jedinstveno rešenje na tržištu. Povezivanje u nVidia Teaming režim vrši se kroz drajver što omogućava dalje unapređenje ove tehnologije.

Kada je u pitanju nVRAID kontroler pridodata je podrška za još dva SATA II uređaja, ali je i izbačen jedan PATA kanal. Pored toga, omogućeno je povezivanje do šest SATA diskova u RAID0 niz (!), ali i upotreba RAID 5 režima na šest SATA diskova. Svi SATA portovi kontrolisani su od strane SATA kontrolera unutar nVidia nForce 500 MCP čipa čime je izostala potreba za eksternom PCI Express vezom koja se koristi u slučaju integracije dodatnog RAID kontrolera na ploči.

Dakle, nVidia je sa nForce 5xx kontrolerskom logikom donela evolutivan napredak podigavši upotrebnu vrednost pratećih funkcija kojima je obilovao i nForce 4 čipset na još viši nivo. Zaista će konkurenciji biti teško da izađe na kraj sa ovakvim mogućnostima što će nVidia-i omogućiti da se pozicionira kao proizvođač high-end kontrolerske logike još dugo vremena. Trenutno je nForce 500 serija kontrolerske logike dostupna samo za AMD AM2 platformu.

ATI Crossfire Express 3200 (RD580 + SB600)

Kompanija ATI neosporno je veoma napredovala kada su čipsetovi u pitanju. Naime, jedino čipset kanadske kompanije, tj. RD580 severni most, ima u sebi PCI Express kontroler koji u jednom čipu donosi podršku za 2x PCI Express x16 konfiguracije eliminišući na taj način potrebu za upotrebom eksterne HT magistrale u multi-GPU sistemima što je slučaj kod nVidia rešenja iste namene. O RD580 čipsetu smo već pisali i konstatovali smo da u kombinaciji sa SB450 južnim mostom ovom čipsetu nedostaju mogućnosti koje imaju konkurentska rešenja. To se pre svega odnosi na SATA II podršku i Gigabitni LAN, a figurirao je i problem sa performansama USB kontrolera. Naime, svih osam USB portova koliko podržava SB450, delili su propusni opseg od 480 Mbps što je rezultovalo primetno lošijim performansama nego u slučaju konkurentskih rešenja. Novi južni most, SB600, se proizvodi u TSMC pogonima i predviđen je za sada za matične ploče namenjene AMD AM2 platformi. Dakle, za sada nema najava da će se ovaj južni most naći i na S939 pločama što je i razumljivo, jer je prioritet u početnoj fazi kada ima još uvek malo čipova pokrivanje segmenta u kome se nalazi nova, tek predstavljena, platforma.

Novi južni most konačno je doneo podršku za SATA II diskove i omogućava RAID0 i RAID1 režime rada sa njima. Pored toga, obezbeđena je i podrška za dva PATA kanala, dok je broj podržanih SATA II uređaja četiri uz NCQ podršku. I iz novog južnog mosta izostala je podrška za gigabitni LAN pa se u tu svrhu koriste dodatni čipovi. To je po našem mišljenju nedostatak u odnosu na nVidia 5xx rešenja, ali ne mora biti presudan faktor prilikom odluke, jer proizvođači matičnih ploča ionako integrišu dodatne LAN kontrolere na udarnim modelima. Povećan je i broj podržanih USB 2.0 portova na deset, čime se ATI po tom pitanju izjednačio sa glavnim konkurentom na polju kontrolerske logike za AMD platformu. Osim toga, novina je i HD Audio podrška po Azalia specifikaciji. Trenutno ATI nudi dve verzije svoje kontrolerske logike. Crossfire Xpress 3200 predstavlja tržišno ime za kombinaciju RD580+SB600, dok je Crossfire Xpress 1600 naziv za kombinaciju RD480+SB600 koji nema mogućnosti rada sa dva PCI Express x16 slota, ali će se ugrađivati na jeftinije matične ploče.

