AMD Radeon Fury Nano

Nebojša Todorović
Grafičke karte malog formata (Small Form Factor) iz visoke klase su vrlo problematična stavka za svakog proizvođača. Sa jedne strane je potrebno da isporučite visoke performanse, sa druge – da dizajnirate posebno hlađenje koje će biti jednako malo kao i štampana ploča. Može se reći da je tu i treći problem zbog toga što svi očekuju da to što je karta manjeg faktora, zapravo manje i košta – iako nudi gotovo iste performanse kao i veliki model. Nažalost, ovde korisnici najčešće dolaze do problema, jer mogu samo da izaberu dve od tri pomenute stavke.

Stoga, Radeon Fury Nano je za AMD predstavljao vrlo “pipav” posao i nije ni čudo što je relativno malo broj primeraka poslat medijima za potrebe testiranja. Zvanično, AMD jednostavno nema dovoljan broj raspoloživih primeraka za testiranje. Ipak, verujemo da postoji i želja da se ispita stav medija i korisnika u manjem broju na samom početku, kako bi kompanija mogla lakše da isprati situaciju i uputi predstavnike testera u pravom smeru prilikom ocenjivanja ovog modela. 
Fury Nano ima ograničenu ciljnu grupu korisnika kojima je potrebna naizgled jednostavna “Small Form Factor” grafička karta visokih performansi
Na šta mislimo? Odmah želimo to da raščistimo. Naime, AMD Radeon Fury Nano košta isto kao Radeon Fury X koji ima vodeno hlađenje, bolje performanse i nešto lakše i uspešnije se overklokuje. Mnogi su odmah digli glas na ovakvu konstataciju, što je verovatno navelo AMD da predstavi kartu uz mnogo više opreza. Naime, poenta je da ovoj karti treba kontekst u kome dolazi do punog sjaja. Njega možete dobiti samo ukoliko shvatite da Fury Nano ima ograničenu ciljnu grupu korisnika kojima je potrebna naizgled jednostavna “Small Form Factor” grafička karta visokih performansi.

Kako je reč o primerku za novinarske potrebe, karta je stigla direktno od AMD-a bez ikakve dodatne opreme, kao deo kompletne “high-end” konfiguracije u minijaturnom pakovanju, o kojoj ćemo pričati na narednoj stranici. Dakle, na prvi pogled mnogi ne bi ni rekli da je reč o “flegšip” predstavniku koji pripada samom vrhu Radeon porodice. Posebno ne nakon što smo navikli na Tahiti i Hawaii bazirane Radeone koji su bili među najdužima u klasi. Obrnuto tome, Radeon Fury Nano ima dužinu od svega 6 inča, odnosno oko 152 milimetra. Poređenja radi, pribavili smo Asusov GeForce GTX 970 DirectCU Mini i Sapphire Radeon R9 285 ITX. Oba su duža, iako je Radeon Fury Nano znatno snažniji od oba modela.


No, dosta priče o konceptu, vratimo se na samu karticu. Radeon Fury Nano je odlično izrađena grafička karta minijaturnih dimenzija. Kuler deluje vrlo jednostavno, jer ima jedan klasičan ventilator od 100 milimetara. Oklop je izrađen od kvalitetnih komponenti, jer se u osnovi koristi metal, uz gumene površine koje čine taktilni doživljaj odličnim.


Sam hladnjak je prilično kompleksan iako ne izgleda tako. Reč je o masivnom rashladnom telom čija je baza bakarni “vapor-chamber” koji radi u kombinaciji sa jednim heatpipe-om. Naravno, tu je veliki broj aluminujumskih rebara. Ovaj dizajn je prilično dobar, ali se toplota zadržava delom u kućištu. Ipak, zbog dvoslotnog dizajna sa otvorom na panelu sa konektorima deo toplote se izbacuje iz kućišta što je od velike važnosti u skučenim prostorima za koje je ova karta namenjena. Ipak, zahvaljujući redukovanom TDP-u od 175 W odabir klasičnog ventilatora je pohvalan, jer se “naježimo” kada pomislimo na turbine koje AMD ugrađuje u svoje referentne modele zbog nesnosne buke koju umeju da proizvode.

