Benchmark Redakcija
Miloš “Ayrton” Stamenković
Još mnogo pre momenta kada je AMD održao zvaničnu prezentaciju Athlon 64 FX
procesora, računarska javnost je gromoglasno brujala u iščekivanju
da procesor konačno postane dostupan, te da se vidi u praksi kakvi su potencijali
najbržeg predstavnika K8 generacije procesora. I sada, iako je prošlo par meseci
od zvanične prezentacije, Athlon 64 FX je i dalje u žiži interesovanja svih entuzijasta
koji razmišljaju (sanjaju) o nabavci ovog procesora. Naravno, pri tome žele
da saznaju sve moguće detalje o njemu, odnosno koliko je Athlon 64 FX brži u
odnosu na ostale “standardne” procesore i logično, da li se investicija
u njega isplati.
Kako su Athlon 64 FX procesori još uvek veoma teško dostupni, i same konfiguracije
bazirane na njima predstavljaju vrlo retke “zverke” i u mnogo bogatijim sredinama
od naše. Stoga je sasvim razumljivo što nismo očekivali da ćemo u skorije vreme
imati priliku da testiramo Athlon 64 FX, iz prostog razloga što domaći distributeri
nemaju interesa da uvezu novi i vrlo skup hit proizvod koji će teško pronaći put do kupaca. Ipak, zahvaljujući velikoj želji i trudu, časopis Digital! je uspeo
da u svojim pregovorima sa zvaničnicima AMD-a dođe do povoljnog rezultata, pa
je tako pre izvesnog vreme kompletna Athlon 64 FX konfiguracija stigla u Beograd
direktno iz Ostina u državi Teksas.
Nakon što smo testirali Athlon 64 a nakon toga i pet matičnih ploča za ovaj procesor, priču o K8 familiji procesora nastavljamo testiranjem trenutno najelitnijeg AMD procesora namenjenog desktop tržištu. Ovaj procesor je AMD
namenio high-end računarima, odnosno korisnicima kojima je potrebna maksimalna
procesorska snaga. Sufiks “FX” po AMD-u treba da predstavlja sinonim za “Cinematic Computing” što treba direktno da implicira mogućnost ovog procesora da vrlo brzo obavlja sve poslove koji zahtevaju veliku brzinu procesora, kao što su poslovi kreiranja CGI efekata u sve moguće svrhe. Naravno, marketing je ono što jeste, a realnost je ipak nešto drugo. Može se reći da
je AMD hteo da upotrebi već odomaćen i moderan “FX” naziv , koji kao
što znamo koristi i nVidia kod svojih grafičkih karti. Kako je nVidia jedan
od najznačajnih AMD-ovih strateških partnera, veza između ovih kompanija je
jasna. U tom kontekstu zlobnici bi mogli reći da AMD čini uslugu kompaniji nVidia,
koristeći sufiks FX kod svog najbržeg i najatraktivnijeg procesora, kako bi među
širokim masama korisnika popravili imidž FX serije grafičkih karti.
Prva serija Athlon 64 FX procesora nosi i oznaku “51” koja međutim nema nikakvo
preneseno značenje kao PR rejting ili nešto slično. U AMD-u su jednostavno izabrali
ovaj broj kao oznaku za prvi Athlon 64 FX procesor koji radi na realnom taktu
od 2.2 GHz. Sledeći model će nositi oznaku “53” što bi trebala da
bude sasvim dovoljna indikacija da će taj procesor biti brži i raditi na višem
radnom taktu, najverovatnije na 2.4 GHz. Tačan razlog za izbor baš broja “51”
za prvi Athlon 64 FX ostaće poznat samo čelnicima kompanije AMD, dok nama ostaje
da nagađamo “zašto baš 51”. Ono što nam je prvo palo na pamet, i ono
što je najverovatnije tačno, jeste da je AMD hteo da svoj procesor poveže sa
čuvenom oblašću pod nazivom “Area 51”, implicirajući da je procesor
“out of this world”, tj. toliko dobar da nije sa ovog sveta.
