AMD Sempron 2600+ (90nm - Palermo jezgro)

Sempron procesor predviđen za novije socket 754 ležište je sve vreme svog tržišnog
postojanja bio u senci veoma jeftinih socket A verzija Sempron procesora. Lošoj
tržišnoj poziciji Sempron 3100+ procesora kumovala je i niska cena Athlon 64 2800+
procesora. Ipak, pojava novih Sempron procesora zasnovanih na 90nm jezgru promeniće
ovu situaciju vrlo brzo… Delimir Tasić Nakon
našeg predstavljanja Sempron 3100+ procesora, kada smo ga poredili sa Celeron
D 2.93 GHz procesorom, zaključili smo da je reč o veoma dobrom odnosu performansi
i cene koji je sadržan u novoj ponudi kompanije AMD. Ipak, jako je teško bilo
preporučiti takav procesor kada je za jedva 10-tak eura više mogao da se kupi
Athlon 64 2800+ koji pored većeg L2 keša obezbeđuje i rad sa 64-bitnim setom instrukcija,
što posebno danas dolazi do izražaja, jer je Microsoft konačno predstavio Windows
XP x64 operativni sistem. Ipak, kada je socket 754 platforma u pitanju, AMD je i definitivno prelomio i
zvanično objavio da je tranzicija Athlon 64 procesora na socket 939 završena,
pa tako u budućnosti neće više biti socket 754 Athlon-a, već će za ovo podnožje
biti predviđen samo Sempron procesor.

Kao što je već dobro poznato, glavni konkurent AMD Sempron-u je Intel Celeron
D koji je baziran na Prescott 90nm jezgru. Veliki problem koji AMD muči jeste
proizvodni postupak, pa je tako kod domaćih distributera Intel procesora moguće
kupiti gotovo svaki model Celeron i Pentium 4 procesora, dok je situacija sa AMD
Athlon 64 i Sempron procesorima daleko od idealne. Tako socket 939 modeli stižu
“na kašičicu” i razgrabe se gotovo istog dana. Kako će AMD uspeti da
obezbedi dovoljne količine 90nm Sempron procesora kako bi izašao na kraj sa Celeron
procesorima kojih na tržištu ima u više nego dovoljnim količinama, nije nam baš
u potpunosti jasno. To je i jedan od osnovnih razloga zašto Intel u globalnim
razmerama drži više od tri četvrtine tržišta desktop mikroprocesora i zašto ima
jake ugovore sa proizvođačima PC računara – samo je Intel u stanju da garantuje
stabilne isporuke velikim kupcima, pa makar to bili i po performansama inferiorniji
procesori.

AMD Sempron AMD Sempron predviđen za socket 754 se od svog snažnijeg brata, Athlon
64 procesora, razlikuje u nekoliko momenata. Pre svega, Sempron-u je onemogućen
rad sa x86-64 setom instrukcija, što ga za sada ograničava samo na rad sa 32-bitnim
operativnim sistemima. U poređenju sa Celeron procesorima, za koje se najvljuje
64-bitna podrška, AMD Sempron u ovom domenu za sada gubi trku. Sledeća stvar koja
odlikuje Sempron procesore jeste integrisani memorijski kontroler koji omogućava
veoma nisku latenciju memorije i potrebe za velikom L2 keš memorijom svodi na
minimum.

Celeron D je po tom pitanju u dosta lošijoj poziciji, pošto i pored povećanog
FSB-a koji sada iznosi 533 MHz, ne uspeva da se nosi ravnopravno sa Sempron procesorima
u multimedijalnom softveru. Treba imati u vidu i da Sempron raspolaže single channel
memorijskim kontrolerom, dok je kod Celeron-a moguće koristiti i dual channel
(i865, i875, i915) ili single channel kontroler u zavisnosti od izbora čipseta.

Tehnika zaštite od izvršavanja malicioznog koda prisutna je kod oba konkurenta
koje ovom prilikom prikazujemo, pa u tom pogledu nema prevelikih razlika između
ova dva procesora. Sempron pored svih pobrojanih tehnologija uključuje i Cool’n’Quiet
koja omogućava obaranje potrošnje i smanjenje zagrevanja. Više o potrošnji Sempron
procesora i poređenju sa Celeron-ima po tom pitanju možete pročitati u našem
prvom prikazu Sempron procesora…

Palermo jezgro Kao što smo već napomenuli, pored 130nm Sempron 3100+ procesora na
tržištu bi uskoro trebalo da se pojave i Sempron procesori nižeg model ratinga
koji se odlikuju 90nm SOI proizvodnim postupkom, na kome je zasnovano i trenutno
dominantno Winchester jezgro kompanije AMD. AMD se ovog puta nije odlučio da
razlike među procesorima pravi na račun takta, već prevashodno razlikama u količini
L2 keša, što je bolje rešenje, ako je problem proizvesti dovoljne količine procesora.

