Nebojša Todorović
Pre nego što nastavimo, još jednom ćemo se osvrnuti na Pascal arhitekturu i šta ona ima da ponudi. Pascal arhitektura donosi mnogo unapređenja i mnogo toga novog, ali je u samoj osnovi reč o istom konceptu koji se koristio za prethodnike po imenu Kepler i Maxwell. Kao i do sada, u komercijalno dostupnim proizvodima nova arhitektura debituje u drugom čipu po snazi. Pogađate, ove godine njegova oznaka je GP104 (GK104 – Kepler, GM204 – Maxwell). Reč je o čipu koji će se koristiti za naslednika GTX 980 modela, dok će snažniji GP100 čip za sada biti rezervisan za profesionalni Tesla P100 HPC model.
Novi GP104 čip je kao takav naslednik GM104 modela. Drago nam je da potvrdimo da je Nvidia konačno prešla u novi proizvodni proces što je po mišljenju većine bio glavni preduslov za dalji napredak u performansama. Zbog toga, GP104 sada ima površinu od 314 mm2, što ga zapravo čini manjim od GM104 čija površina iznosi 398 mm2.
I pored smanjene površine, GP104 je sačinjen od 2 milijarde tranzistora više u odnosu na GM204, tako da ima ukupno 7.2 milijarde tranzistora. Za ovaj ogroman napredak je zaslužan prelazak sa 28-nanometrarske na 16nm FinFET litografiju, odnosno proizvodni proces.
Ukoliko bismo posmatrali samo sirovu snagu na osnovu brojki, GTX 1080 ima 25% više Stream procesora i oko 40% veći radni takt GPU-a u odnosu na GTX 980.
Sama organizacija je i dalje gotovo identična. Čip se sastoji iz 4 GPC (Graphics Processing Cluster) jedinice koje međusobno dele resurse kao što su PCI-Express 3.0 magistrala, 2 MB L2 keš memorije, osam memorijskih kontrolera, ROP jedinice itd.
Unutar svakog GPC-a se nalazi po 5 SM-a (Streaming Multiprocessor), jedan Raster Engine, čak pet PolyMorph Engine četvrte generacije, 40 teksturnih jedinica što je 8 po svakom SM-u. Na kraju, svaki SM poseduje po 128 CUDA jezgara odnosno Stream procesora. Dakle, po jednostavnoj računici možemo da izračunamo da GP104 poseduje 4 GPC X 5 SM X 128 CU = 2560 CUDA jezgara odnosno Stream procesora. Na prvi pogled ovo nije veliki pomak u odnosu na GM204 koji ima 2048 Stream proesora, ali treba imati u vidu znatna i brojna unapređenja na nivou arhitekture.
Pre svega, tu je unapređeni proizvodni proces, dizajn štampane ploče i naponske jedinice koji omogućavaju znatno povećanje frekvencije. Sada je za GeForce GTX 1080 povećan maksimalni GPU Boost takt na 1733 MHz što je znatno više u odnosu na 1216 MHz kod GTX 980. Razlika u nominalnim taktovima je praktično ista i iznosi oko 500 MHz. Ukoliko bismo posmatrali samo sirovu snagu na osnovu brojki, GTX 1080 ima 25% više Stream procesora i oko 40% veći radni takt GPU-a u odnosu na GTX 980. GPU Boost 3.0 je sada dodatno unapređen tako da se koristi sav dostupan prostor za dodatne performanse. Naime, sada postoji profil za povećanje frekvencije za svaki naponski nivo.
Mnogi su očekivali da GeForce GTX 1080 i Pascal donesu upotrebu HBM2 memorije, ali se to nije desilo. Nema dileme da HBM tehnologija predstavlja ogromnu revoluciju, ali je isto tako očigledno da njena implementacija ima poteškoća iz komercijalnog ugla. Nvidia je zaključila da je ograničenje prve generacije HBM-a na 4 GB nedovoljno, a da je HBM2 nedovoljno sazreo, pa je odluka razumna, ali možda i smislenija.