Pošto smo u tekstu Athlon 64 procesora nešto brže prešli preko tehnoloških
noviteta i specifičnosti K8 generacije procesora, test Athlon 64 FX modela je
sigurno pravi razlog da se svega toga podsetimo. Naravno, ukoliko spadate u
red ljudi koji znaju sve tehnološke detalje možete preskočiti ovaj deo.
Kao što možemo videti u tabeli, AMD je sa K8 generacijom procesora prvi započeo
implementaciju SOI tehnologije koja predstavlja veoma važan element u kompletnoj
tehnološkoj strukturi ovih procesora. Fizička ograničenja silicijuma i standardnog
tehnološkog procesa izrade modernih procesora već sada dolaze do izražaja, pa
tako frekvencije rada aktuelnih procesora već sada testiraju limite standardnog
procesa. Zbog ove činjenice, sasvim je logično zašto je AMD tražio novo rešenje
koji bi obezbedilo lakše brzinske korake unapred. Rešenje je pronađeno u SOI
procesu koji nije direktno delo AMD-a već je ova tehnologiju osmišljena u IBM-ovim
pogonima. Svestan beneficija koji SOI može doneti njihovim K8 procesorima, AMD
je od samog starta insistirao da K8 generacija procesora bude izrađena sa SOI
tehnologijom, te je sa IBM-om nastojao da je maksimalno unapredi.
Athlon 64 FX
Athlon 64
Athlon XP 3200+
Pentium 4 C
Pentium 4 EE
Radni takt
2.2
2
2.2
3.2
3.2
proces izrade
0.13 SOI
0.13 SOI
0.13
0.13
0.13
tranzistora (miliona)
105.9
105.9
37.5
55
168
napon
1.55
1.55
1.65
1.55
1.55
Setovi instrukcija
SSE/SSE2/3DNow
SSE/SSE2/3DNow
SSE/3DNow
SSE /SSE2
SSE /SSE2
L1cache
64 / 64
64 / 64
64 / 64
8 + 20
8 + 20
L2 cache
1 MB
1 MB
512 KB
512 KB
512 Kb
L3 cache
–
–
–
–
2 MB
cache width
128bit
128bit
64bit
256bit
256bit
L1 latency
3
3
3
2
2
L2 latency
16
16
9 do 20
9 do 20
11 do 20
Koje su prednosti SOI tehnologije ? Tranzistori u jezgrima trenutno aktuelnih
procesora bazirani su na metal-oksid poluprovodnicima – MOS i CMOS. Ovi poluprovodnici
se sastoje od parčeta metala smeštenog preko silicijumske osnove. Logično, čist
silicijum nije u stanju da provodi struju, ali zahvaljujući metalnom dodatku
(ili nečistoći) pod naponom struje ovako kreiran poluprovodnik provodi struju
i obavlja svoju funkciju. Razlika između ova dva tipa poluprovodnika je u tome
što MOS ostvaruje svoju funkciju pod višim, a CMOS pod nižim naponom. Efikasnim
dizajnom i kombinacijom ova dva tipa poluprovodnika, današnji procesori su u
stanju da rade na visokim taktovima zbog mogućnosti istovremenog rada poluprovodnika
koji zahtevaju jači i slabiji napon. Glavni problem ove tehnologije jeste da
su njeni limiti na 90 nanometarskom procesu. Pored toga, da bi svaki od tranzistora
dostigao potrebnu kapacitivnost za prebacivanje iz jednog stanja u drugo potrebno
je izvesno vreme koja na kraju implicira i brzinu rada kompletnog procesora.
Sa druge strane, SOI proces omogućava gušće pakovanje tranzistora jer se oni
nalaze na čistom izolatoru (uglavnom se koristi staklo ili silicijum oksid).
