AMD vs. Intel - jul 2000.

Aleksandar Božović Verujem da su mnogi od Vas dugo cekali trenutak kada ce dve najjace firme: Intel
i AMD na polju PC CPU procesora, stati jedni naspram druge i direktno uci u
okrsaj. Licno ne pamtim da je jos od generacije 486 procesora bilo zesceg duela
izmedju ove dve firme. Intel je odavno uljuljkan monopolskom pozicijom koju
su mu obezbedili Pentium I/II i Celeron procesori. Sa druge strane AMD koji
je pod jakim patronatom IBM-a je bukvalno “explodirao” u zadnjih godinu dana,
zadajuci Intelu teske glavobolje. Na nasem testu su se nasli procesori koji
su direktna konkurencija: Celeron-Duron i PIII Coppermine-AMD Athlon Thunderbird.
To su ujedno i najjaci aduti obe firme koje polazu velike nade u razlicitim
trzisnim segmentima. No, da ih predstavimo: Intel Celeron II Nakon sjajnog uspeha Celeron generacije procesora koji je bio namenjen trzistu
jeftinih konfiguracija, Intel je predstavio i drugu generaciju Celeron procesora
pod zvanicnim nazivom “Celeron 2”. Kljucne razlike u odnosu na prethodnu jesu
prelazak na 0.18 mikronsku tehnologiju izrade sto je omogucilo postizanje veceg
radnog takta procesora ali sa druge strane je zahtevalo prelazak na FlipChip
arhitekturu koju je Intel kupio od IBM-a jos ranije kada je promovisao 0.18m
PIII Coppermine procesor. Dakle, i Celeron 2 ima skoro identicno jezgro kao
i PIII Coppermine sa tom razlikom da mu je smanjena velicina drugostepenog (L2)
kesa na 128Kb kao i latencija (brzina) istog. Pri tome valja naglasiti da je
ovako usporen L2 kes dva puta brzi u odnosu na onaj koji koristi stari Celeron.
L2 cache i dalje radi na punoj brzini procesora dok je velicina prvostepenog
kesa ostala nepromenjena 32K. Po mom licnom misljenju Intel je morao da poveca
L1 cache kako bi se lakse uhvatio u kostac sa konkurencijom. Manja kolicina
L2 cache-a uslovila je i manji radni napon Celerona 2 u odnosu na PIII. Takodje
tu je SSE ili MMX2 dodatni set instrukcija koji bi trebao jos vise da poboljsa
performanse novog Celerona 2 u multimedia aplikacijama.

Mene je licno najvise razocarala cinjenica da je Intel onesposobio
novi Celeron za rad u SMP (simetric multi processing) rezimu i time iskljucio
relativno jeftine sisteme visokih performansi. Dakle zaboravite dual ploce kada
je Celeron 2 u pitanju – jednostravno ovaj procesor ne moze da radi u paraleli!!
Ovo je bilo dovoljno da Intel napravi jasnu razliku u ceni i performansama izmedju
ova dva procesora. Vizuelno su skoro identicni! Medjutim ima razlika u vidu
promena signala na dve nozice samog procesora sto omogucuje Celeronu 2 da radi
na starijim plocama (ABIT ZM6, BM6). To ce svakako obradovati vlasnike ovih
ploca kojih nije mali broj i istovremeno preporuciti ovaj procesor kao najbolje
i najjeftinije upgrade resenje. Trenutno se pravi na brzinama od 533-700MHz.
Zahvaljujuci cinjenici da je externa magistrala i dalje ostala na 66MHz kao
i novoj tehnologiji izrade, Celeron 2 poseduje sve preduslove za stabilan overkloking.

