Branko Maksimović
ASUS ENGTX280 TOP
U kompaniji NVIDIA se trenutno najviše bave pripremanjem za sudske parnice i razmišljaju kako da revitališu doskora neprikosnoven imidž GeForce brenda. Uspeh koji je ovaj brend pre dve godine iznova proslavio modelom GeForce 8800 GTX, verovatno se još dugo neće ponoviti, jer NVIDIA ni roadmap-u nema novi veliki GPU, niti aktuelna litografska tehnologija omogućava da se potencijalni dizajn za takav čip uskoro “prebaci” na silicijumsku pločicu. GT200 je inicijalno, u najjačoj GTX280 varijanti bio prodavan po preporučenoj ceni od 600 američkih dolara, dok je dosta slabijoj varijanti data 200 dolara niža cena. Nakon što je RV770 serija kartica iz konkurentske kompanije AMD, pokazao koliko može, NVIDIA je shvatila da je pristup u dizajnu GT200 čipa, bar na aktuelnom nivou razvoja litografske tehnologije, pogrešan. Više od dva puta manji GPU nudi istu computing moć od giganta kakav je GT200 i kome, bez obzira na sve, ipak treba skinuti kapu. RV770 u obe varijante i u sopstvenim cenovnim rangovima nudi fascinantne sirove performanse, posebno pogodne za GP-GPU projekte koji u ovom periodu privlače jako veliku pažnju. Svesni da povratka nema, u kompaniji NVIDIA su krenuli da smanjuju cene novih GeForce kartica i menjaju marketinšku taktiku, pa je uskoro akcenat bačen na ubrzan razvoj CUDA platforme, Stream Computing rešenja i industrijske Tesla sisteme. Zatim su cene starog modela, GeForce 9800 GTX spustili za 50 dolara, rebrendirali die-shrink G92b GPU u GeForce 9800 GTX Plus model, a zatim tek predstavljene GeForce GTX260 i GTX280 kartice ponudli za 15, pa 20, pa 25% niže cene. Nesreća nikad ne ide sama, pa je kompaniju ubrzo uzdrmala i vest da je dobar deo čipova za mobilne računare faličan i da mora biti zamenjen, što je vrlo skupa, trajna i bolna procedura, a za rezultat ima i žestok pad vrednosti akcija. I na kraju, ali svega nekoliko dana od naizgled trijumfalnog lansiranja GTX200 familije, pojavljuju se prve vesti da kompanija užurbano radi na derivatima GT200 čipa koji će podržavati i DirectX 10.1, koji AMD Radeon modeli podržavaju već dve generacije unazad, kao i GDDR5 memoriju, koju je NVIDIA, kao i GDDR4 do sada praktično ignorisala.
Najuspešniji proizvod kompanije NVIDIA ostao je G80 i njegov derivat G92x – samo za protekle dve godine, čitaoci Benchmark sajta su bili u prilici da pročitaju test preko četrdeset modela akceleratora baziranih na G80 tehnologiji, tu uključujući i test čak šesnaest GeForce 8800. GeForce 8800 je u svom izvornom obliku, sa istim referentnim nivoom performansi (ne vezano za to da li je baziran na G80 ili G92 grafičkom čipu), bio aktuelan preko 20 meseci, što je u IT industriji izuzetno dug period. Kao što je poznato, prvi izdanci “devete” generacije GeForce kartica – 9800 GTX i GX2 su bazirani na reviziji ovog G92 čipa i to u njegovom neizmenjenom obliku (drugi stepping-a i dizajnu štampane ploče). Samo revizije G92 procesora, memorijske, ROP i shader konfiguracije i radne učestanosti razdvajaju jeftini GeForce 8800 GS (120 evra) od akceleratora GeForce 9800 GTX i GTX+. GT200 GPU, koji pokreće GeForce GTX280 i GTX260 modele je najveći GPU i najveći procesor koji se proizvodi, a da je namenjen desktop PC tržištu. Ovaj GPU monstrum čini 1.4 milijarde tranzistora i on je nekoliko puta veći od “Merom” i gotovo dva puta veći od “Nehalem” CPU procesora.
