AMD Radeon R9 290X 4 GB

Nebojša Todorović
AMD Radeon R9 290X 4 GB (Cena: oko 53.000 RSD)
Tokom našeg boravka na Havajima, glavna GPU 14 prezentacija je bila podeljena na dva dela. Prvu ste i sami mogli da pratite putem live stream-a, ali smo svi bili pomalo razočarani kada je Radeon R9 290X pomenut samo ovlaš, bez bilo kakvih dodatnih detalja. Kada su se kamere ugasile, a program se nastavio samo za novinare, predstavnici AMD-a su zapravo napravili prilično detaljno predstavljanje nove perjanice. Tu kreće i naša priča.

 
Hawaii GPU je od sada najsnažniji čip koji je AMD ikada do sada napravio. Proizvođač je zadržao isti proizvodni proces od 28nm, a kao i svi ostali Hawaii se porizvodi u pogonima TSMC-a. Nepromenjena litografija znači da je AMD imao dva načina da postigne bolje performanse. Povećanje samog čipa i reorganizacija postojeće arhitekture čime bi se povećala efikasnost. To se i dogodilo, tako da je pred nama masivan čip koji ima površinu od 438 mm2. U odnosu na Tahiti koji ima površinu od 365 mm2, Hawaii je povećan za tačno 20%. Ipak, to je i dalje znatno manje od GK110 koji zauzima čitavih 561 mm2. Ipak, impresivna je činjenica da je skok u broju tranzistora ogroman i to sa 4.3 na 6.2 milijarde. Hawaii se zasniva na GCN arhitekturi koja je blago izmenjena kako bi čip imao još bolje rezultate u igrama. Konkretno, napravljen je sličan potez koji je Nvidia učinila prelaskom sa Fermija na Kepler. Redukovane su Double Precision mogućnosti koje su bitne za GPGPU namenu, ali u igrama nisu bitna stavka. Dakle, računajte na to da je HD 7990 i dalje kralj mogućnosti u BitCoin “rudarenju”. Sa druge strane, Radeon R9 290X je novi heroj gejmera.  
 
U suštini, sama GCN arhitektura koja čini temelj Hawaii čipa nije preterano izmenjena. Organizacija je gotovo ista, a ugrubo, čip se sastoji od ulazne jedinice, Shader Engine-a, L2 keša i memorijskih kontrolera. Tu su i Multimedijalni akceleratori koji predstavljaju VCE i UVD engine, TrueAudio DSP koji je smešten u sam GPU, CrossFire, Eyefinity kontrolere i sl. Na samom početku tu je čak osam ACE (Asynchronus Computing Engine) jedinica, kojih je kod Tahitija bilo samo dve. Nadalje glavni deo predstavljaju četiri Shader Engine-a. Svaki od njih predstavlja zasebnu celinu koja se sastoji od geometrijskog procesora, rasterizera, 4 Render Back-end jedinice i ukupno 11 Compute Unita. Između ova četiri Shader Engine-a se deli L2 keš memorija i dostupna je svakom od njih. Hawaii čip poseduje ukupno 1 MB keša, što je 30% više od onoga što je Tahiti imao na raspolaganju. Tu je i 704 KB prvostepenog keša.  
 
Iako je hijerarhija prilično slična onom što smo videli kod Tahitija, sada je podela na Shader Engine donela blagu reorganizaciju. Render Back-End jedinice se nalaze u okviru Shader Engine-a zbog čega ROP jedinice nisu više vezane za memorijski kontroler. Sa druge strane, kada AMD za slabiji model bude “gasio” jedan SE (naša pretpostavka), broj ROP-ova će se smanjiti za 16 ROP jedinica čak i ukoliko memorijska magistrala bude ostala ista. Što se tiče Compute Unita, on je najjsitniji blok koji poseduje Shadere, lokalni keš od 64 KB po svakom, L1 keš od 16 KB, kao i skalarne i vektorske registre. Naravno, tu je i 64 vektroske jedinice koje ujedno AMD vodi kao Stream procesore odnosno šejdere. Dakle, svaki od 44 CU-a poseduje 64 Stream procesora što ukupnu cifru dovodi do impresivnih 2816. Podsetimo se, Radeon HD 7970 i R9 280X koji se baziraju na Tahiti čipu imaju 2048 SP-a.  