Pored toga, SOI za razliku od CMOS tehnologije omogućava bržu promenu stanja
poluprovodnika, jer isti zahteva manje struje da bi dostigao svoju kapacitivnost
i promenio stanje. Tako po teoriji i testovima IMB-ovih laboratorija, SOI omogućava
brži rad kompletnog procesora za nekih 20 procenata, uz manju potrošnju energije
od čak 40% u odnosu na stadradnu MOS / CMOS kombinaciju. Kako je IMB je uspeo
da reši početni problem oko sjedinjavanja silicijuma kristalne strukture sa
izolatorom nekristalne strukture kroz SIMOX proces, SOI tehnologija je već spremna
za masovnu upotrebu u proizvodnji procesora.
Sve beneficije koje SOI nudi AMD je iskoristio na K8 procesorima, tako da smo
i mi tokom našeg testiranja Athlon 64 mogli da primetimo da se ovaj procesor
veoma malo greje. Sa druge strane, Intel i dalje tvrdi da SOI nije neophodan,
iako njihov Prescott koristi enormnu količinu energije uz disipaciju od preko
100 W. Stoga je logično da će Intel ipak morati da prihvati SOI proces, ili
pak izmisli neko drugo slično rešenje.
Kao što ste mogli da vidite u tabeli na prethodnoj strani, Athlon 64 i Athlon
64 FX procesori imaju skoro tri puta više tranzistora od poslednjeg K7 jezgra,
što jasno govori da K8 procesori poseduju mnogo komplikovaniju arhitekturu, iako
je činjenica da veliki broj dotičnih tranzistora odlazi na ceo megabajt L2 keš
memorije. Istina, u najosnovnijim crtama nova arhitektura se ne razlikuje mnogo
od prethodne, ali sve osim toga je u dobroj meri različito. Najinteresantnije
je primeniti da je fizički broj ALU i FPU jedinica ostao isti kao i kod starih
K7 procesora. Zbog načina na koji programeri pišu softver, veliki broj paralelnih
ALU i FPU jedinica nije moguće na adekvatni način iskoristiti, pa tako ni povećanje istih
u odnosu na već proverenu K7 arhitekturu nema preteranog smisla. No, kako broj
jedinica nije povećan, ALU jedinice kod K8 procesora mogu da unapred mapiranju
znatno više instrukcija, 24 u odnosu na 17 kod K7 procesora.
Kako bi dodatno povećao potencijal za ostvarivanje viših učestalosti rada,
AMD je produžio instrukcioni “pipeline” sa 10 delova kod K7 na 12 delova kod K8
procesora. Naravno, ovaj potez ima svoje negativne strane, a one se u prvom redu odnose na veći udarac po performanse u slučajevima kada branch prediction (jedinica za
predviđanje grananja) jedinica uradi pogrešan proračun. Tada dolazi do zastoja
u pipeline-u, i operacije koje nisu bile završene u momentu proračuna pogrešnog
grananja se moraju obaviti iz početka. To konkretno znači: što duži pipeline, veći
je pad performansi u slučaju greške pri grananju. Ovaj problem nam je dobro
poznat kod Pentium 4 procesora koji poseduju pipeline od čak 20 etapa. Da bi
AMD što bolje predupredio ovaj problem, kod K8 procesora je za četiri puta povećao
“history counter” koji je direktno zadužen za odlučivanje da li predviđeno grananje
treba da bud izvršeno. Zahvaljujući ovom povećanju, kao i dodatnom poboljšanju
Branch Prediction jedinice, K8 procesori su u stanju da nivo grešaka pri grananju
svedu na minimalni nivo, što rezultuje maksimalnim iskorišćenjem procesora, te
boljim performansama. Kada je keš memorija u pitanju, struktura koju koriste
K8 procesori je identična sa onom koja nam je poznata kod prethodne AMD-ove
generacije procesora. Ovo podrazumeva proverenu “exclusive” konfiguraciju
keš memorije, što znači da se sadržaj L1 keša ne kopira u L2, čime se dobija
ukupno veća količina keš memorije. Količina L1 keš memorije je takođe ostala
ista, što znači da i K8 procesori raspolažu sa po 64KB za podatke i 64KB za
instrukcije. Jedino je porastao L2 keš sa 512KB kod Barton Athlon XP jezgra
na čak 1MB kod Athlon64 procesora. Iako je struktura keš memorije u osnovi ista,
AMD je našao mesta za unapređenje tako što je smanjio kašnjenje L2 keša, što
uz dodatno povećanje “širine” sa 64-bita na 128-bita, omogućava primetno brži
rad keš memorije.