Kao što znamo, NVIDIA trenutno nema razloga za slavlje, jer u svim cenovnim kategorijama, njihov konkurent ima bolju ponudu. Počev od najjeftinijih modela, koji kvalitetom nadmašuju integrisana rešenja, a koštaju tek tridesetak evra, sve do skupog, ultra-brzog X2 modela sa dva gigabajta GDDR5 memorije na efektivnom taktu od gotovo četiri gigaherca, sa kojim ni Crysis u HD rezoluciji nije nezamisliv. Još sa Radeon HD3800 familijom, AMD ojačava ponudu i predstavlja novu koncepciju u poslovanju, ali i usavršava 55-nm proizvodni proces i tada, AMD predstavlja podršku za DirectX 10.1. Sa familijom HD4800, a onda i HD4600, AMD zadaje dva dodatna snažna udarca na konkurenta, koji ubrzano radi na reviziji GT200 jezgra i predstavlja model kome daje nesrećni naziv GeForce GTX260 Core 216. Pa ipak, od kada su stigli GeForce GTX280 i GTX260 modeli na naše tržište, do danas, dosta toga se promenilo, a ponajviše cena ovih kartica. Trenutno, GeForce GTX280 je jeftiniji od Radeon HD4870X2 modela, a njegove performanse ipak ne zavise od toga koliko se dobro određena aplikacija skalira u DualGPU režimu. Uz nižu cenu i nove drajvere (180.42 beta, koje su upravo kao v180.42 WHQL postavljeni na NVIDIA sajt), GeForce GTX280 akcelerator postaje još ozbiljniji igrač na tržištu. Da bi smo pokazali na šta tačno mislimo, testirali smo ASUS ENGTX280 TOP model, koji je i fabrički overklokovan. Kako se u tekstu koji sledi ne bi smo ponavljali, preporučićemo naš detaljni test prve GeForce GTX280 kartice u kome su objašnjene sve novine vezane za GT200 grafički procesor. Mi smo se malo detaljnije poigrali sa ASUS ENGTX280 TOP karticom i podrobnije ispitali njenu naponsku jedinicu i krajnje domete…
Kartica na testu – ASUS ENGTX280 TOP
Prva GeForce GTX280 kartica koju smo tesitrali bila je u NVIDIA mašini, a druga nam je stigla od ASUS-a, dok su druga i treća nosile potpis kompanija MSI i Gigabyte. Kao što znamo, GeForce GTX280 ima GT200 sa 240 SP-a i sve što smo navodili u ovom testu se odnosilo na njega. Frekvencija čipa kod standardnih modela je 602 MHz, mada već postoje fabrički overklokovani modeli, a shader domain je postavljen na 1296 MHz. Gigabajt posvećene GDDR3 memorije radi na 1107 MHz. Međutim, kod testirane ASUS ENGTX280 TOP kartice, klokovi su nešto viši: 670 MHz za GPU, odnosno 1460 MHz za shader jedinice i 1215 MHz za memoriju (2,43 GHz efektivno). Memorijski propusni opseg se tako penje na 156 GB/s. Kartica je spakovana u lepo, luksuzno pakovanje sa unutrašnjom kutijom, što prvi put vidimo kod ASUS-a. Kožna DVD futrola i kožni mouse-pad su lep gest velikog tajvanskog proizvođača, a ni ostalog softvera ni dodataka ne manjka – standardno.
