Benchmark Redakcija
Miloš “Ayrton” Stamenković
Od momenta kada je prošle godine predstavio kompletnu seriju K8 procesora,
AMD je uspeo da pređe na lidersku poziciju na tržištu procesora, barem kada je
u pitanju inovativnost. Tokom celog ovog perioda kompletna IT industrija je
brujala oko 64-bitnih mogućnosti, ekstenzija, softverskoj podršci i ostalim tehnikalijama,
a u svim tim segmentima K8 procesori su naišli na veoma pozitivne ocene, reakcije
i kritike. Tako se Intel našao u poziciji na mora da juri za AMD-om, što je
situacija za koju su mnogi smatrali da nije ostvariva.
Međutim, iako je najpristupačniji član K8 familije već sedam meseci na tržištu,
inicijalni Athlon 64 3200+ model pored sve buke i interesovanja nije uspeo da
u iole većoj meri pronađe put do kupaca. Dotični procesor ima gotovo sve predispozicije
za odličan prolaz na tržištu, međutim nedostaje jedan veoma bitan i prost detalj,
a to je njegova cena. AMD zbog nove pozicije koju je stekao, po prvi put se našao
u situaciji da diktira cenu procesora, što je konkretno značilo cenu od preko
400 eura za Athlon 64 3200+, odnosno preko 700 eura za elitni Athlon 64 FX51
model. Iako su ove cene u određenoj meri bile prilagođene cenama Intelovih modela,
one jednostavno nisu naišle na dobar prijem kod publike. Naime, populacija korisnika
koju je tokom proteklih godina AMD uspeo da privoli na svoju stranu je navikla
na drugačiju politiku ove kompanije, koja se prvenstveno ogledala u tome da se tržištu ponude
procesori veoma niske cene koji nude odlične performanse. Na kompletnu cenu
Athlon 64 platforme utiče isključivo cena procesora, jer je cena adekvatnih
ploča već u rangu modela namenjenim Athlon XP, odnosno Pentium 4 procesorima.
Kako je i memorija ista, cena procesora je jedini razloga zbog kojeg su fanovi
AMD ostali uzdržani po pitanju kupovine Athlon 64 sistema. Kupci računara, naročito
na domaćem tržištu, oduvek su se delili u dva tabora: oni koji žele da uštede novac
odlučivali su se za AMD procesore, dok su se bogatiji ljudi, možda je bolje reći “tradicionalisti”, odlučivali na “sigurniju”
i logično dosta skuplju Intel varijantu. Tako se AMD našao u situaciji da bukvalno
nema kome da proda Athlon 64 procesore po navedeno visokoj ceni, pa je nekako i bilo
za očekivati da će se na tržištu pojaviti sporiji Athlon 64 procesori znatno
povoljnije cene.
Bez velike pompe i prašine, krajem prošle i početkom ove godine na tržištu
se pojavio Athlon 64 3000+ model, a nešto kasnije za njim je usledio i 2800+, što su
procesori koji su u momentu pojave u radnjama imali dvostruku nižu cenu od premijernog
Athlon 64 3200+ modela. Navedeni procesori su sa sobom doneli novo kodno ime
jezgra pod nazivom Newcastle kojim je AMD sproveo u principu standardnu metodu
koju je tokom godina uglavnom koristio Intel.
O čemu se zapravo radi? Manipulacija sa količinom keš memorije, posebno drugostepene,
jedna je od najomiljenijih radnji svih proizvođača procesora. Od prvih Pentium
II i Celeron procesora, preko Pentiuma 4 i Celerona 4, pa sve od Athlona 64,
veličina L2 keš memorije je ono što razlikuje sve varijante dotičnih procesora.
