Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
ASUS P8P67 WS Revolution
Logično, svaka od ovih odvojenih kategorija ima ciljnu grupu, a u praksi se pokazalo da je Asus sasvim solidno pogodio metu sa većinom modela. Ipak, sa početkom ovde godine Asus je procenio da bi u postojećoj ponudi ima prostora za još jednu kategoriju matičnih ploča, a u pitanju je WS (Work Station) serija. Trenutno, Asus nudi dva WS modela, od kojih se jači P8P67 WS Revolution sada nalazi na testu. Letimice gledajući osnovnu specifikaciju, čini se je P8P67 WS Revolution tačno usmeren na pola puta između „Republic Of Gamers“ i standardnih modela, čime bi se i ova mala rupa u tržištu popunila. Naravno, u situacijama kada se ima veoma malo manevarskog prostora, na početku uvek stoji pitanje koliko je sve to neophodno, odnosno koliko WS koncept u datom trenutku ima smisla.
WS je skraćenica od Workstation, pa je u samom startu jasno na kakvu publiku Asus cilja ovom matičnom pločom. Sam Asus u svom opisu P8P67 WS Revolution modela kaže da je u pitanju ploča koja obezbeđuje „awesome power, dependable performance and unparallel multiple I/O scalability for the most demanding tasks and future upgrades“, dakle fantastičnu snagu i performanse uz ogromnu mogućnost za proširenja. U redu, ali se sličan spisak karakteristika može upotrebiti i za ostale modele u Asus ponudi. Takođe, Asus kaže da su WS ploče predviđene za konstantan 24/7 rad, gde je garancijom pokriveno dve godine apsolutno neprestanog rada. Iako su ovo definitivno karakteristike za WS mašinu, nekako bi ovde možda bolje „pasovala“ Sabertooth „TUF“ filozofija. Nego bi čak mogao da se zapita kako je to moguće, kada ploča nema „TUF“ sertifikovane komponente. Ali za sada ostavimo po strani teorijsku priču, otvorimo kutiju.
Ambalaža standardna, sa standardnim stvarima unutra, na bi čak ni obraćali pažnju na kutiju da na njoj ne stoji veliki „Platinum 92%“ logo. Ipak, o tome šta ovo znači nešto malo kasnije, koncentrišimo se na fizionomiju P8P67 WS Revolution ploče. Celim PCB-om dominira veliki i elegantan pasivni heatpipe hladnjak koji se prostire preko naponske jedinice do čipseta i „dodatnog“ čipa. Pored toga, P8P67 WS Revolution poseduje i ukupno četiri grafička PCI Express slota, što je već podatak koji jasno ukazuje o kojem „dodatnom“ čipu se radi. Dakle, P8P67 WS Revolution poseduje nVidia NF200 čip koji ima zadatak da poveća broj PCI Express kanala, i na taj način omogući upotrebu više grafičkih karti. P8P67 WS Revolution tako nudi triple SLI i quad CrossfireX podršku, naravno uz mogućnost da se koriste i nVidia Quadra grafičke karte. U slučaju rada sa dve grafičke karte, na raspolaganju je 2×16 mod, dok se u triple SLI varijanti 8x8x16 režim. Za quad Crossfire, logično se koristi 4×8 mod.
