Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
ASUS Maximus III Extreme
Do sada smo na testovima imali tri matične ploče koje se uklapaju u ovaj profil, a to su MSI Trinergy i Fuzion, odnosno Gigabyte P55A-UD7. MSI Fuzion zbog prisustva Lucid Hydra čipa ipak pripada nešto drugačijoj kategoriji ploče, dok su MSI Trinergy i Gigabyte P55A-UD7 istog profila i oba modela na sebi poseduju nVidia nF200 čip. Sada nam “na kanal” dolazi i treći primerak ovakve matične ploče od ASUS-a, tako da možemo kompletirati sveto trojstvo i kada su modeli ovog tipa u pitanju.”Republic Of Gamers” serija matičnih ploča već godinama predstavlja ultimativne modele kompanije ASUS koji su namenjeni najzahtevnijim korisnicima. Po pitanju performansi i overklokinga generalno najzahtevniji korisnici upravo “gameri”, ali su “Republic Of Gamers” ploče namenjeni i svim ostalim ljudima koji od svog računara zahtevaju maksimum.
Tokom godina imali smo priliku da testiramo gotovo sve modele iz “Republic Of Gamers” serije i pri tome možemo reći da ni jedan od tih modela nije podbacio kada su u pitanju visoki zahtevi. Naravno, sa visokim zahtevima ide i visoka cena, što je osnovni razlog zbog kojeg određeni “Republic Of Gamers” modeli nisu uspeli da ostave malo veći trag na tržištu. Svaki put kada nam na test stigne neka “Republic Of Gamers” ploča, sećanja se uvek vrate na legendardnu Commando ploču (oh, boy, here we go again… – prim.ured.) koja u to vreme bila za dva koplja više od svih ostalih modela koji su u to vreme bili dostupni na tržištu.
Upravo prema Commando ploči smo i ocenjivali i sve kasnije “”Republic Of Gamers” modele, što je za sve kasnije modele predstavljao dosta težak zadatak. Tako su, iako odlične, neki od “Republic Of Gamers” ploče jednostavno nisu bile baš toliko bolje u odnosu na neke druge modele kako bi se lako opravdala veća investicija. Zato je na ASUS-u uvek težak zadatak da prilikom kreiranja nove “Republic Of Gamers” ploče, ta ploča bude baš dosta bolja u odnosu na sve ostalo. Naravno, ni u slučaju Maximus III Extreme modela situacija nije ništa drugačije, jer se tačno zna šta se očekuje.
Matična ploča na testu – ASUS Maximus III Extreme
Čak i kada se pogleda ambalaža MSI Trinergy, Gigabyte P55A-UD7 i ASUS Maximus III Extreme modela, odmah je jasno da su u pitanju konkurentski modeli. Maximus III Extreme dolazi u duploj kutiji sa već poznatim Maximus obeležijima, a unutra se nalazi sve osnovno što se očekuje od jednog bogatog paketa. Ipak, malo razočarenje je što se ASUS kod ovog modela nije odlučio da priloži posebnu zvučnu kartu, po mogućnosti sa Creative osnovom, kao što je to slučaj kod nekih drugih “Republic Of Gamers” modela. ASUS se kod Maximus III Extreme-a odlučio za VIA VT2020 čip koji obezbeđuje 10-kanalni audio izlaz uz podršku za HD audio standarde, što očigledno smatraju za bolje rešenje od SupremeFX varijanti, a gde se možda neke korisnici neće apsolutno složiti.
Pogledom na samu Maximus III Extreme ploču možemo već u prvom “skener” prolazu videti par specifičnosti, koje karakterišu, bar za sada, samo ovaj ASUS model. Prva stvar koja je odmah primećuje je prisustvo čak 5 grafičkih PCI Express slotova. Logično, ovoliki broj nema nikakvog smisla na P55 čipsetu bez prisustva neke pomoći. Dakle, i Maximus III Extreme je opremljen sa nVidia nF200 čipom koji obezbeđuje dodatne PCI Express kanale zarad mogućnosti korišćenja većeg broja kartica u SLI ili Crossfire režimima. Ovim potezom se donekle neutrališe jedan od osnovnih nedostataka P55 čipseta, a to je nedovoljan broj PCI Express linija koje se mogu slobodno koristiti za obogaćivanje funkcija i mogućnosti samih matičnih ploča. Naravno, ideja je da se korisnicima ponudi mogućnost upotrebe tri ili četiri grafičke karte u odgovarajućim SLI ili Crossfire režimima, što je direktno omogućeno upotrebom NF200. Pošto sada procesor nema direktnu vezu sa grafičkom kartom, upotreba NF200 čipa dodaje određeni “latency”, ali je on na sreću minimalan, pa nema nikakvih posledica po performanse kada se sve grafičke karte maksimalno opterete se nekom visokom rezolucijom. Sam NF200 čip omogućava rad 2×16, 1×16 i 2×8 i na kraju 4×8 modovima rada i zavisnosti od broja grafičkih karti koju neko želi da koristi.
