Benchmark Redakcija
Delimir Tasić Kompanija Intel je pre dve godine započela „gigahercnu trku“ očigledno
ubeđena u uspeh svog Pentium 4 procesora naspram AMD Athlon-a. Očekivalo se
da će korisnici vrlo brzo prepoznati „prednost“ koja se tiče visokog radnog
takta, tada aktuelnog, Willamete jezgra i da će pohrliti da svoje Athlon-e
ili PIII procesore zamene za „brže“ Pentium 4 modele. Kako ne verujemo da Intel
tada nije predvideo da Pentium 4 neće preći 4 GHz radnog takta (iako se licitiralo
sa mnogostruko većim brojkama) sva je prilika da je bio cilj da se konkurent
satera u ćošak igrajući kratkoročno na kartu neinformisanosti kupaca. Na brzinu
je trebalo pokopati Athlon procesor i otarasiti se zauvek napasti zvane AMD.
Kako scenario, naravno, nije uspeo počelo je neprekidno „usavršavanje“ Pentium
4 procesora sve do Prescott jezgra koje je otkrilo, veoma plastično, sve slabosti
Intel-ove NetBurst arhitekture.
K
ada je postalo jasno da nema govora o 4 GHz
radnog takta, Intel se fokusirao ka promociji dual core procesora. Sa druge
strane AMD je još od samog starta K8 jezgra najavljivao svoj novi proizvod
kao procesor koji je inicijalno projektovan za dual core arhitekturu, pa stoga
ne čudi da je AMD na tržište sa dual core procesorom izašao sa minimalnim zakašnjenjem
u odnosu na Intel, a kada je serverska primena u pitanju tu je AMD sa svojim
Dual Core Opteronima u prednosti. U pitanju su Opteron 865, 870, 875, 265,
270, 275 modeli. I nije samo to impresivno u celoj priči. Naime, iako je
Intel kreirao dosta niske cene određenim modelima svojih dual core procesora,
njih još uvek nema na tržištu. Da Intel zaista ima problema sa „pumpanjem“
mega herca i potrošnjom svojih procesora pokazuje i da je najbrži Intel dual
core procesor radi na taktu od 3.2 GHz, što je mnogo manje od radnog takta
najbržeg Pentium 4 procesora dostupnog na tržištu. Sa druge strane AMD-ov gep
po pitanju odnosa radnog takta single i dual core Athlon-a je svega 200 MHz,
ali će se uskoro povećati, ako ne bude predstavljen još brži Athlon 64 X2 procesor,
pošto će biti predstavljen FX-57 koji bi trebalo da radi na impozantnih 2.8
GHz i koji će, sasvim glatko, omogućiti AMD-u da zadrži u svom posedu titulu
najbržeg desktop procesora na svetu. No živi bili, pa videli (možda i testirali
🙂 ).
Međutim
ma koliko bila impresivna priča oko dual core procesora ona ima i svoju tamnu
stranu. Naime, trenutno na tržištu nema dual core procesora i neće ih u većim
količinama biti još izvesno vreme. Sasvim logično dva jezgra značajno povećavaju
broj tranzistora, a ako se tome doda da svako jezgro raspolaže i sa sopstvenom
L2 keš memorijom cena proizvodnje je skoro 100% veća. Pri 90nm proizvodnom
postupku to se definitivno ne isplati, pa dual core procesori imaju „nerazumno“
visoku cenu…
Model
Radni takt
L2 keš
Preporučena cena
4800+
2.4 GHz
1MB + 1MB
1001$
4600+
2.4 GHz
512k + 512k
803$
4400+
2.2 GHz
1MB + 1MB
581$
4200+
2.2 GHz
512k + 512k
537$
Sigurno se sećate brojnih najava iz oba tabora kako 65nm proizvodni proces „samo
što nije“. Ako se sećate „ere“ 130nm proizvodnog procesa, znate da su Athlon
64 procesori izrađeni 130nm proizvodnim postupkom bili veoma „retke zverke“ na
domaćem tržištu. Pera, Mika i Laza iz komšiluka nadogradili su se na Athlon 64
tek kada se pojavilo (za AMD) jeftino Winchester jezgro, a ostali njihovi drugari
(ako se ne prevare i kupe P4 🙂 ) preći će na Venice jezgro, jer su Athlon 64procesori
sve jeftiniji. Baš tako će biti i sa dual core procesorima, samo što je sada
preduslov za omasovljenje 65nm proizvodni postupak – Toledo i Manchester neće
biti jezgra koja će se masovno viđati u računarima, baš kao što je to bilo i
sa ClawHammer-om. Ipak, Athlon 64 procesor baziran na dual core arhitekturi poneo
je jednostavno ime – Athlon 64 X2 što na najbolji način sugeriše da je reč o
dvojezgarnom procesoru. Model koji smo ovom prilikom imali na testu zasnovan
je na Toledo jezgru koje nudi 2x 1024k L2 keš memorije za razliku od jeftinijeg
Manchester jezgra koje se odlikuje upotrebom 2x 512k L2 keš memorije – za svako
jezgro po pola megabajta.