Asus P8P67 WS Revolution
Platforma
LGA1155
Čipset
Intel P67 / nForce 200MCP
Memorijski slotovi
4 x 240pin DDR3, maksimalno 32 GB
PCI Express slotovi
4 x PCIe 2.0 x16, 3 x PCIe x1
Multi GPU opcije
2 x 16, 2 x 8
Standardni PCI slotovi
nema
SerialATA
4 x SATA 6 Gb/s, 4 x SATA II
USB
14x USB 2.0 / 1.1 , 2x USB 3.0
Audio
Realtek ALC889 8-kanalni HD kodek
LAN
2x gigabitni LAN (82574L + 82579)
Firewire
2x 1934a
Dostupnost
da
Cena
oko 260 e
Od „duplih“ karakteristika, P8P67 WS Revolution poseduje i dva gigabitna LAN kontrolera, što je uvek korisna opcija. Za malo extra performansi, upotrebljeni su Intel LAN kontroler čipovi koji imaju manji „cpu utilization“ od standardnih rešenja. Od interesantnih detalja, P8P67 WS Revolution još poseduje malu „dijagnostik“ karticu. U stvari, reč je malom dodatku na kome se nalazi displej za prikazivanje kodova grešaka, a tu se pored nalaze i „power“ i „reset“ tasteri. Na žalost, P8P67 WS Revolution nema I/O panelu taster za resetovanje BIOS-a. Ono što ima na PCB-u su prekidači za aktiviranje TPU i EPU modova, kao i veoma korisni „MemoryOK“. U odsustvu klasičnog „CLR CMOS“ tastera, za ove svrhe može dobro poslužiti upravo „Memory OK“ koji će ploču usled neuspešne boot sekvence nakog overklokinga u većini slučajeva uspešno dovesti do BIOS-a, i to bez resetovanja svih podešavanja.
Sad možemo da se vratimo na „Platinum 92“ logo. Ovo znači da P8P67 WS Revolution „ultra long life“ kondenzatore i „low Rds“ MOSFET-e koji obezbeđuju manje zagrevanje, veće efikasnost i duži radni vek komponenti. Ipak, mnogo bitniji deo „Platinum 92%“ priče je upotreba „2 unce“ bakra između slojeva u PCB-u, radi bolje disipacije toplote sa kritičnih mesta PCB-a na one koji delove koji se manje zagrevaju. Naravno, razlog „bitnosti“ ovog detalja nije u ideji, već u činjenici da je neko drugi od „2 unce bakra“ priče već odavno napravio svoj zaštiti znak, a da se Asus veoma dugo protivio ovom konceptu. Osnovna kritika za upotrebu bakra je u činjenici da bakar veoma dobro na sebe preuzima toplotu, ali da je pri tome i veoma teško otpušta. Ovo se najbolje moglo videti na skroz bakarnim kulerima stare generacije koju su zahtevali veoma jake ventilatore kako bi se usijani bakar ohladio. Kod primene kao sloja u PCB-u stvari su nešto drugačije, pa je dobrim dizajnom moguće ostvariti željeni dobitak, gde se na kraju dobija ravnomernija zagrejanost cele ploče, što teoretski omogućava i bolje kompletno hlađenje. Ipak, mislimo da je Asus bez problema uspeva da reši problem zagrejavanja i bez 2 unce bakra, pa možda nije bilo neophodno da se tek sada prihvati dotično rešenje. Moguće da je Asus-u dosadilo „da kontrira“ i jednostavno prihvatio ideju, stavio je na spisak mogućnosti po sistemu „eto, i mi sad imamo to.
Deo „92% Platinum“ efikasnosti je i Digi+ naposnska jedinica, a ona je kod P8P67 WS Revolution u „16+2 Phase“ konfiguraciji. Dakle, isto kao i na P8P67 Deluxe modelu, od koje P8P67 WS Revolution i vuče svoje korene. Ovde opet možemo primetiti da Digi+ naponska jedinica kod P8P67 WS Revolution ploče duplo veća u odnosu na Sabertooth, što nas vraća na mnogo staru priču. Kada se u razvoju ploča krenulo sa komplikovanijim naponskim jedinicama, inicijalno mišljenje je bilo što više to bolje. Ipak, kasnije se pokazalo da sposobnosti naponske jedinice umnogome zavise od komponenti koje se koriste, pa je tako na primer moguće da 4-phase rešenje bude podjednako dobro kao i 8-phase. Tako na primer, možemo uporediti Sabertooth P67 i P8P67 WS Revolution. Sa jedne strane sa „TUF“ komponente i 8-phase rešenje, a sa druge su vrlo kvalitetne standardne komponente i 16-phase rešenje. Naravno, nije ovde sve baš tako crno i belo, ima tu još detalja, ali se osnovni princip vidi.
