Benchmark Redakcija
Dušan Kovačević
Fusion koncept je po prvi put najavljen neposredno nakon kupovine ATI-ja od strane kompanije AMD, tokom 2006. godine, ali je razvoj prvog komercijalnog proizvoda potrajao veoma dugo. Naravno, u prethodnom periodu često su kružile nikada zvanično potvrđene informacije da su prvi projekti ovakvog tipa bili neuspešni, a procesori iz nekog od razloga jednostavno nedovoljno dobri za komercijalnu proizvodnju. Prvi takav proizvod, kodnog imena Swift, pomenut je u drugoj polovini 2007. godine, i trebalo je da debituje krajem 2009. godine u 45nm proizvodnom procesu. Naravno, svi znamo da do toga nije došlo, a cela ova priča je i dalje obavijena velom tajne.
Ipak, krajem 2009. godine saznali smo iz zvaničnih izvora da AMD planira nekoliko novih procesora, uključujući i dve potpuno nove arhitekture… Bulldozer i Bobcat, a da bi ova druga trebala i da bude prvi komercijalni Fusion procesor. Iako nije bilo zvanične potvrde, pretpostavljalo se da će debitovati početkom 2011.-te, i upravo to se i desilo, budući da je Brazos platforma predstavljena početkom godine, na CES manifestaciji održanoj u Las Vegasu. Interesantna je činjenica da je AMD dugo pričao o Fusionu kao o nečemu što će pokretati sve računare budućnosti, ali nisu zvanično predstavili i prvi procesor koji na jednom parčetu silicijuma kombinuje CPU i GPU. Ta čast pripala je njihovom najvećem konkurentu, kompaniji Intel, koja je Sandy Bridge arhitekturu predstavila dan ranije. Ipak, koncept ova prva dva procesora koji kombinuju CPU i GPU na jednom čipu je veoma različit – dok je Intel Sandy Bridge namenio višoj klasi i desktop okruženju, kao i prenosivim računarima više klase, Bobcat (kako je tada bio poznat ovaj koncept) ciljao je na najnižu klasu, u kojoj je najpopularniji proizvod bio Intelov Atom.
Ipak, kako se približavao termin zvaničnog predstavljanja platforme, pojavile su se informacije da će se Zacate i Ontario procesori naći i u mnogim drugim klasama proizvoda, i pokrivati od Embedded do prenosivih računara srednje klase, kao i jeftinijim standardnim desktop o AiO računarima. Ovakve najave su mogle da znače samo da su OEM proizvođači veoma zadovoljni onim što će AMD ponuditi, budući da ovakav pristup pravljenju procesora njima daleko olakšava proces dizajniranja matičnih ploča i računara, ali i snižava troškove, budući da je potrebno ugrađivati i hladiti samo jedan čip.
Prema zvaničnom finansijskom izveštaju kompanije za poslednji kvartal 2010. godine, AMD je počeo sa isporukama prvih procesora, i veliki broj proizvoda biće predstavljen u narednim nedeljama, kako onih namenjenih desktop i HTPC tržištu, tako i različitih prenosivih računara niže i srednje klase. Naš prvi susret sa Brazos platformom omogućila je kompanija Gigabyte, budući da nam je obezbedila na testiranje svoju Mini-ITX ploču E350N-USB3. Šta je u stvari Accelerated Processing Unit? Do pojave Brazos platforme kompanija AMD je uvek sve tržišne segmente, od najjeftinijih prenosivih do najskupljih serverskih procesora „pokrivala“ jednom mikroprocesorskom arhitekturom. Iako ovo svakako nije sjajno rešenje, u svakom slučaju je bilo više nego razumljivo – resursa jednostavno nije bilo dovoljno za paralelni razvoj dijametralno različitih procesora. Ipak, uspeh koji je Intel postigao sa Atomom, i praktično celokupno tržište proisteklo iz jednog ovakvog procesora slabih performansi, ali i niske potrošnje, jednostavno su naterali rukovodstvo AMD-a da razmišlja tržišno, i posveti posebnu pažnju mobilnom segmentu. Kako je u vreme nastajanja Atoma Intel ipak bio ograničen mogućnostima tadašnjih proizvodnih procesa (u pitanju je 45nm), jedini način da se proizvede procesor manje potrošnje bila je primena In-Order arhitekture (prve posle Pentiuma), što je automatski značilo i mnogo slabije performanse u odnosu na aktuelne procesore, koji su svi predstavnici Out-of-Order organizacije čipa, u kojoj se instrukcije izvšravaju u zavisnosti od pristiglih podataka, a ne prema prvobitnom redu kako bi se smanjili periodi u kojima procesor „gubi“ dragocene cikluse čekajući na podatke.
