AMD Ryzen Threadripper 1950X (video)

Aleksandar Božović
Ova godina će definitivno ostati upamćena po izlasku nove generacije centralnih procesora i pre svega globalnom omasovljenju višejezgarne CPU tehnologije. Prvi potez je napravio AMD izlaskom nove generacije Ryzen procesora na baz Zen mikroarhitekture. Bio je to udar na najpopularniji tržištni segment desktop PC procesora gde je do sada suvereno vladao Intel. Posebno je upečatljiva činjenica da je AMD po prvi put uspeo da napravi značajniji uspeh na delu tržišta na kome je do skora praktično postojao samo Intel – u pitanju je segment procesorskih platformi visokih performansi.

Spomenuti deo tržišta je već duži niz godina pod apsolutnom dominacijom Intel Core generacije procesora, na koje AMD u prošlosti nije imao odgovarajuće konkurentan odgovor. Početkom ove godine sve se promenilo izlaskom Zen arhitekture i odgovarajućih AMD Ryzen procesora. Potpuno nova mikroarhitektura donela je željeni nivo performansi uporediv i bolji od Intel čipova. Po prvi put je Intel Core postao ozbiljno ugrožen od strane konkurencije, toliko da u pojedinim trenucima Intel deluje potpuno zatečen novonastalom situacijom.

Odgovor iz Intela stiže sporo obzirom da kompanija iz Santa Klare ima ozbiljnih problema sa komercijalno isplativim uhodavanjem novih proizvodnih tehnologija, pa je vremenski interval između novih serija procesora osetnije produžen kao i vreme reakcije na izazove konkurencije. U tom kontekstu Intel je na AMD Ryzen izazov odgovorio izbacivanjem nove High End desktop platforme u segmentu najbržih PC radnih stanica na bazi Skylake X i Kaby Lake X procesora, čime je istovremeno promovisao novu liniju LGA 2066 matičnih ploča.

Međutim, izlaskom LGA 2066 platforme Intel je samo stvorio privid da se nešto dešava iako suštinski nije ponudio ozbiljniju alternativu Ryzen modelima u nižem cenovnom rangu verovatno smatrajući da u postojećim Core čipovima na bazi Kaby Lake jezgra još uvek ima dovoljno snage. Otišao je korak dalje i ponudio nešto još skuplje. AMD je ispratio ovaj svojevrsni beg u viši cenovni rang i nakon Ryzen AM4 modela predstavio pandan Intel LGA 2066 platformi u vidu najnovijeg AMD Ryzen Threadripper procesora i odgovarajućih X399 ploča sa TR4 procesorskim ležištem. Bio je ovo svojevrsni kontraudar u relativno kratkom intervalu nakon pojavljivanja Intelovih “noviteta”.
AMD Ryzen Threadripper je kao što mu i sam naziv govori procesor sa ogromnim brojem fizičkih i logičkih jezgara sposoban da izvršava veliki broj instrukcijskih nizova paralelno. U tom pogledu on je namenjen specifično zahtevnoj korisničkoj populaciji koja pre svega ima potrebe u pravcu ogromne snage procesiranja podataka. Ako se pitate ko su oni, možda najbolji opis daje priroda posla kojim se bave: naučna analiza podataka, razvoj softverskih rešenja, inženjeri, ljudi koji se bave zahtevnom video obradom, oni koji se bave jednako zahtevnom obradom fotografija, tu je i polje razvoja 3D i VR sadržaja, zatim muzičari i kompozitori, gejmeri koji istovremeno rade prenos uživo gejming sesija i u tom kontekstu koriste 4K gejming konfiguracije sa više paralelno povezanih GPU rešenja. Kao što možete i sami zaključiti u pitanju su najzahtevnije korisničke situacije koje možemo zamisliti.

Slično kao i kod konkurencije, odnosno ove klase procesorskih platformi sve se vrti oko broja raspoloživih jezgara, aktivne SMT funkcije i uključenih logičkih procesora. Zato AMD Ryzen Threadripper startuje sa 1900 (545€) modelom koji raspolaže sa 8C/16T mogućnostima i početnom frekvencijom na 3.8GHz koja se u turbo koraku podiže na 4GHz. Primetićete da je ovaj model u svojoj osnovi identičan najjačem izdanju Ryzen procesora za AM4 platformu. Sledeći u ponudi je Threadripper 1920X (785€) sa 12C/24T i početnom frekvencijom na 3.5GHz te turbo korakom na očekivanih 4GHz. Konačno, najjači model u prvom talasu Ryzen Threadripper CPU modela je 1950X (1000€) sa 16C/32T konfiguracijom fizičkih i logičkih jezgara. Startuje na 3.4GHz dok maksimum pojedinačnih jezgara postiže na 4GHz.Visoka cena nagoveštava, a detaljne tehničke specifikacije potvrđuju kako je AMD Ryzen Threadripper prilično moćna i kompleksna PC platforma. To je zato što svoje poreklo vuče sa serverskih “mašina”. Praktično je Threadripper ništa drugo do prilagođena desktop verzija nedavno promovisane AMD Epyc linije serverskih procesora, ovoga puta podešene za rad u najmoćnijim PC radnim stanicama. Otuda su Threadripper čipovi neuobičajeno veliki i kabasti te zahtevaju drugačiju proceduru instalacije čipova u odgovarajuće ležište. Nešto drugačije od svega što ste do sada videli na desktop priocesorima i matičnim pločama. Spoljašnjost, u smislu dimenzija i oblika TR4 fizičkog interfejsa sa kojim ostvaruje komunikaciju na matičnoj ploči, nedvosmisleno ukazuje da se ispod haube Threadripper procesora nalaze zapravo dva spojena Ryzen silicijuma.