Ipak, nama se više dopada 16-phase varijanta na P8P67 WS Revolution, mada je ovo rešenje i gotovo neophodno za ovu ploču. Sama Digi+ tehnologija primenjuje paralelni “phase” dizajn koji omogućava lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice, a pri tome može imati veliki raspon frekvencija koje aktiviraju “switch”, i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Pored ovih karakteristika veoma je bitna i mogućnost veoma preciznog kontrolisanja „switch“ ciklusa, kao i balansiranje između aktivnih delova naponske jedinice. Ovo je omogućeno primenom posebnog procesora koji se isključivo bavi balanrisanjem PWM-a, odnosno mogućnošću da veoma precizno pali i gasi delove naponske jedinice u zavisnosti od opterećenja. Digi+ takođe implementira „spread spectrum“ direktno u Vcore delu što omogućava mnogo bolju stabilizaciju napona i smanjenje elekro-magnetskih smetnji.
Do sad je uobičajena overkloking procedura bila isključivanje „spread spectrum“ funkcije, jer je ona direktno uticala na manji overkloking rezultat. Međutim, sa Digi+ naponskom jedinicom je prvi put bolje ostaviti uključen „spread spectrum“, upravo zbog konstantne kontrole od strane Digi+ procesora. Naravno, regulisanje „Vdroop-a“ je jedan od zadataka, a kroz BIOS se ovi i još neki Digi+ parametri mogu dodatno kontrolisati. Ovde treba napomenuti i da sve P67 ploče moraju da podržavaju Intel-ovu VRD12 specifikaciju koja uvodu SVID (serijska indetifikacija napona), dok je u prethodnom standardnu bila aktuelna dinamička indetifikacija napona. SVID u stvari služi da se PWM procesora direktno poveže sa naponskim regulatorom na ploči, čime se omogućava optimizacija rada i potrošnje energije.
SVID funkcija omogućava da PWM čip direktno u komunikaciji sa procesorom menja i prilagođava radni napon u zavisnosti od frekvencije. Klasični dinamički VID je prosto omogućavao promenu radnog napona koji je već zadat, što bi u prevodu bilo podešavana VID-a kroz BIOS kako bi se na kraju povećaju napon procesora (Vcore) pod maksimalnim opterećenjem. Sam SVID princip je u stvari neophodan kod Sandy Bridge procesora zbog Turbo funkcije i svih mogućih varijacija koje sada podržavaju ovi procesori. Direktna povezanost Digi+ sa dodatnim EPU (gde je EPU direktno vezan za Digi+) i TPU jedinicama je još upravo koristi prednosti ovog rešenja, jer upravo EPU i TPU omogućavaju lakše maksimalno iskorišćenje potencijala naponske jedinice.
CPU-Z
Rezultati
Za one koji preferiraju tabelaran pregled svih testova, evo tabele sa svim rezultatima (kliknite na sliku za uvećanje).
Konačno, evo i rezultata po kategorijama testova:
BIOS, overkloking
Sa P8P67 serijom ploča debituje i potpuno novi BIOS koji nosi prefiks EFI, što bi značilo „Flexible & Easy BIOS Interface“, pa je tako i P8P67 WS Revolution opremljen ovim BIOS-om. Kako su sve karakteristike iste u odnosu na modele koje smo ranije testirali, po ovom pitanju nemamo ništa novo da raportiramo.