 
Vratimo se na jedinice za procesiranje geometrije. One su jako bitne, jer da je samo uvećao broj Stream procesora, ROP i teksturnih jedinica, čip ne bi bio toliko brži. AMD je to znao, pa su GP-i drastično robusniji. Po jedan se nalazi u svakom Shader Enigne-u, što je ukupno četiri. U odnosu na Tahiti, njihov broj je udvostručen i pritom poseduje po jedan Geometry i Vertex asembler uz po jedan teselator. To znači da je tu i dvostruko veći broj teselacionih jedinica, a ova tehnika se sve više koristi u igrama tako da će i u budućnosti značiti. Kada pogledamo malo unazad, u ovom domenu je napravljen ogroman napredak. Pre samo četiri godine, Geomery Engine uopšte nije postojao. Cypress je imao samo po jedan Geometry i Vertex asembler i isto toliko teselacionih jedinica, ali se nisu nalazili odvojeni u hijerarhijskom smislu. Godinu dana kasnije, Cayman je uveo Graphics Engine duplirajući broj sve tri jedinice, a čak je i Tahiti istu nasledio od Caymana. Tek sada, dobijamo pravi napredak, nakon četiri godine.  
 
Sa ukupno 16 Render Back End jedinca od kojih je svaka u stanju da obradi četiri piksela po kloku, praktično dobijamo efektivnih 64 ROP-a. Na ovaj način, AMD je omogućio da Hawaii na istom taktu ostvari dvostruko veći piksel fillrate, što je istinski impresivno. Ovo je izuzetno bitno zbog činjenice da ćemo u budućnosti viđati sve više monitora sa rezolucijama većim od 1080p. Uostalom, oni koji budu kupovali Radeon R9 290X i generalno bilo koji high-end model u principu trebaju da imaju barem 1440p ili jendostavno dva ili tri monitora. U suprotnom, pun potencijal celog gornjeg doma (R9 290X, GTX 780, GTX Titan i sl.) ostaje neiskorišćen. AMD optimistično vidi prednost ogromnog piksel fillrate-a u uzlaznom trendu koji imaju 4K monitori. Mi verujemo da za domaće tržište tek treba da vidimo uzlet 1440 i 1600p monitora, dok ćemo na 4K sačekati još koju godinu.  
 
Tek sada se vidi koliko je Radeon HD 2900 XT promašio momenat kada se pojavio sa svojom širokim memorijskim interfejsom. Tek sada, po prvi put nakon osam godina AMD polako počinje ponovo sa povećanjem memorijske magistrale. Jednostavno, velike rezolucije i sve kompleksnije igre će možda tek sada početi da imaju benefit. Sa druge strane, štampana ploča sa gustim memorijskim interfejsom povećava troškove proizvodnje, doduše ne onako kako je to bilo pre osam godina. Takođe, to zahteva udvostručen broj kontrolera u samom čipu, što uzima primetan deo od broja raspoloživih tranzistora. Kako bi se barem cena kompenzovala, AMD se odlučio na sporije GDDR5 čipove. Dakle, iako je memorijska magistrala šira za 30%, efektivan protok je niži i iznosi dvadeset procenata.  

Dakle, sumirano na jednom mestu, na tabeli ispod možemo videti neke opšte razlike između Radeona HD 7970 i R9 290X. Kao što možete videti najveća unapređenja se mogu videti na polju procesiranja geometrije, kao i na udvostručenom piksel fillrate-u. Hvale je vredan i povećan teksture fillrate, koji je povećan za jednu trećinu, za šta je odgovorno čak 176 teksturnih jedinica u Hawaii čipu.   
 
Sve je to lepo i krasno, ali šta se dešava sa potrošnjom? Dvadeset procenata veća površina sigurno ima veći TDP od onog koji karakteriše Tahiti, zar ne? Zapravo, tipična potrošnja pod opterećenjem je deklarisana na, verovali ili ne, 250 W! Naravno, kao i u slučaju Radeona HD 7970, verujemo da je moguće izmeriti znatno veće vrednosti i da to nije baš najrealniji prikaz potrošnje ovih modela. AMD je morao da se potrudi da dodatno optimizuje Power Tune, kako zbog velike zahtevnosti Hawaii GPU-a, tako i zbog činjenice da Nvidia ima veoma efikasan i složen Boost sistem.  Zbog toga je implementiran IR 3567 kontroler koji ima mogućnost promene napona u jako malom intervalu i to u koracima od 6.2 mV.   

