AMD Radeon RX Vega 56

Nakon prvobitnog kašnjenja, a potom i prolongiranja koje je uzrok velike popularnosti AMD Radeon grafičkih karti u svrhu kopanja kripto valuta, do nas se nekako provukla jedna Radeon RX Vega 56 grafička karta sa 8GB VRAM memorije. U pitanju je referentni model grafičkog akceleratora obzirom da zbog oskudice GPU čipova, nezavisni proizvođači nisu u mogućnosti da tržištu isporuče neke značajnije količine. Bez obzira na sva dešavanja, bilo nam je veoma interesantno da pogledamo kako se “olakšani” VEGA čip snalazi u koži Radeon RX “konjice” u segmentu gejming akceleratora viših performansi koji je mahom predviđen za maksimalno kvalitetan osećaj gejminga u 1440p rezoluciji. 
Na test smo dobili referentni model grafičke karte sa klasičnim “kutijastim” AMD haldnjakom i kulerom koji korist turbinski tip ventilatora. Primećujemo da u poslednje vreme referentni proizvođački modeli postaju sve popularniji, ali isto tako treba reći da Radeon RX Vega je skoro nemoguće pronaći u obliku modela nezavisnih proizvođača zbog nestašice GPU procesora usled ogromne potražnje od strane rudara kripto valuta. Slično je i sa Radeon RX Vega 56 modelom zbog čega ga danas prikazujemo u formi baznog AMD modela. 
Dotična grafika cilja srednju visoku klasu gde “žive” mahom GeForce GTX 1070/GTX 1070Ti modeli. Praktično, to su gejming akceleratori koji se idealno slažu sa monitorima baznog prikaza u rezoluciji od 2560×1440 piksela. Dakle, maksimalno podešeni grafički detalji i užitak u glatkoj animciji u 1080p i 1440p video modovima je imperativ mogućnosti ove klase 3D gejming grafičkih karti. Ništa manje nije prihvatljivo i zbog trenutne cene koja značajno prebacuje granicu prvobitno preporučenih od strane proizvođača. 
Radeon RX Vega 56 je kao i jača verzija bazirana oko AMD Vega 10 grafičkog procesora. Odlike modernog GPU procesora prevshodno karakteriše visoko-skalabilna arhitektura. Vega 10 poseduje četiri niza sa po 14 AMD nCU računskih agregata u verziji Radeon RX Vega 56 karte. Korisnik na raspolaganju ima ukupno 3548 “stream” procesora i 224 jedinica za obradu tekstura. Jezgro ove arhitekture se obeležava vama poznatim terminom Graphics Core Next i to u aktuelnoj verziji 1.4 koja donosi nekoliko unapređenja.
Svakako najznačajnije se odnosi na ugradnju HBM2 memorije visoke propusne moći kada su u pitanju  neophodni podaci za obradu i njihovo brzo dopremanje do mnogobrojnih GPU izvršnih jedinica. Ključna razlika u odnosu na standardnu GDDR5 memoriju koja je raspoređena oko same GPU pozicije, jeste da se HBM2 nalazi na samom pakovanju GPU procesora i preko specijalnog interpozer interfejsa je direktno povezana sa memorijskim kontrolerom GPU procesora. 
HBM2 memorija radi na značajno manjem radnom taktu u odnosu na GDDR5 VRAM ali ostvaruje daleko veći transfer podataka. Konkretno, memorija na Radeon RX Vega 56 karti radi na 800MHz tj. efektivnih 1.6GHz i zapravo glavni generator visokih vrednosti transfera podataka leži u 2048 bitnoj širini magistrale putem koje direktno komuniciraju HBM memorija i GPU procesor, postižući maksimalnih 410 GB/sekundi što je fenomenalan rezultat. 