Athlon 64 X2 detaljnije
AMD je pristupio dual core izazovu na nešto drugačiji način
nego što je to slučaj sa Intel Smithfield jezgrom na kome su bazirani Pentium
D i Pentium Extreme Edition procesori novije generacije. Takođe je simptomatično
da AMD u svoju FX seriju, kojoj Intel Extreme Edition serija pokušava da bude
pandan, nije uključio dual core modele sugerišući time jasno da za vrhunske
performanse još uvek nije potrebno imati dva jezgra unutar procesora. Iako
Athlon 64 X2 procesor ima dva fizički odvojena jezgra sa sopstvenim L2 keš
memorijama, memorijski kontroler i HyperTransport kontroler su jedinstveni
tj. jedan memorijski kontroler opslužuje oba jezgra. Baš zbog toga je omogućeno
da se Athlon 64 X2 procesor jednostavno ugradi u postojeće Socket 939 ploče,
a za celu operaciju dovoljan je apdejt BIOS-a. Ukoliko nemate BIOS koji podržava
Athlon 64 X2 procesor može vam se desiti situacija koja je zadesila nas kada
smo Athlon 64 X2 4800+ procesor, probe radi, postavili u MSI K8N Neo2 Platinum
ploču koja važi za jednu od najboljih K8 ploča za AGP interfejs. Naime procesor
je prepoznat kao K8 Hammer Family procesor, a od drugog jezgra nije bilo ni
traga ni glasa. Tako smo dobili skupi single core procesor ekvivalentan Athlon
64 4000+ procesoru, a sistem je radio bez ikakvih problema (ako to što nedostaje
jedno jezgro ne računamo kao problem).
Kako se komunikacija između jezgara odvija posredstvom posebne
veze nazvane. “System Request Interface“ koja radi na punoj brzini procesora
dual core konfiguracija je totalno transparentna za ostatak sistema i nema opterećivanja
ostatka sistema kao što se to može desiti u slučaju postojanja dva fizički odvojena
procesora na matičnoj ploči koji komuniciraju preko eksterne magistrale.
Komunikacija između dva jezgra odvija se dakle na punoj brzini procesora,
a tako povezana jezgra posredstvom Crossbar Switch veze komuniciraju sa jedinstvenim
memorijskim kontolerom. Kako dva jezgra komuniciraju međusobno posredstvom
veze koja je unutar procesora, a ne upotrebom eksterne (sistemske) magistrale,
AMD karakteriše svoj procesor kao prvi pravi dual core procesor za mainstream
segment tržišta u čemu ima dosta istine.