Ovaj zaključak posebno dolazi do izražaja kada Threadripper pogledate sa donje strane gde su kontakti bukvalno raspoređeni u dve celine. AMD je sa Zen arhitekturom napravio efikasnu skalabilnu platformu koju je moguće pojačati uz korišćenje principa slaganja dodatnih kockica tj. jednostavnim dodavanjem Zen procesorskih agregata i njihovim međusobnim povezivanjem pomoću Infinty Fabric magistrale. Tako je praktično i nastao Threadripper, a otuda i njegove ogromne fizičke dimenzije. Ovaj princip ima više praktičnog smisla na zahtevnim serverskim rešenjima ali je u slučaju jednog Threadripper-a filozofija prenesena u desktop okruženje. Ipak, Threadripper ima određena ograničenja u odnosu na serversku braću jer on može maksimalno pod svoje okrilje da primi dva osmojezgarna, dok serverske CPU verzije integrišu i do četiri ovakva agregata.
Zbog činjenice da AMD u svojoj ponudi nikada nije imao nešto slično, morala je da izađe nova serija matičnih ploča sa odgovarajućim procesorskim ležištem i čipsetom. Ovaj zahtev je rezultirao pojavom AMD X399 čipseta i ploča sa TR4 procesorskim ležištem. Poput procesora i matične ploče osim vrhunskih specifikacija, odlikuju se visokom cenom kao što je to uostalom slučaj i sa Intel X299 konkurencijom. Time je jasno poručeno kako Threadripper pripada premijum klasi i specifičnom krugu korisnika sa vrlo velikim zahtevima u pogledu snage i brzine procesiranja.

Prvo što primećujete na X399 pločama je ogromno TR4 procesorsko ležište. Ovoga puta su se kontakt pinovi našli u ležištu, a ne na procesoru kako je to slučaj kod klasične Ryzen AM4 desktop serije čipova. Sa druge strane ležište deluje kao podeljeno i spremmno da primi dva fizički odvojena procesora. To je još jedan dokaz kako je Threadripper nastao praktičnim spojem dva procesorska modula.

Posebno impresivan detalj u vezi TR4 procesorskog ležišta je činjenica da se CPU instalira uz pomoć svojevrsne slot kartice koju čini sam Threadripper čip i plastični okvir. Kuriozitet je da se CPU ne vadi iz ležišta pakovanja u kome stiže, već se zajedno sa njim instalira u predviđeno ležište i potom zaključava pozicija uz pomoć tri toreks šrafa. Tako se to radi u “super-teškoj” kategoriji. Pošto je sve veliko i kabasto svakako se podrazumeva prilična doza opreza i strpljenja tokom instalacije.

Glomazno TR4 ležište nedvosmisleno ukazuje na vanserijski veliku procesorsku moć, a tako jak procesor mora imati i jednako kompleksnu infrastrukturu za razmenu ogromne količine podataka u vidu velikog broja raspoloživih PCI Express komunikacionih putanja. Ovde moramo istaći da je AMD u slučaju Threadripper-a uradio bolju stvar od konkurentske Intel X299 platforme.
Kod AMD Threadripper i X399 ploča svi modeli iz ove serije imaju na raspolaganju impresivnih 64 PCI Express komunikacionih putanja, bez obzira koji je konkretan model Threadripper čipa u pitanju – najjači ili najslabiji, a to je nesumnjivo dobra stvar. Kod Intela ova karakteristika zavisi od konkretnog modela procesorskog čipa pa tako najjači i najskuplji Core i9 Skylake X modeli raspolažu sa 44 PCI Express putanje, dok najslabiji Core i5 Kaby Lake X “osuđen” na svega 16 PCI Express putanja, što zvuči neozbiljno za klasu PC radnih stanica premijum karakteristika i cene.

U svakom slučaju kod AMD Threadripper platforme imate dovoljno opcija na koje možete prikačiti višestruke, najbrže M.2 NVMe SSD kombinacije diskova, ultra brze LAN 10 Gbps adaptere, RAID kontrolere, zapravo sve što očekujete od najskuplje kategorije PC računara. Time značajno prevazilazi potrebe gejmerske populacije ukoliko je prva asocijacija na skupe i brze PC računare upravo gejming. Navedenim tehničkim specifikacijama se jasno šalje poruka da AMD Threadripper daleko prevazilazi pojam moćnog računara koji ste do sada imali u svojoj referentanoj tabeli vrednovanja brzine klasičnih PC-a.
Iz prethodnog teksta sledi logičan zaključak kako Threadripper platforma raspolaže apsolutno svim najnovijim i najbržim standardima komunikacije počev od pomenutih M.2 NVMe SSD diskova, zatim četvorokanalne konfiguracije RAM podsistema, USB 3.1 Gen1 i Gen2 portova itd.

