ASUS HD 6670

ASUS HD 6670

AMD je prošlog meseca kompletirao ponudu sa Turks i Caicos grafičkim procesorima. Ovi minijaturni čipovi su se našli u donjem domu ponude, na karticama koje su namenjene nezahtevnim korisnicima u smislu igranja na svojim računarima. Neki od ovih modela će takođe biti popularni među kupcima koji se budu odlučivali za HTPC mašine, zbog svojih fizičkih dimenzija i oblika. Najjači model iz dela game koja obuhvata Caicos i Turks je

    Sadržaj

      Nebojša Todorović

      Test: ASUS GTX 560 DirectCU II Top

      Nama je na test stigao primerak iz kompanije ASUS koga krasi prilično dobro hlađenje, dopadljiv dizajn i nešto brži rad zahvaljujući fabričkom overkloku. ASUS Radeon HD6670 stiže u maloj kutiji koja je dizajnirana karakteristično za sve ASUS-AMD bazirane grafičke kartice. Unutar pakovanja ćete naći najosnovniju opremu, što podrazumeva DVI-VGA konvertor, kratko uputstvo i disk sa drajverima.

      Karticom dominira veliki kuler, koji kombinuje crnu i crvenu boju, a moramo priznati da nam se ne dopadaju previše sjajne srebrne “lajsnice” oko ventilatora koje bi trebale da izgledaju kao metalne, ali je sve ostalo na “trebale”. Ispod ovog plastičnog oklopa, nalazi se jednostavan aluminijumski hladnjak koji u današnje vreme izgleda gotovo retro. Dugo nismo videli rashladni sistem koji ne poseduje ni sistem heatpipe-ova, njihovo direktno naleganje na GPU ili barem “blower” ventilator. ASUS je za ovu karticu izabrao samo malo veći ventilator za koji tvrdi da ima 25 procenata duži životni vek od uobičajenih rešenja. Ovaj ventilator je izuzetno tih, što nam se izuzetno dopalo, pa je na 60 procenata od maksimalnog broja obrtaja buka koju stvara sasvim prihvatljiva u iole kvalitetnijim kućištima. Ukoliko ste se možda zabrinuli da možda jednostavnost i male dimenzije ovog kulera nisu dovoljni da osiguraju temperature na niskom nivou, varate se. Ovo rashladno rešenje je i više nego dovoljno, jer je kartica veoma hladna i tiha tokom rada, pa smatramo da je ASUS napravio pravi potez.

      Ispod kulera se, na crnoj štampanoj ploči, nalazi Turks GPU koji karakteriše 40nm litografija i mala površina što je posledica osetno smanjenog broja tranzistora u odnosu na jače grafičke procesore iste generacije (Cayman, Barts itd.). Turks sa svojih 480 Stream procesora i 32 teksturne jedinice na oko deluje možda i snažniji nego što jeste, a razlog za ovu konstataciju pronalazimo u činjenici da je broj ROP jedinica svega 8, što predstavlja svojevrsno  “usko grlo” ovog čipa. Zanimljivost je da GPU-Z konstatuje 16 ROP jedinica iako to nije tačan podatak, mada verujemo da će se to ispraviti sa novijim revizijama ove aplikacije. Zbog toga ni “pixel fillrate” vrednost nije tačna i umesto 13 GPixel/s iznosi pola te vrednosti tj. 6.5 GPixel/s. Ovaj GPU kao i svi ostali iz porodice poseduje DirectX 11, ShaderModel 5.0 i OpenGL 4.1. Naravno uz to, prisutan je i UVD treće generacije, koji omogućava akceleraciju raznog video materijala, kao što je MPEG-4 AVC/H.264, VC-1, MPEG-2 i druge što će motivisati one sa željama da naprave nešto snažniju multimedijalnu mašinu ili HTPC.

       

      Turks čip je okružen sa četiri memorijska čipa koji formiraju 128bit memorijsku magistralu. Kako memorijski protok ne bi ozbiljno bio ugrožen, AMD se odlučio na propisivanje upotrebe GDDR5 memorije sa kojom se ostvaruje 64GB/s što je, budimo realni, više nego dovoljno za karticu ove klase. Količina memorije od 1GB je optimalan izbor i verujemo da će biti i primeraka sa više memorije, mada vam ne savetujemo da odvajate dodatni novac kako biste kupili HD6670 sa dva ili više gigabajta RAM-a, jer nećete videti skok u performansama. Kako je HD6670 deklarisan na svega 66W maksimalne potrošnje, dodatni konektori za napajanje su u potpunosti odsutni i kartica se zadovoljava sa energijom koju isporučuje PCI-Express 2.0 slot.

       

      Spektar prisutnih video izlaza je odličan, a ASUS se odlučio za po jedan HDMI 1.4, DisplayPort i DVI, dok se D-SUB port dobija putem konvertora isporučenog u pakovanju. Dopada nam se činjenica da Eyefinity nije uskraćen ni kod najpristupačnijih modela, što je veoma primamljivo za one koji žele udoban rad u SLS (Single Large Surface) modu sa više monitora. Istina, sa ovom karticom se nećete naigrati na tri ekrana, ali to nije ni njena namena, ali će rad u regularnom okruženju biti više nego prijatan. Ukoliko budete želeli da povežete dve ove kartice u CrossFireX, to neće biti moguće, iz prostog razloga što je CrossFireX konektor odsutan, mada sumnjamo da će mnogo korisnika žaliti za nedostatkom ove mogućnosti.