Odluka je doneta da se koristi najmoderniji GDDR5X RAM, koji čini GeForce GTX 1080 prvom grafičkom kartom na svetu koja ga koristi. Upotreba GDDR5X memorije je smanjila vreme potrebno za razvoj, olakšala kompaniji posao oko dizajniranja PCB-a i propratnih komponenti, a donela je pristojan memorijski protok na jednostavnoj 256-bitnoj magistrali. GDDR5X je evolucija klasičnog GDDR5 koncepta, koji donosi efektivne taktove čipova do 14 GHz.
Nvidia je zaključila da je ograničenje prve generacije HBM-a na 4 GB nedovoljno, a da je HBM2 nedovoljno sazreo, pa je odluka razumnija, ali možda i smislenija
Nvidia se ipak odlučila na jeftiniju varijantu koristeći GDDR5X čipove podešene na efektivnih 10 GHz kod referentnog modela. To čini da memorijski podsistem GTX 1080 modela ima protok od pristojnih, ali ne i vanserijskih 320 GB. Kompenzacija je već ranije stigla kod Nvidia i AMD grafičkih karti sa kolornom kompresijom, ali je Nvidia otišla korak dalje.
Naime, Pascal donosi novi i moderniji Delta Color Compression četvrte generacije . Ovaj sistem donosi optimizovanu kompresiju boja čime se efektivna memorijska magistrala povećava za 20%. Ne bukvalno, jer je i dalje ista, ali bi recimo bila efektivno 20% veća u odnosu na model bez kolorne kompresije, kao što je recimo GTX 680.
Nvidia je nakon fijaska sa GeForce FX 5xxx serijom kada je odstupila od Microsoftovih standarda odustala od bilo kakvih eksperimenata, tako da Pascal donosi podršku za “Asynchronous Compute” na način na koji je on standardizovan od strane Microsofta, ali paralelno sa tim dosnosi i svoju viziju u formi Pascal Dynamic Load Balancing tehnologije.
Kao što smo i očekivali, nakon AMD-ovog uspeha sa FreeSync tehnologijom i Nvidia je rešila da ponudi neko unapređenje. G-Sync je odlična i funkcionalna tehnologija koja zahteva specijalan monitor, pa kao takva ima ograničenu korisničku bazu. Sada pored adaptivnog V-Sync i G-Sync sistema dobijamo i Fast Sync. Reč je o odličnom sistemu u teoriji.
Naime kod standardnog V-Sync-a grafička karta smanjuje broj renderovanih frejmova i izjednačava ih sa frekvencijom osvežavanja monitora. Međutim to ume da stvara “input lag” koji gejmerima ume da smeta, dok u slučaju isključenog V-Synca se “lomi” slika odnosno stvara se takozvani “frame tearing”. Fast Sync uzima najbolje od oba, jer omogućava da grafička karta renderuje maksimalni broj frejmova, a višak frejmova se smešta u lokalnu memoriju grafičke karte. Fast Sync je moguć zahvaljujući tome što pajplajn za renderovanje slika nije povezan direktno sa izlazom (render output).
Od noviteta treba pomenuti i Ansel koji će obradovati ljubitelje igara. Naime, Ansel je softver koji se nalazi između igre i drajvera, a koji služi kao vrlo specifičan način za pravljenje screenshotova. Naime, najbolje bismo ga opisali kao softver gde možete da postanete in-game fotograf. Ideja je da kod podržanih igara možete da pauzirate igru i da dobijete punu 360-stepenu slobodu, sa svim vrstama rotiranja i pomeranja, da uhvatite perfektan screenshot. Ansel ima overlay UI u podržanim igrama i prema rečima Nvidie, vrlo lako se koristi, a rezultati su impresivni.
Pored slobode kretanja za potrebe pravljenja screenshota, tu je niz dodatnih filtera, promene osvetljenja, EXR memorisanje slike sa svim mogućim detaljima poput onoga što dobijate kada fotografišete u RAW formatu na DSLR-u.
Može da se koristi i u kombinaciji sa Super-Resolution sistemom gde dobijate daleko veću rezoluciju koju grafička karta renderuje od one koju prikazuje vaš monitor. U prevodu, grafička interno renderuje recimo 3840×2160 piksela iako imate običan 1080p monitor i onda dobijate više detalja na screenshotu koji ste napravi Anselom.