Setimo se da prvi Celeron procesori nisu uopšte imali L2 keš, dok su naredne verzije
imale duplo manje ove memorije od Coppermine Pentium III jezgra. Međutim, stvar oko upotrebljavanja L2
keša uzela je pravog maha tek sa Pentiumom III, odnosno Celeron
modelima izvedenim iz njega. Tada je Intel počeo da primenjuje veoma efikasnu
metodu uštede, pa su tako primerci Pentiuma III koji nisi imali kompletno ispravan
L2 keš markirani kao Celeron procesori. Jednostavno je problematični deo L2 keša
bio isključivan, čime se drastično smanjio procenat škarta, odnosno procesora
koji se ne mogu prodati. Naravno, kada je proces proizvodnje sazreo nije bilo
dovoljno škarta da bi se zadovoljili zahtevi tržišta za Celeron procesorima,
pa su tada potpuno ispravni Pentiumi III bili markirani kao Celeroni. Kompletna
praksa se preslikala i na odnos između Pentiuma 4 i pretećih Celeron 4 procesora,
tako da možemo reći da je Intel tokom godina jako dobro upotrebljavao ovu metodu
uštede. AMD sa druge strane je tek od skoro počeo da je koristi, iz prostog
razloga što su jezgra Athlon i Duron procesori bila potpuno odvojena. Tek pojavom
Barton Athlon XP jezgra sa 512KB L2 keša, AMD je došao u poziciju da upotrebljava
dotičnu metodu. Sa Athlonom 64 i njegovim L2 kešom od 1 MB, AMD je došao u još
bolju poziciju za manipulaciju sa L2 kešom i finalnom cenom procesora.
I tu konačno dolazimo do odgovora na pitanje: “Šta je Newcastle jezgro?”. U pitanju
je dakle standardno Athlon 64 jezgro kojem je isključena polovina L2 keš memorije,
čime je dobijeno da procesor nešto sporije radi u odnosu na “originalno”, ClawHammer jezgro.
Tako je PR rejting smanjen na 3000+, ali je veoma interesantno da je takt procesora
ostao isti, tako da i Athlon 64 3200+ i 3000+ rade na istih 2 GHz. Kao što možemo
videti na priloženom road mapu AMD procesora, ovo jezgro je bilo u startu planirano,
te je bilo samo pitanje procene ljudi u AMD-u kada je pravi momenat da se pojavi
na tržištu. Kako bi utvrdili koliko dobro je AMD procenio situaciju, odnosno
koliko je sporiji Athlon 64 sa 512KB L2 keša, uporedili smo dva navedena modela
koju su kao stvoreni za tako nešto.
CPU
AMD Athlon 64 3200+ i Athlon 64 3000+
Matična ploča
Microstar K8T Neo
Memorija
2 x Corsair PC3500 256MB 6-2-2 CAS2 1T
Hard disk
Maxtor DiamondMax+8 40GB
Graficka karta
GeForce FX5900
Operativni sistem
Windows XP Pro SP1
Drajveri
VIA Hyperion 4.51 drivers, ForceWareDetonator 53.04
Pošto testiranje pod 64bitnom verzijom Windows-a još nije moguće (beta faza
razvoja, nedostatak 64bitnih drajevra itd.), test proceduru ograničili smo standardnom
baterijom testova koji smo koristili pri ranijm testiranju aktuelnih Intelovih
Prescott i Northwood Pentium 4 procesora. Kako se smo u nedavno na testu imali
3.0 GHz Prescott modela, čisto radi boljeg uvida u uporedne performanse Atholna
64 3000+ u tabele smo uvrstili i rezultate koje je postigao pomenuti Intelov
procesor. Ukoliko želite neke detaljije informacije, pogledajte test posvećen
Prescott Pentium 4 jezgru.
Rezultati koje su pokazali standardni sintetički testovi, prvenstveno zbog
svoje prirode prednost uglavom daju Pentium 4 procesoru i njegovom novom Prescott
jezgru.
Ovde prvenstveno treba zapaziti test memorijskog protoka, gde je prednost
koju ostvaruje Pentium 4 u velikoj meri zasluga i875 čipseta koji ovom procesoru
omogućava njemu veoma potreban visoki memorijski transfer. Ujedno, brzina memorije
je jedan od glavnih parametara koje treba imati u vidu tokom analize rezultata.
Ipak, ne treba zaboraviti da Pentium 4 na ovom čipsetu koristi DualChanell konfiguraciju,
dok Athlon 64 koristi standardni SingleChanell pristup memoriji.
Što se tiče razlike između dva Athlon 64 modela, jasno se vidi da su postignuti
rezultati oba procesora gotovo identični.
ScienceMark test brzine memorije smo posebno izdvojli, čisto da bi ste bolje
mogli da uporedite rezultate koji se ovde mogu videti. Šteta što ovaj program
nije uspeo da izmeri performanse L1 i L2 keš memorije kod Prescotta, ali zato
je barem tu rezultat Northwooda koji možete porediti sa rezultatima oba Athlona
64. Dotični rezulati su veoma zanimljivi, jer ukazuju na specifičnosti arhitekture
AMD i Intelovih procesora.