Kartica je prilično glomazna i svakako ima dual-slot kuler, koji je kompletno prekriva. Čak je i druga strana potpuno prekrivena metalnim poklopcem, a to smo prvi put videli kod GeForce 9800 GX2 akceleratora koji su po dimenzijama veoma slični GTX 280 kartici. Metalni profil sa druge strane štampe je istovremeno i heat-spreadder za memorijske čipove smeštene sa ove strane PCB-a. Kartica je dugačka 266 milimetra, a široka 112 milimetra i poseduje jedan osmopinski i jedan šestopinski konektor za napajanje, dok je njena maksimalna potrošnja (TDP) je 244W (232 W za standardno klokovani GTX280). Kada smo kod potrošnje, dodaćemo još nekoliko informacija. ASUS ENGTX280 TOP kartica neće raditi sa dva priključena šestopinska konektora, pa tako jednostavno morate naći jedan osmopinski. Adapter sa 6-pin konektora na 8-pin proizvođači, iz sasvim opravdanog razloga, više ne stavljaju u pakovanje, pa smo samo zbog ove “sitnice” morali da menjamo napajanje – bivšem CoolerMaster RealPower Pro 850W, mesto je ustupio Cooler Master Ultimate Circuit Protection 900W. Za sve ovo, ipak, postoji razlog, jer 6-pin konektor može da isporuči jednaku količinu struje kao i PCI Express x16 slot – 75W. Ako tome dodamo 75W koje kartica “vuče” sa PCI Express x16 slota, dolazimo do 150W. Dodatni PCI Express 6-pin konektor bi maksimalnu dovedenu struju popeo na 225W, a kartica nekada može da zatraži više (244W u slučaju ENGTX280). Upravo zato je umesto 6-pinskog, na ASUS ENGTX280 TOP, a i drugim GTX280 karticama prisutan 8-pinski konektor koji može da isporuči oko 120W struje.
Kao i kod GeForce 9800 GX2 kartica, dva SLI konektora su prekrivena gumenom kapicom, kako ne bi bio narušen monolitni izgled same kartice. Dva SLI konektora su neophodna za kreiranje 3-way SLI niza. Desno od konektora za napajanje, nalazi se SPDIF audio konektor koji je prekriven sopstvenom gumenom kapicom. Na njega možete dovesti audio sa nekog eksternog kodeka ili zvučne kartice, a zatim ga proslediti kroz prvi DVI-I konektor preko HDMi adaptera na LCDTV uređaj ili Plazmu. Kao i kod GeForce 8800 GTX i Ultra kartica, čip zadužen za sve video izlaze, koji je istovremeno TMDS transmitter i SLI composing engine, izveden je na poseban die, i ovoga puta nosi naziv NVIO2. Ne samo što pojednostavljuje ionako prekompleksan GPU, već i omogućava da se on, bez dodatne i nepotrebne NVIO elektronike ugrađuje u GP-GPU i CUDA uređaje kakva je NVIDIA Tesla linija proizvoda. Njima zaista nije neophodna funkcionalnost koju integriše NVIO, jer nisu grafičke kartice. S druge strane, prisustvo posebnog NVIO čipa podiže cenu GTX 280 kartice.
ASUS ENGTX280 TOP poseduje sedmofaznu naponsku jedinicu, koju nadgleda Volterra VT1165MF kontrolerski čip. Deo naposke sekcije koja se brine za stabilan rad memorijskih čipova kontroliše Richtek RT9259A, a ona se napaja direktno sa PCI Express x16 slota. GPU i ostali čipovi struju “dobijaju” putem 6-pinskog i 8-pinskog konektora. GT200 jezgro u A2 reviziji poseduje svih 240 unified shader jedinica, 32 ROP podsistema i 80 texture fetching unita. Grafička poseduje dva DVI-I porta sa Dual-Link propusnim opsegom i sedmopinski YPbPr S-Video konektor. U pakovanju je priložen DVI-HDMI adapter, a tu je i poseban S/PDIF audio konektor kojim na karticu možete dovesti zvuk i dalje ga proslediti putem HDMI veze.