Kao što je već poznato model 3100+, kao i Athlon 64 2800+, radi na 1.8 GHz i
ima solidnih 256k L2 keša. Sa druge strane model Sempron 3000+, zasnovan na
Palermo jezgru, imaće 128k L2 keša i radiće takođe na taktu od 1.8 GHz. Modeli
koji rade na 1.6 GHz će biti označavani kao 2600+ i 2800+ u zavisnosti od toga
da li imaju 128k L2 keša (2600+) ili “celih” 256k L2 keša (2800+).
Kako tržište, a posebno naše koje je manje platežno sposobno, još uvek pokazuje
interesovanje za sporijim procesorima, AMD će još izvesno vreme nastaviti sa
isporukama Sempron procesora model ratinga 2000+, 2200+, 2300+ i 2400+, a koji
su predviđeni za Socket A ležište.

Svi novi Sempron procesori izrađeni su upotrebom 90nm SOI procesa izrade i ne
podržavaju x86-64 set instrukcija što ih jasno odvaja od Athlon 64 linije procesora.
Inače u trenutku pisanja ovog teksta na tržištu su se pojavili i Sempron procesori
zasnovani na Venice jezgru, a čiji je radni takt 2 GHz (3300+). Iako je ukinuta
x86-64 podrška, omogućena je upotreba Cool’n’Quiet tehnologije, kao i Buffer
Overflow zaštita. Cenovno, novi Sempron model ratinga 2600+ bi trebalo sa porezom
da košta otprilike 85 eura kada stigne u prodaju kod domaćih distributera, mada
nije isključeno da cena bude i niža što će biti uslovljeno tržišnim prilikama…
Da bi novo jezgro radilo sa novim socket 754 matičnim pločama potrebno je skinuti
ažuriranu verziju BIOS-a koja pravilno prepoznaje novi 90nm Sempron procesor
i daje mu napon od, za AMD 90nm jezgra, uobičajenih 1.4V. Na MSI nForce3 250GB
ploči smo po postavljanju novog Sempron-a u socket, sa starim BIOS-om, dobili
informaciju da je procesor Sempron 2600+, ali je napon koji mu je određen bio
nesrazmerno visok čak 1.5V. Upisivanjem u EEPROM ploče novog BIOS-a, radni napon
procesora je bio pravilno prepoznat i iznosio je “regularnih” 1.4V.
Ipak, sa Cool’nQuiet tehnologijom nismo imali sreće, pošto po instalaciji drajvera
sa sajta kompanije AMD i uključivanja odgovarajućeg power profila u Control
Panel-u procesor ni na ASUS K8N, ni na MSI K8N Neo Platinum ploči nije mogao
da obori množilac, a samim tim ni radni takt. U specifikaciji je izričito navedeno
da je Cool and Quiet podržan.

128k L2 vs 512k L2 Pre nego što Sempron 2600+ uporedimo sa Celeron D procesorom oznake
330J (2.6 GHz), pozabavićemo se poređenjem performansi koje donosi K8 jezgro
sa punih 512k L2 keša u poređenju sa K8 jezgrom koje je svedeno na svega 128k
L2 keša. Dakle, kako ne postoji Athlon 64 procesor koji radi na tako niskom
taktu tj. na 1.6 GHz, množilac Athlon 64 2800+ procesora smo oborili sa 9 na
8 i tako dobili takt od 1600 MHz…