Athlon 64 je zajedno sa svojom K8 braćom, prvi i za sada jedini procesor koji
poseduje set instrukcija koji se jednostavno naziva AMD64. Ovaj set instrukcija
je izmišljen kao nadogradnja postojećem x86 ISA (Instruction Set Architecture)
setu koji se koristi već dve decenije, još od prvih PC procesora. Ova nadogradnja
omogućava K8 procesorima da bez ikakvog negativnog uticaja na performanse izvršavaju
x86 aplikacije, uz istovremeno mogućnost adresiranja većeg memorijskog prostora
i izvršavanja budućeg 64-bitnog softvera. Ovaj pristup se može smatrati
spajanjem dva sveta u jednom procesoru koji je sposoban da maksimalno efikasno
izvršava postojeći 16-bitni i 32-bitni softver, kao i buduće 64-bitno optimizovane
programe i operativne sisteme. Sam značaj ovih mogućnosti je izuzetno veliki, jer
se proizvođačima softvera omogućava bezbolan prelaz na 64-bitnu tehnologiju.
Sastavni deo AMD64 arhitekture jeste i podrška za Intelove SSE2 instrukcije
koje su do sada bila ekskluzivna karakteristika Pentium 4 procesora. Ovim potezom
AMD je omogućio svojim novim procesorima da iskoriste već postojeće SSE2 optimizacije
u aktuelnom softveru, i time smanje prednost Pentiuma 4 u aplikacijama koje
poseduju kvalitetnu SSE2 optimizaciju.
Paralela između Opteron, Athlon 64 i Athlon 64 FX procesora može se povući
u odnosu na jedinu stvar koja ih jasno razlikuje. Naravno, u pitanju je memorijski
kontroler. Sličnost između Opterona i Athlona 64 FX je tolika da oba procesora
koriste isto Socket 940 procesorsko podnožje (što u principu znači da se za
rad ovih procesora mogu upotrebljavati iste matične ploče), odnosno da poseduju
integrisani 128-bitni memorijski kontroler. Athlon 64 FX procesori koji se sada
isporučuju čak imaju tri HyperTransport linka što znači da se mogu koristiti
u multiprocesorksim sistemima, isto kao i Opteron procesori. Logično, AMD je
najavio da će na budućim serijama Athlon 64 FX procesora, dva HyperTransport linka biti
hardverski isključena, tako će ovaj procesor moći da se koristi samo u klasičnim
jednoprocesorskim sistemima. Pomenuti 128-bitni kontroler omogućava ovim procesorima
gotovo dvostruko veću propusnu moć memorije, odnosno mogućnost rada sa memorijom
u popularno nazvanom DualChanell režimu rada, ili pravilnije u 128-bitnom režimu.
Ova mogućnost predstavlja najbitniju razliku između Athlon 64 i Athlon 64 FX
procesora, jer veća propusna moć memorije daje značajnu brzinsku prednost FX
verziji. Iako su memorijski kontroleri Opterona i Athlona 64 FX identični, AMD
je odlučio da jednostavno omogući korišćenje već sada široko prihvaćene DDR400
memorije sa Athlon 64 FX procesorima. Logično da je i Opteron u suštini sposoban
za rad sa ovom memorijom, ali AMD nije hteo da rizikuje eventualne probleme
na osetljivom serverskom tržištu koje zahteva apsolutno maksimalnu stabilnost
sistema u svim uslovima rada.
Ipak, serversko Opteron poreklo Athlon 64 FX procesora pored svih prednosti
ima i jednu veliku manu u sferi desktop tržišta. Naime, Athlon 64 FX eksplicitno
zahteva upotrebu Registered DDR memorije, koja pored činjenice da je skuplja
ima i posebnu manu da je u ovom momentu, naročito na tržištima poput našeg, dosta teško do nje i doći. Standardni “unbuffered”
memorijski moduli koje svi posedujemo se ne mogu koristiti na Athlon 64 FX platformi.