Najbolji deo je to što je implementacija izrazito jednostavna i potrebno je svega nekoliko linija koda prema rečima Nvidie, što znači da će većina developera rado prihvatiti ovu opciju i omogućiti je u svojoj igri.
Pascal HDR je jedan bitan napredak koji donosi hardversku akceleraciju HDR (High Dynamic Range) prikaza bez potrebe za softverskom emulacijom. Ovo je moguće zahvaljujući snažnom GPU-u koji podržava nativno 10-bitnu i 12-bitnu paletu boja za HDR video pri 4K rezoluciji (HEVC Decode). Takođe, uvedena je podrška za najnoviji HDMI 2.0b, kao i za DisplayPort 1.4.
Sa time ćemo završiti naš današnji prolazak kroz novitete koje donose Pascal arhitektura i GeForce GTX 1080 sa kojim GP104 debituje. Očekuje nas zanimljivo leto, jer će uskoro stići novi modeli, a tu je i odgovor konkurencije. Međutim, jedno je sigurno, a to je da je Pascal veliki napredak u odnosu na prethodnu generaciju i da će doneti mnogo toga igračima.Očekivano, Asus je bio prvi koji nam je obezbedio grafičku kartu za test, a odlična vest je da je ista opremljena istim vrhunskim Strix DirectCU III kulerom kojim smo se oduševili kod GTX 1080 modela. Stoga ne čudi činjenica da ove karte izgledaju praktično isto uz tek poneki izmenjeni detalj. Samo poneki detalj. Naravno, ispod haube ima izmena u pogledu ugrađene verzije GP104 čipa i RAM-a.
Ogroman kuler prekriva kompletno grafičku kartu, a iako je oklop od plastike umesto metala, kvalitet je odličan. Naravno, verujemo da će Asus ponuditi i neke modele iz više klase koji će nositi RoG i Matrix obeležja, ali Strix je neka vrsta mejnstrim modela u ponudi tajvanske kompanije.
Kao i kod GTX 1080 verzije, nema ništa budžetsko u STRIX-u u klasičnom smislu, jer je kuler provereni DirectCU III sistem sa tri ventilatora prečnika 100 milimetara, a njihov dizajn nam je poznat sa ranijih Strix modela. Plastični oklop nosi ventilatore, ali i RGB LED osvetljenje koje možete podešavati po želji i koje Asus naziva AURA RGB Ligthning.
Rashladno telo je redizajnirano u potpunosti. Sastoji se iz dva odvojena tela koje spajaju četiri niklovana heatpipe-a. Njihov zadatak je da ostvare direktan kontakt sa GPU-om koji je izvor toplote i da je prenesu na udaljena aluminijumska rebra koja hlade ventilatori. Dopada nam se što se preko brzih GDDR5 čipova nalazi aluminijumska ploča koja služi kao pasivni hladanjak, jer Asus često ume da prepusti memorijske čipove same sebi što ovde nije slučaj.
Ispod kulera se krije kompleksna i kvalitetna štampana ploča kojom dominira GM204 procesor i sjajna naponska jedinica. Ona filtrira napon u deset faza, a Asus je iskoristio najkvalitetnije komponente koje objedinjeno naziva Super Alloy Power II tehnologijom.
Na poleđini pronalazimo backplate što svakako pomaže da grafička karta pod velikom težinom zadrži rigidnost strukture, pa se PCB neće iskriviti pod sopstvenom težinom. Još jedan bitan detalj je veliki RoG logo koji je takođe deo AURA RGB LED tehnologije, pa tako svetli zajedno sa ostatkom grafičke karte. Proizvođač je definitivno rešio da sve svoje komponente više klase osvetli, pa je zaista šteta Asus komponente ugrađivati u kućišta bez providne stranice.
Ovde dolazimo do bitne izmene. Dok je GeForce GTX 1080 Strix raspolagao sa kombinacijom 8pin + 6pin naponskih konektora, Asus GeForce GTX 1070 Strix Gaming raspolaže sa “samo” jednim 8-pinskim PCIe priključkom. To ga uskraćuje za teoretskih 75W dodatne snage koje može da dobije od napajanja. To će svakako uticati na kapacitet karte za overklok, jer je tipični TDP i GTX 1080 i GTX 1070 modela oko 180 W. Ipak, umesto maksimalnih 300 W prostora koliko ima GTX 1080, slabija varijanta raspolaže sa teoretskih 225 W.