Da bi još više istakao performanse druge generacije HBM memorije AMD je stavio na raspolaganje veliku količinu dodatne, brze memorije za keširanje podataka. Ona je dostupna čitavim kapacitetom za sva četri niza računskih agregata koji su sa druge strane sa svojim brojnim izvršnim jedinicama povezani sa HBM2 memorijom preko keš kontrolera velike propusne moći (HBCC) i naravno, AMD Infinity Fabric magistrale. U normalnim situacijama imperativ je imati dovoljnu količinu lokalne, video memorije na samoj grafičkoj karti jer GPU procesori visokih performansi zbog izrazito velikih zahteva podrazumevaju da se svi potrebni podaci čuvaju u lokalnoj, ultrabrzoj VRAM memoriji, jer bi u suprotnom dopremanje podataka iz sistemske RAM memorije bilo kaženjeno padom performansi usled velikog kašnjenja u kopiranju podataka iz sistemske u lokalnu VRAM odnosno keš memoriju GPU procesora. U slučaju Radeon RX Vega generacije, HBCC sistem brzog efikasnog keširanja može da povuče potrebne podatke preko PCI-e magistrale i preventivno ih sačuva u brzoj keš memoriji u potpunosti eliminišući efekat kašnjenja u procesu blagovremenog prebacivanja potrebnih podataka za trenutnu obradu na GPU procesoru.
Da čitava stvar bude još zanimljivija, sistem hijerarhije potencijalne memorije za keširanje grafičkih podataka se ne ograničava samo na RAM sistemskoj memoriji već ga je AMD proširio na upotrebu brzih SSD diskova koji praktično omogućuju GPU procesoru korišćenja terabajta dostupne memorije u svrhu obrade grafičkih podataka i to sve preko inteligentnog HBCC sistema keširanja i upotrebe naprednih algoritama predviđanja te blagovremenog učitavanja potrebnih podataka.
 Sa dolaskom Vega grafičkih procesora AMD je predstavio DSBR funkciju koju bismo najlakše preveli kako sistem inteligentnog odabira delova kadra koji se renderuju za potrebe trenutnog prikaza scene zajedno sa angažovanjem procesora za obradu geometrije. Doprinos ovog potonjeg je prilično veliki u pogledu dostizanja brzine konkurentske Nvidia tehnologije. 
Inače ovakva tehnika obrade kadrova koji se trenutno prikazuju, nije nova. Ukoliko se sećate PowerVR i Kyro grafičkih čipova pre nekih 10-15 godina i njihovih glavnih odlika, pronaćićemo priličnu podudarnost osnovnih radnih principa. Nekada se to zvalo tehnikom parcijalnog renderinga, koja bi jednostavno podelila ekran na nekoliko delova koji bi se pojedinačno procesirali u zavisnosti od zahteva trenutne scene koja se prikazuje na ekranu korisnika. Ostali delovi koji su van vidljivog kadra bi bili ostavljeni po strani, odnosno ne bi se obrađivali čime se GPU u značajnoj meri oslobađao bespotrebnog posla.
 DSBR funkcija na RX Vega GPU procesorima radi na sličan način. Ona deli sliku u svojevrsnu matricu pojedinačnih delova koji se u ovom kontekstu mogu smatrati kao jedna svojevrsna korpa čiji se kapacitet može dinamički menjati i potom primati čitave serije primitiva – najjednostavnijih geometrijskih objekata za potrebe dalje obrade u svrhu prikaza gejming grafike.  DSBR bukvalno pregleda šta je prisutno od tih najjednostavnijih geometrijskih objekata u datom trenutku, pronalazeći da li se neke od njih nalaze u dotičnoj “korpi” podataka i to u oblastima kadra koji ne treba rasterizovati tj. prikazati u vidu piksela. Zahvaljujući činjenici da u svakom pojedinačnom od četiri prisutna niza agregata za procesiranje slike postoji jedan procesor za obradu geometrijskih objekata, potreban je samo jedan klok po ciklusu kako bi se obradile geometrijske primitive u svakom od prisutnih nizova računskih agregata. U pitanju je sličan sistem koji Nvidia koristi još od Maxwell generacije GPU procesora i pomaže da se u značajnijoj meri rastereti rad GPU procesora i time u većoj meri potrošnja energije učini efikasnijom. 