U realnom radu, Celeron II pokazuje minimalna ubrzanja u odnosu
na stariju generaciju. Mada je to na mene delovalo razocaravajuce, treba biti
realan i priznati da Intel skoro nije nista ucinio u pravcu ubrzanja procesora,
prakticno je samo primenio moderniju tehnologiju proizvodnje i to bi bilo sve.
Sa druge strane to se moze iskoristiti za overkloking. Kao sto smo ranije spomenuli
Cely II ima sve predispozicije za “lep” i stabilan overkloking. Iako na prvi
pogled sve obecava “ludu voznju” ni jednog trenutka ne smemo da zaboravimo cinjenicu
velikog multiplikatora. U slucaju 566MHz verzije on iznosi 8,5X sto je velika
vrednost, tako da je mnoge starije ploce jednostavno nemaju kao opciju te su
u nemogucnosti da pravilno detektuju ovaj procesor. Kada pocnete da podizete
takt na magistrali radna brzina pocinje da se vrtoglavo penje. Uspeo sam na
kraju da namestim sistem na 100MHz FSB-a sto je dalo krajnju brzinu procesora
od 850MHz!!! Vrlo, vrlo, lep rezultat ali to ipak ima svojih losih strana. Pre
svega je neophodno da imate maticnu plocu koja poseduje opciju u BIOS-u za podizanje
radnog napona samog procesorskog jezgra. To iz razloga zato sto je situacija
ista kao i kod automobila – brze vozite pa i CPU vise trosi! Cak 0.2V vise od
standardne vrednosti !!! Takodje Vam je potreban i dobar i efikasan cooler kako
bi sistem imao zadovoljavajuci nivo stabilnosti. Pri brzini od 850 MHz Celeron
II zaista brzo radi i tu dileme nema, medjutim osecaj je isti kao da automobil
vozite 850Km/h. Prva krivina i ………. Tako je i sa Cely-jem, nikada ne znate
kada ce izleteti iz krivine, pardon, aplikacije. U ovom slucaju takodje vazi
pravilo “dobrog primerka” koji moze samo srecom da Vas dopadne. Licno sam probao
pet komada procesora na 566MHz od kojih je samo jedan radio “stameno” na 850MHz
pri cemu su svi morali da se dizu na 1.7V !!! Takodje, zapazena je i pojava
da se procesor bolje snalazi sa odredjenim plocama u odnosu na druge. Konkretno,
mnogo bolje je u pocetku radio sa ABIT (BM, ZM) nego sa najnovijim modelom ASUS-a
CUBX. U medjuvremenu je izasao i BIOS za ovu plocu tako da su i ti sitni problemcici
reseni.

Mene je najvise obradovala cinjenica da se Cely II vrlo, vrlo
lepo slaze sa VIA chipsetom. Naime, besprekorno je radio sa ASUS CUV4X plocom
sa kojom je u gotovo 30% testova postigao bolje rezultate nego na BX, ZX plocama
dok je u ostatku bio jednak ili u minimalnom zaostatku. Kada sve sumirate, stvari
sa Celeronom II stoje ovako: Idealan je za one vlasnike starijih ploca koje
ispunjavaju uslove pravilne detekcije samog procesora i overklokinga, za one
pak koji kupuju novu masinu po mom licnom ubedejenju dileme ne bi trebalo da
bude – preporuka je ipak na strani AMD Duron procesora!

AMD Duron Svakako najprijatnije iznenadjenje na racunarskom trzistu u dosadasnjem delu
godine! AMD je napravio CPU koji ima sve, i ponavljam APSOLUTNO sve preduslove
da Celeron procesore posalje u istoriju! Nekima se moze uciniti da preterujem
ali cinjenice koje su na strani Duron-a su neumoljive. AMD je nakon K6-2/3 serije
procesora odlucio da prekine dosadasnju liniju i izbaci potpuno nov procesor
kako bi ravnopravno parirao Celeron procesorima. Duron poseduje skoro identicno
jezgro kao i Thunderbird sa razlikom da mu je smanjena kolicina L2 cache-a i
radni napon. AMD Duron poseduje 128K prvostepenog (L1) cache-a podeljenog na
dve banke i 64K drugostepenog (L2). Moze se uciniti na prvi pogled da je 64K
L2 suvise malo, medjutim zbir L2 i L1 daje vrednost vecu od one koju daje kombinacija
L1 i L2 cache-a kod Celerona I/II procesora. Pri tome nikako ne smemo zaboraviti
da se povecanje L1 cache-a pokazao kao pun pogodak i daleko efikasniji potez
od onog kojem je pribegao Intel. AMD je takodje presao na tehnologiju izrade
od 0.18 mikrona i Flip-Chip tehnologiju koja je za klasu naprednija od one koju
primenjuje Intel!