Kartica poseduje dva MIO priključka za SLI sisteme, što znači da je moguće kartice povezati u SLI i Tripple SLI sisteme. U poslednjoj varijanti, preporučuje se napajanje od 1250W, koje već u ponudi ima kompanija Cooler Master. GPU i memorija se hlade posebno dizajniranim kulerom, koji je razrađeno i nešto masivnije rešenje već viđeno na GeForce 8800 GTX karticama. Na pozadini kartice, smešten je heat spreadder koji je takođe i “osigurač” za osnovni deo kulera (kako ne bi savijao PCB). Na GT200 jezgro naleže dobro ispolirani bakarni deo, kroz koji prolaze toplotne cevi. Heat pipe sistem je zadužen za distribuciju toplotne energije kroz ostatak rashladnog sistema, načinjenog od legure aluminijuma. Između kulera i GPU-a postoji tanak premaz termalne paste neobično tamne boje (viđali smo žvake, bele paste, srebrne paste, ali ova tamno-siva smesa nam za sada deluje kao najbolja). Memorijske čipove, NVIO2 čip i delove naponske jedinice hlade specijalno profilisani delovi kulera sa aluminijumskim dodirnim površinama, a između njih i kulera su smešteni klasični termalni-pad-ovi: male gaze natopljene belom termalnom pastom. Ventilator koji hladi čitavu skalameriju je čuveni Delta fan, koji smo viđali i na prethodne dve generacije. Čini se da je novi nešto kvalitetniji, jer je u pitanju tripple bearing sistem, a to garantuje da će duže i tiše raditi. Veoma je tih na malom broju obrtaja, ali je i sposoban da istera neverovatnu količinu toplotne energije koju generiše (overklokovana) GeForce GTX280 kartica.
Naponska jedinica je potpuno digitalna, ali o njoj još uvek ne znamo mnogo, jer kartice koje testiramo imamo prilike da zadržimo jako, jako kratko, pa praktično nemamo vremena ni da je polako rastavimo i ispitamo kakve komponente koristi. Ono što znamo jeste da je upotrebljena GDDR3 memorija sa potpisom kompanije Hynix (H5RS5223CFR-N2C), a njen rejting je svega 0.83 nanosekunde, tj. 1200 MHz (2400 MHz DDR) i to je najbrža GDDR3 memorija koja se proizvodi. Kuler je neobično tih kada je kartica u stanju mirovanja – kao da se radi o potpuno pasivnom rešenju. Ipak, nešto je čujnija u 3D režimu, ali svakako spada u vrlo tihe akceleratore. Ipak, moramo da konstatujemo da je overklokovani ENGTX280 TOP ipak previše topla kartica, iako i u malom Wave Master kućištu i posle nekoliko sati igranja Crysis-a na apsolutnom maksimumu, ne pokazuje znake nestabilnosti. GPU tada ume da se zagreje i do 95 stepeni, što nije malo jer već na 105 stepeni dolazi do Throttling-a. Verujemo da će tokom letnjih meseci ove temperature biti još veće, pa je potrebno obezbediti hladniju sobu (ili veće i hladnije kućište, naravno :)).
Test sistem
PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB
Matična ploča
ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition
Memorija
2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V
Hard Disk
Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB
Video Karte
MSI N260GTX (869MB GDDR3) – Forceware 178.13
AMD ATI Radeon HD4870 (512MB GDDR5) – Catalyst 8.8b
AMD ATI Radeon HD3870X2 – Catalyst 8.4
AMD ATI Radeon HD4870 X2 (1024 MB GDDR5) – Catalyst 8.9b
MSI R4870 512MB (512MB GDDR3) – Catalyst 8.9b
MSI N9800 GTX (512MB GDDR3) – ForceWare 178.24
Gigabyte GeForce GTX280 (1024 MB GDDR3) – ForceWare 175.19 / 177.39
ASUS ENGTX280 TOP – (1024 MB GDDR3) – retested w/ ForceWare 180.48
Monitor
Samsung SyncMaster 244T / 245T
Cooling, Case, PSU
CoolerMaster GeminII*
CoolerMaster WaveMaster
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 900W*
* – ustupio Cooler Master
DVD uređaj
Pioneer DVR-112L
DVD uređaj
Pioneer DVR-108D
Operativni sistem
Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista SP1 (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10
Igre/Bench programi
3D Mark Vantage
3D Mark 06
SPECORG SpecVIEW Perf 8.1
Enemy Territory: Quake Wars
Prey
Company of Heroes 1.3
Battlefield 2142
Unreal Tournament 3
Lost Planet: Extreme Conditions
Call of Duty 4: Modern Warfare
Half Life 2: Episode Two
Assassin's Creed DX10.0
Crysis 1.1
The Elder Scrolls IV: Oblivion
Need For Speed: Carbon
Need For Speed: ProStreet
X3 Reunion Demo Benchmark
World in Conflict
S.T.A.L.K.E.R
F.E.A.R 1.08
ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu. Pre nego što pomislite da je ASUS ENGTX280 TOP pokazao i previše velike rezultate u poređenju sa default GeForce GTX280 karticom, uzmite u obzir da su novi ForceWare 180.48 drajveri znatno bolji od beta drajvera koje smo koristili u inicijalnim testovima ove kartice, a koje od tada u tabelama nismo “update”-ovali. Pogledajmo tabele sa rezultatima, overkloking sekciju, a onda i komentare rezultata u samom zaključku.