Kada već pričamo o potrošnji energije na Radeon RX Vega generaciji grafičkih procesora, ipak naznačajniji napredak je ostvaren korišćenjem 14nm proizvodnog procesa koji ima manji procenat bespotrebnog rasipanja energije i istovremeno omogućuje jezgru GPU procesora postizanje većih radnih frekvencija nego što je to slučaj sa prethodnom generacijom Fury GPU procesora u ovoj kategoriji 3D akceleratora. Direktna korist je mogućnost da se na manju površinu slicijumskog jezgra spakuje veći broj tranzistora tako da se na Vega silicijumu površine 465mm2 smestilo čak 12.5 milijardi tranzistora koji postižu maksimalni radni klok na 1630MHz što je unapređenje veće od 50% u poređenju sa prethodnom generacijom Fury X grafičkih karti.
 AMD Radeon RX Vega 56 se kao i jači model napaja pomoću dva dodatna 8-pinska PCI Express konektora i na poleđini karte raspolaže digitalnim tahometrom koji vam na efektan vizuleni način prikazuje trenutni stepen opterećenja i angažovanja grafičke karte. Rashladni sistem je već dobro poznati AMD kuler sa turbinskim tipom ventilatora. Pokazao se nedovoljno efikasnim u slučaju jačeg Vega 64 modela dok smo tokom testiranja Vega 56 karte zaključili da bolje pasuje oslabljenom modelu gde je evidentno manje zagrevanje čitave karte. Ipak, mišljenja smo da i Vega 56 zaslužuje bolje rešen sistem hlađenja koji bi kulturu rada karte ali i performanse podigao za jedan stepenik više. 
U pogledu mogućnosti povezivanja Radeon RX Vega 56 karte sa monitorima i velikim ekranima, arsenal raspoloživih konektora je manje, više standardan za noviju generaciju AMD Radeon gejming akceleratora. Tačnije, to znači da su prisutni sledećei konektori: jedan HDMI 2.0 sa podrškom prikaza 4K sadržaja pri vertikalnom osvežavanju od 60Hz i opisom 12 bit-a po kolor kanalu, zatim su tu tri DisplayPort 1.2 priključka sa HDCP podrškom. AMD se i dalje drži prakse potpune eliminacije analognih D-Sub i DVI konektora što sa druge strane pretpostavlja nabavku monitora novije generacije. Kada govorimo o podršci u radu sa monitorima, neophdan detalj priče u vezi novih AMD Radeon RX Vega karti je prisustvo poboljšane, FreeSync 2 tehnologije koja dinamički sinhronizuje brzinu osvežavanja sadržaja ekrana sa frejmrejtom Vega grafičke karte u cilju smanjenja i potpunog eliminisanja cepanja kadrova i efekta pojačanog zamora očiju, obezbeđujući potpuno glatko izvođenje animacija u igrama. 
Razlika između prve i druge generacije FreeSync tehnologije je u podršci za HDR kolor reproduckiju uz istovremeni zahtev prisustva monitora sa podrškom za kompenzaciju ekstremno malih vrednosti frejmrejta. To praktično znači da FreeSync 2 može da radi na malim vrednostima frejmrejta, rešavajući time jedan od osnovnih problema i slabosti prve genercije FreeSync monitora. Radeon RX Vega 56 je po dimenzijama i obliku praktično identična jačem Vega 64 modelu koji smo prethodno testirali. Izdužena kutijasta forma sa pravilnim oblikom i ivicama, dobro leži u ruci i prilikom instalacije zahteva minimum umešnosti pre svega u smilsu dovoljnog prostora tj. dubine prostora u kućištu. Dodatni zahtev je u smislu prisustva adekvatno jakog +12V izlaznog stepena na napajanju koji poseduje dve 8-pinske grane za dodatno napajanje karte. Obzirom da je Radeon RX Vega solidan potrošač energije morate računati i na dodatnu rezervu snage vašeg napajanja u računaru što u većini slučajeva zahteva nabavku novog ispravljača.
