Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
ASUS P7P55D i Maximus III Gene
Predstavljanjem „The Ultimate Force“ serije modela ASUS je otvorio još jednu kategoriju matičnih ploča u svojoj ponudi, a sve to je započelo sa Sabertooth 55i koji smo nedavno imali prilike da testiramo. Iako se radi o veoma dobroj matičnoj ploči Sabertooth 55i nije nas baš mnogo impresionirao, najviše iz razloga što ploča nije uspela da u dovoljnoj meri iskaže razlike i prednosti koje bi opravdale izbor kupaca za ovu ploču. Jednostavno, ukoliko želite high-end matičnu ploču od ASUS-a već na raspolaganju ima ROG (Republic Of Gamers) seriju modela. Kako „The Ultimate Force“ nije „Republic Of Gamers“ naslednik, onda Sabertooth 55i modelu ostaje da se bori za prostor negde između, a taj prostor u poslednje vreme i nije previše interesantan za većinu prosečnih kupaca. Druga strana je pristupačnija P7 serija modela kojih već ima veliki broj, čak toliko veliki da veoma lako može da zbuni kupce prilikom odabira ASUS matične ploče. Tako na raspolaganju stoje P7P55D modeli sa sufiksima Pro, Deluxe, Premium, Evo i LE, uz još par modela i varijacija. Da bi smo videli šta ASUS u osnovni nudi sa P7 modelima, na test smo uzeli osnovni P7P55D model kako bi proverili stanje u ovoj kategoriji ploča. Što se tiče ROG serije, Maximus III Gene je poslednji dodatak „Republic Of Gamers“ ponude pa smo ovom prilikom probali i ovaj model kako bi na kraju sklopili kompletnu sliku o TUF, ROG i „običnim“ P55 modelima…
Matična ploča na testu – ASUS P7P55D
Krenimo prvo od bazičnog P55 modela koji predstavlja osnovu za gotovo sve ostale P7 modele koji se nalaze u ponudi, a bazirane su na dotičnom Intel čipsetu. U ovoj kategoriji ploča gotovo i da ne treba pričati o propratnom paketu, jel dotični i ne postoji, pa je tu samo bukvalne neophodnosti. Tako odmah fokusiramo našu pažnju na layout P7P55D, gde se odmah mogu videti određene razlike u odnosu na Deluxe ili EVO modele. Tako je Deluxe P7P55D model opremljen StackCool 3+ sistemom koji ima zadatak da poboljša hlađenje PCB-a ispod procesorskog soketa, a takođe tu je i „2 oz“ bakarni sloj za dodatno hlađenje. Dotični sloj bakra je Gigabyte prvi počeo da promoviše, a sada vidimo da i ASUS prihvata to rešenje. No, pored toga Deluxe model poseduje nešto što ASUS zove „24-hybrid phase“ naponsku jedinicu, dok standardni P7P55D poseduje „16-hybrid phase“ rešenje. I ova 16-phase naponska jedinica zvuči sasvim dovoljno, a po specifikaciji, „16-hybrid phase“ je kombinacija 12-phase osnovne naponske jedinice sa dodatnim 2-phase sistemom koji je direktno zadužen pomoć memorijskom kontroleru i memoriji kako bi se ostvarili što veći stabilni radni taktovi. Međutim, kada se pogleda PCB to sve izgleda malo drugačije.
ASUS P7P55D fizički poseduje 6-phase naponsku jedinicu, uz dodatak dva 1-phase sistema za napon memorije i memorijskog kontrolera u procesoru. Očigledno da ASUS kroz T.Probe ili slične funkcije želi da predstavi 6-phase jedinicu kao 12-phase. Sami MOSFET-i su prekriveni malim pasivnim hladnjacima, bez ikakvih heatpipe dodataka, a kada uklonimo hladnjake (koji su veoma loše pričvršćeni za MOSFET-e) možemo videti šta se tu u stvari nalazi. ASUS je ovde duplirao broj MOSFET-a iako je zadržao standardnu konfiguraciju sa dve osnovne oklopljene prigušnice, pa nam je sada jasno šta se smatra HybridPhase naponskom jedinicom. Po pravilima, ovo na kraju i dalje ostaje 6-phase jedinica, sa tim da je ostavljena mogućnosti da se kombinacijom MOSFET-a ostvari nešto bolji i pouzdaniji rad u odnosu na klasično 6-phase rešenje. Sve ovo je posledica rata koji se vodi između proizvođača ploča, a trenutni boj je na polju naponskih jedinica. Što veća i glomaznija naponska jedinica, to veći brojevi mogu da budu ispisani na kutiji, što na kraju PR ljudima daje mogućnost da govore o tome kako je to dobro, neophodno, zanimljivo i tako dalje. U praksi, i dobro konstruisana 6-phase naponska jedinica može savršeno da obavlja svoj posao, a HybridPhase je više priča koju su izmislili PR ljudi za potrebe marketinga, sa istina određenim efektima i u praksi.
