Benchmark Redakcija
Zoran Petrović
Test: AMD FX-9370, labudova pesma AMD CPU-ova
Cela FX-9000 serija sastavljena je od dva modela: jačeg FX-9590 i slabijeg FX-9370. Novi modeli u suštini ne donose nikakve prave prednosti u odnosu na dosadašnje najjače FX-8300 procesore. Naprotiv, AMD je sa Piledriver arhitekturom mnogo hteo, ali se čini da, iako se radi o odličnim jezgrima, pravi potencijal nikada nije doživeo predstavljanje u punom svetlu. Nova serija je tu da stvari malo zakomplikuje.
Piledriver
Kao i kod prethodne generacije AMD je izveo segmentaciju tržišta prema svojim proizvodima ponudivši ponešto za svaki deo. Na vrhu piramide, namenjeni zahtevnim korisnicima stoje osmojezgarni otključani FX procesori, slede odlično izbalansirani APU-ovi koji objedinjuju dobro izbalansirane CPU i GPU performanse, dok se na začelju nalaze modeli E serije, hladni i tihi sa veoma dobrim odnosom cena/performanse. O Piledriver jezgrima koja pogone Vishera FX-ove ste čitali u prikazu Trinity APU-ova, koji su bazirani upravo na ovim, unapređenim Bulldozer jezgrima, s tom razlikom, što su, kao i kod prethodne generacije APU-ova ostali uskraćeni za L3 keš memoriju.
Da se podsetimo, novi procesori su izrađeni u istom proizvodnom procesu kao i prethodna generacija – 32nm, raspolažu sa 1,2 milijarde tranzistora i površinom od 315 kvadratnih milimetara, a dolaze u varijantama sa četiri, šest i osam jezgara. Iako to pitanje i dalje diže veliku polemiku, napomenućemo da dva Piledriver jezgra i dalje dele FPU jedinicu, pa, primera radi osmojezgarni CPU ima osam ALU, ali četiri FPU jedinice, što njegov osmojezgarni status, kada su u pitanju performanse dovodi u pitanje.
Naravno, ovo je odluka AMD-a još od predstavljanja Bulldozer arhitekture, a posledice osećaju korisnici koji koriste aplikacije koje se oslanjaju na operacije sa pokretnim zarezom. Iako AMD govori o mehanizmima koji ovo nadomešćuju u testovima u kojima FPU igra bitnu ulogu. Za one koje treba podsetiti FPU je jedinica za jednostavne, ali i kompleksne operacije sa pokretnim zarezom, a možda je se sećate iz doba prvih Pentium procesora kada je postala deo jezgra pod imenom “matematički koprocesor”.
U odnosu na Bulldozer arhitekturu Piledriver jezgra su doživela unapređenja na više polja, od kojih je možda najveće unapređeni branch prediktor. Takođe, sheduler koji određuje redosled vršenja operacija koje se dodeljuje ALU i FPU jedinicama je doživeo svoju novu mladost. Tu su i unapređenja kao što veći L1 TLB (translation lookaside buffer). Suštinski se radi o delu L1 keš memorije koju hardver za upravljanje memorijom koristi kako bi poboljšao brzinu translacija virtuelnih adresa. Moderni procesori koriste TLB kako bi mapirali prostore za virtuelne i fizičke adrese, a sam TLB se implementira kao CAM (content-addressable memory).
Na ovaj način se preko CAM ključa koji je virtualna adresa pretražuje memorija, a rezultat pretrage je fizička adresa koja sadrži traženi podatak. Sa većim L1 TL baferom znatno se unapređuje manevarski prostor svakog jezgra za skladištenje adresa, a kako je pristup CPU-a L1 TLB-u potreban pri svakoj operaciji ne treba naglašavati koliko ovo unapređenje utiče na performanse.
Poboljšanja su izvedena i na drugim delovima jezgra, pa imamo unapređeni HW Prefetcher koji igra veliku ulogu u poboljšanju efikasnosti rada keš hijerarhije. Od Piledriver arhitekture dolazi i podrška za FMA3 i F16C setove instrukcija. Dok je F16C podržan od Piledriver i Ivy Bridge generacija mikroarhitektura dotle se FMA3 podrška kod Intela očekuje tek sa Haswell mikroarhitekturom. Za razliku od dosadašnje FMA4 podrške koja radi sa 128 i 256-bitnim SIMD instrukcijama tako što za FMA (fused multiply-add) operacije koristi četiri operanda (d = a + b x c) koji mogu biti u različitim registrima, FMA3 zahteva da d bude u jednom od registara u kojima se nalaze a, b ili c. Na ovaj način forma sa tri operanda skraćuje kod i pojednostavljuje formu sa četiri operanda čime se postiže veća fleksibilnost u radu.