Ploča koju smo dobili od ATI-ja veoma podseća na Sapphire Pure Innovation ploču o kojoj smo već pisali. Severni i južni most pasivno su hlađeni što nije česta situacija kod nVidia kontrolerske logike. Sa druge strane za Firewire 400 podršku brine se dodatni VIA VT6306 kontroler, a ALC880 čip zadužen je za 7.1 audio. Zanimljivo je i to da je ATI implementirao četvorofazna naponsku jedinicu uz EPS12V konektor koji se nalazi na poziciji na kojoj bi inače trebalo da budu smešteni COM i LPT portovi.

Ipak, ono što nam se najviše dopalo tokom dela testiranja koje smo sproveli na RD580+SB600 ploči svakako jeste besprekoran rad. Osim što BIOS matične ploče obiluje mogućnostima za podešavanje najrazličitijih parametara koji utiču na performanse sistema, drajveri su veoma dobro optimizovani i što je veoma važno zauzimaju jako malo memorije. Naime u slučaju Crossfire Xpress 3200 ploče, kao i u slučaju ostalih ploča sa ATI kontrolerskom logikom instalira se samo drajver za južni most (SMBus kontroler je najbitnija stavka ovog drajvera).

MSI K9N Platinum

Jedna od prvih matičnih ploča koja nam je stigla na test, a da je reč o modelu namenjenom krajnjoj prodaji, a ne kao u slučaju ATI RD580+SB600 ploče, demonstraciji tehnologije je MSI K9N Platinum. Reč je o ploči namenjenoj AM2 procesorima i na njoj se nalazi nVidia nForce 570 Ultra čipset što znači da je SLI podrška kod ovog modela izostala. To konkretno znači da nismo bili u prilici i pored toga što smo imali na raspolaganju veoma kvalitetnu Corsair XMS2 DDR2-800 memoriju za potrebe testa da probamo SLI Memory tehnologiju, ali i sam SLI režim rada sa dve grafičke kartice.

Raspored komponenti na novoj MSI matičnoj ploči je mogao biti i bolji, a tu pre svega mislimo na gužvu oko socket-a i primarnog grafičkog slota, jer su na malom rastojanju smešteni Molex konektor (koristi se u slučaju upotrebe SLI režima), ATX 12V priključak i dva konektora za ventilatore. Iako je većina proizvođača eliminisala SLI preklopnik sa svojih ploča još u prethodnoj generaciji SLI kontrolerske logike, nova kontrolerska logika iz nVidia-e eliminiše potrebu za ovim preklopnicima i zvanično. Zanimljivo je da je čipset u slučaju MSI ploče hlađen pasivnim hladnjakom što uzimamo za značajnu prednost imajući u vidu da je kvalitet kulera koje je MSI integrisao na svoje ploče prethodne generacije bio loš, pa je posle par meseci rada ovaj kuler počinjao da generiše neprijatan nivo buke. Iako na prvi pogled ploča ima na sebi dva PCI Express x16 slota, jedan od njih je tzv. PCI Express Lite slot koji se ponaša kao PCI Express x1.

Zanimljivo je da se na ploči ne nalazi EPS12V priključak, već samo ATX12V. Ne znamo da li je problem bio upravo u nedostatku EPS12V konektora ili nečemu drugom, ali za razliku od Athlon 64 X2 4000+ procesora koji je besprekorno radio na MSI K9N Platinum ploči, Athlon 64 FX-62 nije na ovoj platformi mogao da prođe kroz većinu testova. Pri tome tokom testiranja se kuler na čipsetu prilično grejao. Kao ni ATI ploča, ni MSI nije mogao da značajno podiže napon na procesoru (ponuđena je opcija svega do 1.4 V, a kod ATI RD580 ploče do 1.45 V). Napon na memoriji bilo je moguće podići do 2.45 V, a klok generator HT linka u čipsetu moguće je podići do takta od 500 MHz, ali je sve to bilo uzalud, usled nedostatka mogućnosti podizanja napona procesora. Kako se na ploči nalazi četvoro-pinski priključak za kuler, iz BIOS-a je omogućeno i biranje režima rada kulera tj. definisanje da li se koristi 3 ili 4-pinski priključak.