Uglavnom, 6-phase rešenje koje primenjeno na P7P55D deluje veoma dobro, sa setom standardnih R68E elektrolitskih komponenti, kao i setom FP5K kondenzatora koji smo mogli da vidimo i na Sabertooth 55i modelu. Naravno, TUF brandinga nema, ali se ipak može videti da ove dve ploče dele određeni set komponenti, iako bi Sabertooth 55i po tom pitanju ipak trebao da bude jedinstven. Nestajanjem potrebe za northbridge-om ostavljena je mogućnost za dosta slobodnog prostora na PCB-u oko samog procesorskog soketa, pa to sve P55 ploče i koriste. Isti je slučaj i sa P7P55D, tako da ima dovoljno prostora za V8, V10 i slične glomazne kulere. Novi sistem za povezivanje memorijskih modula u slotove koji se od skoro obilato primenjuje u potpunosti isključuje mogućnosti da grafička karta u slotu može da oteža proces instalacije ili uklanjenje modula iz slotova. Pored primarnog grafičkog PCI Express x16, tu je još jedan grafički slot za SLI/Crossfire akcije, ali je ovaj slot limitiran na x4 brzinu, pa se stoga ne mogu očekivati maksimalne dual grafičke performanse. Pored dva PCI Express x1 slota, mnogo bitnije je prisustvo čak tri standardna PCI slota.
Kako je realno očekivati da se SLI ili Crossfire neće koristiti na P7P55D ploči, može se reći da su sva tri PCI slota apsolutno na raspolaganju. Ostatak stvari je manje-više standardan: 8 SerialATA II porta (jedan eSATA na I/O panelu), šest USB 2.0 konektora (plus šest preko dodatnih bracketa), jedan LAN (Realtek 8112L 10/100/1000 čip) i standardni set audio konektora (VIA VT1828S 7.1 HD audio čip). Na kraju, tu su i dva firewire 1394a porta preko VIA 6308P čipa.
BIOS – ASUS P7P55D
BIOS na P7P55D izgleda veoma slično kao i onaj koji smo mogli videti na Sabertooth 55i ploči. U pitanju je ista varijanta AMI BIOS-a, sa za nijansu manje opcija i detalja u odnosu na verziju sa Sabertooth 55i. Međutim, tih par detalja kojih nema na P7P55D ne utiču značajnije na funkcionalnost kada je overkloking u pitanju. Naravno, i rasponi dozvoljenih napona su nešto manji, ali opet ni to značajnije ne utiče na overkloking domete. Najbolja karakteristika BIOS-a na P7P55D je upravo jednostavnost podešavanja, jer je za sasvim dobar overkloking neophodno podesiti samo napon procesora i memorije, kao i BCLK radni takt i brzinu memorije.
Sva ostala podešavanja vezana za radne napone se mogu komotno ostaviti na „auto“ i nema problema. Ovako se bez problema može ostvariti takt bazične magistrale od 200 MHz (pa čak i 205 MHz) i brzina Core i5 750 procesora od 4 GHz (200×20). Sa korekcijama svih napona, može se ići do BCLK maksimuma od 212 MHz, što je opet tačno u regionu očekivanog. Ukoliko dođe do odbijanje sistema da se „postuje“, na raspolaganju je samo „MemOK“ taster koji resetuje memorijske parametre, a ako to ne uspe na raspolaganju ostaje samo klasično brisanje CMOS-a preko jumpera.
Matična ploča na testu – ASUS Maximus III Gene
Prethodni susret sa Maximus Gene modelom iz „Republic Of Gamers“ je bio veoma prijatan i dotična ploča nam se veoma svidela. Nakon verzije II na red dolazi i III, i to logično bazirana na P55 čipsetu i LGA1156 soketu za već veoma popularne Core i5 procesore. Osnovna ideja kod Gene modela je da se na malom prostoru smesti apsolutno sve što je neophodno za vrhunske gaming i overkloking potrebe. Tako je i ovoga na PCB-u MicroATX formata smešteno sve ono što je neophodno za jednu ozbiljnu matičnu ploču. Tokom već dugog niza godina sam MicroATX format je automatski asocirao na „integrisanu“ matičnu ploču veoma traljavog kvaliteta, međutim ASUS Maximus Gene modeli u potpunosti menjaju tu sliku. Maximus III Gene poseduje 12-phase naponsku jedinicu uz dosta veći broj kondenzatora oko procesorskog soketa u odnosu na Sabertooth 55i ili P7P55D. 8-phase naponski deo je rezervisan za procesor, 2-phase za VTT i 2-phase deo za napajanje memorije.