Dakle, AMD Athlon 64 X2 se sastoji
od dve fizičke jedinice od kojih svaka ima sopstveni L2 keš. Memorijski kontroler
je zajednički iz praktičnih razloga: u suprotnom bi npr. za dual DDR konfiguraciju
bilo potrebno koristiti četiri DIMM podnožja i isto toliko memorijskih modula
(kao kod serverskih platformi). Ideja SMP-a (Symetric MultiProcessing) ovim
nije narušena, a svako od ova dva rešenja ima svoje prednosti. Prednost dva
fizički odvojena Opteron procesora jeste što svaki ima posvećeni memorijski
kontroler, a prednos Athlon 64 X2 procesora jeste komunikacija između dva
jezgra koja se odvija na punoj brzini procesora. Ne treba zaboraviti ni cenovni
faktor koji je, naravno, na strani Athlon 64 X2 sistema. Pošto u slučaju
dva Opteron procesora, procesorska jezgra komuniciraju posredstvom sistemske
magistrale, moguća su zagušenja po tom pitanju. Baš po tom principu funkcioniše
Intel Smithfield jezgro koje je nastalo jednostavnim spajanjem dva Prescott jezgra
koja komuniciraju preko sistemske magistrale. Da Athlon 64 X2 nije savršen i
da uskih grla ima pokazuje implementacija jedinstvenog memorijskog kontrolera
za oba jezgra, ali i jednog 1 GHz HT linka koji opslužuje oba jezgra. Naši testovi
pokazuju izvestan pad propusnog opsega memorije u dual core konfiguraciji, a
sam AMD planira prelazak na bržu memoriju u nekoj od budućih revizija Athlon
64 X2 procesora koji će uz novi M2 socket zahtevati i DDR2 memoriju što bi trebalo
a ublaži ovaj „očigledan“ nedostatak. AMD se u ovom trenutku nije odlučio da
predstavi novi socket verovatno kako bi svojim dual core procesorima pripisao
kao prednost to što ne zahtevaju kompletno novu platformu što je slučaj sa Smithfield
procesorima. Time se AMD verovatno nada da će zadržati postojeće korisnike u
svom taboru. Novi procesori, kao i svaki drugi socket 939 modeli, koriste HyperTransport
link brzine 1 GHz, pa je to još jedan razlog, uz potrošnju u granicama prethodne
generacije Athlon 64 procesora, što su novi modeli X2 procesora u potpunosti
kompatibilni sa socket 939 pločama uz ažurirani BIOS.
Nova jezgra sa 1MB L2 keša označena su kao E6 revizija, a maksimalna potrošnja
je porasla na 110W pri naponu od 1.35 V odnosno 1.4 V. Kao i kod Venice/San
Diego procesora ne postoji jasna segregacija koji modeli će podrazumevati
1.35 V, a koji radni napon od 1.4 V, već će to zavisiti od slučaja do slučaja
– šta kome zapadne.
Sasvim
logično novi Athlon 64 X2 procesori, koji su izrađeni upotrebom DSL i SOI
tehnologija, imaju povoljnije termalne karakteristike u odnosu na stara
90nm AMD64 jezgra. Samim tim Athlon 64 X2 ima povoljnije termalne karakteristike
nego npr. single core ClawHammer procesori, a ni NewCastle ne beži previše.
Mi smo zbog kratkih rokova uporedili Toledo sa Venice jezgrom, pošto poređenje
sa San Diego jezgrom na kome je zasnovan u ovom trenutku domaćem tržištu
dostupni Athlon 64 3700+ procesor zbog radnog takta od svega 2.2 GHz ne
bi bilo relevantno i iz takvih rezultate se ne bi izvuklo previše zaključaka
izuzev da je Athlon 64 X2 uvek brži od Athlon 64 procesora što nije