FutureMark 3DMark 06 Pro
Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
FutureMark 3DMark Vantage
Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
SpecORG SpecVIEW Perf 8.1
Koristili smo nešto stariju, ali stabilnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je bayiran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
Lost Planet: Extreme Condition
Lost Planet: Extreme Condition je za Xbox360 izašao početkom 2007 godine, a nešto više od godinu dana kasnije, pojavio se i u verziji za Windows XP i Vista platformu sa podrškom za rad kroz DirectX 9 i DirectX 10 API-je. Kao i u verziji za Xbox360, poseduje veliki broj “next-gen” efekata, uključujući i filmske efekte poput full-frame motion blur-a, depth of field-a, a posebno se ističu napredni particle efekti koji verno oslikavaju žestoke zimske uslove, vatru, paljbu iz futurističkog oružja i sl. Na Microsoft konzoli radi u 720p rezoluciji sa oko 30-35 fps, ali kako podržava više radne rezolucije na Windows platformi (rezolucije tekstura, poligoni i sl. su identični Xbox360 verziji), predstavlja dosta dobar alat za testiranje novih grafičkih kartica. Iako gotovo tri godine nakon što je završena, igra po današnjim standardima ne izgleda impresivno, ume da bude prilično zahtevna. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju pa pogledajmo rezultate:
Call of Duty 4: Modern Warfare
Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. Iako smatramo da bi rezultati koje daje sa današnjim hardverom (kraj 2007. godine) mogli biti veći, ipak je u pitanju dobro optimizovana igra: broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:
Enemy Territory: Quake Wars
Multiplayer igra u Quake univerzumu, koja cilja publiku “navučenu” na Battlefield, Team Fortress i Unreal Tournament, zapravo je svojevrsni prequel Quake-a II i njena radnja je smeštena na Zemlju, u sred sukoba Strogg-ova i ljudi. Novi Doom 3 MegaTexture engine u ETQW je negde na pola puta do pravog naslova sledeće generacije (koji ćemo u različitim verzijama videti u igrama Doom 4 i Rage), ali je princip rada identičan. Engine se oslanja na OpenGL i baziran je na mapiranju terena i svih objekata jednom mega-teksturom koja se direktno “ucrtava” na geometriju. Ova pametna, gigantska tekstura objektima daje i svojstva, što developerima igara daje puno slobode pri kreiranju ogromnih, detaljnih terena i vrlo unikatnih objekata (teksture se ne ponavljaju). Iako prva Doom 3 MT igra ne izgleda toliko impresivno (Crysis je ipak postavio neke standarde isuviše visoko), vrlo je dobro optimizovana. Testirali smo, naravno, na maksimalnom nivou detalja…
Prey
Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za grafički podsistem. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, ali smo ovoga puta izbacili i kompresiju color i specular tekstura – što znači daje aktiviran Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole) mod.
X3: Reunion
X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima. Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.