Duron za razliku od Thunderbirda nema bakarne interkonektore vec
aluminijumske, medjutim to mu ne smeta da ponekad udari “brzinski” samar svom
starijem i jacem bratu. AMD Duron dolazi u novom “pakovanju” kao i nove generacije
Athlon Thunderbird procesora – Socket-A. To svakako podrazumeva nabavku novih
maticnih ploca sto moze biti limitirajuci faktor kod korisnika koji zele brz
i bezbolan upgrade u vidu zamene procesora. Trenutno jedino VIA podrzava Socket
A sa KT-133 generacijom chipsetova, sa naznakom da tokom jeseni mozemo da ocekujemo
i AMD 760 chipset. AMD Duron se trenutno pravi u verzijama 600, 650 i 700MHz
pri cemu su vise radne brzine rezervisane za Athlon Thunderbird procesore kako
bi se koliko toliko napravila jasna razlika izmedju ova dva proizvoda. Najveca
zamerka Duron procesoru se moze uputiti na racun SMD stampe koja jednostavno
“viri” na povrsini tik uz procesorsko jezgro! Zbog toga su postavljena cetiri
distancera kako bi se sprecila situacija da telo hladnjaka prespoji dva SMD
elementa i izazove kratak spoj. Kod Intela je to elegantno reseno prebacivanjem
SMD elemenata na unutrasnju stranu procesora koji se nalazi okrenut ka povrsini
maticne ploce! Ovaj nedostatak Duron-a moze imati za posledicu situaciju u kojoj
su distanceri preefikasni tako da pojedini kuleri ne nalezu idealno na sam procesor
te se procesor slabije hladi. Zbog toga obavezno vodite racuna o tome kako postavljate
kuler na Vas Duron.

U realnom radu pri deklarisanoj brzini, AMD Duron se odlicno ponasa
i postize odlicne performanse. U “normal” rezimu je ubedljivo bolji od Celeron
I/II procesora. Sto se tice overklokinga, vrlo je rano izvlaciti neki generalni
zakljucak zbog cinjenice da smo na testiranju imali plocu samo jednog proizvodjaca:
MSI K7T Pro na kojoj je Duron postigao maximalnih 111MHz na magistrali tj. 10%
iznad nominalne radne brzine. To je svakako slabije od Celerona, ali treba reci
da Duron u “normal” rezimu postize rezultate uporedive sa Celeronom overklokovanim
na 850MHz pri cemu je nivo stabilnosti u radu neuporediv u korist Duron procesora.

Prilikom overklokinga sam primetio situaciju u kojoj podizanje
napona Duron-u skoro ne pomaze, cak sta vise situacija je bila totalno suprotna,
smanjenjem napona ispod radne vrednosti, stabilnost overklokovanog procesora
se osetno poboljsala. Ono sto cete svakako primetiti u radu jeste da je Duron
topliji od Celerona. Na prvi pogled i sam sam smatrao da je to minus u odnosu
na konkurenciju iz Intel-a. Medjutim konsultujuci se sa kolegom Dr. Maglicem
i dokumentacijom IBM-a o Flip-Chip tehnologiji dosao sam do zakljucka da AMD
osetno bolje primenjuje Flip-Chip tehnologiju od Intela. Sustina je u tome da
AMD procesori daleko efikasnije disipiraju toplotu spoljnom stranom interkonektora,
prenoseci je na samo kuciste procesora te se samim tim procesor mnogo efikasnije
hladi od Intelovih procesora koji tu toplotu prenose vise unutrasnjim delom
interkonektora te Vam se na prvi pogled cini da se ovi procesori manje greju.
Jos jedan vrlo vazan adut Duron procesora jeste cena koja je za nekih 20 DEM
niza od Celerona II ( Duron 600 i Cely II/566), koja se pak kompezuje kroz nesto
visu cenu Socket-A ploca. Medjutim i to je relativno, ukoliko Cely II “vozite”
na Solano i815 chipsetu onda je i cenovno i po performansama prednost apsolutna
u korist AMD Duron procesora. Zakljucak se namece sam po sebi, ukoliko kupujete
nov racunar ili planirate detaljniji upgrade svakako obratite paznju na Duron.
Jednostavno, najvise daje za ulozeni novac! AMD Athlon [Thunderbird] AMD Athlon Thunderbird core je svakako najmocniji procesor koji mozete naci
na trzistu PC kucnih racunara. Njegova napredna arhitektura je plod intezivne
saradnje AMD-a i IBM-a a sve u cilju da se narusi apsolutna monopolska pozicija
Intel-a. Na papiru Thunderbird deluje impresivno. 128K L1, 256 L2 cache-a na
punoj brzini procesora, EV6 interfejs i brzina internog BUS-a od 200MHz (100DDR),
0.18 mikronska izrada, primena Flip-Chip tehnologije poslednje generacije i
koriscenje bakarnih interkonektora. Sve to govori da se radi o vanserijski dobrom
proizvodu. Athlon Thunderbird procesori dolaze u Socket A pakovanju i koriste
istovetne ploce kao i Duron procesori. Takodje mozete naci i Slot A verziju
i to samo onu koja radi na 700MHz i koja je bila namenjena tkz. sistem integratorima
i popunjavanju rupe u periodu tranzicije sa Slot A na Socket A maticne ploce.
Mi smo upravo imali tu verziju na testu. Mnogo se govori po stranim sajtovima
o nekompatibilnosti Slot A verzije Thunderbirda i VIA KX-133 Slot A ploca. Ja
licno nisam imao problema sa ABIT KA-7 plocom i ovim procesorom, mada je ova
kombinacija oznacena kao neuspesna. Jedini problem (ukoliko je to uopste problem)
se javlja kada pogresno postavite brzinske parametre u BIOS-u ili preterate
sa overklokingom. Tada se ploca “zaglupi” i morate sacekati minut-dva da bi
je ponovo podigli u “safe” BIOS modu. To je jedina nus pojava kombinacije izmedju
Thunderbirda i ABIT KA-7 ploce.