Još jedan kuriozitet u vezi nove Threadripper platforme se tiče potrošnje energije. Ovako kompleksan čip zahteva veliku količinu energije. AMD okvirno postavlja prosečnu vrednost od 180W za sve Threadripper čipove što je već na prvi pogled nemoguće obzirom na razliku u broju prisutnih fizičkih jezgara. Dakle, to je više apstraktna vrednost dobijena u uslovima test laboratorija i specifičnih scenarija upotrebe. Međutim, u realnom radu Threadripper 1950X troši 100W više od Intel Core i7-7820X konkurencije (ukupno 340W) što i nije neka preterana razlika ako imate u vidu da AMD procesor ima duplo više fizičkih i logičkih jezgara. Međutim u trenucima angažovanja svih fizičkih i logičkih jezgara, procesor vrši priličan “udar” u smislu iznenadnih skokova u potrošnji (700W) na +12V izlazni stepen jedinice za napajanje. Ukoliko se već odlučite za ovakav CPU morate nabaviti vrhunsko napajanje minimalne snage od 700-800W pa čak i jače u zavisnosti od instalirane grafike.
Prethodni podatak pored velike potrošnje jasno ukazuje na činjenicu kako Threadripper čipovi emituju natprosečnu veliku količinu toplotne energije te ih je potrebno adekvatno hladiti naprednim rashladnim rešenjima. U tu svrhu AMD je izbacio listu preporučenih rashladnih sistema na bazi tečnosti (AiO) koji su efikasniji u svojoj misiji od klasičnih vazdušnih kulera. Obzirom na ogromnu površinu procesora mnogi sistemi imaju problema da se pravilno instaliraju i pri tome efikasno “pokriju” disipacionu površinu velikog fabričkog hladnjaka na čipu.Čast da otvori premijeru nove AMD Threadripper platforme pripala je najjačem primerku procesora u vidu AMD Ryzen Threadripper 1950X čipa. U pitanju je proizvod aktuelnog AMD 14-nm proizvodnog postupka. Threadripper 1950X je dobijen spajanjem dva osmojezgarna agregata čiji se rad usklađuje pomoću “Infinity Fabric” magistrale. Međutim, ispod povelikog aluminijuskog poklopca koji služi kao hladnjak, nalaze se četiri 8-jezgarna agregata ili silicijumska čipa. Dva su aktivna i čine konfiguraciju od 16 fizičkih i 32 logička jezgra. Preostala dva agregata su isključena tj. neispravna i služe samo kako bi pružili ravnomernu fizičku potporu pomenutom poklopcu – hladnjaku pomoću koga se vrši emisija toplote procesora.
[modul]specifikacija=9237[/modul]
Bazna radna frekvencije Threadripper 1950X modela iznosi 3.4GHz dok je maksimalni turbo korak povećan do 4GHz. Prisutna XFR tehnologija dodatno omogućava povećanje frekvencije pojedinačnih jezgara kada za to ima prostora u pogledu grejanja, CPU zauzeća, maksimalne potrošnje i prisustva efikasnog rashladnog sistema, pa je apsolutni maksimum postavljen na 4.2GHz. Procesorska jezgra raspolažu sa ukupno 1.5MB prvostepene i 8MB drugostepene (L2) ekskluzivne memorije za keširanje podataka, a tu je i masivna zajednička, trećestepena (L3) keš memorija kapaciteta 32MB. Procesor raspolaže otključanim multiplikatorom radne frekvencije što je detalj koji olakšava overkloking i naknadno povećanje radne frekvencije procesora ukoliko prethodno ispunite uslove u vezi dovoljno snažnog napajanja i efikasnog hlađenja.

Da bi se ovoliki broj operativnih jezgara blagovremeno zadovoljio velikom količinom potrebnih podataka, AMD Threadripper koristi četvorokanalnu konfiguraciju sistemske RAM memorije. Zvanično je podržan rad sa modulima na taktu od 2667MHz, ali ne treba sumnjati da će vodeći proizvođači matičnih ploča u saradnji sa AMD-om omogućiti korišćenje bržih DDR4 modula, a što će svakako dodatno koristiti ubrzanju čitave Threadripper platforme.
Kod rada sa RAM memorijom skrećemo vam pažnju na jedan bitan tehnički detalj koji se reflektuje na radne performanse svih Threadripper procesora. Pošto je sam procesor dobijen spajanjem dva funkcionalno zasebna čipa tj. procesorska agregata, postoji određena latencija u komunikaciji između njih. Ovo kašnjenje može se negativno odraziti u realnom radu sa određenim aplikacijama i igrama, a AMD nudi dva rešenja za prevazilaženje ovog problema koji rezultuju do i 20% ubrzanja u specifičnim situacijama.
Situacija u radu sa softverom koji nedovoljno angažuje mnogobrojna Threadripper 1950X jezgara
U standardnom fabričkom režimu sva raspoloživa jezgra i memorijski kanali su dostupni u UMA modu kada se podaci distribuiraju jednako svim raspoloživim kanalima i Zen procesorskim jezgrima, što je princip rada koji generalno omogućuje bolje performanse u poslovima kreiranja zahtevnih sadržaja. Drugi način rada memorijskog podsistema je NUMA mod ili režim lokalnog pristupa memoriji gde svako jezgro posebno pristupa podacima u memoriji pre nego što to učini sledeće. U dodatku potonjeg tu je i “Legacy” tj. standard mod kao namera maksimalne kompatibilnosti u kome se isključuje polovina jezgara radi daljeg smanjenja kašnjenja u isporuci podataka. Tada se kašnjenje u komunikaciji CPU jezgara i RAM memorije može smanjiti za preko 30% što je priličan uticaj na brzinu softvera koji zavisi od ove karakteristike poput pojedinih igara.