Tu su i dva SLI konektora koja se tipično mogu pronaći na GeForce kartama ove klase. Takođe, na zadnjem panelu pronalazimo bogat izbor video izlaza. Tu su po dva HDMI 2.0b i DisplayPort priključka, kao i usamljeni DVI bez podrške za analognu konekciju čak i preko D-Sub adaptera. Doduše, zaista ne možemo da zamislimo da neko koristi ovu kartu na analognom monitoru.
Zanimljiv detalj su dva konektora za dodatne ventilatore poput onih koje možete da pronađete na matičnim pločama. U 90% slučajeva oni neće trebati klasičnim korisnicima, ali će overklokeri znati da cene ovakav dodatak u pojedinim situacijama kada je potrebno dodati još poneki ventilator kako bi se temperatura smanjila makar i za jedan stepen.
Specifikacije su nažalost ovog puta primetno izmenjene i za razliku od GTX 980 i GTX 970 koji su se razlikovali samo u pogledu GPU-a, ovde postoji veći broj izmena. Pre svega, GP104 je oslabljen za čitav jedan GPC blok od ukupno četiri koliko ih GP104 ima. To ga čini suštinski slabijim za oko 25%, jer 640 CUDA jezgara manje povlači za sobom i čak 40 teksturnih jedinica. Dobra vest je da su ROP jedinice i dalje sve na okupu i daih ima 64.
To čini da uz smanjeni takt rezultuje sa osetno manjim teksturnim Fillrate-om koji je niži za gotovo 30%, dok je “pixel fillrate” praktično isti. Stoga, možemo da očekujemo da se ove razlike na uobičajeno najpopularnijim rezolucijama neće preneti 1:1 na rezultate i da će GTX 1070 biti bliži GTX 1080 nego što bi se reklo po suvim specifikacijama.
Što se taktova tiče, GPU je podešen na nominalnih 1658 MHz dok je Boost vrednost deklarisana na 1860 MHz. Ipak, ukoliko smo nešto naučili to je da ovaj odlični Strix kuler i naponska jedinica omogućavaju da u praksi Boost vrednost bude mnogo viša i da će iznositi oko 2 GHz. Memorija je takođe primetno drugačija. Pre svega, Nvidia je definisala da se za GTX 1070 koristi GDDR5 umesto GDDR5X čipova. Stoga, umesto efektivnih 10 GHz, memorija radi na efektivnih 8 GHz. To znači da je memorijski protok od 256 GB/s manji za 20%. Asus se odlučio da ugradi Samsung čipove što obećava da će u pogledu overkloka moći da pruže dosta. Još jedna bitna stvar koju moramo da primetimo je činjenica da je Nvidia sa GP104 uklonila mogućnost očitavanja kvalitet čipa.
Asus je obnovio pakovanje svojih grafičkih karti i može se reći da je to uradio u pravom trenutku. Naime, nova generacija grafičkih karti bilo iz AMD-a ili Nvidie su donele mnogo toga novog, tako da je vreme za promenu i osveženje od početka do kraja. Kutija je sada malo šarenija i ima više detalja, a tu je čak i slika grafičke karte na prednjoj strani. Nešto na šta definitivno nismo navikli kod Asusa.
Poleđina ističe najbitnije karakteristike kojima se Strix model izdvaja od konkurencije. Još jednom vidimo Aura tehnologiju koja donosi promenljivo LED osvetljenje. LED osvetljenje je očigledno velika stvar u koju Asus polaže nade. Nemamo ništa protiv da grafička karta izgleda lepo, posebno kada znamo da to nije jedini adut, jer se Asus uvek pobrine da i sve ostalo bude na očekivanom nivou.
Nažalost, propratna pakovanja i dalje ostaju zapostavljena, pa osim vezice za kablove sa “čičak trakom” zaista nema ničega neuobičajenog. Tu je štura dokumentacija, disk sa drajverima, jedan naponski adapter i “invite” kod za World of Warships.