Ukoliko pokušate instaliranje ove memorije u Athlon 64 FX sistem, matična ploča
će samo propištati od muke jasno vam naglašavajući da sa unbuffered memorijom
“dalje nećete moći”. “Registered” moduli sa ECC korekcijom
eventualnih grešaka su trenutno dostupni samo u DDR333 varijanti, što je logična
korelacija sa specifikacijom Opeteron sistema. Tek nedavno su vodeći svetski
proizvođači memorijskih modula najavili “Registered” DDR400 module
namenjene Athlon 64 FX sistemima. Istina, već za početak naredne godine AMD
najavljuje novu verziju Athlon 64 FX procesora koji će biti u stanju da radi
sa standardnom “unbufferd” memorijom. Tako postoji velika verovatnoća
da “registered” DDR400 moduli i ne dožive da budu upotrebljeni na Athlon
64 FX sistema. Na žalost, ta nova verzija procesora će koristiti i novo Socket
939 podnožje što znači da aktuelne matične ploče neće moći da se koriste.
Nakon ove čiste priče o teoriji i karakteristikama Athlon 64 FX procesora,
na red konačno dolazi ono najslađe, odnosno početak testiranja procesora uz kompletnu
konfiguraciju koju smo dobili. U elegantnom Chembro kućištu ofarbanom u prepoznatljive
AMD boje, zatekli smo konfiguraciju koja predstavlja najmoćniji desktop računar
koji jedan običan ali vrlo bogati smrtnik može sebi da priušti.
Kada se stranice skinu, ovo kućište otkriva sve komponente koje ovu konfiguraciju
čine tako moćnom i tako skupom. Pored procesora, srce sistema čini Asus-ova
SK8N matična ploča bazirana na nForce3 150 Pro čipsetu. U njoj se nalazilo čak
2 GB(!!?) Registered ECC memorije, i to u modulima od po 512 MB što znači da su svi
memorijski slotovi na ploči bili popunjeni.
Ulogu grafičke karte vrlo uspešno je igrala popularna “video kaseta”,
tj. top Leadtek-ov model sa nVidia GeForce FX5900 grafičkim procesorom koji
na ovoj kartici raspolaže sa čak 256 MB memorije. AMD je ljubazno u konfiguraciju
uključio i dva hard diska, a u pitanju su Western Digital modeli. Jedan od diskova
je bio namenjene starom PATA standardu, dok je drugi predstavnik novog SATA
interfejsa, čime nam je omogućeno da ako za time postoji potreba, sistem isprobamo u radu
sa oba trenutno aktuelna standarda.
Na kraju, ne smemo zaboraviti i vrhunsko Antec napajanje realne snage 480W koje
je bilo zaduženo da kompletnom sistemu, koji i zahteva “dosta struje”,
obezbedi maksimalno kvalitetan napon u svakom mogućem trenutku.
Kada se “mašina” pokrene, sistem se bez problema podigao i prikazao nam sliku koju
smo dugo čekali da vidimo na svojim monitorima, i koju na žalost nećemo videti
ponovo baš tako skoro.
Naravno, odmah smo pohitali u BIOS da vidimo kako su ga stručnjaci iz AMD podesili.
Nakon studiranja stanja svih opcija, zaključili smo da je BIOS izuzetno podešen
tako da smo pri testiranju morali da vršimo samo minimalne intervencije kako
bi sistem prilagodili našoj test proceduri. Od samih opcija nema ništa specijalno
novo, a sam BIOS je klasična Asusova Medallion verzija, istina u malo osveženom
ruhu.
Overkloking sekcija takođe ne nudi ništa novo, već samo set standardnih opcija
koje su ograničene relativno niskim vrednostima koje se mogu podešavati. S
obzirom na profil matične ploče, slaba naklonost overklokingu je razumljiva,
što je činjenica koja se pokazala i tokom testiranja, naročito u pogledu prevazilaženja
problema sa DDR333 memorijom.