slučaj kada oba procesora rade na istom taktu. Idealna kombinacija bio bi
neki Athlon 64 4000+ procesor koji radi takođe na 2.4 GHz, ali ima pri tome
i 1 MB L2 keš memorije. Ipak, obezbedili smo ovom prilikom Athlon 64 3800+
procesor zasnovan na Venice jezgru (2.4 GHz, 512k L2) i suprotstavili ga
Athlon 64 X2 4800+ procesoru. Priča o potrošnji tesno je povezana sa pričom
o overkloku, a ne možemo reći da smo po tom pitanju nezadovoljni Athlon
64 X2 procesorom. Očekivali smo slabiji overklok potencijal, a dobili smo,
pri default naponu, relativno stabilnih 2.6 GHz, dok smo uz minimalno podizanje
napona postigli radni takt od 2652 MHz. Sistem se budio i na 2.7 GHz, ulazio
u Windows, ali je bio nestabilan. Sasvim očekivano Athlon 64 X2 ima lošije
termalne karakteristike u poređenju sa Athlon 64 procesorom zasnovanim na
jezgru E3 revizije (Venice), jer je ipak reč o dva jezgra spakovana u jedan
procesor pri čemu su ta jezgra izrađena postupkom koji je veoma sličan postupku
koji se koristi za izradu Venice jezgra. Potrošnja je povećana, kao i zagrevanje,
ali nijedan podatak ne konvergira ekstremnim vrednostima, pa se po tom pitanju
nismo previše zabrinuli. Zanimljivo je da CPU Burn koji nema podršku za
dual core procesore da bi opteretio na pravi način Athlon 64 X2 procesor
mora da se pokrene u dve instance…
Kao i svaki drugi socket 939 procesor i Athlon 64 X2 4800+ karakteriše besprekorna
implementacija Cool ‘n’Quiet tehnologije i tehnologije koja sprečava „buffer
overflow“ pojavu tj. „Enhanced Virus Protection“ kako je AMD, ipak pomalo pretenciozno,
naziva. Da podsetimo, da bi ove dve, nesumnjivo, korisne tehnologije mogle da
se koriste potrebno je da imate Windows XP sistem sa SP2 kumulativnim setom
zakrpa i da sa zvaničnog sajta kompanije AMD skinete najnoviji (u ovom trenutku
1.2.2.2) drajver za procesor.
Test sistem
Procesori
Athlon 64 X2 4800+ (2x 2.4 GHz, 2x 1024K L2, Socket 939,
1 GHz HT) Athlon 64 3800+ (2.4 GHz, 512k L2 , Socket 939, 1 GHz
Matična ploča
MSI K8N Diamond (nVidia nForce4
SLi)
Grafička kartica
Built by ATi X700Pro
Kuler
Gigabyte G-Power
Pro
Memorija
Kingmax HardCore DDR500
2x 512MB (1T, CAS2.5, 3-3-8)
Napajanje
Thermaltake Butterfly
480W
Hard disk
Western Digital Caviar, 80 GB, SATA150
Operativni sistem
Microsoft Windows XP Professional SP2
Drajveri
nVidia nForce 6.53, ATi Catalyst 5.4
Sintetički testovi Ako se prilikom kupovine procesora rukovodite onim što pokazuje SiSoft
Sandra onda je Athlon 64 X2 best buy. Šalu na stranu, ali SiSoft Sandra,
kao klasičan sintetički test, ima dobru MP implementaciju, pa je dosta
svojevremeno favorizovala čak i Hyper Threading P4 procesore. ScienceMark2
kao i Sandra memory test ubeležili su nešto slabiji memorijski skor kada
je u pitanju Athlon 64 X2 procesor što je definitivno posledica jedinstvenog
memorijskog kontrolera za oba jezgra. Čak je i PC Mark 04 detektovao ovu
pojavu i dao prednost Athlon 64 3800+ sistemu. Zato i ne treba da čudi da
će AMD, kao jednu od narednih novosti, implementirati DDR2 memorijski kontroler.