Sa druge strane, ovaj par se pokazao sjajnim narocito u overkloking
rezimu cime je jos jednom potvrdjeno da su inzenjeri ABIT-a pravi majstori kada
su u pitanju ploce za overkloking. Ova kombinacija je omogucila izlet na 130MHz
sistemske magistrale i 910MHz ciste procesorske brzine. Pri tome napominjem
da su modeli ostalih proizvodjaca (MSI) najvise isli do 115MHz a neki i manje
(ASUS).

Sistem je radio apsolutno sigurno i stabilno i bilo je zadovoljstvo
gledati koliko brzo radi AMD-ova racunaljka. Thunderbird je prosto deklasirao
Intel po pitanju mogucnosti racunanja jer je matricu od 250X250 racunao 15%
brze. Kada su u pitanju ozbiljniji i kompleksniji proracuni, ova razlika zna
da bude itekako bitna i velika. Ipak, neki testovi su ukazali na cinjenicu da
ni Thunderbird nije savrsen procesor – no o tome cemo kasnije kada budemo detaljinije
analizirali dobijene brzinske rezultate. Sto se tice utisaka u samom radu oni
su vise nego odlicni medjutim najvecu senku baca cinjenica da u nekim realnim
aplikacijama procesor ne blista na nacin kako to sinteticki testovi ukazuju.
Odgovor bi mogao da se nadje u VIA KX-133 chipsetu koji ovaj procesor (moje
licno misljenje) degradira po pitanju komunikacije sa periferijama. Imam utisak
da univerzalna arhitektura ovog chipseta koji se sa minimalnim modifikacijama
koristi i za Intel i za AMD procesore, ne izvlaci maksimum snage kada je u pitanju
Thunderbird procesor. I AMD je svestan toga pa ce na jesen da se pojavi verzija
AMD 760 chipseta koji bi trebao da iz Thunderbirda izvuce i poslednji atom snage.
Mislim da u Thunderbird-u ovakvom kakav jeste “lezi” jos najmanje 10 – 15% snage
koja je neiskoriscena zbog, ponavljam, lose komunikacije sa memorijskim, video
i IDE podsistemom.

