Benchmark Redakcija
Miloš Ayrton Stamenković Još od samog ulaska kompanije VIA na tržište čipsetova namenjenim AMD platformi,
Asus je bio jedan od glavnih partnera koji je zaslužan za finalni veliki uspeh
na tržištu koji su svojevremeno ostvarili prvi VIA čipsetovi. Većina se dobro seća odlične
A7V matične ploče uz čiju pomoć je iz AMD Duron i Athlon procesora izvlačen
maksimum. Prelaskom na DDR memorijski standard sa drugom verzijom VIA DDR čipseta, Asus
je ponovo napravio vrhunsku ploču baziranu na tadašnjem apsolutnom hit KT266A
čipsetu. Sama činjenica da je Asus nastavio skoro do današnjih dana da proizvodi
razne verzije ove ploče dovoljno govori o kvalitetu originalnog A7V266-E modela. Međutim, već od KT400 čipseta mogao se osetiti očigledni pad interesovanja u Asus-u u vezi daljeg angažmana na ovom polju: sve je teže postalo proizvoditi vrhunske ploče bazirane na novim, u biti sve lošijim VIA čipsetovima. Ipak, saradnja Asus-a i VIA
se i dalje nastavlja, pa je tako Asus u minimalnom roku upotrebio najnoviji
VIA KT600 čipset. Kako je ovaj čipset ujedno i poslednji VIA čipset namenjen
K7 generaciji procesora, jasno je da će A7V600 biti poslednja Asus-ova ploča
za navedene procesore. Da vidimo šta nudi ploča koja predstavlja kraj jedne
ere, u kojoj je VIA ostvarila rolerkoster uspehe i padove na tržištu.
Ambalaža i propratni paket su na standardnom nivou koji Asus forsira za moderne
matične ploče baziranim na VIA čipsetova. Tako se u paketu, naravno pored same
matične ploče, nalaze samo najosnovnije stvari. Uputstvo sa CD-om sa drajverima
i propratnim Asus-ovim softverom, kao i potrebni kablovi, uključujući i dva SerialATA
kabla. Lepo je što se u paketu dobija i bracket sa joystick / midi portom, koji
dosta korisnika i danas koristi.
A7V600 – detaljno
Prvi pogled na A7V600 odmah stvara utisak ”već viđenog”, jer layout u mnogome
podseća na ostale Asus ploče sa VIA KT čipsetovima. Ovo je i razumljivo, jer
je cela generacija ovih čipsetova potpuno pin kompatibilna, čime je omogućena
brza i laka migracija sa starog na novi čipset. Ipak, kod KT600 modela se može
primetiti da je southbridge nešto bliži northbridge-u, što je izvedeno u cilju
skraćivanju vodova radi postizanja stabilnog rada 8X V-Link veze. Pored toga,
zbog novih mogućnosti southbridge-a, na ploči se nalaze dva SerialATA priključka
u nešto malo neuobičajenom, ali vrlo dobrom položaju na ploči.
Zbog obaveze skraćivanja vodova, kod ploča sa novijim VIA čipsetovima javlja
se stari problem prevelike blizine AGP slota sa memorijskim ležištima. Naravno,
ni A7V600 nije imun na ovaj problem, pa je tako uklanjanje memorije kad je AGP
kartica u ležištu veoma otežano, naročito ako je u pitanju masivnija grafička
karta. Koliko su navedene komponente blizu, lepo se može videti iz priloženih
slika.
Veliki plus Asus-ovih matičnih ploča baziranim na VIA KT čipsetovima jeste
u tome što se u Asus-u uvek potrude da procesorski soket orijentišu na najbolji
mogući način. Tako je procesorski socket i na A7V600 okrenut za 90 stepeni u
odnosu na položaj referentnog dizajna, čime se omogućava maksimalno laka i brza
montaža kulera. Naravno, i oko samog socketa ima sasvim dovoljno prostora za
eksperimentisanje sa glomaznijim kulerima, tako da je teško naći kuler koji
ne može da se montira na A7V600. Takođe naglašavamo povoljan položaj ATX naponskog
konektora, kao i IDE priključaka koji omogućavaju komotno povezivanje hard diskova
i u velikim kućištima.
U minuloj godini, mogli smo primetiti kako se izgled I/O panela na matičnim
pločama menja i modernizuje, a sve veći broj proizvođača uviđa potrebu za promenom.
Asus se dugo držao manje-više standardnog rasporeda, ali i sada kada je odlučio
da modernizuje svoj pristup prilikom izbora konektora na I/O panelu, promene
su minimalne. Jedina novina se svodi na činjenicu da je jedan serijski port
nestao i svoje mesto ustupio SPDIF digitalnom audio izlazu. Na ploči se nalaze
samo četiri USB konektora, što se u današnjim uslovima može pokazati kao nedovoljan
broj. Kako KT600 čipset podržava ukupno osam USB 2.0 portova, na ploči se nalaze
mesta za prilkjučivanje dodatna četiri, ali se odgovarajući bracketi ne dobijaju
u paketu, pa se moraju posebno dokupiti.