Poleđina grafičke karte otkriva malu štampanu ploču koju koristi ova grafička karta. Male dimenzije su moguće zahvaljujući upotrebi HBM-a, odnosno RAM memorije malih dimenzija koja se nalazi odmah do GPU-a. Već smo pisali detaljno o ovoj tehnologiji u testu Radeona Fury X. Ovim potezom AMD je sebi otvorio vrata do mogućnosti da napravi kartu ove vrste. Do sada, to nije bilo zamislivo ni u najluđim snovima. Zamislite kakvo hlađenje bi bilo potrebno da Hawaii zasnovani model sa njegovim 512-bitnim memorijskim podsistemom pokušate da smestite u SFF karticu.

Na panelu sa konekcijma, jasno vidimo da je suštinski reč o Fury pripadniku, jer je korisniku dostupan HDMI 1.4a i tri DisplayPort konektora. Ovde je nažalost nedostatak HDMI 2.0 izlaza i svih prednosti koje on donosi nešto izraženiji, jer većina 4K televizora poseduje upravo HDMI 2.0 kako bi mogla da prikaže 4k u 60 Hz što je nažalost propuštena prilika da se zaokruži ponuda sa Fury Nano modelom.

Što se specifikacija tiče, Radeon Fury Nano je 90% isti kao i Fury X. Razlike su suštinski evidentne isključivo u taktovima. I to ne samo u smislu onoga što je AMD podesio, već u praktičnim vrednostima. Naime, Radeon Fury Nano ima “punokrvni” Fiji grafički procesor sa 4096 Stream procesora, 256 teksturnih i 64 ROP jedinice. Tu je i identični memorijski podsistem u vidu HBM-a koji radi na 500 MHz odnosno 1 GHz efektivno na 4096-bitnoj memorijskoj magistrali. Dakle, hardverski gledano nema nikakve razlike. Slično je i sa taktovima, GPU kod Fury X radi na 1050 MHz, dok kod Fury Nano radi na 1000 MHz. Memorija radi na istom taktu. Dakle, sve što se “vidi” je 50 MHz razlike. Šta je to? Ništa. Ukoliko se pitate kako nastaje redukcija TDP-a sa 275 W na svega 175 W. Kako je AMD uštedeo 100 W?
 

Odgovor na to se nalazi u dinamičkoj redukciji takta, tako da je 1000 MHz idealni scenario koji karta može da postigne. Ipak, sa definisanim TDP-om od 175 W to se gotovo nikada ne događa. Štaviše karta najveći deo vremena provodi na oko 870 MHz. Nekad manje, nekad više, ali u zatvorenom kućištu ćete retko viđati duge gejming sesije gde će karta preći tih 870 MHz. Sa druge strane, vodeno hlađeni Fury X bez problema ostaje “zakucan” na 1050 MHz tokom bilo koje gejming sesije. Eto, tako je izvršena ušteda, deklarisanih 1000 MHz možete da vidite eventualno ukoliko vam PC stoji sa otvorenom stranicom zimi na terasi.Kada van konteksta pogledamo Radeon Fury Nano, reč je o grafičkoj karti koja je sporija od GTX 980 Ti, GTX 980 i Radeon Fury X, a košta koliko i najskuplja od njih. Međutim, da li bilo koja od njih može komotno da stane u kućište ispod? Da li će ukoliko je nekako smestite biti u prirodnom okruženju? Mislimo da ne…


Dakle, kako bismo napravili pravo poređenje, iskoristili smo PC koji nam je AMD isporučio i koji služi kao tipičan primer konfiguracije u kakvoj bi Radeon Fury Nano trebao da se nađe. Iako to mnogi ne bi pomislili, reč je o Intel baziranoj konfiguraciji sa Core i7 procesorom, mATX H97 matičnom pločom i 8 GB RAM-a. Ceo sistem je pametno osmišljen tako da se kuler hladi kvalitetnim Noctua ventilatorom, a sve to je smešteno u minijaturni Cooler Masterov Elite 110. Rezultat je 4K gejming PC koji ima dva do četiri puta manju zapreminu od klasičnih modela.