 
Raspon koji ima na raspolaganju je od 0 do 1.55 V, a njegova funkcija je jako bitna u kompletnom Power Tune mehanizmu. PowerTune sada prati temperature, zadate napone, potrošnju i na osnovu ovih podataka podešava brzinu ventilatora, radne frekvencije i napone. Na ovaj način se konstantno pravi balans između potrošnje, performansi i temperatura. Dodatno, kako bi se prelaz u promeni brzine ventilatora učinio što diskretnijim, skokovi su minimalni, a broj koraka povećan. Na ovaj način nema naglih promena, što je izuzetno bitno, jer naše uho registruje nagle promene daleko negativnije od suptilnih.  

 Kao i obično kada su ovakve karte u pitanju, na test nam je stigla referentna verzija direktno iz AMD-a. To znači da nema zamajavanja sa opisivanjem pakovanja i dodatne opreme, iz prostog razloga, jer nema ništa od toga. Stoga prelazimo odmah na samu kartu. Radeon R9 290X je tipičnog dizajna za ovu kompaniju, pa kombinuje turbinski kuler sa oklopom ofarbanim u kombinaciju crne i crvene boje. Simpatično je to što je AMD makar malo eksperimentisao i odstupio od prakse da crveni detalji budu u formi pravih linija. Zapravo, sada crvene štrafte sa tačkama deluju kao da je u pitnaju boja koju je ventilator razbacao po crnom oklopu. Dimenzije nisu posebno velike i rekli bismo da je karta tek koji centimetar duža od HD 7970 u referentnom izdanju.
 
 
Aktivni element kulera predstavlja crvena turbina koja je nešto većeg prečnika nego kod ranijeg high-end modela. U principu, nije bilo većih izmena, a prema rečima Frenka Heringa saznali smo da bi maksimalna brzina trebala da bude povećana na oko 5500 obrtaja u minuti. Na svu sreću, verujemo da korisnici ni približno visok broj obrtaja neće da vide pri regularnom korišćenju.  

  Nismo odoleli da ne sklonimo oklop kulera kako bismo videli detaljnije kako rashladni sistem funkcioniše, iako smo već imali neke pretpostavke. Reč je o jednostavnom konceptu koji je do sada veliki broj puta viđen. osnovu čini aluminijumski okvir koji ima dvostruku funkciju. Prva i osnovna je hlađenje nekih elemenata naponske jedinice i drugih vitalnih tački koje ne predstavljaju memorijske čipove i GPU. Druga je vrlo bitna za veliku kartu poput ove, a to je očuvanje čvrstine dugačke štampane ploče kako bi se sprečilo uvijanje.  


Glavni deo kulera čini rashladni profil sačinjen od velikog broja gusto raspoređenih aluminijumskih rebara. Baza kulera je praktično vapor-chamber, što objašnjava odsustvo heatpipe-ova. Zapravo, sam vapor-chamber se oslanja na kretanju tečnosti u njemu pri promeni agregatnog stanja, tako da se suštinski ponaša veliki pljosnati heatpipe. Na kraju, turbina služi da potisne vruć vazduh van kućišta, je moguće zbog toga što oklop kulera praktično stvara vazdušni tunel.

 
Zadnja stranica karte ne krije neke posebno zanimljive detalje, jer su memorijski čipovi nalemljeni jednostrano, a nema ni backplate-a koji je praktično montiran sa prednje strane.  

 Nažalost, AMD nam nije dozvolio da rastavimo kartu u našem labu zbog činjenice da je u lokalnom regionu prisutan samo jedan model koji je ekskluzivno stigao prvo u Benchmark. AMD nam je prosledio fotografiju rastavljene karte, koja je identična onoj koja se našla u našem labu. Ona nam otkriva veliki Hawaii GPU, koji se napaja od strane, uslovno rečeno, jednostavne naponske jedinice. Filtriranje napona prema GPU-u se obavlja u šest faza, a već možemo da “vidimo” napredne modele kao što su Asusov Matrix ili MSI-ev Lightning koji će ponuditi znatno kompleksniju naponsku jedinicu na R9 290X. Na slici možemo da vidimo i pomenuti IR 3567B naponski kontroler koji igra bitnu ulogu u PowerTune mehanizmu. 
 
 
AMD se odlučio na Hynix memorijske čipove koji odgovaraju GDDR5 standardu. Sudeći prema oznakama oni su deklarisani na teoretsku brzinu od 6 Gbps sudeći po oznaci “H5GQ2H24AFR-R0C”. Pritom, za ovu frekvenciju je potrebno obezbediti napon od 1.5 V, dok je za nižih 5 Gbps Hynix deklarisao da je dovoljno i svega 1.35 V. Ovo je veoma interesatno, a videćete kasnije i zašto. Od ostalih detalja treba primetiti prekidač za promenu BIOS-a. Kao što možete videti na slici ispod, Radeon R9 290X nema CrossFireX konektore. Sa novim modelom ovaj sistem ide u zaborav, a pritom AMD obećava da ovaj potez neće imati nikakve negativne posledice na performanse. Štaviše, komunikacija između GPU-ova će biti direktnija i neposrednija nego pre, sa sve podrškom za Frame pacing tehnologiju.   