Softver koji na pravi način koristi i upošljava kompletno prisutna Zen jezgra na Threadripper 1950X modelu
Opisana situacija pogoduje softveru sa neoptimizovanim programskim kodom u smislu nemogućnosti angažovanja velikog broja raspoloživih procesora i jezgara već samo manjeg dela. Problem je što izmenu radnih režima komunikacije sa memorijom nemoguće izvršiti po principu prozivanja određenog moda “u letu” tj. tokom rada već je potrebno nakon svake promene restartovati računar. Ovaj problem se pre svega tiče softvera koji izvršavate jer ukoliko dotična aplikacija nema mogućnosti da angažuje sva jezgra Threadripper-a, onda će bespotrebno doći do kašnjenja u komunikaciji sa RAM memorijom, ali ako program zna kako da iskoristi sva Zen jezgra, ubrzanja su dramatična!
U kombinaciji sa matičnim pločama na bazi X399 čipseta Threadripper 1950X stavlja na raspolaganje impresivan arsenal od 64 PCIe 3.0 komunikacione linije što je i više nego dovoljno za povezivanje svih ultra brzih uređaja koji vam padnu na pamet.
Poput svih novijih Ryzen procesora na bazi Zen mikroarhitekture, tako i Threadripper podržava neke od najnovijih tehnologija kao što su: AMD SenseMi, AES optimizacija, AVX2 i FMA3 podrška optimizovanom izvršenju instrukcijskih setova.
Threadripper 1950X usled specifičnosti svoje građe ima veliku potrošnju energije te zahteva beskompromisno kvalitetne prateće komponente kao što su napajanje i vrhunski rashladni sistem. “Pikovi” u potrošnji i opterećenja +12V izlaznog stepena na napajanjima su natprosečno velika i zbog toga morate imati ispravljač sa dosta rezervne snage. Na tu činjenicu se nadovezuje i obaveza nabavke adekvatno sposobnog hladnjaka gde vam od sveg srca preporučujemo najmanje AiO sistem na bazi tečnosti ili još bolje neki posebno prilagođeni setup na bazi vodenog hlađenja, dobrog bloka i efikasne pumpe sa maksimalnom konfiguracijom tela radijatora. Za Threadripper 1950X je potrebno samo najbolje jer ćete isključivo na ovaj način dosegnuti maksimalne domete ovog vanserijskog CPU čipa.
Master Ryzen u “Legacy” Threadripper modu kada softver vidi samo polovinu prisutnih jezgara
Na kraju, treba pomenuti da Threadripper 1950X stiže u specijalnom pakovanju poput nekog SciFi artefakta iz DOOM serijala koje vas garantujemo, neće ostaviti ravnodušnim obzirom na dizajn i način instalacije procesora kao i pratećeg alata koji vam olakšava čitavu proceduru instalacije.
Veliku pomoć prilikom rada i kontrole svih karakteristika ovako kompleksnog procesora daje podrška u vidu AMD Ryzen Master softverskog alata za konrolu i podešavanje važnijih parametara rada. U njemu je moguće nadgledati sve bitnije parametre i menjati određene funkcionalne stavke poput pomenutog režima sa RAM memorijom ili multiplikatora frekvencije jezgara. Koristeći ovaj program pred sobom imate kompletnu Threadripper telemetriju i potpunu kontrolu situacije u svakom trenutku.AMD Threadripper 1950X je ekstremni primer procesora sa višejezgarnom strukturom namenjenog PC platformi visokih performansi. Performanse su u prvom planu, a kada to imamo na umu sa čipom koji raspolaže sa 16 fizičkih i 32 logička jezgra, prvo što nam pada na pamet je RAM memorija. Logika je jasna, ekstremno veliki broj procesora treba blagovremeno opslužiti potrebnom količinom podataka. U tim uslovima pravilno konfigurisan RAM sistem u smislu dovoljne količine sistemske memorije koja radi na visokim radnim frekvencijama od primarnog je značaja za rad ovako moćnog procesora u režimu maksimalnih performansi. Da bi videli i osetili pravu snagu Threadripper 1950X procesora neophodno je pravilno konfigurisati RAM memoriju.