Iz BIOS-a je moguće birati rad u DDR2-400, DDR2-533, DDR2-667 i DDR2-800 režimima uz mogućnost finog podešavanja svih memorijskih parametara. Ipak, mišljenja smo da bi se trebalo poraditi još na BIOS-u testirane matične ploče, jer prostora za poboljšanje svakako da ima. Od dodatnih mogućnosti MSI K9N Platinum ploče izdvojili bismo svakako dual gigabitni LAN izveden kroz dva Vitesse VSC8601 čipa čime je omogućeno korišćenje nVidia Dual Link tehnologije uz nVidia Tuning. Firewire podrška obezbeđena je kroz VIA VT6307 kontroler, ali se i dalje radi o starijem IEEE1394A standardu propusne moći od 400 Mbps. Za audio podršku brine se najnoviji Realtek ALC883 AC97 codec sa osmo-kanalnom podrškom. Detaljnija sa zvaničnog sajta kompanije nVidia sledi u nastavku teksta…

CPU
AMD® Athlon 64 X2, Athlon 64, Athlon FX and Sempron in the Socket AM2 package.

FSB
HyperTransport supporting speed up to 1GHz (2000MT/s)

Chipset
NVIDIA® nForce 570 MCP Chipset

Main Memory
Supports Dual DDR II 533/667/800
– 4 DDRII DIMMs (240pin / 1.8V)
– Supports a maximum memory size up to 8GB.

Slots
1 PCI Express x16 slot (PCI_E1)
1 PCI Express Lite slot (PCI_E4, compatible with PCI Express x1)
2 PCI Express x1 slots
3 PCI slots, support 3.3V/ 5V PCI bus Interface, includes one orange slot which supports 2 master for MSI special PCI function card (ex. wireless LAN and bluetooth combo card.).

On-Board IDE
One IDE port by NVIDIA® nForce 570
– Supports Ultra DMA 66/100/133 mode
– Supports PIO, Bus Master operation mode
– Can connect up to two IDE devices

On-Board SATA
6 SATA II ports by NVIDIA® nForce 570
– Supports storage and data transfers at up to 300 MB/s
RAID Function
– SATA II 1~6 supports RAID 0/ 1/ 0+1 or RAID 5 mode by NVIDIA® nForce 570

Audio
Chipset integrated by Realtek® ALC883
– Flexible 8-channel audio with jack sensing
– Compliant with Azalia 1.0 Spec

LAN
Dual LAN jacks
– Supports Dual LAN 10/100/1000 Fast Ethernet by Vitesse VSC8601

IEEE1394
Chipset integrated by VIA® VT6307
– Transfer rate is up to 400Mbps

Internal I/O Connectors
– ATX 24-pin power connector
– ATX 4-pin 12V CPU power connector
– ATX 4-pin VGA power connector
– CPU / System / NB FAN connectors
– CD-in connector
– Clear CMOS button
– IrDA infrared module header
– Chassis intrusion switch connector
– Front panel audio connector
– Front panel connector
– D-Bracket2 connector
– 1 x IEEE1394 connector support additional 1 ports
– 3 x USB 2.0 connector support additional 6 ports
– 1 x Floppy disk drive connector
– 6 x Serial ATA II connectors
– 1 x ATA133 HD connectors

Back Panel I/O Ports
– 1 x Parallel port
– 1 x Serial port (COM 1)
– 1 x PS/2 keyboard
– 1 x PS/2 mouse
– 1 x Coaxial SPDIF out
– 1 x IEEE1394 Port
– 1 x 6 in 1 audio jack (S/SPDIF out)
– 4 x USB 2.0 ports
– 2 x RJ45 LAN jack