AMD je, budući da za prvom generacijom Atom procesora kasni dve godine, i ima pristup naprednijem proizvodnom procesu, bio u mogućnosti da isprojektuje čip koji koristi Out-of-Order izvršavanje, ali ipak zadrži veoma nisku potrošnju. Naravno, najveći problem računara sa Intel Atom procesorima bile su grafičke performanse, budući da je Intelove GPU-ove praktično nemoguće iskoristiti za išta drugo osim 2D prikaza, a u mnogim situacijama i to je bivalo problematično. OEM proizvođači su rešenje pronašli u korišćenju NVIDIA ION čipseta, koji je Atomu dao ono što mu je bilo preko potrebno – mnogo bolje multimedijalne mogućnosti, a iako je ova kombinacija bila prilično popularna, svakako nije u pitanju idealno rešenje, jer proizvođači moraju koristiti proizvode dve različite kompanije, a ni potrošnja više nije tako niska – poslednja generacija Atom procesora deklarisana je na 12W, dok NVIDIA ION može da potroši između 12 i 16W.
AMD sa Brazosom uspešno otklanja sve ove probleme, i moramo reći da Bobcat arhitektura predstavlja sjajan inženjerski poduhvat. Već sredinom prošle godine najave AMD-a nagoveštavale su proizvod koji bi mogao biti pravi hit u nižim tržišnim segmentima, nudeći „90% performansi današnjih mejnstrim notebook procesora u manje od polovine površine i daleko nižom potrošnjom”. Naravno, pomenuti procesori bili su mobilni Athlon II modeli, koji su bili glavni deo Nile i Danube platformi. U zavisnosti od klase, potrošnja je iznosila od 12 do 45W, bili su izrađeni u 45nm proizvodnom procesu, a uz njih se isporučivao i čipset AMD RS880, kao i SB820 SouthBridge. Površina Athlon II procesora iznosi 117mm², Nothbridge-a 66mm², a nikako ne treba zaboraviti ni grafički čip, budući da je u prvi APU integrisan i GPU sa čitavih 80SP, odnosno na nivou onoga u Cedar čipu, srcu Radeon HD5450 grafičkih kartica, koji sam po sebi ima površinu od 59mm². Potrošnja ovih komponenti je posebna priča, i u pojedinim situacijama dostizala je i 50W.
Sve ove komponente AMD je uspeo da „upakuje“ u jedan čip, površine 75mm² i maksimalne potrošnje 18W. Naravno, tajna ovakvog dizajna je u izuzetno maloj površini Bobcat jezgra, koju analitičari procenjuju na 5-7mm², budući da je na ukupnu površinu čipa smešten i GPU deo, ukupno 1MB L2 keš memorije, kao i brojni dodatni elementi (memorijski kontroler, video dekoder i slično). Naravno, proizvodnja ovakvog dizajna jednostavno ne bi bila moguća u procesu koji koriste aktuelni centralni procesori kompanije AMD, odnosno 45nm, pa je napravljen dogovor sa tajvanskim TSMC-om, koji za AMD i NVIDIA-ju već dugi niz godina proizvodi grafičke čipove, da se tokom proizvodnje ovog čipa koristi njihov 40nm proces. Iako je u samom početku ova tehnologije proizvodnje bila veoma problematična, gotovo dvogodišnje iskustvo koje AMD-ovi inženjeri imaju sa njom uverilo ih je da će biti u stanju da proizvedu i energetski efikasan dizajn.