Odmah do bivših konektora se može naći i prekidač za BIOS. Kao i većina drugih modela iz gornjeg doma, R9 290X poseduje dva BIOS-a. Iako nose nazive Quiet i Uber mode, razlike su akademske. Zapravo, sve je isto osim prioriteta koji je zadat PowerTune-u. U testovima smo koristili tihi mod, ali smo pre toga proverili razlike i bile su mizerne. Pola frejma u igrama ili dvadesetak bodova u 3D Mark testovima, a razlike u količini generisane buke su bile jednako zanemarljive. Za napajanje karte potrebna su dva molex konektora, od kojih je jedan 6pin, a drugi 8pin što govori o tome da Radeon R9 290X može od napajanja da dobije maksimalno oko 300 W.

 
U domenu video izlaza ništa se nije menjalo. Popularna konfiguracija koja podrazumeva DisplayPort, HDMI i dva DVI-a je tu i manje više, svaki korisnik će biti zadovoljan izborom koji mu je stavljen na raspolaganje.

 
Da budemo iskreni, očekivali smo da će AMD morati da napravi kompromis sa radnom frekvencijom GPU-a zbog činjenice da ima masivnih 6.2 milijarde tranzistora, ali i radi očuvanja TDP-a. To se nije desilo, pa je Hawaii podešen na “okruglo” 1 GHz. Memorija je, kao što smo već pominjali, sporija, kako bi se napravile uštede u proizvodnji. Zbog široke magistrale od 512 bita, 4 GB GDDR5 memorije čak i na niskih 5 GHz ostvaruje protok od čitavih 320 GB/s. Takođe, zanimiljivo je videti sjajni pixel fillrate od 64 GB/s, ali i teksturni koji iznosi 176 GTexel/s. Dobra vest je i da je naš primerak imao visok kvalitet od čitavih 80%, što je učinilo da se naoštrimo za overklok.
[modul]specifikacija=3722[/modul] 
 
 
 
 Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 2500K @ 4500 MHz, Matična ploča: ASUS P8Z77-V (Intel PZ77), RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3 HDD: Seagate Barracuda 7200.12 1TB Napajanje: PC Power & Cooling Silencer Mk III 750 W
Grafičke karte:
– AMD Radeon R9 290X 4 GB (Catalyst 13.11 Beta V5) – NVIDIA GeForce GTX 780 3 GB (ForceWare 320.18 Preview) – MSI GeForce GTX 770 Lightning (ForceWare 320.18 Preview) – Sapphire Radeon R9 280X Vapor-X (Catalyst 13.11 Beta V1) – VTX Radeon HD 7970 X-Edition (Catalyst 13.6 Beta) – MSI Radeon HD 7950 Boost Edition TwinFrozr III(Catalyst 13.6 Beta) – MSI GeForce GTX 760 Gaming Series (ForceWare 320.18 Preview) – AMD Radeon R 7 270X (Catalyst 13.11 Beta V1)  

 
[modul]test=158[/modul]  
 

 
 [modul]test=159[/modul] 
  [modul]test=160[/modul]
 [modul]test=161[/modul] [modul]test=162[/modul] U radu, Radeon R9 290X je pokazao sjajne performanse, mada moramo priznati da smo to i očekivali. Ukoliko ste detaljno pregledali grafikone verovatno ste primetili da je R9 290X u našoj bateriji testova brži između 0 i 15 procenata od GeForce GTX 780, iako ima i nekih naslova gde je GeForce GTX 780 u blagoj prednosti. Ono što je bitno primetiti jeste da je procentualno veća razlika sa povećanjem rezolucije. Razlog za to se krije u 50% većem piksel fillrate-u (62 vs 42 Gpix/s u korist R9 290X),  dok je kod ove dve karte teksturni fillrate na gotovo istom nivou. Pritom, ovo su prvi drajveri koji su i dalje u BETA fazi, pa možemo očekivati dodatnu optimizaciju kako vreme bude prolazilo, što doduše važi i za GTX 780. U svakom slučaju, oba modela daju besprekorno iskustvo, ali je jasno da je R9 290X u prednosti koja varira od akademskih razlika do primetne razlike.  