Test setup A sada bih presao na svakako najzanimljiviji deo sa analizom dobijenih benchmark
rezultata. Pre nego sto predjemo na taj deo hteo bih da ukazem i na cinjenicu
kako sam testirao i koje sam modele testirao. Pre svega uzeta je CENA kao odlucujuci
faktor prilikom nabavke. Hteo sam da vidim koliko se za identicno ulozeni novac
dobija od AMD-a a koliko od Intel-a. To su jedino realne relacije na osnovu
kojih se moze izvuci valjani zakljucak sta je u datom trenutku bolja investicija!
Iz date situacije se takodje moze izvesti i zakljucak o najisplativijoj nadogradnji
sistema, tako da je sam test obuhvatio i neke starije modele maticnih ploca
(ABIT ZM6, MSI K7Pro) i Celeron procesor na 400MHz. Zbog toga su koriceni sledeci
procesori i komponente:
Test sistem – Windows 98 SE

CPU

– AMD Duron 600 MHz – Intel Celeron II 600 MHz – AMD Thunderbird Slot A 700 MHz – Intel P III Coppermine 667 MHz – Intel Celeron 400 MHz

Maticne ploce

– ABIT ZM6 – ASUS CUBX – ABIT KA7 – Microstar K7T Pro – Microstar 6195 K7 Pro

Memorija

– 128 Mb PC133 Kingmax

Video-karta

– Hercules – Guillemot 3D Prophet DDR-DVI

Hard-disk

– IBM Deskstar DJNA 370910 9,1GB

IDE kontroler

– ABIT HA-66 UltraDMA/66 PCI IDE kontroler

Napajanje

– MACASE MG-256 /250W

Monitor

– Philips Brilliance 107 MP

Rezultati AMD je pokazao da Intel jednostavno nema odgovor
kada je u pitanju “normal” rezim rada. U oba segmenta AMD-ovi procesori su bili
sigurni i ubedljivi: Thunderbird je za 6% bio brzi od PIII-CuMine-a, a Duron je
deklasirao Cely II sa 16,6% prednosti. Ovaj rezulat dobija na tezini kada se zna
da ovaj test meri i brzinu komunikacije CPU-a i memorije, gde su Intelovi procesori
bili u povoljnijem polozaju jer su koristili Intel BX,ZX koji su osetno brzi od
VIA chipsetova u komunikaciji sa sitemskom memorijom. AMD je bio svestan tog nedostatka
i vrlo mudro reagovao povecanjem kolicine prvostepenog kesa cime je ne samo dostigao
vec i pretekao konkurenciju u krajnjem skoru! U overkloking rezimu Thunderbird
je jos jednom dokazao svoju nadmoc dok je znacajno skocio Cely II koji je radio
na 850MHz. Thunderbird je bio 28,5% brzi od CuMine-a, a Cely II je umakao Duron-u
za dobrih 17%. Takodje je uocljiva i situacija gde je Cely II iako radeci na taktu
vecem za 150MHz od CuMine-a jedva umakao svom jacem bratu. To je posledica duplo
manje kolicine kesa a pogotovu cinjenice da je smanjna brzina istog sto se pogubno
odrazilo na brzinu procesiranja Celerona II.

Evo grupe testova u kojima su dominirali Intelovi procesori. Zahvaljujuci
HPT-366 kontroleru bili su brzi od konkurencije iz AMD-a. Mozete postaviti pitanje
zasto i u slucaju AMD-a nije koriscen istovetni kontroler. Zato sto bi cena
takvog sistema odskocila od onog zasnovanog na Intel komponentama, a kao sto
sam vec ranije spomenuo, cilj nam je da uporedimo konfiguracije istog trzisnog
segmenta i cenovnog ranga. Ovde se namece jedna cinjenica koja prosto “bode
oci”. VIA neopravdano drzi visoke cene chipsetova namenjenih podrsci AMD procesora,
cime se ponasa potpuno istovetno kao i Intel svih ovih godina. Postali su svesni
svoje snage i poceli da koriste dominirajuci polozaj. Medjutim vec smo videli
da je to mac sa dve ostrice. No da sumirano… CuMine je u “normal” rezimu za
6,7% dok je Duron umakao Celeronu za nistavnih 0,8%. I dok su se AMD-ovi procesori
koliko toliko drzali u “normal” rezimu, prilikom overklokinga Intelovi puleni
su znacajnije umakli i napravili pristojnu razliku: CuMine je napravio prednost
od 12,4% u odnosu na Thuderbird a Cely II je za 10,2% brzi od Duron-a. Detaljnijom
analizom mozete zapaziti da su AMD procesori radili sporije sa IDE sekcijom
u overkloking nego u “normal” rezimu. To je direktna posledica sporog rada VIA
chipseta sa memorijom (smanjenje brzine na memorijskoj magistrali zarad stabilnosti
sistema) sto se posle prenosi i na sporiji rad sa diskovima!