Dodatna prednost je izuzetna gustina tranzistora koju AMD postiže u saradnji sa TSMC-om, što je veoma značajna prednost u slučaju arhitekture kod koje je cena jedan od najvažnijih preduslova za veći tržišni uspeh. Ova tajvanska kompanija je dugo pokušavala da pokrene proizvodnju nekog x86 procesora u svojim fabrikama, a činilo se da će to i uspeti kada je sredinom prošle godine navodno dogovorila proizvodnju baš Atom procesora sa kompanijom Intel, a to su na kraju konačno uspeli sa prvim APU-om kompanije AMD, verujemo na obostrano zadovoljstvo, budući da se očekuje da će potražnja za ovakvim procesorima samo rasti. Kada su detalji arhitekture u pitanju, Bobcat jezgro poseduje jednu 64-bitnu Integer jedinicu i jednu FP jedinicu sa dva 64-bitna pipeline-a, 64KB L1 keš memorije (po 32KB za instrukcije i podatke), ukupno 512KB keš memorije drugog nivoa, kao i podrška za SSE, SSE2, SSE3 i 64-bitne instrukcije. Prvi čipovi će imati dva ovakva jezgra, kao i on-die GPU kompatibilan sa DirectX 11 API-jem, što ga čini prvim takvim integrisanim grafičkim rešenjem. Kako je jedna od glavnih stavki u ovom tržišnom segmentu potrošnja, u Bobcat jezgro je implementiran čitav niz tehnika namenjenih uštedama na ovom polju. Sem promena u samom dizajnu, u jezgro su ugrađene i mogućnosti za fino podešavanje radne frekvencije, kao i mogućnost gašenja pojedinih delova, a i L2 keš memorija ne radi na punoj brzini procesora kako bi se i na tom mestu uštedela određena količina energije. AMD navodi da je ovo jezgro sposobno za potrošnju manju od 1W, iako za sada nije precizno navedeno u kojim situacijama je to slučaj, kao ni kada će se ovi modeli pojaviti na tržištu. Naravno, sem CPU-a, GPU-a i L2 keš memorije moderan procesor poseduje i druge karakteristike, a pre svih integrisani memorijski kontroler.
U prvi APU integrisan je jednokanalni, što je svakako odstupanje od današnjeg standarda, ali je za planirano tržište ovog procesora ipak više nego dovoljno sa stanovišta performansi i potrošnje. Naravno, sumnjamo da iza ovakve odluke postoji i drugi razlog, a to su performanse naredne generacije. Implementacija dvokanalnog memorijskog kontrolera će doneti i veću memorijsku propusnost, što bi trebalo da bude veoma važno u narednim generacijama APU-a, koji će posedovati još veći broj izvršnih jedinica u GPU-u, kojima će trebati veća memorijska propusnost. Naravno, skok performansi među generacijama će biti daleko veći, i verujemo da je odluka da se implementira samo jednokanalni kontroler makar delimično uslovljena i ovim razlogom. Još jedan važan deo procesora koji će se koristiti u multimedijalnim računarima, posebno u HTPC konfiguracijama, jeste i integrisani dekoder video sadržaja. U prvi Fusion AMD je implementirao UVD 3.0, odnosno treću generaciju svog dekodera, koji poseduje podršku za H.264, VC-1 i MPEG-2, a hardver je u stanju da bez problema dekodira i većinu sadržaja koji je moguće pronaći u „nezvaničnim“ kanalima na internetu, kao i DivX i Xvid kroz MPEG-4, što bi trebalo dodatno da produži trajanje baterije na prenosivim računarima. Brazos čak podržava i Dolby TrueHD i DTS-HD MA bitstreaming preko HDMI-a, dok je jedina potencijalna mana je izostavljanje podrške za MVC akceleraciju, što znači da sa ovim procesorom nećete biti u prilici da dekodirate Blu-ray 3D sadržaj. Iako ovo čak ni danas nije prevelika mana, nekim korisnicima može predstavljati problem, ali ipak nema nikakve dileme da je Brazos definitivno veoma interesantan izbor za HTPC minimalnih dimenzija. Naravno, nikako ne treba zaboraviti ni mogućnost akceleracije Flash Video i HTML5 sadržaja, što ove procesore čini odličnim izborom za prenosive računare malih dimenzija i cene.