Athlon 64 3000+
Athlon 64 3200+
Intel Pentium 4 Prescott 3 GHz
Intel Pentium 4 Northwood 3 GHz
Naravno, i ovde možemo videti da su razlike u brzinama L2 keša između ClawHammer
i Newcastle jezgra toliko male da se mogu zanemariti.
Popularni testovi 3D perforomansi su imali jednoglasno mišljenje kada je u
pitanju razlika između ClawHammer i Newcastle jezgra, gde se procesor sa više
L2 keš memorije se uvek pokazao kao brži. Iako ovo izgleda (i jeste) sasvim
logično, to nije bio slučaj sa Athlon XP procesorima, jer je njih razlika u
kapacitetu L2 keša primetno manje pogađala.
Kada je u pitanju odnos između Prescotta 3 GHz i Athlona 64 3000+, dotični
3D test programi nisu mogli doći do koncenzusa. Negde je Athlon 64 bio drastično
brži, a negde malo sporiji. Na kraju kada se ovi rezultati sumiraju, može se
reći da se Athlon 64 ipak bolje snalazi sa ovakvim aplikacijama. Posebno je
indikativan 3DMark 2003 koju u totalnom skoru daje prednost Penitum 4 platformi
kao takvoj, međutim u čistom CPU rezultat Athlon 64 je brži.
Na ovoj starni spoja između “ozbiljnih i neozbiljnih testova”, dolazimo
do dva konrasta u rezultatima. U gameing testovima, razlika u između ClawHammer
i Newcastle jezgra je postala znatno veća, čak i drastična. Quake 3 se još jednom
pokazao kao aplikacija koja “obožava” što veći L2 keš, tako da je
ostvarena razlika stvarno fascinanta. Nešto manje drastičan je bio Unreal Tournament
2004, ali je ipak ostvaren primetno bolji rezultat sa više L2 keš memorije,
što pokazuje da kada programeri znaju i žele nešto da upotrebe kako treba, to
nešto može da ostvari velike razlike u realnom radu.
Sa strane “ozbiljnih” primena koje uključuje velike matematičke kalkulacije,
pokazalo se da veličina L2 keša ne odlučuje mnogo. Istina, razlika postoji ali
je ona toliko mala da o njoj ne vredi ni raspravljati. Kada je u pitanju odnos
između Pentiuma 4 i Athlona 64, rezultati su podeljeni na identičan način. U
gaming testovima Pentium 4 gotovo da nema šta da traži protiv Athlona 64, dok
je u 3DStudiu Max i DivX kompresiji primetno brži.
Kao i uvek, na kraju nam dolaze ZD testovi realnih aplikacija, koji se demonstrirali
sličan odnos stvari po svim pitanjima, pa tako zaključci koje smo ranije izveli
i ovde stoje.
ClawHammer jezgro ostvaruje izvesnu prednost u odnosu na Newcastle, ali je
i ovoga puta ta razlika nije baš toliko velika da bi se budući prosečan korisnik
Athlon 64 sistema zabrinuo. Saznanje koje će ovom korisniku siugrno prijati
jeste da je Athlon 64 u većini slučajeva brži od Pentiuma 4, pa je tako samo
u jednom testu Prescott uspeo da ostvari bolji rezultat od Athlon 64 procesora.
Na kraju ove priče, možemo reći da je Newcastle u borbi sa konkurencijom u
vidu ClawHammer jezgra i Prescott Pentium 4 procesora mnogo bolje prošao nego
u duelu sa nekim domaćim fudbalskim klubom koji sada nećemo pominjati. Nedostatak
512KB L2 keša se definitivno oseća, naročito u igrama, ali se definitivno oseća
i razlika u količini novčanica koji je potrebno izdvojiti za Athlon 64 3000+
model. Imajući u vidu takav odnos situacije, ovaj procesor kao kompletna buduća
serija Athlon 64 procesora sa 512 KB L2 keš memorije će biti primamljiva za
dosta potencijalnih korisnika 64bitne platforme.
Logično je AMD, između ostalih stvari, želi i da ubrza tranziciju na 64bitne
sisteme, jer odgovarajuća verzija Windows operativnog sistema samo što se nije
pojavila, 64bitni drajveri lagano počinju da pojavljuju sa sve više uređaja.
Zbog toga je za očekivati da će se do kraja tekuće godine AMD Athlon 64 sistemi
naći u velikom broju računara, a tome će mnogo pomoći jeftinije Newcastle jezgro.
Procesor i matičnu ploču za potrebe testiranja ustupila firma PAKOM