Ovde je interesantno da Maximus III Extreme ima jedan slot više od ovoga, ali ASUS po specifikaciji navodi da je na Maximus III Extreme moguć i 5×8 režim rada za grafičke karte. Na žalost, ovo nismo bili u mogućnosti da proverimo, pa ćemo ASUS-u morati da verujemo na reč, ali i pored toga ostaje mali problem koji se odnosi na SLI ili Crossfire režim koji je u mogućnosti da radi sa pet GPU-ova. Logično, kada se na PCB-u nalazi pet grafičkih PCI Express slotova, nema baš mnogo prostora za ostale slotove. Ovo u prevodu znači samo jedan PCI slot, dok se za neke PCI Express x1 karte mogu koristiti neki od slobodnih x16 slotova. Dakle, mesta za eventualan proširenja mogućnosti nema previše, pa se kupac uglavnom mora snaći sa onim što je ASUS upakovao u Maximus III Extreme paket. Interesantno, pogled na I/O panel otkriva da Maximus III Extreme poseduje samo jedan LAN kontroler (Realtek RTL8112L), što u nekim slučajevima može predstavljati nedostatak koji se mora rešiti preko dodatne karte, a za koju, može da se ispostavi, nema mesta. Na I/O panelu se takođe nalazi jedan PS/2 port, set audio konektora uz optički S/PDIF izlaz, jedan firewire i jedan eSATA port, i na kraju 9 USB konektora.
Od tih devet, jedan je namenjen za “ROG Connect” funkciju, dok su dva obeležena plavom bojom i označavaju USB 3.0 konetkore. Naravno, to znači da i Maximus III Extreme poseduje NEC USB 3.0 čip, a gde je USB 3.0 tu je i SerialATA 6 Gb/s. Za podršku ovim standardima, ASUS je prvi primenio rešenje za dodatni PLX čipoom koji duplira broj povezanih PCI Express linija, pa je ovo rešenje logično upotrebljeno i na Maximus III Extreme. Kako su i ostali proizvođači vremenom prihvatili ovo rešenje, jasno da je u pitanju najbolja opcija za podršku USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s standardima na P55 čipetu. Uglavnom, na Maximus III Extreme se nalazi šest SerialATA II porta preko P55 čipseta, dok se dodatni JMicron kontroler brine za dodatna dva SerialATA II porta (gde je jedan eSATA). Na kraju, to je neizbežni Marvell čip koji obezbeđuje dva SerialATA 6 Gb/s porta.
Kada pažnju malo skrenemo sa slotova i portova, možemo videti da je naponska jedinica oko procesorskog soketa bitno drugačija u odnosu na prethodne ASUS modele. Sa slike možete već naslutiti razliku, ali ako već niste pogledali sliku, šta mislite koliko je velika naponska jedinica na Maximus III Extreme ? I šta mislite, 32-phase, 48-phase, 57-phase, 64-phase, 94-phase ? Ne, nije ništa od toga. Naponska jedinica na Maximus III Extreme ploči je u osnovnoj 8-phase konfiguraciji. Dakle, 8-phase za napajanje procesora, plus 3-phase za napajanje memorijskog kontrolera, i plus 3-phase za napajanje memorije. Ovo znači da se je u pitanju 8+3-phase naponska jedinica, što je mnogo manje od onoga što ASUS sa HybridPhase pričom. Očigledno da je ASUS ovde želeo da zaustavi “phase rat”, jer se došlo do granice isplativosti i efikasnosti. Jednostavno, glomaznija naponska jedinica sa više “phase-ova” povećava finalnu celu ploče, a veći broj komponenti doprinose većem zagrevanju. Istina, osnovna teorija kaže da veća “multi-phase” jedinica nudi stabilniji napon procesoru, ali sa druge strane se uvek znalo da i manja jedinica sa dovoljno kvalitetnim komponentama može da bude jednako efikasna što se tiče stabilnosti napona. Tako ASUS na Maximus III Extreme uvodu na scenu novu naponsku jedinicu sa oznakom “Extreme Engine Digi+”. Naravno, osnovna ideja je da se sa manje komponenti dobije efikasna naponska jedinica koje će obezbediti maksimalno stabilno napajanje u svim ekstremnim uslovima koji podrazumevaju u LN2 overkloking. U stvari, “Extreme Engine Digi+” predstavlja kombinaciju analognog i digitalnog PWM-a i tako pokušava da spoji najbolje karakteristike iz oba sveta (iako je generalno sistem isti, razlika je samo u primenjenim komponentama).