Ovaj zahtev proističe iz same prirode Threadripper procesora i činjenice da je napravljen spajanjem dva osmojezgarana Zen agregata poput onih koji se nalaze u Ryzen 7 CPU čipovima. Princip je u osnovi jednostavan i govori nam da Threadripper koristi dva dvokanalna interfejsa spojena u četvorokanalni za ultra brzu komunikaciju sa sistemskom memorijom. Da bi se Zen jezgra “razmahala” u radu potrebno je instalirati četiri DDR4 modula i poželjno je da oni rade na što većoj frekvenciji (2933MHz i više). Implikacije pravilnog konfigurisanja i uticaj ugradnje dovoljno brze memorije možete videti u sledećim grafikonima:
[modul]test=516[/modul]
Drugi deo priče o radu velikog broja prisutnih Zen jezgara i brzine rada sa pokrenutim softverom se tiče pomenute optimizacije programskog koda i sposobnosti konkretne aplikacije da prepozna i uposli sva jezgra. Ukoliko softver nije sposoban za tako nešto, polovina jezgara ostaje neaktivna, a ona druga polovina koja nešto radi bespotrebno je opterećena kašnjenjem u komunikaciji sa RAM memorijom koja i dalje spremna za distribuciju podataka ka neiskorišćenim jezgrima, čakajući trenutak kada će ih softver konačno angažovati, a posledica toga su lošije performanse. Klasična “overkill” situacija što možete posebno primetiti u Autodesk aplikacijama poput renderinga u 3Ds Max-u ili AutoCAD-u. Otuda mnogi, manje upućeni korisnici stiču pogrešan zaključak o tome kako slabiji Intel Core procesori postižu iste rezultate kao i AMD sa neuporedivo više jezgara. Problem nije u procesoru već u optimizaciji softvera i to je jedina istina.
Sa druge strane kada je softver dobro optimizovan za iskorišćenje višejezgarne arhitekture sa napomenom da se ne ograničava samo na 4, 6 ili 8 jezgara jer ima i takvih slučajeva (WinRAR), već je sposoban da vidi svih 32 logička procesora, onda su ubrzanja u najmanju ruku spektakularna. Tada se na delu i u realnom radu oseća sva sirova snaga mnogobrojnih Zen “mišica” u kombinaciji sa efikasnim UMA režimom distribucije podataka iz RAM memorije. U dotičnim situacijma AMD Threadripper brutalno “tuče” cenovnu konkurenciju. Dovoljno je pogledati rezultate u Cinema 4D, Winzip-u, Blenderu, Premieru i sličnim aplikacijama.
[modul]test=517[/modul]Proizvođači hardvera su odavno uvideli značaj overklokinga kada je u pitanju tržište. Zbog toga je ova opcija odavno prestala da bude samo privilegija tehnički upućenih korisnika i postala sastavni deo karakteristika savremenih procesora i matičnih ploča. AMD je u slučaju Threadripper 1950X procesora, overkloking doveo skoro do savršenstva. Procesor u startu radi na 3.4GHz, a pomoću sistema ugrađenih senzora i “Precision Boost” tehnologije fino ubrzava i dinamički overklokuje Zen jezgra kako bi u svakom trenutku isporučio maksimum performansi. To čini na najbolji mogući način jer napredna telemetrija i ugrađeni AI algoritam uzimaju u obzir čitav niz podataka kako bi rad procesora održali stabilnim i u istom trenutku obezbedili maksimalnu brzinu izvršavanja.

Nova generacija AMD Ryzen procesora među koje se svakako Threadripper ubraja kao najjači, isporučuju gotovo savršenu krivu performansi imajući u vidu visinu radnog takta, potrošnju i grejanje procesorskih jezgara. Prateći njegov rad tokom testiranja moglo se lepo videti kako “Precision Boost” i “SenseMi” tehnologije upravljaju radom procesora u realnom radu. Tačno se određuje režim rada i nivo opterećenja pojedinačnih jezgara te na osnovu toga usklađuje njihova radna frekvencija prateći ostale pomenute radne parametre. Ukoliko obezbedite kvalitetnije hlađenje, utoliko će CPU ostati duže u zoni visokih radnih frekvencija.
Na fabrički postavljenim radnim parametrima AMD Ryzen Threadripper 1950X sa baznih 3.4GHz ubrzava uz pomenuti “Precision Boost” mehanizam do 4GHz. U tom intervalu se frekvencija menja “u letu” tako da korisnik može biti potpuno siguran kako će mu biti isporučene najbolje performanse u datom trenutku. To nije sve, jer kao što mu sufiks “X” u oznaci sugeriše, ovaj Threadripper koristi XFR funkciju za dodatno ubrzanje pojedinačnih jezgara kada se frekvencija penje do konačnih 4.2GHz. Ovaj svojevrsni brzinski skok prevashodno koristi u situaciji izvršenja aplikacija koje mahom koriste pojedinačne instrukcijske nizove, pa zbog neaktivnosti ostalih jezgara ima dosta prostora u smislu manje potrošnje, niže temperature i potpune neaktivnosti većine jezgara da određena izbaci u hiper brzinski režim rada.

