Nebojša Todorović
Ideja iza Maximus VII Ranger modela je jednostavna. Konceptualno i cenovno je pozicioniran relativno malo ispod Maximus VII Gene i Hero modela tako da se ne gubi previše, ali se makar prividno čini dostupnijim. Uostalom svi dobro znamo za psihičku barijeru od 150 evra koju mnogi od nas imaju, a tada 20 ili 25 evra može da bude dovoljno da ne možete sebi da opravdate kupovinu. Upravo zbog toga je i nastao rendžer. Pakovanje je krajnje uobičajeno za jedan RoG proizvod i tu zaista nema mnogo toga što bismo izdvojili.
Stranice kutije su zapravo veoma informativne, a proizvođač je rešio da u velikoj meri informiše potencijalnog kupca ukoliko se prethodno nije opremio podacima o matičnoj ploči. Naravno, u prvom planu se nalaze stavke koje Asus smatra prednostima u odnosu na konkurenciju, ali je tu i dosta klasičnih specifikacija koje mogu da posluže. Kvalitetna fotografija ploče je tu, tako da su svi potrebni aspekti sasvim adekvatno pokriveni.
Kao model kod koga se fokusiralo na određenim uštedama, propratno pakovanje nije posebno bogato. Tu je disk sa drajverima i propratnim aplikacijama, temeljno i detaljno uputstvo, kao i nalepnice za označavanje kablova. Isporučeni su i SATA 6 Gbps kablovi, lepo izrađen lim za zadnji panel i SLI mostić.
Simpatičan detalj je parče kartona koje se kači na kvaku od sobe i koji služi da obavestite druge da li je ulaz slobodan ili ne. Ovaj dodatak je među prvima, ako ne i prvi, uvela kompanija XFX, a to je jedna od stvari koja ih je učinila prepoznatljivima.
Asus Maximus VII Ranger je tipična RoG ploča čije su dimenzije punog ATX formata. Kolorna šema je standardno crno-crvena, a kada se malo bolje pogleda postaje prilično jasno da se radi o “budžetskoj” verziji nekog Maximusa. Prosto, za razliku od najskupljih modela, ova ploča deluje dosta jednostavnije, iako je daleko od toga da je slabo opremljena. Inače, kada bi se stavila uz Hero recimo, većina verovatno ne bi ni primetila razliku. Organizacija konektra i slotova je sasvim logična, mada u poslednje vreme zaista nismo imali matične ploče čiji je layout bio problematičan.
Kako je reč o modelu zasnovanom na Intel Z97 čipsetu koji upošljava LGA1150 podnožje, prisutna je podrška za Devil’s Canyon procesore, ali i za aktuelnu generaciju Intel procesora.
Naponska jedinica ove matične ploče je dosta specifična i možda predstavlja blago razočaranje u odnosu na ono šta Asus tvrdi i šta ona zaista jeste. Asus kaže da je reč o osmofaznoj naponskoj jedinici sa solidnim zavojnicama koje poseduju feritno jezgro, kao i odličnim oklopljenim kondenzatorima sa životnim vekom od 10.000 časova pri temperaturi od 105 stepeni celzijusove skale. Ipak, nije reč o klasičnom osmofaznoj naponskoj jedinici zbog upotrebe IR3584 VRM-a kompanje International Recitifier. Asus ga naziva ASP1252, a u pitanju je uobičajeni “rebrand” koji Asus odavno praktikuje. Ovaj VRM poseduje podršku za 4 CPU faze, što znači da je reč o kvazi osmofaznoj naponskoj sekciji gde se na specifičan kompenzuje nedostatak VRM-a sa podrškom za svih osam faza.
Pored CPU soketa se nalaze i dva priključka sa četiri pina za kuler procesora što može biti korisno u određenim situacijama. Takođe, levo od njih možete da primetite i IR3584 poznate kompanije International Recitifier. Reč je o odličnom VRM-u sa velikim brojem mogućnosti na polju regulacije i merenja napona, a predstavlja jedan od velikih aduta kompanije. Asus je za potrebe ove ploče odabrao nešto drugačiju verziju od one kod UD5, a IR3584 poseduje podršku za četvorofazne naponske jedinice i odgovara Intel VR12 i VR12.5 standardima. Najveći aduit ovog VRM-a su mogućnost povećanja frekvencije u rasponu od 194 KHz do 2 MHz u čak 56 koraka. Tu su i razni mehanizmi zaštite kao što su OVP, UVP, OCP itd. Na kraju, tu su i razne metode povećanja efikasnosti kroz tehnologije poput Variable Gate Drive, dinamičke kontrole faza i automatske promene “power state-a”. Desno od CPU soketa se nalaze četiri DIMM slota sa podrškom za DDR3 module brzine do 3300 MHz. Naravno, reč je o zvaničnoj podršci, ali će i brži moduli sasvim lepo raditi. Radi lakšeg prepoznavanja montaže u dual-channel režim, slotovi su obojeni u crveno i crno.