Kada su prethodno pomenuti preduslovi obezbeđeni, ostalo se svodi na pronalaženje pozicije i ugradnju u odgovarajući PCI-Express x16 slot. Poziciju dodatno osiguravate parom milimetarskih šrafova koji će fiksirati karticu, a što je neophodno zbog velike težine. Nakon toga povežite pomenute kablove za napajanje karte i signalni kabal za vezu sa ekranom. Kartica je nakon toga spremna za rad. 
 Dobrodošlicu će vam poželeti jak inicijalni huk turbine koji kao da se zagreva za izazove koji tek slede. Instalacija drajvera nakon prvobitnog podizanja Windows 10 sistema sledi standardnu proceduru učitavanja Crimson Edition softvera, nakon čega je Vega grafika spremna za bateriju testova u igrama i GPU softveru. 
Što se tiče performansi one nisu na nivou spektakularnih, pa čak i u neku ruku očekivanih obzirom na vremenski pomak u odnosu na vreme izlaska direktnih GeForce Pascal konkurenata. Konkretno, Radeon RX Vega je na nivou GeForce GTX 1070 Ti grafike, ali je pri tome veći potrošač električne energije, toplija je i prilično bučnija zbog realno lošijeg dizajna AMD referentnog kulera. Ipak, za utehu je da se osetno manje greje od jačeg, Vega 64 modela pri tome postižući zapanjujuće slične performanse jer je to u neku ruku i logično zbog intezivnog grejenja jačeg modela koji često ulazi u fazu “throttling-a” i obaranja radne frekvencije što nesumnjivo vuče ozbiljne penale po pitanju performansi. Kod Vega 56 modela nismo primetili takvo ponašanje ali je isto tako evidentno da radi na ivici standarndih mogućnosti što nas navodi na želju da što pre vidimo i isprobamo neki od Vega 56 modela u verziji nezavisnih proizvođača. 
Činjenica da testirani primerak Radeon RX Vega 56 grafike radi dobro u uslovima otvorenog test-bench sistema unosi malu dozu brige – da li će baš sve tako besprekorno funkcionisati u uslovima zatvorenog kućišta. Morali smo i dotičnu situaciju da isprobamo pa smo čitav sistem prepakovali u jedno poveće midi tower kućište (NZXT H440). Nakon višečasovne pucačine u Wolfenstein II Colossus-u bilo je primetno da se čitav sistem greje čemu je pogađate, doprinela ponajviše Vega grafika. Zbog toga je često ubrzavao turbinski ventilator pri čemu je buka znala da bude ozbiljan problem kod ovako konfigurisanog sistema. Ipak, i dalje je sve bilo u zoni kontrolisano tople situacije. Pitamo se samo šta bi bilo u vrelim letnjim danima uprkos činjenici da je u kućištu bilo čak 5 ventilatora. 
Performanse su posebno dobre u naslovima koji rade pod Vulkan grafičkim interfejsom kakvi su novi Doom i Wolfenstein II Colossus. Tu je Vega 56 na svom terenu i pokazuje svoje prave potencijale pa joj konkurentske GeForce GTX 1070 karte na tom polju ne mogu parirati. Jednako je dobra u DirectX 12 naslovima poput Battlefield 1, DeuxEx gde Vega 56 beleži prednosti  u odnosu na GTX 1070 Ti. Jedino je u Tomb Raider-u malo posustala u odnosu na GTX 1070Ti, dok je “obični” GTX 1070 ostao iza sa 5 frejmova zaostatka. Međutim, u klasičnim DirectX 11 naslovima priča je obrnuta – GeForce GTX 1070 Ti pravi razliku u Crysis 3 i GTA V naslovima, dok su sa druge strane VEGA 56 i GTX 1070 Ti izjednačeni u Division i Fyr Cry Primal igrama. Dakle, nema izrazitog favorita osim činjenice da je evidentno Vega 56 u prednosti kada su u pitanju naslovi koji koriste savremeniji API.Test sistem:
 – MB: Gigabyte X370 Aorus Gaming 5
– COOLER: Cooler Master Nepton 280L
– CPU: AMD Ryzen 7 1700X  
– RAM: 16GB (2x8GB) HyperX FURY 2666MHz CL16 @2933MHz
– GPU: AMD Radeon RX Vega 56 8 GB
– HDD: Seagate Barracuda ST2000 SATA 6Gbps
– SSD: Kingston SSD Now A400 240GB
– PSU: Cooler Master V1200 PlatinumRezultati – Crysis 3: 
[modul]test=627[/modul]Rezultati – Battlefield 1:
 