Takođe, Extreme Engine Digi+ primenjuje paralelni “phase” dizajn koji omogućava lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice, a pri tome može imati veliki raspon frekvecija koje aktiviraju “switch”, i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Klasični redni digitalni PWM zahteva frekvenciju od bar 800 kHz za “switch”, što kao krajni rezultat ima veću potrošnju energije, veće zagrevanje i manji životni vek. ASUS je za Extreme Engine Digi+ upotrebio metalno oklopljene Infineon MOSFET-e (koji imaju posebnu FET+ oznaku) koji imaju za 30% bolju disipaciju toplote u poređenju sa standardim rešenjem na istoj frekvenciji. Pored toga, tu su i ML kondenzatori ( Multilayer Polymer Capacitor) koji se opet manje zagrevaju, uz mogućnost da rade sa jačinom struje od čak 40A. Sa svim ovim detaljima, Extreme Engine Digi+ naponska jedinica treba da bude u globalu efikasnija od HybirdPhase varijanti koje je ASUS do sada koristio. Dakle, i ASUS je ovom prilikom pokazao da 8-phase jedinica može da bude i efikasnija od nekog 48-phase ili sličnog rešenja. Usled boljih termalnih karakteristika naponske jedinice, nije bilo neophodno upotrebiti neko veliko hlađenje, pa je sve rešeno kroz manji pasivni heatpipe sistem koji se proteže od MOSFET-a, preko nF200 čipa pa do P55 “čipseta”, gde je deo preko čipseta nešto veći radi boljeg hlađenja.
Iako bi se manji hladnjak mogao povezati sa činjenicom da Maximus III Extreme nije baš maksimalno namenjena za overkloking, ova konstatacija ipak nije ni blizu tačna. Hladnjak je takav je prosto nema razloga za većim, jer naponskoj jedini ne treba više, a sam P55 čipset ne trpi baš toliko veliko opterećenje pri overklokingu (za svaki slučaj, u paketu se dobija i odgovarajući kuler koji se može montirati). Detalji zbog kojih je Maximus III Extreme u stvari ekstremna ploča namenjena overklokerima se kriju negde između slotova i ostalih komponenti. Pravu stvar koju možemo primetiti između prva dva PCI Express x16 slota je iROG čip koji je posvećen overklokingu. Upravo ovaj čip omogućava da se “na živo” menjaju svi bitni parametri sistema, od BCLK-a pa do radnih napona. Naravno, Maximus III Extreme poseduje iROG USB konekciju preko koje se ploča može povezati sa notebook-om, gde se pomoću priloženog softvera mogu menjati pomenuti parametri. Pored toga, Maximus III Extreme nam donosi i jedan novi način overklokinga, i to preko mobilnog telefona (!!!) Dakle, na ploči se odmah iza ROG Connect tastera i USB porta nalazi mesto za bluetooth modul koji se takođe dobija u Maximus III Extreme paketu. Sa ovim bluetooth modulom i aktiviranjem ROG funkcije, moguće je preko mobilnog telefona (sa instaliranom ROG aplikacijom) raditi sve kao i kada je ROG instaliran na notebook i povezan USB-om preko ROG connect-a.