U pogledu PCIe slotova, tu su dva PCI-Express 3.0 u punoj veličini koji rade u x16x4 ili x8/x8 režimu, a još jedan, crni, PCI-Express odgovara 2.0 standardu i ima podršku za x4 mod. Ugrađena su i tri PCIe x1 slota, tako da smatramo da ova konfiguracija može malo kome da ne odgovara. Eventualno će pojedinci žaliti za klasičnim PCI slotom, ali u tom slučaju postoje druge opcije. Uostalom, kako je ciljna grupa fokusirana na gejmere i entuzijaste PCI kartice će zaista biti daleko manje korišćene.
[modul]specifikacija=5475[/modul]Kao i obično, za igrače se tipično smatra da nemaju preterano velike potrebe za brojnim SATA portovima. U skladu sa tim, Asus se odlučio na implementaciju šest SATA 6 Gbps konektora iliti potpuno iskorišćenje Intelovog kontrolera. Ipak, kao mera uštede nedostaje još jedan kontroler kojim bi se dodalo još dva ili eventualno četiri ova priključka. Smatramo da je i šest više nego dovoljno za većinu korisnika koji imaju u najboljem slučaju kombinaciju jednog SSD-a, optike i dva hard diska gde i pored toga dva SATA konektora ostaju slobodna za eventualnu nadogradnju. Treba pomenuti da je tu i M.2 slot koji omogućava ugranju SSD-a u odgovarajućem formatu, a koji će verovatno sa vremenom postajati sve zanimljiviji.
Pored DIMM slotova pronalazimo još dve zavojnice sa feritnim jezgrom koje filtriraju napon prema memoriji. Pored njih su smešteni i START i reset tasteri, zajedno sa veoma korisnim POST ekranom. Odmah do njih je lociran i MEMOK! prekidač koji vraća podešavanja memorije na “fail-safe” vrednosti. Sve u svemu, ovaj čošak je baš opremljen, ali kada se nalazi u kućištu može biti malo problematičniji za pristup.
Zadnji panel nije prepunjen konektorima, ali je za većinu sasvim adekvatan. Tu su četiri USB 3.0 i dva USB porta i realno gledano ovo je najproblematičniji deo. Konkretno, fali nam barem još dva USB konektora bilo da su u pitanju 2.0 ili 3.0. Jednostavno, u današnje vreme mnogi koriste veći broj USB uređaja, jer samo periferije zauzimaju dva, a na to dodajte čitač kartica, jednu fleš memoriju, kabl za telefon i praktično vam nestaje praznih konekcija. Stoga, smatramo da je osam već bolja varijanta. Osim toga, Ranger je dobro opremljen. Tu su D-Sub, HDMI i DVI video izlazi, jedan kombinovani PS/2 port, kao i gigabitni LAN. Ne treba zaboraviti ni BIOS Flashback taster, kao ni poveći broj audio konekcija. Ugrađen je S/PDIF i šest analognih konektora od 3.5 mm.
Zvučnu podlogu čini takozvani SupremeFX koji se sastoji od Realtek ALC 1150 kodeka u kombinaciji sa Nichicon kondenzatorima koji su veoma kvalitetni. Takođe, tu je i pojačalo za slušalice, a ne treba da se smetne sa uma i EMI zaštita zajedno sa kanalima koji se nalaze u različitim slojevima ploče kako bi se eliminisao “crosstalk”. Sve ovo je u skladu sa konkurencijom i zvuči sasvim dobro. U ovom delu ploče primećujemo i Intelov mrežni kontroler sa oznakom I817V koji se viđa na većini Intel Z97 modela.
Duž donje ivice ploče, ti ispod PCI-Express X4 slota se nalaze dva prekidača. Crveni je tu da resetuje podešavanja u biosu, odnosno CLR_CMOS prekidač. Drugi nosi oznaku Soundstage, a njegova funkcija je pokretanje hardverske emulacije “surround” zvuka. Na ovaj način dobijate bolji osećaj prostornosti u igrama, a postoje ukupno četiri profila. Tu su FPS, Racing, Combat i Sport koji su prilagođeni za ove žanrove.
BIOS
UEFI bios kod Asusa nikada nije predstavljao problem, ali je u skladu sa novom generacijom kozmetički doteran u blagoj meri. Ono što je dobro ne treba da se menja i Asus je to imao u vidu. Organizacija je logična, intuitivna i jasna. Malo kome će zadavati muke i verujemo da će se svaki napredni korisniik lako snaći. Extreme Tweaker sekcija je bogata opcijama, tako da će overklokeri moći da uživaju u njima iako je naponska jedinica ove ploče nešto slabija od Sabertooth modela, ali i Hero i Gene-a.