Test konfiguracija
CPU
– AMD Athlon FX 51
Matične ploče
– Asus SK8N, Gigabyte K8NNXP-940
Memorija
– 2 x Infineon PC2700 RegECC 512MB 7-3-3 CAS2.5 1T
Hard disk
– Maxtor DiamondMax+8 40GB
Graficka karta
– GeForce FX5900
Operativni sistem
– Windows XP Pro SP1
Drajveri
– nForce 3.13, ForceWareDetonator 52.16
Pre nego što krenemo sa rezultatima testova, želimo da vam skrenemo pažnju
na par bitnih činjenica. Kako smo u konfiguraciji dobili Infineon PC2700 DDR333
Registred ECC memoriju, ipak smo želeli da Athlon 64 FX istestiramo i sa memorijom
koja će raditi na brzini na kojoj treba da radi, odnosno u DDR400 režimu. Međutim,
svi pokušaji da overklokujemo ovu memoriju na Asus SK8N ploči nisu urodili plodom,
pa smo se u tom momentu pomirili sa sudbinom i krenuli u testiranje procesora
u konfiguraciji koju smo dobili, odnosno sa memorijom u asinhronom DDR333 režimu.
No, nešto kasnije nam se ukazala prilika da nabavimo još jednu aktuelnu Socket 940 ploču,
a u pitanju je Gigabyte K8NNXP-940. Rešeni da i na ovoj ploči probamo da overklokujemo
jedinu Registred memoriju koju smo imali, podesili smo ceo sistem i došli do
veoma povoljnog rezultata. Sa povećanim naponom memorije na 2.8 V uspeli smo
da dobijemo stabilan rad memorije na 200 MHz, tako da smo mogli da vidimo Athlon
64 FX u punoj snazi i izmerimo njegove performanse. Ipak, kao čistu referencu
u tabele smo uvrstili i rezultate postignute na Asus SK8N ploči i memorijom
u DDR333 režimu.
Kao primarni sistem za poređenje uzeli smo onaj zasnovan na Pentium 4 procesoru
brzine 3.2 GHz, što i danas predstavlja najbrži Intelov procesor, ako naravno
ne računamo ekstremno nedostupan Extreme Edition. Razmišljali smo da li da Pentium
4 testiramo sa uključenim Hyper Threading-om ili bez njega, ali smo ipak
na kraju odlučili da omogućimo ovom procesoru da pokaže sve svoje mogućnosti
zajedno sa HyperThreading tehnologijom. Pored ovoga, za upoređivanje koristili
smo i Athlon 64 3200+ na MSI K8T Neo ploči, i Athlon XP 3200+ na EPoX 8RDA3+
ploči. Svi sistemi su bili opremljeni sa dva puta po 512 MB memorije, a memorijski
tajminizi su bili podešeni na iste vrednosti.
Pošto SiSoft Sandra 2004 mnogo “voli” Pentium 4 procesore sa uključenim Hyper
Threading-om, jasno je bilo da će u procesorskim testovima Pentium 4 3.2 GHz pokazati
najbolje rezultate. Ovo je posebno očigledno u Multimedia testu gde SiSoft Sandra
2004 uspeva da izvuče maksimum iz Hyper Threading tehnologije. Ipak, kada je
test memorijskog protoka u pitanju, integrisani 128-bitni memorijski kontroler
Athlon 64 FX procesora čak i u DDR333 režimu uspeva da ostvari bolji rezultat
od Pentium-a 4. Naravno, kada je DDR400 brzina na snazi, Athlon 64 FX uspeva
još više da se odlepi od svog najbližeg konkurenta.
Rezultati memorijskog protoka koje pruža Sience Mark 2.0 su uglavnom u skladu
sa onim što je prikazala SiSoft Sandra 2004, ali ipak se ovde može lepo videti
kako arhitektura procesora i L1 i L2 keš memorije utiču na performanse. Čak
i dobri stari Athlon XP 3200+ ima brži L1 keš od Pentium-a 4, ali zato Intelov
pulen rastura konkurenciju po pitanju brzine L2 keša. Asocijativnost i širina
keš magistrale ovde ima presudnu ulogu.