Već poznatih kondenzatora ima više nego standardno, uz upotrebu još kvalitetnijih prigušnica od R68E. Preko MOSFET-a se nalazi heatpipe pasivni sistem za hlađenje koji izgleda mnogo efikasnije od rešenja primenjenog na P7P55D. Sama brojnost kondenzatora oko soketa utiče na nešto manje slobodnog prostora, što će malo smetati prilikom instalacije određenih modela kulera, ali na kraju bi svi popularni modeli kulera se mogu instalirati na Maximus III Gene. Ploča poseduje dva grafička PCI Express slota, uz obavezno ograničenje na 2×8 režim rada u nekoj SLI ili Crossfire konfiguraciji. Između ova dva slota se nalazi jedan PCI Express x4 na kraju je tu i jedan PCI slot. Sam raspored svih ovih slotova je malo problematičan, što je logično posledica manjeg manevarskog prostora na MicroATX PCB-u. Naime, razmak između dva grafička PCI Express slota je jedva dovoljan da se mogu instalirati dve moderne karte, a to znači da je prostor između istih minimalan. Tako se dobija slučaj da je jednoj grafičkoj karti bukvalno zatvoren ventilator, što automatski dovodi u pitanje efikasnost hlađenja. Na primer, kod P7P55D je taj razmak za jedan slot veći, pa nema ovog problema. Pored toga, sa jednom grafičkom kartom u slotu PCI Express x4 je blokiran za upotrebu, pa na raspolaganju ostaje samo jedan PCI slot.
Maximus III Gene poseduje standardni set dodatnih opcija, što podrazumeva jedan gigabitni LAN kontroler, 8 USB 2.0 portova (plus 4 preko dodatnih bracketa koji se posebno kupuju), i jedan firewire (plus jedan bracket na ploči). Glavna bonus kod Maximus III Gene je prisustvo Creative SupremeFX X-Fi čipa koji donosi maksimalni audio užitak, sve zajedno sa podrškom za EAX 4.0, CMSS 3D i X-Fi Crystallizer. Pored svega pomenutog, na Maximus III Gene se nalazi i nekoliko tastera koji su zaduženi za lakšu upotrebu određenih ROG specifičnosti. Naravno, ovde ne računamo POWER i RESET tastere. Na I/O panelu se nalaze dva tastera, jedan je „CLR CMOS“ a drugi je „ROG Connect“. Ovaj drugi služi za aktiviranje veze između ROG monitoringa i drugog računara sa kojim se Maximus III Gene povezuje preko posebnog USB konektora. Ideja je da se Maximus III Gene ploča poveže npr. sa notebook računarom i preko pratećeg softvera direktno sa notebook se menjaju određeni overkloking parametri, naravno sve „na živo“, dakle kada ploča normalno radi pod operativnim sistemom. Očigledno se htela simulirati situacija iz Formule 1, gde se preko notebook „šteluju“ parametri rada, ali ipak u ovom slučaju to i nije baš nešto neophodno. Maximus III Gene poseduje i sistem automatskog overklokinga preko „GO“ tastera. Ovaj sistem nema veze sa automatskim overklokingom, već se u BIOS-u mogu podesiti parametri koje će „GO“ taster aktivirati.
BIOS – ASUS Maximus III Gene
Naravno, za ovu i za sve ostale overkloking detalje se mora ući u BIOS koji je očekivano veoma sličan sa onim koji smo videli na P7P55D i Sabertooth 55i. Ipak, ROG specifičnosti ima kao što je to slučaj sa pomenutom „GO“ opcijom. Kao i kod Sabertooth 55i modela, na raspolaganju su AI profili CPU Level UP, Memory LevelUP i XMP. Prvi automatski podešava brzinu procesora na jednu od tri ponuđene vrednosti, a i isti princip važi i za brzinu memorije. Ipak, radni takt memorije preko 1333 MHz sa sobom povlači i povećanje BCLK takta, što opet vuče i povećanje brzine procesora. Isto važi i za XMP opciju koja će automatski podesiti brzinu memorije prema XMP parametru, dok će brzina procesora biti i BCL biti korigovana sa XMP taktom u vidu. Naravno, sve se može podesiti i ručno, što je i neophodno ukoliko se žele dostići maksimalne brzine. Tako je maksimalni BCLK koji smo uspeli da ostvarimo sa Maximus III Gene je 216 MHz, što je tek nešto više od P7P55D. Ista situacija je i po pitanju finalnog radnog takta procesora od 4 GHz. Maksimalni dozvoljeni naponi su u proseku nešto veći nego kod P7P55D, a postoji i CPU overvoltage opcija za one koji planiraju da iz nekoga razloga ovu ploče koriste za ekstremni overkloking.