[modul]test=628[/modul]Rezultati – GTA V:
 
[modul]test=630[/modul]Rezultati – Deus Ex: Mankind Evolved:
 
[modul]test=633[/modul]Rezultati – Tomb Raider 2016:
 
[modul]test=634[/modul]Rezultati – Call of Duty Infinite Warfare:
 
[modul]test=635[/modul]Rezultati – Far Cry Primal:
 
[modul]test=629[/modul]Rezultati – The Division:
 
[modul]test=631[/modul]Rezultati – CUDA/OpenCL:
 
[modul]test=636[/modul]Potrošnja energije i radne temperature:
 
[modul]test=637[/modul]AMD Radeon RX Vega 56 u svom referentnom izdanju je topla, bučna i solidno brza gejming grafika sa veoma visokom cenom. Velika potrošnja je definitivno najveći problem AMD Radeon RX Vega grafičkih karti, a u slučaju konkretnog modela, maksimum koji smo izmerili tokom igranja, iznosi 265W što je manje u odnosu na jači Vega 64 model. Možda najveća mana ove karte proizilazi iz činjenice da se AMD odlučio za referentni model sa nedoraslim sistemom hlađenja koji jednostavno nije adekvatan radnim karakteristikama Vega procesora. Lično, nikako mi nije jasno da se nisu opredelili za bolji dizajn nekog nezavisnog proizvođača kao što su svojevremeno učinili sa promocijom Polaris 20 modela u vidu XFX Radeon RX 580 8GB karti. Ovako ostaje definitivno lošiji utisak što je potpuno nepoželjno kada predstavljate novu generaciju grafičkih akceleratora. 
 
 
Ova činjenica sa sobom povlači drugi nedostatak koji se tiče potpunog izostanka bilo kakve overkloking margine. Referentni Radeon RX Vega 56 se ne mrda sa fabrički deklarisanih vrednosti  u kombinaciji sa drajverima koje smo imali prilike da testiramo, a što nas navodi na zaključak kako je to posledica natprosečne potrošnje i grejanja pa je ovaj nepopularni potez povučen zbog bezbednosti rada same karte. Verovatno zbog te činjenice i Turbo korak je retko prelazio 1400MHz, a o 1600MHz nismo mogli ni da sanjamo jer je karta čak i pri temperaturi od 65-70 Celzijusa radila najčešće na 1375 MHz.
 
Sledeća nepovoljna okolnost za Vega 56 grafiku je i situacija oko kopanja kripto valuta koja je cene AMD Radeon grafičkih karti lansirala u nebo. Tako je AMD prilikom promocije izlaska Vega 56 modela preporučio cenu od 399 US$ što trenutno deluje u najmanju ruku tragikomično obzirom da se realne cene kreću u rsponu od 750-950 €. Gledajući iz perspektive prosečnog gejmera, to je u najmanju ruku ludo visoka cena koju ova grafička karta ne može da opravda. Ni jedan gejming 3D akcelerator sa primarnom namenom igranja u 1080p/1440p rezolucijama ne zaslužuje ovoliki novac. Opšta manija za kripto valutama je pomerila čitav balans stanja pa posebno loše izgleda cenovna pozicija Vega 56 modela u odnosu na GeFroce GTX 1070 Ti/108/1080Ti konkurenciju.
 
Na kraju zaista ostaje žaljenje što Radeon RX Vega 56 kartu nismo videli u nekim drugim okolnostima. Hardver je definitivno sazdan od materijala koji ima veliki potencijal, ali trenutne okolnosti nestašice zbog korišćenja u svrhu kripto-rudarenja su uslovile nedostatak ovih GPU procesora i time nemogućnost nezavisnih proizvođača da prikažu svoje usavršene verzije sa boljim rashladnim sistemima i tako izvuku dodatnu marginu performansi. Razlog zbog koga će ova generacija AMD Radeon grafičkih karti imati tek sporednu epizodnu ulogu na gejming tržištu. Dakle, nije u pitanju promašaj kako mnogi često časte ovim epitetom RX Vega karte, već je u pitanju samo proizvod koji se pojavio pod nesrećnim spletom okolnosti koji itekako mogu da odrede njenu dalju sudbinu…
 
 
Prednosti:
– Performanse u 1080p i 1440p rezolucijama
– HBM2
– Arhitektura
– FreeSync 2
 
Nedostaci:
– Potpuno neprikladan sistem hlađenja
– Bučan ventilator
– Velika potrošnja
– Neprihvatljivo visoka cena
 
Cena:
 – Preporučena 399€
 – Trenutna tržišna 750-950€