Iako zvuči pomalo komplikovano, a verujte da jeste, sve se dešava potpuno automatski bez i najmanje potrebe za intervencijom korinsika. Njegova uloga je samo da uživa i na najbolji način iskoristi visoke performanse svog CPU-a. Zaključak je jasan – Threadripper 1950X je tako dobro podešen da ćete imati malo razloga u pravcu dodatnog ubrzanja i preduzimanja overkloking rizika. Ipak, ukoliko baš insistirate da vidite krajnje limite ovog vrhunskog procesora pripremite se na ispunjavanje određenih uslova kako bi overkloking imao željene rezultate. U pitanju je fizički, veliki procesor sa potrošnjom koja je u startu pozamašna kao i količina oslobođene toplotne energije. Ovakvi čipovi su najteži za “overklokovanje”.
Prvo, morate obezbediti odgovarajuće snažno napajanje. U konkretnom slučaju preporučujemo najjače modele napajanja (800W-1.2kW). Zatim hlađenje koja mora besprekorno da funkcioniše. Prilikom overklokinga Threadripper 1950X čipa čak i trenutno najjači AiO sistemi vodenih hlađenja su granično upotrebljivi jer ovako moćan procesor sa lakoćom prevazilazi njihove mogućnosti. Zbog toga će vam trebati napredniji, specijalno dizajnirani sistemi vodenog hlađenja sa odgovarajuće efikasnim blokovima, pumpama visokog pritiska i promerom creva koja će omogućiti efikasno brz transfer toplote do velikih radijatora te predaju toplote u radno okruženje. Treće i jednako važno, morate imati vrhunsku matičnu ploču i brze DDR4 memorijske module.

Kada ste ispunili ove uslove možete početi sa eksperimentisanjem. Morate imati na umu da se trenutno ograničenje u AMD 14-nm procecsu izrade tiče postizanje maksimalnih frekvencija koje gravitiraju oko granice od 4GHz. Takav je slučaj i sa Threadripper-om. Čitava overkloking procedura u slučaju konkretnog procesora se zapravo svodi na postizanje situacije u kojoj će sva prisutna procesorska jezgra raditi na što većoj frekvenciji pri punom angažovanju svakog od prisutnih jezgara. Ne zaboravimo da Threadripper 1950X u standardnom režimu rada kada su sva jezgra maksimalno opterećena radi na baznih 3.4GHz. Naš cilj tokom overklokinga je bio postići 4GHz za sva jezgra u režimu maksimalne uposlenosti.
Već na prvom koraku je bilo jasno da će to teško ići. U BIOS-u inače odlične ASUS ROG STRIX X399-E GAMING ploče koja nam je poslužila kao referenca za testiranje, Threadripper 1950X snagatora smo postavili u D.O.C.P radni profil koji automatski ubrzava RAM podsistem na osnovu učitanih radnih parametara u SPD čipu DDR4 memorije. Pošto je Quad-Channel RAM konfiguracija podešena, ostatak CPU podešavanja je bio u potpuno automatskom režimu. Njih je zaista dosta tako da smo se fokusirali na one najbitnije u svrhu postizanja visokih frekvencija.
Multiplikator smo postavili na 40x, a vrednost napona CPU jezgra (Vcore) na 1.35V. Sistem je krenuo u podizanje i bez problema stigao u Windows desktop okruženje. Naizgled sve teče onako kako smo želeli, ali na žalost jedan parametar nikako nije bio u skladu sa namerama obezbeđenja stabilnog rada jer je temepratura u stanju mirovanja bila na suviše visokom 65. podeoku. Start Cinebench-a i pokušaj renderinga su katapultirali temperaturu na preko 105 stepeni gotovo trenutno, nakon čega je reagovao mehanizam zaštite procesora i ugasio sistem. U trenutku angažovanja svih jezgara na navedenim paramterima, skok u potrošnji je prelazio neverovatnih 850W!
Ovako visoka temperatura i skokoviti udari u potrošnji sistema su nas obeskopojili jer takvo ponašanje svakako ne sluti na dobro i sigurno nije “zdarvo” po ključne komponente u sistemu. Smanjili smo Vcore napon CPU jezgra na 1.25V, podigli sistem ali već i naznaka pokušaja da kompletiramo Cinebench test se završila munjevitim probijanjem temperaturne sigurnosne granice. Sledeći pokušaj je bio dodatno spuštanje radnog napona CPU jezgara, ali tada već postaje očigledno da ubrzana jezgra nemaju dovoljno energije što se ogleda u velikoj nestabilnosti Windows sistema i nemogućnosti za kompletira “boot” proceduru.
Znači, sa nekim standardnim neupravljivim AiO hlađenjem čak i na otovorenom, van kućišta od 4GHz nema ništa, bar kada je u pitnaju naš primerak procesora u kombinaciji sa nekim standardnim AiO sistemom hlađenja poput našeg referentnog CM MasterLiquid Light 240 hlađenja. Pošto smo iscrpili njegove mogućnosti prešli smo na jedan od trenutno najjačih serijskih AiO sistema – NZXT Kraken X62. Sledi spuštanje frekvencije na 3.9GHz unosom vrednosti 39x za multiplikator radnog takta. Par puta eksperimentišemo sa Vcore vrednostima kako bi stabilizovali procesor u smislu dovoljne količine energije i održive temperature te konačno uspevamo da završimo test sekvencu na Vcore=1.27V. Međutim, sistem nije ni približno stabilan na ovim vrednostima da bi ga preporučili za svakodnevnu upotrebu jer CPU radi na samoj granici izdržljivosti i granično sigurnim vrednostima radne temperature. Potrošnja skokovito raste do 740W zatim se stabilizuje na 420W. U tim situacijama procesor je pod velikim stresom što svakako nije zdravo po njegova jezgra u smislu dugovečnog rada. Ne treba biti previše mudar pa zaključiti da se ovakvim radom značajno skraćuje radni vek Threadripper-a!
Nakon toga sledi ono fino, granično “ceđenje” snage Zen jezgara. Sada frekvenciju postavljamo na 3.95GHz. Krećemo sa istim Vcore naponom od 1.27V, sistem se podiže bez problema ali startovanje Cinebench rendering scene pokazuje da jezgrima nedostaje energije. Povećavamo Vcore na 1.287V, ali temperatura na pola testa prelazi 105 Celzijusa, potrošnja u “peak-u” skače na 810W i sistem nepovratno blokira. Pokušavamo sa 1.281V –jedinim dozvoljenim međukorakom vrednosti Vcore napona. Situacija je bolja ali aplikacija “puca” zbog visoke temperature procesora.