AMD govori i da postoje unapređenja u radu sa instrukcijama, kao i da je poboljšana efikasnost deljenog L2 keša. S obzirom na to da je količina keš memorije identična kao kod Bulldozer arhitekture unapređenja po pitanju performansi treba tražiti u efikasnosti i optimizaciji keš memorije.
Kada je nomenklatura u pitanju FX procesore ćete prepoznati po drugoj cifri četvorocifrene numeričke oznake, koja je uvek 3 kada su u pitanju Piledriver bazirani procesori: FX-8350 (octa core), FX-8320 (octa core), FX-6300 (hexa core) i FX-4300 (quad core), a u međuvremenu je stigla i serija FX-9000: FX-9590 i FX-9370 (octa core). FX-9370 sledi logičnu nomenklaturu, a jedini razlog zbog kojeg FX-9590 odstupa od načina označavanja možemo da tražimo u njegovom vrlo visokom radnom taktu.
FX-9370
Dok na samom vrhu lestvice stoji FX-9590 sa radnim frekvencijama koje po prvi put u AMD istoriji gaze magičnih 5 GHz, doduše kroz Turbo tehnologiju, odmah ispod, i sa cenom koja je osetno niža nalazi se model koji smo dobili na test – FX-9370. Da se razumemo, AMD je sa ovim procesorima hteo da poruči da je i dalje u igri kada su jaki desktop procesori u pitanju, a kao pravi dokaz tu je prvi procesor ove kompanije sa radnom frekvencijom od 5 GHz. Do nas je stigao cenovno pristupačniji FX-9370, sa radnim frekvencijama koje se kreću između 4,4 i 4,7 GHz, što je i dalje vrlo visoko kada se radi o procesorima.
Visoki taktovi su platili cenu kada su u pitanju radni napon i TDP, pa osim činjenice da se napon kreće između 1,4 i 1,5 V masivi TDP od čak 220 W će vas naterati da pre kupovine ozbiljno porazmislite o hlađenju ove aždaje. Optimizacija je kod ovih modela stavka koja je definitivno bila u drugom planu, a ideja je prikazati brutalne performanse i sve ono što Piledriver jezgra mogu da pruže.
Kada su specifikacije u pitanju, stvari su potpuno jednostavne, osim viših frekvencija, napona i TDP-a ovi procesori se nimalo ne razlikuju od FX-8350, pa ih tako i treba posmatrati. U pitanju su birani primerci koji imaju mogućnosti rada na visokim taktovima uz neznatno podizanje napona, ali i osetno viši TDP. Takođe, sve ovo povlači i ozbiljno hlađenje, pa bez kvalitetnog vazdušnog ili tečnog hlađenja ni ne pomišljajte na FX-9000 seriju. To je i jedan od razloga zbog kojih ovi procesori ne dolaze u paketu sa BOX hladnjacima – još ih nisu napravili dovoljno jakim da mogu da se nose sa TDP-om višim od 150 W.
Matična ploča koju smo ovom prilikom dobili za potrebe testiranja je vrlo interesantan model proizvođača koji već dugo vreme pokušava (i ne uspeva) da se ozbiljno probije na tržište matičnih ploča. ASRock je do skoro bio poznat po pristupačnim modelima u najnižem segmentu koji su za malo novca pružali mnogo više od velike trojke: ASUS-Gigabyte-MSI. Iako je ASRock vrlo često predstavljao zanimljive modele za AMD, posebno za APU-ove, tu i tamo su počele da se pojavljuju ploče koje po ceni počinju da se guraju sa mnogo ozbiljnijim takmičarima u višim rangovima.
Koliko god dobre njihove ploče bile, velika mašinerija koja stoji iza ASUS-Gigabyte-MSI modela već dugo vremena ulaže u svoje brendove, pa tako i vrapci na grani znaju za ROG, Sniper i Power. Sa ASRock-om, koliko god bi oni želeli da je drugačije, situacija nije baš takva. No, ako su već krenuli da predstavljaju modele viših klasa, verovatno su se prilično potrudili, što i jeste zaključak kada bacite pogled na ASRock 990FX Extreme9. Odmah da vam kažemo, ovaj model nije dostupan na našem tržištu, dobili smo ga direktno od AMD-a, a obzirom na ogroman broj distributera ASRock-a tako će i biti još neko vreme.
Ako na trenutak zaboravimo domaće tržište ASRock 990FX Extreme9 deluje kao jako dobra matična ploča. Dolazi u velikom dvodelnom pakovanju, kao pojedini ROG ili UD7 modeli, jednim u kojem se nalazi oprema, i drugim sa matičnom pločom. Iako kutija obećava mnogo, vidi se da je ASRock kompanija koja još uvek ne ume da napravi premijum proizvod. Ako već dajete 200 € za ploču, očekujete da u toj velikoj kutiji, pored lima (koji nije postavljen, pa pazite prste prilikom montaže) za back panel, kablova, SLI/CrossFire mostića i uputstva dobijete još nešto, zar ne? Dobićete i USB 3.0 za 2,5“ front panel sa dva porta. Sve u svemu, umesto gejmerske podloge za miša, WiFi modula, neke svetleće značke, vi sa veoma skupom pločom dobijete USB 3.0 panel.