DDR2 memorija će, kroz viši radni takt, doneti neosporno dosta prednosti
jednom ovakvom sistemu, a integracija memorijskog kontrolera unutar procesora,
što će biti slučaj i sa narednim verzijama Athlon 64 X2 procesora, će delimično
ublažiti velike latencije od kojih pati ovaj novi tip DDR memorije…
3D Mark testovi Nešto bolja komunikacija sa memorijom kod Athlon 64 3800+ i nedostatak optimizacije
uslovili su da popularni 3D Mark-ovi jedva malo profitiraju od dodatnog procesorskog
jezgra kod Athlon 64 X2 procesora. Ipak, procesorski test u 3D Mark 03 i 05 testovima
kada se sva računanja vrše upotrebom centralnog procesora, pokazao je da dual
core konfiguracija itekako ima potencijala. Nadamo se da će, koliko je to moguće,
neki novi 3D Mark doneti podršku za 64-bitne ekstenzije i dual core procesore…
Gaming testovi Najmanje koristi od dual core procesora imaju, nažalost, igrački naslovi. Quake
III koji se odlikuje MP optimizacijom još od jednog od prvih apdejtova, pokazuje
najveće ubrzanje. Doom III i FarCry ponašaju se, nažalost, kao da su imuni na
Athlon 64 X2 procesor. Nažalost, zbog smanjenog memorijskog protoka i slabe MP
optimizacije postojećih naslova može se lako desiti da igre rade i sporije u
slučaju Athlon 64 X2 sistema. Ipak, sasvim izvesno, novi naslovi koji će tek
biti predstavljeni će doneti preko potrebnu optimizaciju, a zamislite npr. kakva
će fizika biti u novim igrama koje budu podržavale dual core procesore. Dakle,
64-bitna optimizacija upotpunjena podrškom za dual core sisteme je ono što će
definitivno obeležiti novu eru PC gaminga. Jedva čekamo!
Kompresija WinRAR je, pomalo čudno, dao bolje rezultate na Athlon 64 3800+ procesoru u odnosu
na Athlon 64 X2 što se može pripisati nedostatku optimizacije kada se Athlon
64 X2 ponaša kao single core procesor, ali sa nešto lošijim memorijskim kontrolerom,
jer drugo jezgro permanenentno otima deo memorijskog kontrolera za svoje, u slučaju
neoptimizovanog softvera, minimalne potrebe. Ipak, da je potencijal multi core
procesora ogroman pokazuje najbolje novi algoritam za kompresiju 7zip čiji autori
su implementirali podršku za multi threading. Obratite pažnju da sa uključenim
multi threadingom Athlon 64 3800+ radi lošije za razliku od Athlon 64 X2 procesora
koji prosto leti u slučaju MP optimizacije što je i logično…
Rendering i modeling Programi za rendering su među prvima bili optimizovani za više procesorske sisteme,
a jedan primer optimizacije je onaj koji je primenjen kod Cinema4D render programa
koga se sećaju stariji Amigisti. Kao što se sa priložene slike jasno vidi jedan
deo slike se renderuje od strane prvog jezgra/procesora dok se drugi deo slike
paralelno obrađuje od strane drugog procesora/jezgra…
Cinebench2003, koji koristi Cinema4D render engine, je izmerio tačno 87% ubrzanja
na račun dodatnog jezgra! I 3dsmax 6 je prilikom renderinga „Underwater“ scene
(pet prolaza) dao ogromnu prednost Athlon 64 X2 procesoru što je fenomenalan
rezultat. Ovim rezultatima pridodali smo i rezultate koji su postignuti kroz
SpecViewPerf Benchmark program, a u kojima Athlon 64 X2 takođe dolazi do izražaja
na pravi način.
Kompresija audio/video materijala Kada je kompresija u pitanju, još uvek koristimo stari, ali provereni i za multi
CPU konfiguracije optimizovani, DivX 5.2.1 codec. Ne treba komentarisati ogromnu
prednost koju je Athlon 64 X2 ostvario prilikom DivX kompresije. LAME (LAME Ain’t
MP3 Codec) sa druge strane nije doneo neke preterane beneficije od dodatnog jezgra,
pa ćemo za neki budući test Athlon 64 X2 procesora koristiti drugi softver za
audio kompresiju…
Testovi realnih aplikacija
PC Magazine set benchmark programa bazira se na uobičajenim aplikacijama
koje svakodnevno koristimo tokom rada na računaru. Multimedia Content Creation
je više okrenut radu sa video/audio materijalom, dok je Business Winstone,
kao što mu i samo ime kaže, koncentrisan na MS Office, Photoshop i slične aplikacije.