Za one koji ne vole da komponente svetle, postoji opcija da se LED-ovi ugase iz BIOS-a.
Zanimljivu opciju predstavlja QFan tuning koji automatski prilagođava broj obrtaja ventilatora na kuleru. U praksi, ploča prođe kroz puni raspon brzina kojima ugrađeni ventilator raspolaže, uporedi ih sa temperaturama i prilagodi profil u skladu sa dobijenim vrednostima.
Sekcija za monitoring napona i temperatura je sjajna. Sve se pedantno prati i vrednosti svih očitavanja možete paralelno da nadgledate.
Na kraju, tu su i opcije vezane za fleš novog biosa, snimanje profila, a prisutan je čak i kalendar.
Auto OC i performanse
Tajvanska kompanija je softverski deo priče vezan za svoje ploče ispeglala do samog savršenstva. Pritom ne govorimo samo o biosu, već i o propratnom softveru. Centralni alat predstavlja Ai-Suite koji obuhvata sve periferne aplikacije koje pojedinačno instalirate. Svaka aplikacija koju Asus isporučuje uz ploču je izuzetno dobro dizajnirana uz jednako impresivnu funkcionalnost. Na ovom polju teško ko može da im parira, jer malo ko ulaže jednako truda, resursa i pažnje za ovaj aspekt.
Automatski overklok se obavlja iz UEFI biosa, a Asus je našao u megaherc identičnu maksimalnu vrednost kao i Sabertooth Mk 1 i Mk 2. Prosto, neverovatno je koliko je ovaj mehanizam precizan, jer su sve tri Z97 ploče iz Asusa sa našim testnim procesorom reagovale identično. Pritom, Ranger se za razliku od drugih modela nije “bahanalisao” sa naponom, već je odredio sasvim razumnih 1.252 V pri frekvenciji od 4487 MHz.
Memoriju je ubrzao do 2446 MHz čime je svakako dobio primetnu prednost u odnosu na neke druge matične ploče. Performanse su u odnosu na default vrednosti postale znatno bolje i veoma smo zadovoljni kako Asusova ploča izvršava automatski overklok. Brzo, stabilno i bez ikakvih preterivanja. Rezultat je odličan, posebno za gejmersku populaciju kojima je najbitnije da to bude brzo i da radi kako treba što Maximus VII Ranger bez greške obavlja.
[modul]test=257[/modul] [modul]test=258[/modul] Kao budžetska RoG ploča, Maximus VII Ranger je sjajan proizvod gledano iz perspektive nekoga ko nema preterano velike i specifične zahteve. Ova ploča zadovoljava većinu korisnika i zaista se radi o kvalitetnom proizvodu. Naponska jedinica nije kao ona koju možete sresti kod SaberTooth Mark 2 i Maximus VII Hero modela, ali oni su 20 do 25 evra skuplji i nalaze se na nekoj granici od oko 180 evra što mnogi ne mogu da prelome.
Pritom, sa Rangerom ne gubite praktično ništa bitno osim ukoliko niste zagriženi overkloker gde vam nikakav, pa i najmanji, kompromis ne završava posao. U svakom drugom scenariju nikakve nedostatke nećete ni primetiti. Ranger je odlična matična ploča za igrače koji žele dobro opremljen RoG model uz odličan automatski overklok i niz mogućnosti vezano upravo za gejmersku populaciju.
Za:
– Kvalitetne komponente – Sjajan automatski OC – Propratni softver – Specifične mogućnosti (KeyBot, SoundStage, GameFirst…)
Protiv:
– Samo šest USB konektora – Naponska jedinica malo slabija od ostalih Maximusa
Matičnu ploču za potrebe testiranja ustupio ASUS
Asus Maximus VII Ranger
Pre nekoliko godina u Republic of Gamers liniji proizvoda nije bilo mnogo članova. Pre svega su je činile matične ploče najviše klase čija je cena bila nedostižna za veliku većinu korisnika. Nakon toga, Asus je uvideo da postoji interesovanje, ali da većini nedostaje pristupačna cena kako bi sebe smestili među vlasnike RoG matičnih ploča. Kako vreme odmiče RoG modeli postaju sve dostupniji, iako i dalje bivaju pretežno smešteni barem u viši srednji cenovni segment. Ovom prilikom smo dobili jednu još pristupačniju ploču koja nosi ime Maximus VII Ranger, a koji bi trebao da učini RoG logo i crveno-crni imidž još dostupnijim. Ukratko, Maximus VII Ranger je RoG ploča za narodne mase