Već smo konstatovali da je Asus sa novim Strix DirectCU III kulerom zaista napravio sjajan posao. Pritom, dobro dizajniran i efektan kuler nikada nije imao više uticaja na rad GeForce grafičke karte kao sada zahvaljujući GPU Boost 3.0 tehnologiji. Pogledajte dijagram sa temperaturama i sa GPU taktom. Kao i kod prethodno testiranog modela, GPU radi konstantno na oko 1960 MHz, mada vrlo često zalazi u vrednost od 2 GHz što znači da ove dve karte rade praktično na istom taktu.
To je moguće zahvaljujući činjenici da je kuler toliko efikasan da uprkos relativno malom malom broju obrtaja od oko 1900 o/min kontroliše temperaturu GPU-a na 67 stepeni Celzijusove skale. Zbog toga, GPU Boost 3.0 ima prostora da poveća napon i održava takt GPU-a na pomenutih 2 GHz. Naravno, to se jasno prikazuje u performansama i rezultatima, pa je GTX 1070 vrlo blizu jačeg modela uprkos sporijoj memoriji i prilično slabijem GPU-u.
Što se overkloka tiče, za sada GP104 ne nudi previše na prvi pogled. Ipak, imajte u vidu da ovi čipovi na Asus kartama već rade na impresivnih 2 GHz. Stoga, ne čudi da nema mnogo dodatnog prostora za GPU koji se zaustavio na nominalnih 1717 MHz, što se prenelo na oko 2100 MHz tokom testiranja. Memorija je sa druge strane vredna pohvale, jer je dostigla odličnih 9352 MHz (efektivno) što je omogućilo da dobijemo skok memorijskog protoka od 300 GB/s. Sve to se prenelo na oko 10% veće rezultate u testovima što je malo bolje od iskustva koji smo imali sa GeForce GTX 1080 modelom iz Asusa.
[modul]test=468[/modul]Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i7 4790K Matična ploča: ASUS Z97 Deluxe NFC & WiFi RAM: 2 x 8 GB DDR3 Kingston HyperX Beast 2133 MHz HDD: Crucial MX100 512 GBNapajanje: Cooler Master V1200 Platinum Drajveri: NVIDIA ForceWare 368.69
[modul]test=469[/modul] [modul]test=470[/modul][modul]test=471[/modul][modul]test=472[/modul]Kao i za Asus GTX 1080 Strix, i za GTX 1070 imamo samo reči hvale. Ipak, razlike u hardverskom smislu su veće nego što je do sada to bio običaj kod Nvidie. Sa druge strane, to se prenosi na manje razlike u performansama u praksi. Možemo da kažemo da je GTX 1080 Strix u prednosti oko 20% što je sasvim prihvatljivo. Pritom, GTX 1070 Strix dobija malo više overklokom što svakako treba uzeti u obzir. Najbitnije je naglasiti da je razlika u ceni čitavih 23.000 RSD. U tom smislu smatramo da je Asus GeForce GTX 1070 Strix Gaming 8 GB smisleniji izbor.
Dakle, sve se svodi na to koliko novca ste spremni da izdvojite i koliko vam razlike u hardverskoj snazi znače. To treba da bude ključ izbora, jer u oba slučaja kod Asus modela dobijate fantastični rashladni sistem, kvalitet izrade i odabranih komponenti uz perfektnu kulturu rada i dinamički overklok.
Prednosti:– Kvalitet ugrađenih komponenti- Besrekoran Strix DirectCU III kuler- Dizajn i RGB LED osvetljenje- Performanse
Nedostaci:– Malo veće hardverske razlike između GTX 1080 i 1070 od onoga što bismo želeli- Jedan 8-pin PCIe konektor
Asus GeForce GTX 1070 Strix Gaming 8 GB
Nakon GeForce GTX 1080 modela, na test nam je stigla i nešto slabija i pristupačnija verzija sa oznakom GeForce GTX 1070. Najčešće su ovi "slabiji" modeli poput GTX 670, GTX 970 i sl. nudili 90% performansi najjačih kartica po primetno nižoj ceni. Te performanse su takođe mogle da se donekle nadoknade uz overklok odabirom kvalitetnih verzija. Da li se ova tradicija nastavlja ili ima nekih promena u pristupu, je ono što nas je najviše interesovalo