Kada su opcije za povezivanje u pitanju, u AMD-u su im posvetili mnogo pažnje, pa Brazos nativno podržava DVI, HDMI, i D-Sub, a većina proizvođača matičnih ploča će se odlučiti da sva tri i implementira na svoje modele. Naravno, u bilo kom trenutku možete koristiti maksimalno dva od njih, ali ni to ne bi trebalo da bude ograničenje za ciljnu publiku jednog ovakvog proizvoda. I pored visokog stepena integracije, ni prvu Fusion procesor kompanije AMD ipak ne predstavlja System-on-Chip više klase, budući da mu je za normalno funkcionisanje potreban još jedan dodatni komad silicijuma, kodnog imena Hudson. AMD će ovaj Fusion Controller Hub isporučivati pod oznakom AMD A50M, i njegovo zaduženje je komunikacija sa periferijama – kontrola SATA priključaka, USB portova, mrežnog konektora i audio kodeka, ali i povezivanje ukupno četiri PCIe linije koje mogu biti iskorišćene za različite namene. Naravno, i ovaj čip je veoma malih dimenzija, sa površinom ispod 30mm², što celu Brazos platformu stavlja na oko 100mm² – i dalje daleko manje od Athlon II procesora prethodne generacije, izrađenog u 45nm procesu. APU i FCH međusobno komuniciraju preko linka prve generacije koji nosi naziv Unified Media Interface, i čine ga četiri standardne PCIe linije. Kao što je slučaj svim proizvodima kompanije AMD u poslednje vreme, bilo da je u pitanju CPU ili GPU, kako bi maksimalno poboljšali prinose, isporučuju i znatan broj modela sa isključenim pojedinim delovima čipa. Naravno, razlog je niža cena, budući da se na ovaj način trošak proizvodnje i iskorišćenja svakog od wafera raspoređuje na veći broj čipova. Takav je slučaj i sa prvim APU-om, budući da će se ovaj čip inicijalno prodavati u najmanje četiri verzije, po dva u AMD E i C serijama. E serija APU-a deklarisana je na potrošnju od 18W, poseduje Radeon HD6310 grafički čip frekvencije 500MHz, kao i jedno ili dva Bobcat jezgra. Jača verzija, AMD E-350 poseduje dvojezgarni CPU frekvencije 1.6GHz, dok je u slabijem E-240 aktivno samo jedno CPU jezgro koje radi na frekvenciji od 1.5GHz. Ova dva čipa namenjena su mejnstrim proizvodima, odnosno prenosivim računarima srednje i niže klase, skupljim Netbook i AiO desktop računarima, odnosno oslabljenim verzijama standardnih procesora.
Druga verzija ovog čipa, koja će se na tržištu naći pod imenom AMD C serija APU-a deklarisana je na potrošnju od samo 9W, što znači da će biti glavna i direktna konkurencija novijim verzijama Atom procesora. AMD C-50 poseduje dva Bobcat jezgra frekvencije 1GHz, dok će u C-30 biti aktivno samo jedno, ali sa radnom frekvencijom od 1.2GHz, a za obe verzije će zajednički biti grafički čip – Radeon HD6250 poseduje identičnih 80 SP, ali sa frekvencijom od 280MHz. C serija bi svoje mesto na tržištu trebala da nađe u netbook i USFF (Ultra Small Form Factor) računarima, u kojima bi i ove performanse trebale da budu sasvim dovoljne. Naravno, jedna od glavnih marketinških poluga u rukama AMD-a biće dominantne grafičke performanse ovih čipova u odnosu na konkurenciju, koja u pojedinim situacijama može biti i 5-10 puta u odnosu na proizvode protiv kojih će se i takmičiti (Atom sa Intel ili ION grafičkim čipovima).
Ipak, ovde se planovi AMD-a za prvu generaciju APU-a ne završavaju. Već je najavljeno da će se ovi procesori naći i u G seriji proizvoda, koja će biti namenjena ugradnji u aparate specifične namene ili konfiguracije. Potencijalne primene obuhvataju medicinske instrumente, POS aparate, automate za igranje, settop box dekodere, kao i posebne „thin client“ uređaje koji se koriste u obrazovanju, industriji, ali i mnogim drugim granama privrede. Poslednja verzija Bobcat procesora koja će biti predstavljena, a kako stoje stvari i ugrađena u nekoliko proizvoda, su procesori iz C serije deklarisani na još nižu potrošnju – 5W ili još malo manje. Ukoliko se pitate u kakvom tipu proizvoda će biti korišćeni, odgovor nije toliko teško dokučiti – u Tablet PC računarima. Naravno, potrošnja je i dalje daleko veća u odnosu na procesore zasnovane na ARM arhitekturi koji se standardno koriste u ovakvim proizvodima, ali su i performanse na kudikamo višem nivou. Naravno, sumnjamo da će ovi procesori biti posebno popularni u ovoj generaciji, budući da je u ovoj klasi prioritet baš potrošnja, mada su makar dve kompanije najavile “hibridni” tablet računar – Asus i Acer su već demonstrirali rad ovih računara. Zacate u desktop izdanju – Gigabyte E350N-USB3 Iako će većina APU procesora svoje mesto pod suncem naći u okviru unapred sklopljenih desktop, All-in-One ili prenoivih računara, prva navala na tržište desiće se u vidu Mini-ITX ploča namenjenim HTPC računarima. Ipak, prema trenutnim najavama veći broj proizvođača trebalo bi da predstavi i “veće” modele – Asus je najavio dve mATX i dve Mini-ITX, Gigabyte 4 Mini-ITX, MSI dve Mini-ITX i jednu Micro-ATX. I “manji” proizvođači, poput kompanija Biostar, Foxconn, Sapphire i ASRock najavili su svoje projekte, dok će ECS tržištu čak ponuditi i 1 SFF barebone računar. Ovoliki broj najava ploča, ali i još veći broj prenosivih računara, predstavlja još jedan dokaz da bi platforma mogla da bude veoma popularna u određenim tržišnim segmentima. GA-E350N-USB3 kompanije Gigabyte je još jedan u nizu prilično interesantnih modela ovog proizvođača namenjenih manje zahtevnim kućnim korisnicima, ili onima kojima su HTPC računar malih dimenzija izuzetno privlačno rešenje. Prošle godine predstavljen model zasnovan na H55 platformi doneo je sve prednosti modernih procesora i računara, uključujući i USB 3.0, u svet minimalističkih računara namenjenih kućnoj zabavi, i praktično je predstavljao prvi model sličnih mogućnosti koji je bio dostupan korisnicima. Stoga nismo ni sumnjali da će u kompaniji Gigabyte prihvatiti novu platformu AMD-a u ovom obliku, a to su potvrdile i prve najave i fotografije koje su na internetu osvanule još pre nekolliko meseci.