Pošto se gotovo sve funkcije koja A7V600 poseduje nalaze direktno integrisane
u southbridge-u, na ploči se nalazi samo jedan third-party kontroler. U pitanju
je 3COM 3C940 LAN kontroler koji, pored standardnih brzina od 10/100 Mbps, podržava
i gigabitnu brzinu rada. Naravno, kako je ovaj kontroler vezan za PCI magistralu,
u slučajevima maksimalnog iskorišćenja gigabitnog LAN-a, može doći do ozbiljnog
zagušenja PCI magistrale i usporavanja kompletnog sistema. Interesantno, na ploči se pored šestog PCI slota nalazi poseban konektor namenjen
Asus-ovom wireless modulu koji bi trebao ovoj ploči da omogući rad sa svim aktuelnim
wireless standardima. Ovaj dodatak bi trebalo uskoro da se nađe u Asus-ovoj
ponudi dodatne opreme.
Naponske jedinice na poslednjim modelima Asus ploča za AMD procesore nisu na
prvi pogled ostavljale maksimalno povoljan utisak, ali se kasnije tokom testiranja
dolazilo do zaključka da iste rade veoma dobro. Slična situacija je i sa naponskom
jedinicom kod A7V600 modela, koji u očima posmatrača ostavlja nekako “tanak”
utisak. Tri para kondenzatora kapaciteta od samo 1500 mF su jedan od glavnih
razloga za pomenuti “tanak” utisak. Ipak, ono što je pozitivno jeste činjenica
da se Asus odlučio da na A7V600 upotrebi MOSFET-e najnovije generacije, čija
je glavna prednost značajno manje zagrevanje u uslovima maksimalnog opterećenja,
koji se istina nalaze u klasičnoj 2-phase konfiguraciji.
Na kraju ovog dela testa moramo spomenuti klok generator i DDR RAM buffer kontroler.
Tako u specifikaciji programibilnog sistemskog klok generatora koji je upotrebljen
na A7V600 stoji da se njegova upotreba preporučuje na, citiram “KT266 style”
čipsetovima, što jasno govori koliko je najnoviji KT600 čipset realno nov proizvod.
RAM bufer kontroler je istina nešto noviji i namenjen je upotrebi na “KT333
style” čipsetovima.
Očekivano, i A7V600 poseduje Award BIOS u Medallion verziji koju Asus ekskluzivno
koristi. Opcije koje nude spadaju u domen “sasvim dovoljnih”, što znači da korisnik
ove ploče može podešavati sve potrebe parametre koje se tiču normalnog rada,
kao i overklokinga. Esencijalni naponi se mogu povećavati u razumnim granicama,
pa je tako maksimum za memoriju 2.85V. Napon procesora se kroz BIOS može podići
na 1.7V što u većini slučajeva nije dovoljno za značajniji overkloking. Asus
je i na to mislio, pa se tako na ploči nalazi overvoltage jumper koji omogućava
podizanje napona procesora do 2.05V. Na žalost, jedna od velikih mana VIA čipsetova
je nemogućnost fiksiranja PCI i AGP frekvencija, pa tako ova mogućnost nije
dostupna ni na KT600 čipsetu. Nedostatak ove opcije može osetno da smanji ukupne
overkloking domete.
Detaljno podešavanja memorijskih parametara je takođe omogućeno, a intervencije
na ovim vrednostima se i u običnom radu mogu pokazati kao obavezne. Standardni
VIA problemi oko popunjenosti memorijskih banki su uveliko prisutne i na KT600
čipsetu. Iako proizvođač tvrdi da čipset podržava dva PC3200 modulu, mi nismo
uspeli da nateramo dva Corsair PC3500 modula na saradnju. Bilo koja kombinacija
memorijskih setovanja nije urodila plodom, tako da nas je čipset konstantno
častio nestabilnim radom i pucanjem aplikacija. U režimu rada sa jednim modulom
bili smo u mogućnosti da koristimo maksimalno oštra setovanja, i tim ostvarimo
sasvim pristojan memorijskih protok koji možete videti i na priloženoj slici.