      Test konfiguracija:

      CPU: Intel Core i5 760 @ 3,4GHz,
      Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
      RAM: 2x2GB Kingston HyperX Genesis 1600MHz
      HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
      Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
      Drajveri: NVIDIA ForceWare 275.20 BETA

      Zahvaljujemo se kompaniji ASUS na ustupljenoj matičnoj ploči za potrebe testiranja hardvera.
       

      Ispod možete pronaći rezultate koje ostvaruje grafička karta, na svojim podrazumevanim taktovima, kao i u overklokovanom režimu rada.
       

      Performanse i overklok

      Taktovi koje AMD propisuje kao referentne vrednosti kod Radeona HD6670 je 800MHz za grafički procesor. Memorija je deklarisana na 1000MHz, što zbog činjenice da se koristi GDDR5 čini efektivnih 4GHz. ASUS je želeo da svog predstavnika overklokuje u manjoj meri kako bi se odvojio od konkurencije, ali smatramo da je to mogao da odradi i malo bolje. Zašto ovo kažemo? Pa, zato što su taktovi u odnosu na referentni model minimalno povećani i to samo za GPU. Sa referentnih 800MHz, ASUS Radeon HD6670 je dobio svega 10MHz ubrzanja i grafički procesor kod njega radi na 810MHz. Pored toga, memorija nije dobila ubrzanje i radi na jedan odnosno četiri gigaherca.

      Mi nismo odoleli da ovaj mali i hladni GPU ne pošaljemo u crvenu zonu, kako bismo videli gde mu se nalazi pravi maksimum. Jednostavno, bili smo uvereni da ova kartica može mnogo više, zahvaljujući tome što je izuzetno hladna na osnovnim taktovima. Bili smo u pravu, pa je Turks dotakao “plafon” tek na 921MHz, što je dodatnih 110MHz odnosno nekih 12-13% više. Memorija je takođe prijatno iznenadila zaustavljajući se na vrlo visokih 1116MHz, što je 4.46GHz efektivno što je odličan rezultat.

       

      Temperature tokom rada u default režimu nisu prelazile 50 stepeni celzijusa, što je fantastičan rezultat, kada smo overklokovali karticu podigli smo ventilator na 60% od maksimalnog broja obrta, što je obezbedilo bolje hlađenje. Uz sve to, buka nije bila osetno veća, pa se za svakodnevni rad može koristiti ovo podešavanje, a pri povećanim taktovima temperatura je ostala ista, pa čak i malo niža zahvaljujući većem protoku vazduha koji je obezbedio ubrzani ventilator.

      Sve u svemu, ova kartica omogućava sasvim solidne performanse za svoj cenovni rang. U nekoliko, manje zahtevnih, igara se jasno vidi sposobnost ove kartice da se izbori sa FullHD rezolucijom uz vrlo malo smanjen nivo detalja. Sa druge strane, atraktivnije i zahtevnije igre će vas ipak “terati” da smanjite rezoluciju i da oborite “eye candy” na niži stepen. Za te igre čak ni spuštanje rezolucije ne garantuje da će pomoći, pa ipak predlažemo da dobro pogledate grafikone sa rezultatima i da u skladu sa svojim zahtevima zaključite da li vam ovaj model može zadovoljiti potrebe. Kada smo ovom Radeonu HD6670 povećali taktove, dobili smo nešto više od 10 procenata ubrzanja, što uopšte nije loš rezultat, jer ovo ni u najmanjoj meri nije uticalo na stabilnost kartice, osim na malo veće zagrevanje koje smo jednostavno rešili blagim ubrzanjem ventilatora, bez povećanja buke.

      Zaključak
       

      Ova kartica će biti vrlo zanimljiva manje zahtevnim korisnicima koji tek sklapaju novi računar, bilo za uobičajene potrebe ili za neki HTPC. Voleli bismo da vidimo Turks bazirani proizvod u low-profile varijanti koji bi bio savršen za HTPC. Pored toga što biste sa njim mogli da se poigrate sa manje zahtevnim igrama, imali biste i odličnu podršku za akceleraciju video materijala. U ovoj većoj varijanti, ASUS Radeon HD6670 je jednako interesantan, pogotovo za “entry level” računare, a uz to je prilično overklokabilan i u skladu sa tim možete dobiti solidno ubrzanje iz njega i time dodatno opravdati uložen novac.

      Najveći konkurent ove kartice će vrebati iz iste familije, a u pitanju je Radeon HD5770 koji sa sličnom cenom predstavlja bolji izbor i pored nekoliko prednosti koje poseduje novi model, kao što su niska potrošnja, nisko zagrevanje i slično.  Uprkos deklarativno manjem broju u oznaci, Radeon HD5770 predstavlja ipak ozbiljniji model kome će se prikloniti svako sa iole većim igračkim ambicijama. Ostaje da vidimo, da li će HD5770 doživeti pad cena ili će biti povučen iz prodaje, s obzirom da je skoro predstavljen Radeon HD6770 koji bi trebao da ga zameni uz nešto veću cenu.

      Grafičku kartu za potrebe testiranja ustupio ASUS.

       

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test