Obzirom na oduševljenje kutijom, pa razočarenje sadržajem, i vožnjom koju nam ASRock priređuje krenuli smo da podesimo sistem i otkrivamo sve ono što ova ploča donosi. Potencijal je definitivno tu. CPU naponska sekcija sastoji se od 14 (12+2) nezavisnih faza namenjenih filtriranju napona, što definitivno uliva poverenje kada su OC performanse u pitanju. Na sajtu se i hvale da je ovo njihova najbolja AMD ploča i da podržava FX procesore sa radnim taktovima od 5 GHz. Pored AM3+ soketa našlo se mesta za četiri DIMM slota koji podržavaju maksimalno 64 GB memorije radnih frekvencija do 2450 MHz.
Braon PCB podseća na jeftiniju ASUS klasu matičnih ploča, a svi elementi osim hladnjaka su crni, pa ploča deluje ozbiljno. Za CPU je tu i dodatni 8-pinski konektor, a za hlađenje sistema obezbeđeno je čak šest konektora ventilatora. Voleli bismo da je ASRock malo razmislio i strateški ih rasporedio, umesto što je zgurao tri konektora odmah iznad CPU soketa, ali se nećemo previše žaliti. Za HDD/SDD-ove tu su osam SATA portova, a kako ploča koristi najjaču AMD 990FX kontrolersku logiku u paru sa ASMedia kontrolerom, svi podržavaju SATA 6 Gb/s standard.
Za grafičke karte vam je na raspolaganju ukupno četiri PCI Express 2.0 slota, a s obzirom da dele protok maksimalno su podržane tri karte istovremeno. Donji desni ugao krije Power i Reset tastere, kao i Debug ekran, dok zadnja strana sadrži manje-više standardni set konektora.
Sam BIOS je prilično čudan. Osim zvučne podloge koja je jako iritantna, vrlo često se desi da se neke vrednosti ispisuju pogrešno ili se ne menjaju bez obzira na to što ste vi promenili parametar koji bi trebao da utiče na pomenutu vrednost. Dobar primer je menjanje takta magistrale kada imate fiksni množilac.
Bez obzira što menjate takt, konačnu vrednost koju dobijate množenjem magistrale sa množiocem dobićete tek nakon reseta sistema, pa je dobro da vam digitron bude pri ruci. Neko bi očekivao da automatsko množenje dva broja u realnom vremenu bude lagan posao, ali ne i ASRock. Oni su hteli da napravi dobar BIOS, pa su od svih pozajmili ponešto. Ima tu dosta da se radi, ali kada se malo naviknete, primaknete digitron, ugasite zvučnike, prosto treba da zaboravite na sve te sitnice jer ploča raspolaže odličnim manevarskim sposobnostima.
Overklok sekcija ne može da se poredi sa onima na ASUS ili Gigabyte modelima, ali rezultati itekako mogu. Iako bismo voleli da su neka podešavanja finija, koraci u određivanju frekvencija manji, a poneke opcije bogatije, ASRock nas nikako nije razočarao na OC planu. Jedini ozbiljan problem na koji smo naišli bio je vezan za neobjašnjive resete sistema, odnosno zaglupljivanja nakon reseta koja smo morali da rešavamo fizičkim gašenjem napajanja. Posle toga bi ploča proradila, ali izgleda da BIOS još uvek ima dosta da se “uteže“, kako bi sve to “leglo na svoje mesto”. Ukoliko se ASRock ne potrudi stvarno bi bilo šteta da potencijal jedne ovako dobre ploče ostane neiskorišćen.
Imajte na umu da nam se više puta dešavalo da iako odaberemo AMP ili XMP memorijski profil, ploča to zanemari i postavi neku nasumičnu vrednost, pa predlažemo da iz OS-a proverite sve parametre nakon podešavanja u BIOS-u.
Unapređenje u performansama je logična posledica viših taktova, pa su dobici od 10-20% nešto što možete očekivati od FX-9370 u poređenju sa FX-8350, uz znatno više zagrevanje. Poređenja radi, uzeli smo i FX-8150, i na taj način kompletirali osmojezgarnu familiju AM3+ modela, što je i praktično da se vidi evolutivni korak između Bulldozer i Piledriver mikroarhitekture. Solidno viši takt novog najjačeg AMD FX procesora napravio je osetnu razliku u odnosu na FX-8350, koja je u proseku ekvivalentna razlici u radnim taktovima i iznosi od 5 do 15%.