OC, BIOS
Dakle, overkloking na živo preko mobilnog telefona – šta reći – možete, čak, preko telefona aktivirati snimljene overkloking profile. Cela ova funkcija jeste zabavna, ali je generalno na istom nivou realne korisnosti kao i ROG opcija preko notebook-a. Ono što je mnogo zanimljivije je opcija gašenja ili paljenja računara preko mobilnog telefona. Dakle, kad završite sa gledanjem filma možete iz kreveta preko mobilnog telefona ugasiti računar, pa ga ujutru na isti način uplatiti, taman da se podigne operativni sistem dok se i vi podignete… Šteta je samo što za sve ovo morate biti u dometu bluetooth signala, ali očekujemo da će sledeći korak razvoja cele ove ROG opcije biti manipulacija preko SMS poruka, (Skype-a, Facebook-a ili Twitter-a? – prim.ured.). Ako na stranu stavimo ove “zabavne” funkcije, Maximus III Extreme poseduje još detalja koji su namenjeni baš za ozbiljne overklokere.
Tako Maximus III Extreme poseduje pet kontakta na PCB-u koji služe za lako praćenje napona procesora, memorije ili čipseta preko klasičnog multimetra, što je mogućnosti koju smo prvi put videli na MSI pločama. Odmah pored ovih kontakata se nalazi “GO” taster koji ima dve funkcije. Kada je ploča upaljena, “GO” taster aktivira neki od podešenih overkloking profila u BIOS-u. Druga funkcija “GO” tastera je u stvari “MemoryOK” funkcija koja radi kada je ploča isključena. Na kraju, Maximus III Extreme poseduje i “Q reset” taster koji se nalazi blizu PS/2 porta, a ima funkciju rešavanja “cold bug-a” kada procesor odbija da se probudi pod LN2 hlađenjem. Kao dodatak, tu je i opcija da se dva kontakta pored procesorskog soketa povežu i time reši “cold bug” problem ukoliko “Q” taster ne obavi svoj posao, ali će ova stvar ostati rezervisana samo za one najekstremnije overklokere koji “idu” i na temperature od -200 stepeni.
Nakon sve priče o overkloking opcijama, na red nam dolazi BIOS. Ipak, u ovom slučaju nema potrebe nešto pričati o BIOS opcijama na Maximus III Extreme, jer jednostavno ova ploče poseduje apsolutno sve što bilo kom overklokeru može da zatreba. Ono što je mnogo bitnije je “koliko može da razvije” Maximus III Extreme kada se sve te opcije aktiviraju. Ovoga puta smo koristili isti Core i5 750 procesor koji smo koristili i u Gigabyte P55A-UD7 testu, a rezultati su, pogađate – isti. Dakle, i na Maximus III Extreme maksimalni BCLK takt je bio 230 MHz, a već bi takt od 232 MHz pokazivao znakove nestabilnosti bez obzira na koliko bi smo povećavali radni napon svih bitnih delova sistema kada je u pitanju BCLK. Isti rezultat smo dobili i kada je u pitanju maksimalni overkloking procesora, što znači potpuno stabilna brzina od 3.9 GHz. Procesor je radio i na 4.1 GHz, ali nije bio potpuno stabilan nakon dužeg test perioda, a za nas je relevantno samo ono što možemo potvrditi kao apsolutno stabilna frekvencija. Tako se opet pokazalo da u ovoj high-end klasi ploča mnogo bitniji primerak procesora, nego same razlike i nijanse između dotičnih ploča. Ipak, ono što smo mogli da izmerimo je manja temperatura MOSFET-a i hladnjaka pri radu kod Maximus III Extreme u odnosu na druga dva modela, što opet pokazuje da nova naponska jedinica radi svoj posao.