Test sistem
Matične ploče
Intel DP55WB
Gigabyte GA P55-UD3
Asus Sabertooth i55
Asus P7P55D
Asus Maximus III Gene
Procesor i
kuler
Intel Core i5 750 @ 2.66 GHz
Cooler Master V8
Cooler Master TX3
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP * – za prve tri ploče sa spiska i
AMD Radeon HD4890 ** – za sve nove ploče koje ćemo testirati
(Windows Vista 32-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster Real Power Pro 1000W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
ASUS P7P55D
ASUS P7P55D OC
ASUS P7P55D OC 2
ASUS P7P55D OC w/ TProbe
ASUS Maximus III Gene
ASUS Maximus III Gene OC
ASUS Maximus III Gene OC 2
ASUS TProbe
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
SpecORG SpecVIEW Perf 10
Igrački testovi
Rezime
Kada su u pitanju performanse ploča sa istim čipsetom, koje stižu sa „potpisom“ istog proizvođača, jasno šta se od njih očekuje. I ovoga puta pretpostavka nije omanula, sa tim da u većini slučajeva Maximus III Gene ostvaruje bolje performanse, ali za najblažu moguću nijansu. Isto važi i kada je overkloking u pitanju, jer i pored očigledno kvalitetnijih komponenti naponske jedinice i Maximus III Gene udara u granicu od 216 MHz za BCLK, što je tačno na limitu onog što Core i5 procesori i P55 čipset mogu da ostvare. Imajući u vidu njihove slične performanse, ostaje pitanje ciljne grupe za obe testirane ploče. Model P7P55D predstavlja bazičnu ASUS varijantu za LGA1156 platformu, ali pri tome nudi gotovo sve što je neophodno i ono što se traži od ploče za LGA1156 procesore. Napomenućemo i da je ASUS P7P55D trenutno na „akciji“ u poznatijim prodavnicama u Srbiji, čime se njegova cena izjednačava sa konkurentom koji po broju implementiranih tehnologija spada u nižu klasu. U odnosu na dva glavna konkurenta,ASUS P7P55D i bez obzira na dodatke koje neosporno ima, sasvim sigurno na posmatrača (i kupca) ostavlja utisak skuplje ploče. Ako imate potrebu za pristupačnom ASUS pločom namenjenu poslednjoj seriji Intel Core i5 i i7 procesora, ovo je trenutno najbolji i verovatno jedini izbor.
Sa druge strane nam se nalazi ASUS Maximus III Gene kao još jedan veoma interesantan predstavnik „Republic Of Gamers“ serije ploča. Iako možda deluje da ova ploča realno ne nudi mnogo više i da nije toliko interesantna, ona to ipak jeste jer u jednom paketu nudi male dimenzije uz odlične performanse i overkloking mogućnosti, ali i uz pristojan set dodatnih mogućnosti. Osim simpatičnih ROG dodataka, tu je i konretan benefit čiju upotrebnu vrednost ne možemo osporiti, a to je vrhunsko audio rešenje. Potrebe ozbiljnih gamera su tačno pogođene sa ASUS Maximus III Gene pločom tako da istu preporučujemo svima koji se svrstavaju u ovu grupu korisnika računara. Interesantno, čak bi i finalna cena trebala da bude sasvim pristojna sa obzirom na što se nudi i ako se uzme u obzir da je u pitanju ipak „Republic Of Gamers“ model. Ako najavljena cena Maximus III Gene ploče na našem tržištu bude u rangu od oko 170 evra, to je upravo onoliko koliko ASUS traži i za kvalitetniji, ali spartanski opremljen model Sabertooth 55i, koji smo nedavno testirali. Ukoliko bi trebalo odabrati jedan od ova dva modela, prednost stoji na strani Maximus III Gene ploče iz prostog razloga što se dobija nešto više za uloženi novac iako se radi o MicroATX ploči – osim ako nemate potrebe za instaliranjem dodatnih PCI i PCI Express kartica. Uglavnom, obe testirane ASUS ploče su nam se prilično dopale i možemo ih preporučiti umereno zahtevnim, odnosno zahtevnim korisnicima koji će na njima bazirati svoj novi Core i5 ili Core i7 računar.
Matične ploče na test ustupio ASUS