E350N-USB3 je, kao što smo već rekli, ploča Mini-ITX dimenzija, što znači da je u stvari u pitanju kvadratna osnova dužine stranica od 17cm. Naravno, od ovakvog rešenja se očekuje da većina stvari bude integrisana, a u ovom slučaju se uz nju isporučuje i sam APU. Naravno, integracija procesora znači i da mu je potrebno obezbediti hlađenje, a u Gigabyte-u su se odlučili za aluminijumsko telo malih dimenzija (mnogo puta smo videli veće NorthBridge kulere), uz uključenje malog ventilatora prečnika 40mm. Naravno, male dimenzije se obično povezuju sa visokim nivoom buke, ali moramo reći da takva konstatacija u ovom slučaju jednostavno nije primerena – uvo morate potpuno približiti matičnoj ploči ne bi li čuli huk vazduha. Naravno, ono što ne možemo znati je dugovečnost ovakvog rešenja, jer ventilatori malih dimenzija imaju nezgodnu naviku da pre ili kasnije „zaribaju“ i znatno povećaju nivo buke, ali se u takva nagađanja ipak nećemo upuštati. Sa druge strane, i pored te činjenice samo telo hladnjaka je tokom rada, čak i pod velikim opterećenjem, jedva mlako, što još jednom dokazuje veoma nisku potrošnju cele platforme. Kompanija Asus je već predstavila Mini-ITX ploču koja će biti u pootpunosti pasivno hlađena, što znači da je i to moguće, a možda će njihov primer slediti i neki drugi proizvođači, jer je nizak nivo buke izuzetno važan za HTPC primenu (idealno je naravno da je nema uopšte).
I pored malih dimenzija i visokog nivoa integracije koje donosi platforma Gigabyte ipak nije odustao od nekih tehnologija po kojima su poznati. Tako je ova ploča izrađena korišćenjem Ultra Durable tehnologije, uz upotrebu dve unce bakra za neke od slojeva štampane ploče, što doprinosi manjem zagrevanju i boljim elektičnim karakteristikama. Od ostalih implementiranih tehnologija prisutni su 3x USB Power Boost, kao i njeno proširenje u vidu On/Off Charge tehnologije, koja omogućava da čak i velike potrošače (poput Tablet računara) punite preko USB konektora čak i ukoliko je računar isključen. Veoma interesantna je i odluka o implementaciji DualBIOS tehnologije, što znači da ovaj model poseduje dva fizički odvojena BIOS čipa, pa ni manje iskusni korisnici ne treba da se plaše flešovanja novih verzija kojih će nesumnjivo biti. Sam Hudson M1 nativno podržava SATA 6Gbps, odnosno treću generaciju ovog standarda, dok su se u kompaniji odlučili da ovaj konkretan model opreme i podrškom za treću generaciju USB-a, ugradnjom dodatnog kontrolerskog čipa kompanije NEC, što je rešenje koje danas viđamo na praktično svim matičnim pločama iole više klase. Iako ovakvo rešenje svakako podiže krajnju cenu, svakako ga pozdravljamo – USB 3.0 uređaja će biti sve više u narednom periodu, iako će se u narednim mesecima verovatno pojaviti i model koji će imati podršku samo za prethodnu generaciju USB standarda. Sem APU-a i hladnjaka koji zauzimaju centralno mesto na ploči, na njoj se mesta našlo za dva memorijska slota, koji podržavaju DDR3 module maksimalne brzine od 1333MHz. Naravno, sam memorijski kontroler poseduje samo jedan kanal, a brzina je inicijalno ograničena na 1066MHz, verovatno zbog što niže potrošnje, mada je kroz izmenu množioca u BIOS-u brzinu moguće podići na već pomenutu maksimalnu vrednost. Napajanje procesora izvedeno je u 2+1 faze, a dodatnu struju Zacate-u obezbeđuje 4-pinski konektor. Pomenuli smo već da sam čipset poseduje podršku za SATA 6, i na ploči postoje četiri takva priključka, što je svakako i više nego dovoljno imajući u vidu ciljano tržište za ovakav model i kućišta malih dimenzija u koja će u većini slučajeva biti ugrađivana.