U igrama je ta razlika manje izražena jer oba procesora poseduju visoke taktove, pa razlike kada pređete 4 GHz više ne skaliraju kao na nižim frekvencijama. U poređenju sa FX-8150 unapređenja mikroarhitekture rezultiraju boljim performansama u svim segmentima, a prave razlike se prave u igrama, gde kod FX-8150 možemo videti i po 30% lošije performanse u pojedinim naslovima.
Ako se sećate, mi smo podizanjem napona na 1,5 V bez previše muke uspeli da nateramo FX-8350 na 5 GHz sa CoolerMaster Hyper 212 Evo kulerom, ali smo sa oprezom pristupili u startu “prenategnutom” FX-9370. I na default frekvenciji naš vazdušni kuler nije mogao da se izbori sa toplotom koju disipira FX-9370, što je rezultovalo čestim obaranjem frekvencije, popularnim “throttle-ovanjem”, pa smo se prebacili na dosta ozbiljnije tečno hlađenje. Koristili smo AMD brendirani kuler koji se pokazao kao odlična solucija, jer je FX-9370 konačno imao dosta prostora na raspolaganju da pokaže šta zna i ume.
Kada je OC u pitanju morate da shvatite da su FX-9370 i FX-9590 u stvari samo probrani primerci sa osnovom identičnom kao kod FX-8350, koji su u startu lepo overklokovani, a o tome govori i njihova radna frekvencija koje se kreće između 1,4 i 1,5 V. Iskustvo nam je govorilo da OC margina kod ovih modela neće biti toliko velika kao kod ostalih predstavnika FX porodice, što se ispostavilo kao tačno. Iako smo uspeli da probudimo procesor na 5,7 GHz, uđemo u OS na 5,3 GHz, apsolutno stabilna frekvencija koju su nam dozvolili ploča i hlađenje je pronađena na okruglo 5 GHz.
Sa podizanjem frekvencije na 5 GHz dobili smo fiksnu frekvenciju, koja nije zavisila od Turbo tehnologije i TDP-a, pa su rezultati skalirali shodno frekvenciji, čime smo bili veoma zadovoljni. Da podsetimo, i FX-8350 smo uspeli da postavimo na stabilnih 5 GHz, što je apsolutno identično kao i FX-9370 na 5 GHz. Da stvar bude zanimljivija, potrebni napon u oba slučaja bio je 1,5 V. IMC se takođe ponašao u skladu sa očekivanjima, pa je memorija lepo reagovala na podizanje sistemske magistrale, ali smo povremeno imali problema sa pločom, koja nije primenjivala postavke iz BIOS-a, pa su u OS-u rezultujuće frekvencije često bile dosta niže od onih koje smo postavili u UEFI okruženju.
U svakom slučaju, pristojna OC margina je ispunila naša očekivanja, kako po dostignutim dometima, tako i po skaliranju. Sigurno je da ovaj procesor uz bolje hlađenje definitivno nudi dosta mogućnosti za više frekvencije.
Labudova pesma
Iz nomenklature serije FX-9000 se vidi da je AMD rešio da stavi tačku na FX procesore i fokus potpuno prebaci na APU rešenja. Umesto da smo dobili FX-8370 i FX8390, nama su predstavljeni FX-9370 i FX-9590, kao krajnji dometi Piledriver arhitekture namenjene desktop procesorima. Sa cenom koja je u poslednjih šest meseci dva puta bivala prepolovljena, ovi modeli sada koštaju tačno onoliko koliko treba i predstavljaju logičan upgrade za korisnike AM3+ platforme. Naravno, ukoliko za tako nešto uopšte ima potrebe.
Vrlo visoke radne frekvencije su ono što krasi i što je najveća prednost FX-9000 serije. Sa jačim modelom dobijate CPU koji na default frekvenciji “dohvata” 5 GHz, dok je tik ispod njega FX-9370, sa 4,4 GHz, odnosno 4,7 GHz. Na papiru, a i u praksi, svi ovi gigaherci su lepo iskorišćeni, ali dolaze sa cenom koja se zove visok TDP, pa ukoliko nemate ozbiljno hlađenje ne odlučujte se na ove modele, jer im nećete dozvoliti da rade na frekvencijama na kojima su namenjeni. Sada nam ostaje da sačekamo i vidimo šta je AMD pripremio za buduće serije svojih procesora. Da li je ovo labudova pesma klasičnih procesora AMD-a, gde će budućnost potpuno pripasti APU konceptu, samo će vreme pokazati.
Za:
– visoka radna frekvencija
– dobro skaliranje performansi
– cena
Protiv:
– visok TDP
– ograničen OC
– dolazi bez kulera
– zahteva ozbiljno hlađenje
– ne treba da pripada FX-9000, već FX-8000 seriji
Procesor i ploču za potrebe testa ustupio AMD.