Company of Heroes 1.3
Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:
World in Conflict
Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
Battlefield 2142
Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:
Unreal Tournament 3 Demo
Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas, Medal of Honor: Airborne, BlackSite: Area 51, Gears of War, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi… Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
Assassin's Creed DirectX 10.0
Smeštena u vreme Templata, u drevni Jerusalim (ali zapravo i u blisku budućnost), igra Assassin's Creed je akciona igra sa elementima šunjalice, koja se izvodi iz trećeg lica. Pokreće je revolucionarni engine koji je razvijan za konzole aktuelne generacije (Xbox360 i PS3), ali tek na PC-ju pokazuje koliko zaista može, jer može da radi u značajno višoj rezoluciji od one koja je za konzole standardna (1280 x 720 piksela). Igra koristi sve napredne shader tehnike koje možete videti u najmodernijim igrama kakav je, recimo Crysis, a još uvek spada u jednu od najlepših igara koje se mogu igrati na PC platformi. Mi smo testirali na najvišem mogućem nivou detalja, u DirectX 10.0 režimu, bez patch-a za DirectX 10.1 i narednog, koji ga je poništio.
Crysis 1.1 Benchmark
Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce GTX280 karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi tridesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju, ali smo koristili naš custom .ini fajl koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja (slično smo ranije radili i sa FarCry igrom), veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije… Najbolji opis grafičkog nivoa ove igre na ovakvom nivou detalja, koji je u odnosu na Very High za jedan stepenik iznad, zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred prvog Quake-a, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.
Half Life 2: Episode Two
Treća epizoda Half Life 2 priče, odnosno četvrto poglavlje priče o “Frimenu protiv korumpiranih vanzemaljaca”. Source Engine je bolji nego ikad, ali se već vidi da počinje da gubi korak sa Unreal 3, a pogotovo Crytek tehnologijom. No, poslednji build ipak ima svoje lepe osobine: broj pixel shader efekata je veći, a teksture i objekti su detaljniji. Na pravi način su dodati i efekti poput motion blur i depth of field-a, novi particle sistem omogućava bolje efekte varnica i vatre, a sistem osvetljenja i senčenja je realniji (dostigao je nivo igre Doom 3 i Quake 4). Alpha teksture (ograda, trava, drveće, šine) kojih ima u velikim količinama, sada imaju obavezno napredno filtriranje, pa izgledaju znatno bolje u odnosu na iste iz prethodnih epizoda. I fizika je znatno poboljšana, mada u ovom aspektu ni inicijalni Half Life 2 nije zaostajao. Druga epizoda donosi i multi-core podršku, a sama igra je jako dobro optimizovana.
F.E.A.R 1.08
Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
S.T.A.L.K.E.R
Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.
The Elder Scrolls IV: Oblivion
O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a (koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier's Pirates!, Civilization IV, Dark Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno, te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće.
Need For Speed: Carbon
A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz prethodnog nastavka ove popularne franšize koji nosi podnaslov – Carbon. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted (mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije, broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate iz verzije 1.2.
Need For Speed: ProStreet
Još jedan naslov iz neizbežnog Need For Speed serijala, koji koristi unapređeni “engine”, specijalno razvijan za Xbox360 i SonyPlaystation 3, a onda i portovana za PC platformu. Nije mnogo zahtevnija od prethodnika, a iako se to ne može odmah primetiti, znatno je grafički poboljšana u odnosu na njega. Modeli automobila i okolinih objekata su značajno bolji, sa više poligona i detaljnijim teksturama. Omraženi, lažni motion blur iz Carbon-a je izbačen, a dodat je daleko suptilniji efekat dinamički primenjenog blura; teksture su detaljnije, broj animiranih objekata znatno veći, a particle efekti, a posebno dim, značajno su upečatljiviji. Depth of Field i HDR su standardna pojava, a dizajneri igre tvrde i da su oblaci volumetrijski.