Ni zadnji panel ne zaostaje po broju mogućnosti –u z dva USB 3.0 konektora, postoje i četiri sa podrškom za USB 2.0 (dodatna četiri moguće je realizovati preko izvoda na samoj matičnoj ploči), kombinovani PS2 za tastaturu ili miša, gigabitni LAN i osmokanalni zvuk preko Realtek ALC892 kodeka, koji podržava i Dolby Home Theater i S/PDIF Out. Ipak, najvažniji detalj su svakako grafički konektori, odnosno po jedna D-Sub, DVI-D i HDMI – u bilo kom trenutku moguće je koristiti dva od njih, uz napomenu da se svi moraju koristiti u nativnom režimu (DVI nije moguće „pretvoriti“ u D-Sub korišćenjem odgovarajućeg adaptera). Uz sve ovo, ploča poseduje i jedan PCIe x16 slot, koji pak poseduje samo x4 širinu. U njega je moguće ugraditi i dodatnu grafičku kartu, ali i bilo koju drugu sa podrškom za ovaj interfejs, ukoliko se za njima ukaže potreba. Da bi se ovaj model nazvao idealnim za HTPC primenu nedostaje nekoliko stvari – voleli bi da vidimo eSATA konektor, WiFi, a možda i Bluetooth. Naravno, sve ove „nedostatke“ moguće je rešiti dodatnim USB adapterima ili uz malo kreativnog razmišljanja. Kao i ostali modeli kompanije Gigabyte, i GA-E350N-USB3 koristi Award-ov BIOS, koji poseduje čak i osnovne funkcije overkloka – moguće je menjati brzinu magistrale, i bez problema smo postigli brzinu od 205 MHz. Naravno, zašto bi neko uopšte overklokovao HTPC računar veliko je pitanje, i smatramo da je, čak i na jednom ovakvom sajtu, ovakav podatak tu samo reda radi.
Kao što smo već pomenuli u uvodu, ova rečenica je deo svake prezentacije kompanije AMD u poslednjih nekoliko godina. Brazos platforma, sa Zacate i Ontario procesorima, razvija se verovatno od trenutka kada je AMD kupio ATI, i od početka je planirana tako da bude jeftino i pristupačno rešenje „dovoljno dobrih performansi“ za potrebe većine manje zahtevnih korisnika. Samim tim ciljana konkurencija Bobcat procesora bio je Atom, kojim je Intel prokrčio put za nove formate prenosivih računara, ali i kućne računare malih dimenzija, posebno uz dodatak ION čipseta. Sa te strane, AMD je itekako uspeo u svojim zamislima – iako nismo uspeli da ga uporedimo direktno protiv Atom i ION kombinacije, nemamo nikakvu dilemu da je Brazos napredniji u praktično svakom pogledu – single thread performanse su ionako bile najveći problem Atom arhitekture, i samo na osnovu razlike u pristupu dizajnu Bobcat je bolje rešenje. Potrošnja i grejanje su stvarno zanemarljivi, i očigledno je da je AMD sa ovim dizajnom ispunio sve svoje ciljeve, i ima apsolutno domninantan proizvod po skoro svakom osnovu, kojim može pokriti nekoliko tržišnih segmenata.