128k L2 vs 512k L2 – nastavak testova

Testovi performansi i overklok Za poređenje performansi Intel Celeron D 330J procesora i AMD Sempron 2600+ procesora
korstili smo ploče zasnovane na i865 setu čipova kada je Celeron u pitanju, odnosno
nForce3 250GB kada je u pitanju Sempron. U oba slučaja u pitanju je starija generacija
kontrolerske logike, a ploče zasnovane na ovim čipsetovima već su dovoljno jeftine
da bi predstavljale idealnu kombinaciju za jeftin računarski sistem. Pored toga,
važno je imati u vidu i da oba čipseta omogućavaju rad sa AGP grafičkim kartama,
pa smo za ovu priliku koristili ATI Radeon X850XT Platinum Edition karticu predviđenu
za AGP slot čiji ćete prikaz uskoro biti u prilici da čitate na sajtu Benchmark,
a koju smo dobili ljubaznošću kanadske kompanije ATi. Iako korisnici kojima je
zabavni softver primarno polje interesovanja standardno u svoje konfiguracije
ugrađuju 1 GB memorije, mi smo se odlučili za 2x 256 MB konfiguraciju. Reč je
o Corsair XMS3200LL memorijskim modulima koji su radili pri izuzetno oštrim latencijama:
CAS2 2-2-5. Ono što je veoma zanimljivo kada je novi Sempron u pitanju, jeste
da je procesor radio izrazito nestabilno kada bismo podesili latencije CAS 2.5
3-3-8 sa kojima naši Corsair moduli rade sasvim normalno. Tek kada smo zategnuli
latencije na spomenutih CAS2 2-2-5 uspeli smo da ostvarimo stabilan rad. Čak je
i setovanje bySPD parametra, koji treba da očita i automatski konfiguriše memoriju
na optimalne vrednosti rezultiralo nestabilnim radom, pošto je memorija bila podešena
“opuštenije” nego što to prija novom Sempron-u. Zaista čudna situacija
koja se, nadamo se, neće ponoviti sa nekim jeftinijim modulima koji nisu u stanju
da rade sa CAS2 parametrom. Po pitanju overkloka nismo se preterano oduševili. Već samo teoretisanje nas je
uverilo da ne bi trebalo da očekujemo previše. Naime, novi Sempron ima množilac
koji iznosi svega 8, pa je za iskorišćenje overklok potencijala potrebno podesiti
takt klok generatora na ploči na vrednosti koje su više od 300 MHz. Naime, da
bi novi Sempron radio na skoro uobičajenih, kada je overklok K8 procesora u pitanju,
2400 Mhz potrebno je podesiti “HTT” na ploči na za većinu socket 754
ploča nedostižnih 300 Mhz! Zato i ne čudi da smo Sempron 2600+ procesor uspeli
da nateramo samo na 2040 MHz, pri čemu je u BIOS-u bila podešena vrednost takta
klok generatora od 255 MHz. Pasivni hladnjak na čipsetu je bio sve vreme “usijan”,
ali je sistem i pored toga što smo ga doveli do limita, radio stabilno. Sa druge
strane ako konsultujete naš test Sempron 3100+ procesora videćete da je Celeron
D veoma raspoložen za overklok, pa se overklokovan nosio veoma ravnopravno sa
Sempron 3100+ procesorom koji smo tada overklokovali znatno više nego Sempron
2600+ u okviru ovog testa. To sve upućuje na činjenicu da kada se overklokuju
oba sistema Celeron D ipak može da zada ozbiljan udarac novom Sempron 2600+ procesoru
i može predstavljati bolji izbor u odnosu na Sempron 2600+ procesor.

Sintetički testovi Sintetički testovi nas uvode u priču koju možemo očekivati kada je poređenje Sempron
2600+ i Celeron D 330J procesora u pitanju, a po kome Sempron 2600+ u većini testova
izuzev kada su igrački testovi u pitanju ostvaruje određenu prednost. Igrački
testovi ipak daju veliku prednost Sempron-u u poređenju sa Celeron-om, ali se
to veoma lako može promeniti kada se oba sistema overklokuju.

3D Mark testovi

Gaming testovi

Testovi realnih aplikacija

Rezime Novi AMD Sempron procesori su se po pitanju performansi pokazali kao
odličan izbor, a cenovno će biti dostupni široj grupaciji korsnika nego što je
to slučaj sa Athlon 64 procesorima. U poređenju sa Celeron D procesorom, Sempron
2600+ je pokazao bolje rezultate kada je inicijalni taktu pitanju, ali ne treba
zaboraviti na probleme koji prate Sempron 2600+ po pitanju overkloka, a koje Celeron
D veoma uspešno zaobilazi. Neki prosečni i relatovno lako dostižni overklok potencijal
Celeron D procesora je 3.2 GHz kada je brzinski nedostižan za Sempron 2600+ overklokovan
na 2040 MHz koliko smo mi postigli sa našim test primerkom i test pločom koja
nije nimalo jeftina. Kako su kolege iz časopisa “Digital!” ovaj procesor
probale i na DFI nForce4-4x ploči ostvaren je nešto bolji rezultat, ali je radni
takt i dalje bio ispod 2.2 GHz što je veoma malo, ako se ima u vidu iskustvo sa
Athlon 64 procesorima.

Ipak, trenutno AMD Sempron 2600+ nije dostupan našem tržištu, a kada bude predstavljaće
veoma dobar izbor za sisteme koji ne ciljaju na vrhunske performanse. Omogućena
Cool’n’Quiet tehnolgija je još jedna prednost, ali treba imati u vidu da ovom
prilikom nama nije pošlo za rukom da je aktiviramo iako na istim modelu ploče
i Athlon 64 procesoru nismo imali problema te vrste. AMD Sempron 2600+ za potrebe testa ustupila kompanija AMD. Intel Celeron D 330J ustupila kompanija CT
Computers, zvanični zastupnik Intel proizvoda za teritoriju SCG. Takođe, koristimo priliku i da se zahvalimo kolegama iz časopisa “Digital!“
na tehničkoj pomoći prilikom realizacije ovog teksta.