Dok su performanse fantastične, verujemo da većina ipak neće želeti referentni model u svom kućištu. Jednom rečju, karta je prilično bučna iako brzina turbine ne prelazi 2100 obrtaja u minuti. Jednostavno, AMD je zadao visoku radnu temperaturu od oko 95 stepeni Celzijusove skale kako bi zadržao frekvenciju od 1000 MHz. Uz ne preterano promenjen kuler koji viđamo iz generacije u generaciju, rezultat nije baš sjajan. Jednostavno, poželeli smo da nam je na stolu bilo koji od Vapor-X, DirectCU II, TwinFrozr, WindForce 3X ili neki sličan model. Dobra vest je da će se malo ko ionako odlučiti za referentnu verziju i da ćemo vrlo brzo videti modele sa hlađenjem koje je razvijeno od samih partnera.  
 
Kako smo dobili odličan model čiji je kvalitet 80%, prilično smo zagrejani krenuli u OC sesiju. Rezultat je 1105 MHz za GPU i sasvim je očigledno da je u regularnim uslovima Hawaii vrlo blizu svog maksimuma i da nema previše prostora za overklok, posebno kada uzmete u obzir da radi konstantno na 95 stepeni. Sa druge strane, pomenuli smo da je memorija deklarisana na 5000 MHz pri 1.35, odnosno na 6000 MHz pri 1.5 V. Iako nismo imali mogućnost promene napona, jer nijedan od alata nije mogao da podrži novi model, postigli smo zavidnih 6340 MHz (1585 MHz x 4), čime smo povećali memorijski protok na čitavih 405 GB/s. Iskreno, kada izađu nove verzije overklok alata koje će doneti podršku za promenu napona, videćemo sa kancelarijom AMD-a da R9 290X modelu damo još jednu šansu, ukoliko do tada ne budemo došli do neke napredne verzije.
 

 
Sa ovim podešavanjima skok u performansama je diskutabilan. Zbog toga što je suštinski ubrzanje primetno samo na memoriji, 1080p rezolucija ne vidi aspolutno nikakav benefit, pa nam se desilo da dobijemo esencijalno isti rezultat na oba takta. Sa druge strane, Crysis je nagradio povećani protok u 1440p skokom sa 55 na 63 frejma u sekundi. Složićete se, ovo ubrzanje je svakako primetno, jer iznosi preko 15%. U prevodu, od overkloka možete videti benefite tek pri igranju na više monitora ili sa monitorom koji ima rezoluciju od 2560×1440 ili veću.  
 
Na kraju, gledano van konteksta, AMD je sa Radeonom R9 290X stigao na tržište pet meseci nakon GeForce GTX 780 i doneo u ovom trenutku oko 10% bolje performanse. Kada bismo tako postavili stvari, moglo bi se reći da su uradili ono što su svi očekivali i da ništa manje nisu ni smeli da nam prezentuju. I to bi bilo u potpunosti tačno. AMD je naravno u ovaj paket upakovao i Mantle API koji bi trebao da nam donese velike prednosti u igrama razvijanim u njegovom okruženju. Ipak, ovo je projekat čiji će se plodovi ubirati tek za nekoliko godina, pod premisom da uspe, a znate i sami koliko je “revolucionarnih” noviteta predstavljenih od proizvođača grafičkih čipova završavalo pod tepihom. Dakle, šta je ta velika prednost koji Radeon R9 290X ima koja bi trebala da nas impresionira? Cena.  
 
Naime, AMD je započeo agresivnu cenovnu bitku kojom je očigledno rešio da dovede high-end segment na potpuno novi nivo. Očekivano je da se na našem tržištu Radeon R9 290X pojavi po ceni od oko 53.000 dinara što je po trenutnom kursu oko 460 evra! Da, dobro ste pročitali, to bi trebala biti početna cena sa kojom će prodaja startovati i ukoliko se to dogodi, Nvidia će zaista morati da napravi drastične promene kako bi se vratila u igru. AMD će na ovaj način definitivno uzdrmati konkurenciju i privući napredne korisnike koji će dobiti brži proizvod po barem 100 evra nižoj ceni. Nakon svega ovoga Mantle i TrueAudio dolaze samo kao šlag na tortu, zar ne?  

 
Prednosti:
– Cena – Performanse – TrueAudio i Mantle podrška – 512 bit memorijska magistrala – OC memorije  
Nedostaci:
– Visoka radna temperatura – Bučan kuler i u Quiet modu Grafičku kartu na test ustupio AMD.