Ukoliko pogledate rezultate testova u tabelama, čini nam se da je AMD ispunio „obećanja“… da nije razlike u radnoj frekvenciji, Zacate bi stvarno bio prilično blizu Athhlon II procesora. Razlika u odnosu na Intel Arrandale mobilni procesor koji smo takođe testirali takođe jeste značajna, posebno u nekim primenama, ali sumnjamo da je iko ozbiljno i očekivao da će jedan ovakav proizvod biti namenjen procesorski zahtevnim poslovima. Ono u čemu Zacate ipak dominira jesu grafičke performanse, posebno imajući u vidu trendove u razvoju web tehnologija, u kojima će i GPU igrati sve veću ulogu. Naime, prednost u odnosu na Intelov mobilni proizvod je više nego očigledna, a zaostatak u odnosu na Athlon sa Radeon HD5450 kartom nije… sa tog stanovišta, i imajući u vidu da je Zacate izuzetno mali čip, ovo je izuzetan uspeh inženjera kompanije AMD. Popriličan broj igara biće moguće pokrenuti u 1024×600 (standardna rezolucija Netbook računara), a mnoge i u 1366×768 (HD Ready) sa zadovoljavajućim brojem frejmova u sekundi. Kada je i primarna namena jedne Mini-ITX ploče u pitanju, moramo reći da je i tu AMD napravio korak napred u razvoju drajvera za svoje Radeone, budući da dekodiranje sadržaja visoke definicije u najvećem broju slučajeva ne predstavlja nikakav problem – u našoj kolekciji filmova u različitim formatima i 720p/1080p rezoluciji nije bilo ni jednog naslova koji zahteva angažovanje CPU jezgara za dekodiranje, što naravno ne znači da takvih materijala i nema. Bobcat jezgra su dovoljna za dekodiranje 720p sadržaja, ali je sva prilika da ukoliko vaš 1080p materijal nije podržan kroz DXVA i prikazuje se bez artefakata, nećete ni moći da ga gledate na Zacate procesoru. Ipak, kao što smo rekli, takvih „nestandardnih“ materijala je sve manje u opticaju.
Veoma važan detalj cele Brazos platforme, a i svih budućih naslednika, svakako će biti softverska podrška, posebno u slučajevima kada je Stream procesore u čipu biti moguće iskoristiti i za druge poslove izuzev igranja, odnosno GPGPU. Očigledno su i u AMD-u više nego svesni te činjenice, i već su preduzeli prve aktivne korake koje će njihovim proizvodima doneti daleko veću upotrebnu vrednost. Tako je za sredinu godine, odnosno jun mesec, najavljen AMD Fusion Developer Summit, na kome će se okupiti veliki broj kompanija zainteresvanih za ovo polje računarstva u nastajanju, dok je istovremeno najavljen i AMD Fusion Fund Program kroz koji će AMD sponzorisati kompanije i projekte koji promovišu sinergijsko delovanje CPU i GPU dela čipa.
Da je Brazos platforma predstavljena pre godinu dana, AMD bi imao apsolutnog pobednika u svojim rukama – cena proizvodnje je verovatno veoma niska, imajući u vidu da se Bulk 40nm proizvodni proces kompanije TSMC koristi i za grafičke karte koje u maloprodaji koštaju manje od 50 dolara, a uključuju dodatne memorijske čipove, hladnjak, konektore i štampanu ploču. Već sam taj podatak je dovoljan da sugeriše veliku potražnju, budući da Zacate i manje troši od konkurencije, i manje se greje, a poseduje bolje performanse. Kako stoje stvari, Intel u ovom trenutku nema pravi odgovor na Ontario/Zacate, pre svega sa stanovišta cene i potrošnje. Naime, Intel poseduje procesore male potrošnje (kako u Arrandale, tako i u novoj Sandy Bridge generaciji), ali je njihova cena drastično veća – jedan Ultra Mobile procesor često košta i više od 350$ kada se kupuje u količinama od 1000 komada, budući da su obe arhitekture dizajnirane za druge kategorije, i primerci sposobni da rade sa ovakvom potrošnjom nisu previše česti. Naravno, ne sumnjamo da bi Intel ukoliko se ukaže potreba mogao značajno da spusti cene svojih proizvoda, ali je pitanje da li će se odluliti da to i urade. NVIDIA sa ION-om više jednostavno nije konkurencija, pa uopšte ne treba da iznenadi nedavno objavljena činjenica da je AMD već u prvom kvartalu prodao više od milion ovih čipova – jednostavno, Brazos platforma je za OEM proizvođača idealno rešenje, sa stanovišta cene, potrošnje, i njihovog odnosa sa performansama. Zaključak Da li je onda sve idealno? Moramo reći da nije, pre svega sa stanovišta tajminga. U prethodnih godinu dana tržište jeftinih prenosivih računara umnogome je promenjeno pojavom iPad-a, a zatim i drugih Tablet PC računara, i najavama ogromnog broja modela tokom 2011. godine. Naime, već je zabeležen drastičan pad prodaje netbook i jeftinijih prenosivih računara, a situacija bi mogla da bude još gora krajem ove godine. Jednostavno, dizajn rešenja za takve platforme će verovatno biti jedan od prioriteta u ovoj kompaniji u narednom periodu, jer Ontario, čak i sa potrošnjom od 5W, to ipak nije, i prema poslednjim glasinama upravo „zanemarivanje“ ovog tržišta je i jedan od razloga odlaska Dirka Meyera sa mesta CEO-a kompanije. Da li je Fusion budućnost više nema nikakve dileme – u narednim godinama će čisti CPU-ovi jednostavno izumreti, što dokazuje i pojava Sandy Bridge-a, a sa njima će polako odumirati i tržište grafičkih procesora najniže klase. Kako stoje stvari, i NVIDIA je to shvatila, i pokrenut je projekat Denver, tokom kojeg će ova kompanija u sopstveni GPU integrisati ARM procesorska jezgra… u odnosu na AMD i Intel oni kreću sa druge strane, pa ostaje da vidimo gde će se na kraju i naći, kao i kojim tržištima će ove karte i biti namenjene.