3D testovi kompanije Future Mark su polje uže specijalnosti K8 arhitekture,
pa je stoga logično što Athlon 64 FX kao najjači predstavnik bez problema iza
sebe ostavlja sve svoje konkurente. Interesantno je da Pentium 4 bez problema biva
nadmašen i od “običnog” Athlona 64, dok stari Athlon XP 3200+ ne zaostaje
mnogo za najbržim Intelovim procesorom.
Sledeća runda 3D testova, odnosno testovi brzine rada u 3D igrama nedvosmisleno
daju prednost K8 arhitekturi. Athlon 64 3200+ i Athlon 64 FX bez problema prosto
“oduvavaju” Pentium 4 3.2 GHz u testovima gde se do nedavno smatralo
da je ovaj procesor “na domaćem terenu”. Sa druge strane, SpecViewPerf
testovi daju prednost Intelovom procesoru, dok je Athlon 64 FX sporiji i od
Athlon XP 3200+ procesora. Za ovakve rezultate u ovom testu po prvi put možemo
optužiti nForce3 150 Pro čipset, jer se čini da SpecViewPerf znalački opterećuje
AGP i grafičku kartu, a u HyperTransportu nForce3 150 Pro čipsetu nudi samo
8-bitni dowlink i 16-bitni uplink pri brzini od 600 MHz. Athlon 64 3200+ na VIA
K8T800 platformi nema ovih problema, pa je u stanju da ostvari konkurentan rezultat.
Ipak, interesantno je da ovu razliku nismo primetili kada smo testirali ploče
sa nForce3 150 čipsetom namenjenom Athlon 64 procesorima. Očigledno, FX verzija
koja je dosta brža, uspeva i da brže završi posao nego što HyperTransport u nForce3
150 Pro čipsetu može da komunicira sa grafičkom kartom.
I poslednja grupa testova opet nas dovodi na “ničiju zemlju”. U ZD testovima
Athlon 64 FX ponovo “oduvava” Pentium 4, praveći skor za koji nismo
verovali da može biti ostvarljiv sa procesorom koji radi na 2.2 GHz. Sa druge
strane, programi koji znaju dobro da upotrebe Hyper Threading mogućnosti i prvenstveno
SSE2 instrukcije daju prednost Pentium 4 procesoru. Iako K8 procesori poseduju
SSE2 instrukcije, ovi nisu u mogućnosti da ih izvršavaju maksimalnom brzinom
pod 32-bitnim opetivnim sistemom i sa 32-bitnim softverom. Dodatni registri namenjeni
za rad sa SSE2 instrukcijama K8 procesorima su dostupni samo u 64-bitnom modu, pa
je to razlog slabih rezultata ovih procesora u radu sa 32-bitnim programima koji
intenzivno koriste SSE2 instrukcije.
Šta reći na kraju, osim da je u pitanju zaista izuzetno brz procesor. Kada se sve
sabere i oduzme, možemo reći i da je Athlon 64 FX51 trenutno najbrži procesor
na tržištu, te da on te rezultate postiže bez ikakve 64-bitne optimizacije. Iz tog
razloga, postignuti rezultati izgledaju još upečatljivije, a ceo K8 projekat
zajedno sa FX-om izgleda veoma obećavajuće. Kada se bude pojavila finalna verzija
64-bitnog Windows-a XP zajedno sa 64-bitnim softverom, moći ćemo da utvrdimo pun
potencijal ovih procesora.
Istina jeste da je Athlon 64 FX procesor veoma skupa investicija, koja moramo priznati
nema dovoljno opravdanje u performansama. No, onaj ko želi i ima potrebu za
najbržim mogućim jedno-procesoriskim računarom mora biti spreman to i da plati.
Ipak ne može svako da vozi “Ferrari”, a ne zna ni svako da ga vozi,
pa će tako klub vlasnika Athlon 64 FX sistema kod nas još dugo vreme biti jako
mali.
Zahvaljujmo se kompaniji AMD i časopisu Digital! na ustupljenom hardveru za test