Test u kome je Thunderbird ponovo pokazao “zube”, dok se s druge strane Duron predstavio u najlepsem svetlu! U “normal” rezimu Thunderbird prednjaci u odnosu na Cumine za 7,9% dok je Duron oduvao Cely-ja sa prednoscu od 31,9% i bio skoro izjednacen sa PIII Cumine procesorom. Sjajan rezultat za Duron-a. U overklokingu Thunder “gazi” Cumine-a sa 28,2% prednosti, dok je Cely II uzvratio udarac Duronu sa 6,7% prednosti. Zapazicete i cnijenicu da Duron uprkos manjem taktu za nekih 30MHz prednjaci u odnosu na CuMine-a.

Winstone je sinteticki test koji koristi kombinaciju realnih aplikacija poslovnog tipa: WORD, EXCEL, Corel DRAW itd. Tom prilikom se meri brzina kompletnog sistema i daje se sinteticki index koji je rezultat rada procesora, memorije, IDE sekcije i grafickog sistema zajedno. U “normal” rezimu CuMine je izbio u prvi plan zahvaljujuci pre svega IDE podsistemu gde je ostvario minimalnu prednost od 2% u odnosu na Thunderbird. Istovremeno Celeronu II ni HPT366 nije pomogao u okrsaju sa Duron-om koji je za 7,2% bio brzi. U overkloking rezimu Thunderbird osvaja lidersku poziciju sa 6% prednosti ispred Cumine-a, dok se Cely II revansirao sa 10,2% prednosti ispred Duron-a.

3D Mark baterija testova nam pokazuje kako se pojedini procesori pokazuju u igrama pod DirectX API-jem. Svi testovi su radjeni u rezoluciji 1024X768 u 32-bitnoj paleti. “Normal” rezim je pokazao poprilicnu izjednacenost Thunderbirda i CuMine-a gde je prvi ipak za dlaku bio brzi i to za minornih 1,7%. S druge strane Duron je “masakrirao” Cely-ja ostavivsi ga za 53,8% iza sebe. Overkloking je bio repriza prethodnog slucaja kada su u pitanju dva jaca procesora sa razlikom da je prednost Thunderbirda sada iznosila 1,6%, ali je zato Cely II uspeo da za dlaku umakne Duron-u za 1,5% koji je pak radio na skoro 200MHz manjem taktu.

Iako ne bas cenjen, onda svakako vrlo popularan medju najsirom racunarskom populacijom, SiSandra test se nasao i kod mene pre svega zbog Vas koji na najlaksi i najbrzi nacin mozete da uporedite performanse Vasih sistema sa ovde testiranim. Thunderbird je ponovo bio neumoljiv sa 15,3% prednosti ispred CuMine-a, dok je Duron bio brzi od Celerona II za 17,9%. Kuriozitet je da je Duron bio brzi ne samo od Cely-ja vec i od CuMine-a. Sve prethodno receno vazi za “normal” rezim rada. U overkloking uslovima Thunderbird je ostvario prednost od cak 45,5% u odnosu na CuMine-a, dok je Cely II deklasirao Duron-a za 14,3% i pri tome iza ledja ostavio svog jaceg brata, PIII Coppermine.

Po pitanju brzine rada sa sistemskom memorijom u “normal” rezimu, Duron je blistao i ubedljivo osvojio prvo mesto cak ispred jacih i skupljih procesora. U direktnim okrsajima stvari stoje ovako: Thunderbird je brzi od Coppermine-a za 9,2% a Duron je razbio Celerona II za 96,3%. Znaci skoro duplo brzi od Cely-ja!! U overkloking rezimu stvari se menjaju u korist Intel-a zbog konzervativnijih vrednosti u BIOS-u kada je u pitanju rad sa memorijom VIA chipset-a a zarad odrzanja stabilnosti rada sistema. Dokaz tome je i losiji rezultat Duron-a nego u “normal” rezimu. Coppermine osvaja ubedljivo prvo mesto sa prednoscu od 32,6% u odnosu na Thunderbird, dok je Duron i dalje ispred Cely-ja ali sada sa manjom razlikom od 19,2%.