NZXT Kraken X62 je defintivno na limitima u “Silent” režimu jer ne uspeva da dovoljno brzo ohladi Threadripper. Preuzimamo ručnu kontrolu nad radom Kraken X62 AiO sistema i u tome je jedna od ključnih prednosti ovog hlađenja. Intervenišemo u CAM softveru gde pojačavamo rad ugrađene pumpe u glavi Kraken X62 hlađenja. Ogromni NZXT AerP ventilatori ubrzavaju skoro do maksimuma od 1900rpm. Međutim, buka je u granicama podnošljovsti, daleko od konstatacije da je sistem preglasan, samo huk ventilatora nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da je sistem pod ogromnim opterećenjem. Sve su to klasični simptomi žestoko overklokovanog sistema gde se naboj i neizvesnost svakog trenutka mogu osetiti u vazduhu. Ulozi su veliki…
Pojačavamo rad pumpe Sa 3450 rpm na 5390 rpm, a ventilatore stavljamo u pun pogom već u stanju mirovanja procesora kako bi obezbedili dobru uvertiru hlađenja pred maksimalni sprint procesorskih jezgara. Konačno uspeva, sistem uspostavlja stabilnost a temepratura je značajno manja. Pada i potrošnja pa skokovi ne prelaze 640W. Razlika je dramatična, a Kraken X62 još jednom pokazao zašta spada u red trenutno najboljih AiO sistema vodenog hlađenja. To nam daje povoda da ponovo krenemo u lov na 4GHz. Napon povećavamo u tri koraka kako bi zadovoljili energetsku glad Zen jezgrara. Prvo krećemo sa Vcore na 1.3V, sistem “puca” iako je temepratura značajno ispod maksimuma. Povećavamo Vcore na 1.35V. Puštamo rendering test, potrošnja raste na 785W, dok se temepratura penje na 71 stepen, test je konačno kompletiran. Međutim, daleko od toga da je ovako podešen sistem za svakodenvnu upotrebu, ne očekujte da ćete to postići tek tako sa vašim kućnim sistemima sličnih karakteristika.
Što se tiče brzinskih rezultata, u najboljem slučaju oni iznose 13%. Da li je to vredno svog rizika i prethodno opisanih stresnih situacija, procenite sami. Naš stav je da rizik skraćenja radnog veka procesora značajno prisutan i da dobijeno ubrzanje nije vredno tolike žrtve!Test konfiguracija:
CPU: AMD Ryzen Threadripper 1950X
MB: ASUS ROG Strix X399-E Gaming
Cooling: Cooler Master MasterLiquid Lite 240
RAM: 32GB (8GB x 4) GEiL DDR4-3200MHz
VGA: AMD Radeon RX480 8GB
HDD: Seagate Barracuda ST1000
PSU: Cooler Master V1200 Platinum 
 
 
[modul]test=508[/modul][modul]test=509[/modul][modul]test=510[/modul][modul]test=511[/modul][modul]test=512[/modul][modul]test=513[/modul][modul]test=514[/modul][modul]test=515[/modul][modul]test=518[/modul]Nakon višednevnog rada i detaljnog testiranja AMD Threadripper 1950X procesora imali smo prilike da ga isprobamo u velikom broju standardnih ali i onih specifičnih namena korišćenja što nam je dalo širu i mnogo realniju sliku o njegovim stvarnim mogućnostima. Threadripper 1950X svakako nije model procesora koji će kupovati najmasovniji krug korisnika. On je kao što ste mogli videti u pogledu specifikacija, veoma poseban procesor pa je zbog toga i delokrug njegove namene fokusiran na specifične poslove. Kupovaće ga oni koji tačno znaju šta im treba.