AMD za ovu godinu ima još dva keca u rukavu – Llano i Bulldozer, koji će biti predstavljeni u narednim mesecima trebali bi da dodatno doprinesu poboljšanju tržišne pozicije ove kompanije. Llano će biti namenjen prenosivim računarima više klase i desktopu, i biće drugi APU ove kompanije (poslednje informacije kažu da će GPU deo činiti čak 480 Stream procesora). Bulldozer je, sa druge strane, potpuno nova arhitektura visokih performansi namenjena serverskom i desktop tržištu najviše klase, od koje se očekuje da drastično smanji, ili čak i nadomesti jaz u performansama koji postoji u odnosu na Intel još od pojave prvih procesora iz Core2 serije proizvoda. Tokom manifestacije AMD’s Financial Analyst Day 2010 kompanija je već najavila i buduće planove za APU-e… tokom 2012. godine videćemo naslednika Bobcat arhitekture u vidu procesora pravljenih u 28nm Bulk procesu, kodnog imena Krishna i Wichita. Krishna će biti naslednik Zacate-a, i prema najavama posedovaće dva ili četiri unapređena Bobcat jezgra i makar dvostruko više sirove GPU snage u odnosu na Zacate. Wichita će, sa druge strane, posedovati jedno ili dva CPU jezgra i GPU performanse Zacate-a, ali sa nižom potrošnjom, što znači da će ciljati na Netbook/ULV tržište prenosivih računara. Svog naslednika će dobiti i Llano u vidu APU-a kodnog imena Trinity, koji će po prvi put integrisati Bulldozer arhitekturu sa GPU-om u desktop procesor visokih performansi.
Prema najavama (doduše, još uvek nezvaničnim) koje smo dobili iz kompanije Gigabyte, cena matične ploče GA-350N-USB3 bi trebala da iznosi manje od 100 evra na domaćem tržištu, što je svakako sjajna cena, imajući u vidu upotrebljivost u svakodnevnim poslovima i odlične multimedijalne karakteristike. Ipak, ukoliko ona i ne bude daleko manja, sasvim sigurno će biti i proizvoda koji će koštati 80e ili manje, ukoliko se izostave USB 3.0 i neke druge naprednije mogućnosti, što će ovu platformu učiniti još interesantnijom. Ipak, već i sada možemo reći da je AMD napravio odličan posao, i da je Brazos (ili „2011 Low Power Notebook Platform“ kako ga AMD još vodi) odličan proizvod koji će promeniti stanje na tržištu jeftinih računara – kako prenosivih, tako i desktop, a posebno HTPC. Ukoliko se obistine neke najave da će i Bulldozer biti daleko konkurentniji u odnosu na pređašnje generacije, ova godina bi po AMD mogla biti daleko bolja nego prethodne. Naravno, već i sama činjenica da će ova kompanija po prvi put na tržištu imati tri različite mikroprocesorske arhitekture istovremeno je sama po sebi značajna, i verujemo da će veća konkurentnost svih velikih igrača na tržištu najviše doneti samim kupcima – nove tehnologije i niže cene su nešto što svi očekuju. Zahvaljujemo se kompaniji Gigabyte na pomoći prilikom tehničke realizacije ovog prikaza.