Ono što na kraju dolazi je čuveni “test istine”, i za njega možemo reći da
ga je Asus A7V600 besprekorno položio. Ni na maksimalno agresivnim BIOS podešavanjima,
uz Turbo režim rada frekvencija magistrale je bila gotovo u Hz na propisanom
nivou, što obilato pohvaljujemo. Što se overklokinga tiče, maksimalna brzina magistrale koju smo uspeli da ostvarimo
jeste 210MHz, što i nije neki previše impresivan rezultat. Svi dobro znamo da su neki modeli sa
KT333 čipsetom bili sposobni da idu dosta preko 210MHz, tako da je jasno da
KT600 čipset prestavlja glavnog i jedinog krivca za ovaj slab rezultat. Druga prepreka overklokingu na koju smo naišli se odnosi na samu naponsku jednicu
koja prouzrokuje nešto veće zagrevanje procesora. Zbog ove pojave, procesor
koji pri određenim parametrima bez problema radi na nForce2 ploči, na tim istim
parametrima kod A7V600 ploče pokazuje osetne znake nestabilnosti. Iz tog razloga
bili smo prinuđeni da povećamo broj obrtaja na kuleru kako bi procesor više
ohladili, i tako uspešno završili sve testove.
Test konfiguracija
CPU
AMD Athlon XP 2200 MHz (11×200 MHz)
Matične ploče
Asus A7V600
Memorija
Corsair PC3500 256MB 6-2-2 CAS2 1T
Hard
disk
Maxtor
DiamondMax+9 60GB
Graficka
karta
GeForce4
Ti4400
Operativni
sistem
Windows
XP Pro SP1
Drajveri
VIA Hyperion 4.47 & Detonator 44.03
Sa rezultatima testiranja krećemo od najpopularnijih sintetičkih testova.
Ovde se jasno vidi da SiSoft Sandra 2003 MAX3 pravi minimalnu, gotovo neprimetnu
razliku između KT600 čipseta i nForce2 čipseta u DualChanell modu rada. Da je
ovakav odnos performansi ostao i na drugim testovima, VIA bi mogla da se čak
i da se pohvali sa svojim proizvodom. Ali …
Već PCMark2002 pokazuje veliku razliku između KT600 i nForce2 čipsetova, pa
je tako već u ovom mometu KT600 krenuo nezadrživo da zaostaje za konkurencijom.
Kada pogledamo ove tri tabele, nikakav komentar nije potreban. KT600 je žestoko
oduvan.
Kako su rendernig programi prvenstveno zahtevni od brzine procesora, 3D Studio
MAX R5 pokazao je minimalni zaostatak KT600 čipseta. Pa tako oni koji se bave
radom u ovom ili sličnim programima, a žele low-cost radnu stanicu mogu i nekako
razmišljati o KT600 čipsetu.
Za kraj smo ostavili ZD testove realnih aplikacija u kojima je nForce2 finalno
porazio KT600. Razlika je zaista ogromna, i sve što se može reći na račun KT600
čipseta je – jako sporo.
Kada na kraju sumiramo sve utiske, oni se mogu svesti na jednu rečenicu: “Tamo
dokle stigla je VIA, tamo na korak je dno”. Tužno, ali istinitno. VIA već godinu
dana prodaje gotovo isti proizvod sa minimalnim, gotovo kozmetičkim promenama.
Godinu dana stagniranja se u modernom IT svetu bez problema može prevesti kao
godinu dana rapidnog nazadovanja. VIA trenutno prestavlja svoj novi čipset namenjen
Pentium 4 platformi koji opet nema DualChanell memorijski kontroler, što još
jednom potvrđuje nesposobnost ove kompanije da napravi ne novo rešenje, već
rešenje koje su drugi već odavno predstavili. Videćemo šta će VIA dalje raditi,
ali i najveće vojskovođe su prezirale rat na dva fronta, a VIA to uporno čini.
Tako se vrlo lako može desiti da VIA ostane samo kao proizvođač third-party
kontrolera popur FireWire, RAID ili LAN čipova koji će se ugrađivati na ploče
sa čipsetom nekog drugog proizvođača.
Što se Asus-ove izvedbe VIA KT600 čipseta, na kraju možemo konstatovati da
je Asus odradio dobar posao, uloživši u ploču dosta više od onoga koliko sam
čipset vredi. A7V600 se u radu pokazao kao besprekorno stabilna ploča, što se
može okarakterisati kao veliko dostignuće Asus-a. Sve ostale mogućnosti ploče
su takođe na sasvim zadovoljavajućem nivou, tako da bi ovaj model uz adekvatno
nisku cenu mogao da nađe svoje mesto na tržištu. U bilo kojoj drugoj varijanti,
sa na primer, cenom koja ja ista ili tik malo niza u odnosu na nForce2 modele,
VIA KT600 modeli nemaju šta da traže. Tako svi oni koji pri kupovini matične
ploče malo drže do sebe i žele što bolje performanse, jednostavno nemaju drugog
rešenja sem neke od ploča baziranim na nForce2 čipsetu.
Matična ploča dobijena na test ljubaznošću gospodina Sean Chen-a, menadžera kompanije Asus.