Nesumnjivo je pak da je Threadripper doneo pravu malu revoluciju u klasi super desktop procesora. Ne znamo kako da ih nazovemo drugačije, ali razlika u odnosu na prethodnu generaciju Intel Core i7 2011 i pojedine 2066 modele je zaista velika. Kada to kažemo mislimo na zahtevne poslove 4K video renderinga, 3D modeliranja i sličnih poslova u kojima je neophodna sirova snaga procesiranja. U tom pogledu Threadripper 1950X je napravio veliki napredak u odnosu na prethodnu generaciju CPU rešenja iz ove klase.
Performanse su u najmanju ruku brutalne. AMD nikada do sada nije imao ovako moćan procesor namenjen desktop PC stanicama visokih performansi i pri tome je evidentno bolji od dosadašnje Intel konkurencije. Međutim, ovako kompleksna rešenja sa skoro neverovatnim brojem procesorskih jezgara su iznenađenje i za softversku industriju pa većina programa za svakodnevno korišćenje se neretko zbuni i ne prepoznaje svu snagu najjačeg Threadripper CPU-a. Slično je i sa igrama. Zbog toga bi obični korisnici mogli da steknu krivu sliku o realnim mogućnostima ovog nesvakidašnjeg CPU snagatora. Imajte na umu da ovaj procesor nije pravashodno namenjen spomenutom profilu “običnog” korisnika jer njihovim potrebama je više nego dovoljan Ryzen 7 AM4.
Problem sa delimičnim iskorišćenjem maksimalnog procesorskog potencijala je situacija koja se ponavlja u slučaju AMD-a, ali ovoga puta je potpuno drugačija obzirom da Threadripper ne zahteva specifičnu softversku optimizaciju kao što je to bio slučaj u prošlosti sa FX-Buldozzer čipovima. Loptica je definitivno prebačena na stranu programera i softverskih kuća. Imate sjajan hardver – iskoristite njegove mogućnosti i dajte brzinu krajnjim korisnicima. Ovako bi ukratko glasio siže AMD nastojanja da izlaskom Threadripper serije donese do sada neviđeni nivo mogućnosti u pogledu snage i brzine procesiranja u desktop PC segmentu.

Iz ugla prosečno zahtevnih tkz. običnih korisnika Threadripper je daleko više od onoga što će im ikada trebati, čak i za one malo naprednije koji se sa vremena na vreme isprobaju u nekoj profi aplikaciji. Slično je i sa  gejmerskiom populacijom gde je upotreba Threadripper platforma klasična “overkill” situacija, mada je AMD mislio na to i kroz Ryzen Master softverski alat ponudio rešenje. Ipak, največu radost i pravo olakšanje će osetiti najzahtevniji korisnici jer snaga i brzina kojom Threadripper obavlja zahtevne poslove su takvi da će vam definitivno izmamiti osmeh na licu i izazivati onaj svojstveni osećaj ushićenja i sreće. Brzina je tolika da u nekim specifičnim situacijama video i 3D renderinga nadmašuje čak i najbrže GPU akceleratore koji u u dotičnim situacijama do sada bili aposlutno neprikosnoveni.
Zaključujemo da je AMD sa Ryzen Threadripper 1950X procesorom zakoračio na novo polje gde do sada nije bio tako dobro prihvaćen ali i realno nije imao adekvatna CPU rešenja da se izbori sa Intel konkurencijom što je dovelo do stagnacije u napretku performansi najskuplje klase PC računara. AMD je sa Threadripper 1950X procesorom povukao odlučujući potez i pokazao kako konkurencija više neće moći da se uljuljkuje lovorikama nezaslužene slave i korisnicima periodično nudi rešenja sa dekadentnim ubrzanjem. 
 
Threadripper 1950X je jedan od najjačih procesora današnjice sa veoma konkretnom ponudom velikog broja upotrebljivih jezgara koja zahtevne poslove računanja izvršavaju dramatično brže. Najlepše od svega je što se trenutno najjači Threadripper prodaje po značajno manjoj ceni nego Intel konkurentskih čipovi slične snage. Istovremeno je celokupna platforma zaokružena maksimalnim mogućnostima i najboljim mogućim specifikacijama koje trenutno možete poželeti od jednog vrhunskog PC računara. Intel pred sobom ima ozbiljan izazov jer je Threadripper TR4 platforma u kombinaciji 1950X procesora i odgovarajuće X399 ploče, bez svake sumnje trenutno najmoćnija procesorska platforma koju možete priuštiti!
Prednosti:
– Ogromna snaga procesiranja- Jeftiniji od Intel konkurencije- Velika upotrebna vrednost za profi korisnike- Zaokruženost čitave platforme- Odlične multitasking performanse
Nedostaci:
– Predimenzioniran- Postupak instalacije- Pad performansi u neoptimizovanim aplikacijama i igrama- Velika potrošnja- Zahtevan u pogledu hlađenja
Cena: 1000-1200€