Dimension
30.5cm(L) x 24.5cm(W) ATX Form Factor

Mounting
9 mounting holes

Test sistem

AMD Athlon 64 FX-62 testirali smo u kombinaciji sa RD580+SB600 južnim mostom kao rešenjem koje po klasifikaciji spada u višu klasu u odnosu na nVidia nForce 570 Ultra čipset. AMD Athlon 64 4000+ procesor smo testirali u dva režima: sa DDR2-800 i DDR2-667 memorijom koja polako postaje de facto standard na tržištu. Ipak, kako većina kvalitetnijih DDR2-667 memorija može raditi u DDR2-800 modu, smatramo da će ovakva kombinacija biti izbor naprednih korisnika, pa je bilo zanimljivo videti koliko prednosti AMD AM2 platformi donosi brži memorijski standard kao što je DDR2-800. Kako bismo uporedili performanse sa Socket 939 platformom koristili smo ASUS nForce 4 SLi matičnu ploču u kombinaciji sa kvalitetnom Kingmax Hard Core DDR500 memorijom koja je za ovu priliku radila u DDR400 režimu. Nažalost, na našem tržištu nije bilo u trenutku pisanja ovog teksta dostupnih procesora sa Toledo jezgrom (1024k L2 keša), pa smo se morali zadovoljiti sa Manchester jezgrom radnog takta 2000 MHz što je jednako Athlon 64 X2 4000+ modelu sa Winsdor jezgrom koje ima 1024k L2 keš memorije. Ipak, kako L2 keš ne utiče preterano na performanse kod K8 linije procesora, smatramo da se može steći realna slika o nivou performansi tj. odnosu između Socket 939 i AM2 platforme.

Procesori

AMD Athlon 64 X2 4000+ (Windsor, 2000 MHz, 2x 1024k L2, AM2)
AMD Athlon 64 FX-62 (Windsor, 2800 MHz, 2x 1024k L2, AM2)
AMD Athlon 64 3800+ (Manchester, 2000 MHz, 2x 512k L2, S939)

Kuler

Cooler Master Susurro (S939/AM2)

Matične ploče

MSI K9N Platinum (nForce 570 Ultra)
ATI Crossfire Xpress 3200 (RD580+SB600)
ASUS K8N-E SLI (nForce 4 SLI)

Memorije

Corsair DDR2-800 XMS2-6400 (CAS4 5-5-15-1T @ 800 MHz)
Kingmax DDR500 Hardcore (CAS2.5 3-3-8-1T @ 400 MHz)

Grafička kartica

Gigabyte Radeon X800XL Silent Pipe (ATI Catalyst 6.4)

Hard disk

Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)

Optički uređaj

Pioneer 111D

Napajanje

Cooler Master iGreen Power 500W

Monitor

Dell Ultrasharp 2405FPW (korišćena rezolucija 1280x1024x32)

Sinteticki testovi

Kao po običaju testiranje započinjemo serijom sintetičkih testova koji nam najavljuju šta možemo očekivati. Naime, memorijski transfer koji AM2 platforma ostvaruje u radu sa DDR2-800 memorijom zaista je fantastičan i sasvim očekivano to će se reflektovati pre svega na igračke testove i testove konverzije video materijala. Ipak, tako velike razlike u brzini rada sa memorijom, nemoguće je ne detektovati i u drugom softveru za merenje performansi…

3D Mark i igracki testovi

Kada su gaming testovi u pitanju, AMD je sa AM2 platformom jasno stavio do znanja da integrisani memorijski kontroler i dalje ostaje jaka strana K8 platforme. Dobitak po pitanju performansi u idealnom scenariju (kada grafička kartica ne predstavlja usko grlo) je zaista fantastičan i mišljenja smo da će AM2 pomoći AMD-u da prebrodi „prelazni period“ do pojave K8L procesora u kome će Intel izuzetno agresivno nastupati sa Conroe procesorima. 3D Mark testovi ipak, pokazuju da ukoliko se sistem više oslanja na grafičku karticu dobici nisu toliko značajni, pa se AM2 nameće, za sada, kao logično rešenje samo ukoliko nameravate kupovinu novog sistema, dok vlasnici jačih S939 konfiguracija za sada mogu biti spokojni….