Test smo obavili upravo sa alternativnim grafičkim kartama koje su trenutno aktuelne na tržištu, a reč je o minijaturnim GeForce GTX 970 i Radeon R9 285 modelima. Naravno, svaka od njih ima svoj cenovni rang, ali u ovoj kategoriji je izbor u high-endu oskudan i najsnažnija mini varijanta GeForce-a je upravo GTX 970, a isto je do sada važilo za R9 285. Tahiti i Hawaii modeli u ovom obliku nisu nikada ni mogli da postoje.
AMD Radeon Fury Nano, kao i druga dva modela sa testa, smo isprobali upravo u zatvorenim uslovima, što inače ne radimo, jer je ovde upravo taj efekat “korisničkog iskustva” najbitniji. Uostalom, Nano je namenjen upravo za ovakva kućišta i njegova kupovina za klasičan midi-Tower ili Big-Tower PC bi bila potpuno besmislena.

U odlično provetrenom Elite 110 koji ima prednji i zadnji ventilator, uz Noctua hladnjak na procesoru i generalno hladne komponente, Radeon Fury Nano nije prelazio 76 stepeni Celzijsove skale. Dakle, u malo manje provetrenim uslovima očekujte da se ta vrednost popne na oko 80. U takvom scenariju, GPU ne dostiže gotovo nikad zadatih 1000 MHz, već se drži na oko 870 MHz najveći deo vremena.
Na taj način karta uspeva da sačuva nizak stepen buke, zadati TDP i “nisku” temperaturu. Ipak, kuler nije nečujan, jer i u povoljnim uslovima našeg kućitšta dostiže oko 2700 o/min što nikako nije bešumno. Temperatura jeste dovoljno niska da i dalje bude u kategoriji prihvatljivog. Ventilator nije toliko možda veliki problem, već zavojnice koje zuje, ali se nadamo da će i to da bude rešeno kod prodajnih primeraka.

U poređenju sa GTX 970 DirectCU Mini, samo hlađenje kod Fury Nano modela je tiše, ali su temperature gotovo identične. Nažalost, ponovo sve vraćamo na pomenuti “coil whine”, koji malo kvari ukupni utisak. Što se Radeon R9 285 on je bio tiši i manje se zagrevao, što je i očekivano s obzirom na to da smo ga odavno testirali i konstatovali odlične termalno-akustične performanse.
[modul]test=434[/modul][modul]test=428[/modul][modul]test=429[/modul][modul]test=430[/modul][modul]test=431[/modul][modul]test=432[/modul][modul]test=433[/modul]Konačni utisci za Radeon Fury Nano su, moramo to priznati – podeljeni. Sa jedne strane imamo najbržu grafičku kartu za SFF kompjutere koja se nalazi na tržištu. Možemo reći i najmoderniju, jer upošljava tehnologije budućnosti kao što je HBM. Minijaturne dimenzije koje su zaista impresivne i predstavljaju jasan pokazatelj koliko je tehnologija napredovala i od čega danas može da se napravi 4K gejming PC.

Sa druge strane, tu je cena koja je dvostruko veća od GeForce GTX 970 DirectCU Mini, što ne opravdava performansama. Istina, Fury Nano je brži, nekada čak i primetno, ali ni blizu dvostruko, koliko je skuplji. Najčešće se radi o 15-20%, tako da u smislu odnosa cene i performansi nije ni blizu optimalnog. Tu su i zavojnice koje su mogle biti rešene od starta, bez potrebe da se nadamo da pištanje neće biti prisutno u budućnosti.

Za one koji traže ekonomični razlog da naprave konfiguraciju malih dimenzija koja ujedno može da se nosi sa najbržima, ceo ovaj koncept je potpuni promašaj, jer SFF PC koji će biti konkurentan najbržim dostupnim “regularnim” modelima sam po sebi nije isplativa solucija. Stoga, Radeon Fury Nano svoje kupce traži među onima koji su već rešili da naprave nekakav miniPC koji će imati maksimalne performanse koje današnja tehnologija može da pruži. Uz odlično hlađenje i razuman TDP Fury Nano za ovakve korisnike predstavlja dobar izbor. Svi ostali van ove namene bi trebali da razmišljaju u drugom pravcu.
Prednosti:– Ekstremno male dimenzije- TDP- Podrška za sve AMD tehnologije (FreeSync, VSR, FTC…)- Najbrža grafička karta malog formata
Nedostaci:– Ne postiže deklarisani takt- Zavojnice se čuju tokom rada- Cena izuzetno visoka- Uska ciljna grupa (uslovno nedostatak)