Kao i do sada, overkloking opcije su više nego izdašne, tako da i P8P67 WS Revolution bez problema dotiče limite koje smo još ranije ustanovili kada je u pitanju P67 čipset i Sandy Bridge procesori. Tako je maksimalni stabilan takt procesora bio 4.4 GHz sa finim ručnim podešavanjem, i 4.2 GHz sa funkcijom automatskog overklokinga. Ovo je stvarno odličan rezultat, jer se običnom korisniku nudi brzina koja je samo 200 MHz manje od one koja se može dobiti ručnim podešavanjem. Funckija automatskom overklokinga je dostupna aktiviranjem opcije kroz BIOS ili prostim klikom TPU tastera na ploči. Naravno, tu je i treća varijanta, kroz AI softver, ali je to način koji najmanje preporučujemo. Sam softver je još uvek malo bagovit, pa bi to korisnika moglo navesti na odustajanje od cele akcije, a još se isti mora i instalirati, tako da za svim tim i nema neke potrebe kad na raspolaganju već stoje brža i efikasnija rešenja za aktiviranje auto overkloking opcije.
Zaključak
Na samom startu testa, bilo smo malo skeptični po pitanju ciljne grupe korisnika kojima bi potencijalno trebalo da bude namenjena P8P67 WS Revolution ploča. Činilo se da Asus već sve to ima u ponudi, te da jednostavno teško može da bude mesta za još jednu P67 matičnu ploču. No, već tokom testiranja postalo je jasno da za P8P67 WS Revolution definitivno ima prostora. Asus je prilikom kreiranja ove matične ploče ponudio neke mogućnosti koji su do sada bili dostupni samo na „Republic Of Gamers“ modelima, gde je u glavna stvar upotreba NF200 čipa i mogućnost rada sa četiri grafičke karte, a da pri tome P8P67 WS Revolution model nije opteretio ostalim detaljima koji su karakteristični za „ROG“ modele.
Što je još bitnije, P8P67 WS Revolution nije ni opterećen cenom koju imaju „ROG“ modeli, pa je tako cena na kraju i finalni faktor koji pozicionira ploču na tržištu. Jednostavno, postoji grupa korisnika kojima je potrebna multi GPU funkcionalnost, ali ne žele kompleknost „ROG“ modela, a nikako im ne prija ni veoma visoka cena koja se u tom slučaju podrazumeva. Naravno, može se reći da ako neko ima novca da pravi multiGPU računar, nije problem da investira malo više i u ploču, ali visina iznosa koji se investira u ploču ne mora uvek biti maksimalna i zavisi od toga šta korisnik želi od matične ploče, a šta od ostatka sistema. P8P67 WS Revolution tu pogađa tačno u metu, nudeći poboljšano hlađenje, performanse i mogućnosti, tako da ova ploča trenutno predstavlja najoptimalnije rešenje za sve oni koji u svom računaru žele da koriste dve ili više grafičkih karti.
Naravno, pored opcija rada sa više grafičkih karti, velika PCI Express funkcionalnost koju P8P67 WS Revolution poseduje se može iskoristiti i na druge načine koji mogu biti korisni za profesionalce kojima je ova ploča i namenjena. Tako se na primer dve nVidia Tesla grafičke karte mogu koristiti zajedno sa nekim posebnim RAID kontrolerom ili profesionalnom zvučnom kartom ili još nekom dodatnom PCI Express karticom kojoj je potrebna veća propusna moć. Slične kombinacije se teško mogu praviti sa običnim matičnim pločama, jer kod njih upotreba već dve karte rezulutuje manjim “bandwidth-om”, a i bukvalno isključuje mogućnost upotrebe još nekih karti u PCI Express slotu zbog ograničenja samog P67 čipseta. P8P67 WS Revolution uspešno prevazilazi sve te probleme i ograničenja, pa profesionalnim korisnicima nudi veliki raspon mogućnosti za maksimalno iskorišćenje WS potencijala. Pored toga, P8P67 WS Revolution nije ni opterećen cenom koju imaju „ROG“ modeli, pa je tako cena na kraju i finalni faktor koji pozicionira ploču na tržištu I čini je veoma atraktivnim rešenjem. Sa veoma povoljnom cenom I svim povoljnim “workstation” karakteristikama, P8P67 WS Revolution u ovom momentu predstavlja apsolutno najbolje rešenje za sve korisnika kojima je neophodna moćan WS računar.