Testovi realnih aplikacija

Po mnogim čitaocima ovo su najvažniji testovi, a mi de samo delimično slažemo sa tom konstatacijom. Ipak, primer Photoshop CS2 aplikacije u kome smo testirali primenom 12 uobičajenih filtera, pokazuje da DDR2-800 memorija donosi prednost naspram DDR400 memorije od otprilike 2% što se ne može nazvati nekim spektakularnim napretkom. Rendering testovi (Cinebench i 3dsmax), po običaju totalno su imuni na bilo kakvo povećanje L2 keša, brzine sistemske memorije i slično i najviše umeju da cene sirovu CPU snagu. Zato i ne čudi ogromna prednost FX-62 procesora, i gotovo identični rezultati u slučaju Athlon 64 X2 4000+ procesora i DDR400, DDR2-667 i DDR2-800 memorije. Business Winstone 2004 i Content Creation 2004 testovi ipak pokazali su da u Office primeni razlike mogu da se izmere, ali su i dalje one skoro beznačajne. Konverzija video materijala uvek je bio posao koji je zavisio pre svega od latencije memorije, pa onda i od „sirovog protoka“. Na primeru XMPEG softvera to se jasno vidi, jer sistem sa DDR400 memorijom, koji po merenjima u SiSoft Sandra 2007 softveru ima nižu latenciju memorije, ostvaruje bolji rezultat u poređenju sa DDR2-667 kombinacijom. Ipak, DDR2-800 memorija u kombinaciji sa Athlon 64 X2-4000+ procesorom ostvarila je solidnu prednost u odnosu na DDR400 varijantu. Athlon 64 FX-62, je naravno, neprikosnoven i nema potrebe posebno komentarisati njegove rezultate u ovom slučaju…

Nastavice se…

Na AMD AM2 platformu gledamo kao na prelazno rešenje do pojave novih K8L procesora koji će takođe koristiti DDR2 memoriju. Ne možemo reći da K8 ne profitira od implementacije DDR2 memorijskog kontrolera, ali dobici nisu spektakularni i najviše nas podsećaju na stanje koje je bilo u vreme smene SDRAM-a DDR memorijom u slučaju Athlon K7 procesora. Mora se priznati da je AMD-ova implementacija DDR2 kontrolera veoma dobro urađena i da je integracija memorijskog kontrolera unutar procesora i iz ove perspektive pun pogodak. Ako se ima u vidu trend predstavljanja sve bržih memorija (DDR3…) sa sve višom latencijom, onda se opravdano postavlja pitanje koliko će u budućnosti uopšte i biti smisleno imati memorijski kontroler u čipsetu. Grafičke kartice takođe funkcionišu po sličnom principu tj. memorijski kontroler je u samom grafičkom procesoru.

Sa druge strane, radni takt novih procesora nije probio prethodno zacrtane barijere, pa je implementacija DDR2 kontrolera još jedan način da se iz K8 arhitekture iscedi još koji procenat performansi. Ipak, pravi napredak bi trebalo da usledi sa K8L arhitekturom koja će doneti: deljeni L3 keš, 128bitnu iSSE3 FPU jedinicu, viši HT takt čime će se opasno približiti po arhitekturi Intel Conroe jezgru. Za sada, ostaje samo da pratimo razvoj situacije na tržištu. AMD AM2 platforma će vrlo brzo biti dostupna u prodaji, a dostupnost brzih DDR2 memorija će se vremenom povećavati. Olakšavajuća okolnost za buduće vlasnike AM2 ploča jeste što K8 mnogo bolje iskorišćava DDR2 memoriju, pa je tako moguće mnogo veći procenat DDR2-667 memorija podesiti na rad u DDR2-800 režimu za razliku od Intel platforme. Bilo kako bilo, AM2 bi se pre mogao okarakterisati kao evolucija i najveća korist od ovog predstavljanja biće to što će se na tržištu konačno iskristalisati ponuda DDR2 memorija. Proizvođači će se moći fokusirati isključivo na DDR2 standard što će u krajnjoj liniji doneti bolje i brže module uz povoljnije cene. Nadamo se da će i AMD uskoro početi da isporučuje 65nm procesore u većim količinama što će kompletnu platformu učiniti povoljnijom i primamljivijom širem krugu korisnika.

MSI K9N Platinum matičnu ploču ustupio MSI.
ATI RD580+SB600 matičnu ploču ustupio ATI.
ASUS A8N-SLI SE matičnu ploču ustupio Pakom.
Athlon 64 AM2 procesore za potrebe testa ustupio AMD.
Athlon 64 AM2 procesore za potrebe testa ustupio Pakom.