Test u kome je Thunderbird ponovo pokazao “zube”, dok se s druge strane Duron predstavio u najlepsem svetlu! U “normal” rezimu Thunderbird prednjaci u odnosu na Cumine za 7,9% dok je Duron oduvao Cely-ja sa prednoscu od 31,9% i bio skoro izjednacen sa PIII Cumine procesorom. Sjajan rezultat za Duron-a. U overklokingu Thunder “gazi” Cumine-a sa 28,2% prednosti, dok je Cely II uzvratio udarac Duronu sa 6,7% prednosti. Zapazicete i cnijenicu da Duron uprkos manjem taktu za nekih 30MHz prednjaci u odnosu na CuMine-a.

Winstone je sinteticki test koji koristi kombinaciju realnih aplikacija poslovnog tipa: WORD, EXCEL, Corel DRAW itd. Tom prilikom se meri brzina kompletnog sistema i daje se sinteticki index koji je rezultat rada procesora, memorije, IDE sekcije i grafickog sistema zajedno. U “normal” rezimu CuMine je izbio u prvi plan zahvaljujuci pre svega IDE podsistemu gde je ostvario minimalnu prednost od 2% u odnosu na Thunderbird. Istovremeno Celeronu II ni HPT366 nije pomogao u okrsaju sa Duron-om koji je za 7,2% bio brzi. U overkloking rezimu Thunderbird osvaja lidersku poziciju sa 6% prednosti ispred Cumine-a, dok se Cely II revansirao sa 10,2% prednosti ispred Duron-a.

3D Mark baterija testova nam pokazuje kako se pojedini procesori pokazuju u igrama pod DirectX API-jem. Svi testovi su radjeni u rezoluciji 1024X768 u 32-bitnoj paleti. “Normal” rezim je pokazao poprilicnu izjednacenost Thunderbirda i CuMine-a gde je prvi ipak za dlaku bio brzi i to za minornih 1,7%. S druge strane Duron je “masakrirao” Cely-ja ostavivsi ga za 53,8% iza sebe. Overkloking je bio repriza prethodnog slucaja kada su u pitanju dva jaca procesora sa razlikom da je prednost Thunderbirda sada iznosila 1,6%, ali je zato Cely II uspeo da za dlaku umakne Duron-u za 1,5% koji je pak radio na skoro 200MHz manjem taktu.

Iako ne bas cenjen, onda svakako vrlo popularan medju najsirom racunarskom populacijom, SiSandra test se nasao i kod mene pre svega zbog Vas koji na najlaksi i najbrzi nacin mozete da uporedite performanse Vasih sistema sa ovde testiranim. Thunderbird je ponovo bio neumoljiv sa 15,3% prednosti ispred CuMine-a, dok je Duron bio brzi od Celerona II za 17,9%. Kuriozitet je da je Duron bio brzi ne samo od Cely-ja vec i od CuMine-a. Sve prethodno receno vazi za “normal” rezim rada. U overkloking uslovima Thunderbird je ostvario prednost od cak 45,5% u odnosu na CuMine-a, dok je Cely II deklasirao Duron-a za 14,3% i pri tome iza ledja ostavio svog jaceg brata, PIII Coppermine.

Po pitanju brzine rada sa sistemskom memorijom u “normal” rezimu, Duron je blistao i ubedljivo osvojio prvo mesto cak ispred jacih i skupljih procesora. U direktnim okrsajima stvari stoje ovako: Thunderbird je brzi od Coppermine-a za 9,2% a Duron je razbio Celerona II za 96,3%. Znaci skoro duplo brzi od Cely-ja!! U overkloking rezimu stvari se menjaju u korist Intel-a zbog konzervativnijih vrednosti u BIOS-u kada je u pitanju rad sa memorijom VIA chipset-a a zarad odrzanja stabilnosti rada sistema. Dokaz tome je i losiji rezultat Duron-a nego u “normal” rezimu. Coppermine osvaja ubedljivo prvo mesto sa prednoscu od 32,6% u odnosu na Thunderbird, dok je Duron i dalje ispred Cely-ja ali sada sa manjom razlikom od 19,2%.