Posebno je vredan pažnje Multitasking test unutar Business Winstone paketa koji
pokušava da oponaša tri scenarija tokom upotrebe računara. Naravno, Athlon 64
X2 procesor je na ovim testovima ostvario zavidnu prednost u odnosu na Athlon
64 3800+. Adobe Photoshop i njegovi filteri dali su takođe prednost Athlon 64
X2 procesoru, pa korisnici koji se bave obradom video materijala, slike ili zvuka
ne treba previše da se dvoume ukoliko im stanje finansija i tržišnih prilika
dozvoljava da sebi priušte jedan Athlon 64 X2 procesor. Sam rad na jednom multi
procesorskom sistemu je jedno kompletno novo iskustvo, a Windows XP korektno
raspoređuje prioritete između dva procesora omogućavajući na taj način iskorišćenje
optimuma u slučaju sistema sa dva ili više procesora.
Zaključak
Iako nakon testova možda i niste stekli utisak koliko je Athlon 64 X2 revolucionaran
proizvod mi smo sasvim uvereni da je to tako. Korisnici koju su ranije radili
za MP mašinama znaju koliko to znači tokom rada sa više aplikacija, a sistemi
za grafički dizajn i video obradu su vrlo često bazirani na MP konfiguracijama
(npr. Apple PowerMac je od pre par dana, izbacivanjem iz ponude modela sa G5
1.8 GHz procesorom, isključivo dual CPU sistem). Sa Athlon 64 X2 procesorima
koji će se pojaviti u budućnosti bićete u prilici da po znatno povoljnijoj ceni
priuštite sebi jedan takav sistem koji pri tome ima potencijala da pruži još
bolje performanse zahvaljujući naprednijoj arhitekturi.
P
lanovi
Intel-a i AMD-a se na završavaju na tome. Uskoro, kada Dual Core procesori
zažive u većoj meri, biće predstavljena Intel Wanderpool odnosno AMD Pacifika
tehnologija koje će omogućavati da na jednom sistemu paralelno bude pokrenut
veći broj operativnih sistema što će biti korisno u situaciji kada jedan računar
unutar (digitalnog) doma treba da opslužuje veći broj prostih klijenata koji
imaju funkciju reprodukcije multimedijalnih sadržaja. Tako će npr. TV aparat
biti u stanju da posredstvom WiFi mreže prima film sa računara, dok će na istom
tom računaru bez usporenja biti pokrenut najnoviji naslov igračke industrije.
Ne treba zaboraviti ni da će promocija Longhorn operativnog sistema i njegovih
derivata zahteve po pitanju hardvera koji se nalazi unutar PC računara postaviti
na jedan novi, dosta viši, nivo usled novih mogućnosti koje će ovaj sistem
doneti. Implementacija takvih mogućnosti, sasvim razumljivo, nije mogla da
se masovno sprovede u dosadanjim uslovima. Naime, ploče sa podrškom za više
procesora su bile veoma skupe kao i sami procesori. Samim tim, takva tehnologija
je bila okrenuta ka serverima i radnim stanicama za profesionalnu primenu.
Sada korisnici mogu da uživaju u blagodetima takve tehnologije, a za to je
dovoljna obična socket 939 ploča i Athlon 64 X2 procesor. Istini za volju sistem
sa dva Opteron procesora je ipak efikasniji, pošto svaki procesor ima na raspolaganju
sopstveni memorijski kontroler, ali je i cena takvog sistema, posebno kada
mu se pridoda Registered ECC memorija, višestruko veća
AMD Athlon 64 X2 4800+ – Benchmark Editor’s Choice
AMD Athlon 64 X2 je, nakon dugog perioda, veliki napredak na tržištu mikroprocesora. Kao
posledica odlične implementacije nove tehnologije unutar Athlon 64 X2 procesora
i vrhunskih performansi mirne duše nagrađujemo AMD Athlon 64 X2 4800+ procesor
“Benchmark Editor ‘s Choice” nagradom i toplo ga preporučujemo kao jednu od najboljih
nadogradnji vašeg PC sistema za period koji je pred nama! Zahvaljujemo se kompaniji AMD na
ustupljenom AMD Athlon 64 X2 4800+ procesoru za potrebe testa. MSI K8N Diamond platformu za testrianje AMD Athlon 64 X2 4800+ procesora obezbedio
MSI. AMD Athlon 64 3800+ procesor za potrebe testa ustupio Pakom
Computers, zvanični
distributer AMD proizvoda za SCG.