Test sistem
Matične ploče
MSI Big Bang Trinergy
ASUS Maximus III Extreme
GA P55A-UD7
Procesor i
kuler
Intel Core i5 750 @ 2.66 GHz
Cooler Master TX3
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
AMD Radeon HD4890
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
Spec.ORG SpecViewPerf 10
Igrački testovi
Zaključak
Nakon što smo propustili kroz šake tri P55 ploče sa nF200 čipom, to sva tri glavna proizvođača matičnih ploča, možemo izvesti i jače zaključke. Kada se uporede tri modela, definitivno se vidi da se svaki od njih malo razlikuje, te da iako se radi o high-end modelima, nisu svi namenjeni identičnoj ciljnoj grupi korisnika. Shodno tome, ukupne mogućnosti su nešto drugačije (i pored nF200 osnove), a i cene nisu ni blizu slične. MSI Trinergy kod nas trenutno nije dostupna, što znači da nema neku zvaničnu i da se moramo poslužiti svetskom cenom. Dakle, MSI Trinergy košta oko 330 dolara, što prevedeno u euro i kako se to preslika na domaću cenu, iznosi bar oko 300 evra. Iako je MSI napravio odličan posao sa Trinergy pločom, i dalje smatramo da je njena cena malo jaka, naročito u odnosu na konkurentske modele. MSI Trinergy nije namenjena ekstremnim overklokerima, već se najbolje snalazi u standardnoj upotrebi i normalnom overklokingu pri upotrebi nekog „težeg“ SLI ili Crossfire moda. Istina da smo ovu ploču testirali sa drugim primerkom procesora i da je pri tome overklokg rezultat bio nešto slabiji, ali smo MSI Fuzion model testirali sa istim procesorom kao i P55A-UD7 i Maximus III Extreme, a tu je opet Fuzion bio slabiji za celih 15 MHz. Moguće da bi na Trinergy ploči to možda bilo malo drugačije, ali ipak mislimo da bi BCLK rezultat bio veoma sličan. Tako se Gigabyte P55A-UD7 i Maximus III Extreme nalaze u jačoj kategoriji sa maksimalnim BCLK taktom od 230 MHz i sve ukupno malo većim overkloking potencijalima.
ASUS Maximus III Extreme – Benchmark Extreme Overclocker Award
Iako nema nikakve napredne dodatne mogućnosti poput ROG Connect-a ili “MSI Dashboard-a”, GA P55A-UD7 nudi mnogo toga pri dosta nižoj ceni. Pomenuta P55A-UD7 ploča se kod nas može kupiti za oko 260 eura, što je značajno manje u odnosu na MSI Trinergy ili ASUS Maximus III Extreme. Pored toga, P55A-UD7 dolazi sa heatpipe sistemom koji poseduje opciju vodenog hlađenja, pa je tako ova ploča predstavlja optimalno rešenje za ozbiljne ali ipak umerenije overklokere koji će se zadovoljiti vodenim hlađenjem procesora i pri tome eventualno instalirati i vodeno hlađenje na heatpipe sistem. Uz povoljnu cenu (za ovu klasu), P55A-UD7 predstavlja “best buy” rešenje za sve one koji žele odličnu overkloking ploču sa nF200 čipom radi igranja u SLI ili Crossfire režimu. ASUS Maximus III Extreme je bez ikakve sumnje vrhunska matična ploča, naročito kada se pogleda kvalitet izrade, upotrebljenih komponenti i broja dodatnih mogućnosti, posebno onih koji se tiču overklokinga. Jednostavno, ASUS je Maximus III Extreme modelom napravio ploču koja je san svih ekstremnih overklokera koji bez LN2 sistema ne mogu ni da zamisle nijednu overkloking sesiju. Smatramo da od predstavljene ASUS ploče nema boljeg rešenja za sve LN2 egzibicije, pa tako baš ovaj model preporučujemo svima koji imaju želju da se bave ekstremnim overklokingom, jer trenutno za P55 platformu nema boljeg rešenja. Logično, ovako kvalitetan i opremljen proizvod ima i odgovarajuću cenu (oko 330 evra), što ovaj model stavlja u red najskupljih P55 ploča. Shodno tome, Maximus III Extreme je teško preporučiti umerenim i prosečnim overklokerima, jer oni jednostavno neće biti u situaciji da iskoriste sve ono što ova ploča nudi, a pri tome će za nju morati da izdvoje i previše novca. Naravno, ukoliko želite opciju overklokinga preko mobilnog telefona ili da se njome makar pohvalite u društvu, Maximus III Extreme je vaš jedini izbor. Isto važi i ukoliko želite da posedujete jednostavno najkvalitetniju Intel P55 baziranu ploču bez obzira koliko njenih potencijala iskoristili. Jasno je da Maximus III Extreme neće moći da dostigne neke velike cifre u prodaji, ali je jasno da je ASUS ovu ploču napravio više “za slavu” nego za prodaju, sve u želji da ima najbolju overkloking ploču na P55 tržištu. U tome su uspeli, pa joj zato sledi i odgovarajuća nagrada.
Matičnu ploču na test ustupio ASUS