Overclocking
ASUS ENGTX280 TOP je već fabrički overklokovana, pa ćemo još jednom podsetiti da regularan GeForce GTX280 radi na 602 /1296 / 2214 MHz, a sa TOP izdanjem ASUS-a, u startu dobijate garantovanih 670 / 1460 / 2430 MHz, što nimalo nije loše. Ipak, pošto nam je ovo trenutno referentna kartica, imali smo prilike da se duže pogiramo sa njom i postigli smo fantastičnih 710 / 1532 / 2650 MHz – i to bez volt-modding-a, dodatnog hlađenja ili bilo kakvih “akcija” kojima bi običan korisnik teže pribegao. Sve što vam je potrebno je običan nVIDIA System Tools 6.0 i to je sve. Pogledajmo rezultate:
Zaključak
Odlučili smo se da jednoj kartici koju smo “odavno” testirali pružimo još jednu šansu, jer je još uvek najbrža u svojoj familiji, prodaje se po nižoj ceni, overklokovana je, a i njena “kuća” sada nudi drajvere za koje tvrdi da su mnogo brži. Nismo mogli da to ne proverimo i, uprkos očekivanjima, bili smo prilično iznenađeni. Krenimo sa komentarom rezultata. U 3DMark programima, u Vantage i 2006 verzijama, ENGTX280 TOP pokazuje da je solidno brži od stock kartice, ali ne samo zbog višeg kloka – ovde je već u pitanju razlika između drajvera koji su izašli kad i sama GTX280 kartica i verzije koja je na NVIDIA sajtu tek dva dana (ForceWare 180.48 WHQL). Prednost se vidi i u starijoj verziji OpenGL benchmark-a, SpecVIEWPerf, ali je izuzetno izražen u igri Lost Planet – pogledajte samo najvišu rezoluciju, gde ona iznosi više od 25%, što je zasluga i višeg radnog takta (do 11%), ali i drajvera (14%, okvirno). To je bilo dovoljno da GTX280 kartica, u ovom slučaju, dostigne i prestigne Radeon HD4870X2, osim u najvećoj rezoluciji, gde sirova snaga dva GPU-a i brza GDDR5 memorija ipak dolaze do izražaja. U Call of Duty 4, ENGTX280 TOP je od standardnog modela brži za oko 8 do 9%, što je izraženije u AA+AF modovima, ali ipak nedovoljno da se dostigne najjači konkurent. Ubrzanja se u igri Quake Wars mogu pripisati višem radnom taktu, a sličan slučaj je i u igri Prey, što znači da je optimizacija drajvera kada je OpenGL u pitanju, bar po performansama, mala ili nikakva. Bez obzira na to, u Quake Wars-u, GeForce je tradicionalno brži, pa je konkretno overklokovani GTX280 ovde brži i od najbržeg dvoglavog Radeona, dok mu je u igri Prey odmah za petama. I dok je u igri X3: Reunion, čiji se engine koristi, u neizmenjenom obliku i u nastavku ove igre (koja više liči na ekspanziju), razlika prisutna najpre zbog višeg takta GPU-a i memorije, u igri Company of Heroes, sa aktuelnim patch-om, vidljiva prednost malo overklokovanog modela sa novim drajverima dolazi i do 14% u opterećenim modovima, što se opet može pripisati optimizacijama. Druga RTS igra, World in Conflict, u DirectX 9.0c izdanju, takođe pokazuje solidna ubrzanja, a i u ove dve igre (a pogotovo u WiC), Crossfire se ne skalira baš najbolje pa Radeon HD4870X2 nije dovoljno brži od standardnog, single HD4870 modela, a samim tim je i sporiji od overklokovane GTX280 kartice. Tu se pokazala prava prednost monolitnog Single GPU rešenja. U popularnoj multiplayer igri BattleField 2142, smatramo da nije bilo driver-specific optimizacija, ali je ona ipak prilično vidljiva u igri Assassin's Creed: kombinovano sa višim taktom, razlika u najvišoj rezoluciji dolazi i do 21%, što nikako nije zanemarljivo, ali je opet nedovoljno da se dostigne ljuti konkurent. U DirectX9 modu igre Crysis, ENGTX280 TOP u nižim rezolucijama prestiže Radeon HD4870X2, ali ga u 1920 x 1200, i u AA+AF modovima, ATI-jev model ponovo “dobija”. Napomenućemo da je ovaj DirectX9 Tweak mod po kvalitetu prikaza jednak DX10 Very High modu, a da smo mi dodatno i povećali draw i pop-up distance za 3D objekte u igri, pa ako vam se učini da su rezultati niski za ovakav test sistem i ovako brze kartice, imajte u vidu da je “naš Crysis” mnogo lepši od onog koji igra 99,999% igrača. ENGTX280 TOP je od klasičnog GTX280 modela brži i u naslovu kakav je Half Life 2 Episode II, a smatramo da i ovoga puta nije u pitanju samo viši radni takt grafičkog čipa i VRAM-a. Igra F.E.A.R, sa poslednji patch-om, toliko se dobro skalira u DualGPU režimu, da i pored ubrzanja koji je prisutan u korist ASUS ENGTX280 TOP kartice, GT200 ostaje u prašini kada se uporedi sa Radeon HD4870X2 modelom. Originalni S.T.A.L.K.E.R., takođe pokazuje da je kasnije testirana GT200 kartica i brža, ovoga puta verovatno samo zbog “klokova”, a stari dobri i i dalje zahtevni Oblivion (opet sa .ini tweakovima), ponovo iznenađuje – novi drajveri definitivno donose optimizacije koje se i u ovako staroj igri primećuju. Eto još jednog među brojnim primerima u kojima je overklokovani GeForce GTX280 brži od Radeon HD4870X2 kartice. Stariji Need For Speed naslov (koji grafički i nije toliko manje impresivan od najnovijeg, posrnulog Undercover nastavka), Carbon, pokazuje da ni GTX280 ne može da ga “potera” sa “milionskim frejmrejtom” – u 1920 x 1200, čak i ovako stara igra “baca” manje od 100 fps. NFS ProStreet radi nešto sporije, ali nam se dopadaju razlike između “stock” Gigabyte GTX280 modela i overklokovanog ASUS ENGTX280 TOP primerka.
ASUS ENGTX280 kartica nas je prilično iznenadila, ali za dobar deo tog iznenađenja zadužen je ForceWare tim, koji je zaista napravio solidan napredak u odnosu na inicijalne verzije drajvera koje su bile dostupne letos, kada se pojavio GeForce GTX280. U pitanju je bila najbrža Single GPU kartica koja se može kupiti, a sada je još brža, iako je u proseku još uvek solidno iza nešto skupljeg, Dual GPU rešenja iz AMD-a. Ljubitelj NVIDIA kartica bi sada prokomentarisao da sa ForceWare drajverima i dalje ima mnogo manje problema pri igranju novih igara nego sa Catalyst drajverima i, bez obzira što bi ova konstatacija bila pomalo prenaglašena, ipak ne bi bila daleko od istine. NVIDIA trenutno dosta polaže u priču o CUDA implementacijama – brojni softverski paketi dobijaju GPU akceleraciju nakon što je Adobe sa CS4 učinio prvi korak i probio led. Podrška za PhysX se tek od nedavno može videti na delu i na pravi način (odličan primer je PC verzija igre Mirror's Edge, mada je, s druge strane loše što PC verzije igara često kasne za verzijama za konzolne platforme), a sasvim je moguće da će i transcoding video materijala visoke definicije postati nešto što ćemo često raditi (recimo, želimo da smanjimo HD video fajl i prilagodimo ga računaru u dnevnoj sobi ili PlayStation 3 konzoli). Da li je pravo vreme da kupite GeForce GTX280? Svakako, osim ako ne želite da čekate početak naredne godine, dalje odlaganje revizija GT200 čipa i prepakovane modele koji neće biti Bog-zna-koliko brži ili jeftiniji od postojećeg… Možda je i pravi trenutak da NVIDIA i AMD pomalo uspore sa izbacivanjem novih GPU-ova na svakih nekoliko meseci i puste softveraše da oni porade na optimizacijama. Ako nas pitate, ASUS ENGTX280 je odlična kartica i fenomenalan izbor za svakog zahtevnog PC igrača. Bržu i jeftiniju karticu ćete, na našem tržištu, teško naći.
Karticu na test ustupio ASUS. Cooler Master napajanje i rashladni sistem ustupio Cooler Master.