ASUS V9950

Branko Maksimović Uvod nVidia je na najbrži mogući način izbacila naslednika GeForce FX5900 kartice,
čiji se grafički procesor zagrevao do te mere da su hlađenja koja su mu bila
neophodna ismevana u gotovo svakom članku koji je o njima govorio – direktno
ili indirektno. Low i mainstream akceleratore koji su izvedeni iz nV35 tek treba
da vidimo početkom jeseni, a njihovi kodni nazivi su nV33 i nV36, koji će, predpostavljamo,
biti zamene za GeForce FX 5200 i 5600. Voleli bi da vidimo nVidia grafičke procesore
koji će biti konkurentniji prethodnika, a ne samo minimalno poboljšane verzije
starih. Prema prvim najavama, čini se da će FX5300 i FX5700 (kako ih sada nezvanično
“imenuju”) ipak biti solidno brži od nV34 i nV31 GPU-ova, a tako i dostojniji
naslednici GeForce MX440 i Ti4200 kartica. Posle nezvaničnog puštanja novih
Detonator drajvera, koji nose oznaku 44.65 (nedavno se pojavila i veoma slična
verzija 44.67), mogli smo pročitati i zbog čega su Pixel Shader performanse
porasle i za 100%. Ono što smo mi mogli, bez nekog dubljeg upuštanja u analizu
screen-shotova mogli da primetimo, jeste da je kvalitet renderinga sa 44.65
i 44.03 drajverima virtuelno identičan. Ostaje nejasno zbog čega se tolika prašina
podigla ako su performanse u pixel shader testovima toliko porasle, uz nevidljiv
gubitak u kvalitetu prikaza. Nama je samo krivo što realne aplikacije, i to
sve koje smo probali, ne rade brže u poređenju sa Detonatorima 44.03, što onda
pokazuje da je izvesno da su optimizacije izvedene upravo za ubrzavanje izvršavanja
specifičnih shader programa u pomenutim testovima. Samo i jedino zbog toga smatramo
da nVidia “vara u testovima”. Nismo gledali screenshotove pod “mikroskopskim
uvećanjem” da bi ustanovili da je “kvalitet slike lošiji” – zapravo, nama se
baš čini da je isti. Umesto da se izvrše optimizacije za konkretne gaming softverske
mašine, pa čak i sa takvim “gubicima” u kvalitetu slike, sve bi bilo odlično.
Ovako, i mi smo pomalo “ljuti” i na FutureMark i na politiku kompanije nVidia.
Izgleda da je, u ratu između kanadskog i američkog proizvođača, koji se vodi
sve žešće i ljuće, sve dozvoljeno. Ko, opet, može da nam tvrdi da je ono što
FutureMark programira potpuno ispravno? Potrebno je gledati malo pored svih
tih tabela sa rezultatima i zumiranih screenshotova. Ako kartica dobro radi
u svim igrama koje volite da igrate, jeftinija je i malo brža od konkurenta,
a pruža za vas zadovoljavajući kvalitet prikaza, nema potrebe da čitate šokantne
članke koji otkrivaju tužnu istinu. Korisnik treba da bude zadovoljan, sve ostalo
ionako spada pod marketing. ASUSTek je renomirana kompanija, čije su matične ploče i grafičke kartice cenjene
već dugi niz godina. Kada su video akceleratori u pitanju, može se slobodno
reći da su njihovi modeli bili daleko iznad proseka, proseka iznad koga nekada
nije bio ni Microstar, ni Leadtek, ni Gainward. Tada su u ponudi obavezno imali
DeLuxe verzije svojih udarnih modela, bilo da je on u mainstream ili high end
klasi. Sećamo se i dalje svi njihovih 3D shutter 3D naočara, modela kartica
sa TV tjunerima ili Video In mogućnostima, DVI konektorom, kada oni nisu dolazili
kao deo standardne opreme. Kao što je Mercedes imao automobile sa automatskim
podizačima za staklo i pre trideset i više godina, tako je ASUS bio ponosan
na svoje DeLuxe modele, kojima je uvek bila posvećena dodatna pažnja u izradi.
Oni su bili, svakako, mnogo skuplji od Pure i regularnih varijanti, ali su predstavljali
na neki način i jedan od statusnih simbola koji je odvajao obične korisnike
računara, od onih koji “znaju šta kupuju” i ne mare za cenu. Kako su kartice oko nV30 grafičkih procesora bile izrađivane samo u Microstarovim
pogonima, jasno je da svaki od proizvođača, koji su želeli svoj retali GeForce
FX 5900, nije imao veliki izbor, pa su na MSI GF FX5900 (najčešće non Ultra)
modele samo lepljene nalepnice sa imenama firmi. Vendor ID u BIOS-u same kartice
je, čak, ostajao neizmenjen, pa se određena serija i dalje prijavljivala pod
Microstarovim imenom. Model koji smo mi imali na testu, još u vreme kada smo
predstavili pomenute MSI nV30 kartice ipak je nosio ASUS-ovo ime, ali tako je
mogao i Benchmark-ovo, na primer, s obzirom na to da se radilo upravo o kartici
koja je potekla iz Microstarovih fabrika. Sada ćemo ispraviti grešku i predstaviti
i ASUS GeForce FX5800, koji smo koristili u poređenju sa FX5900 karticama, a
koji je uspešno “glumio” FX5800 Ultra, s obzirom da se bez problema može overklokovati
na frekvenciju od 500/1000MHz. Pošto smo nedavno predstavili sam nV35 GPU, odnosno Microstarovu GeForce FX5900
karticu, tehničke detalje ćemo preskočiti, a vas, ako već to niste učinili,
uputiti na pomenuti test.

ASUS GeForce FX5800

ASUS je obeležio nV30 bazirane grafičke kartice sa oznakom V9900. U kutiji koja
je za nijansu manja od one u kojoj dolazi Microstar GeForce FX5800, stigao je
i ASUS-ov FX5800. U pakovanju se standardno nalazi veći broj igara i softver,
kablovi, konvertori i uputstva. Sve na šta smo već navikli, pa se i ovo pakovanje
može okarakterisati kao solidno.

Kao što možete primetiti na slikama, u pitanju je klasičan referentni nV30 dizajn,
koji će zauzeti dva slota – AGP i susedni PCI. Layout se ne razlikuje od Ultra
verzije, osim po hlađenju (setimo se čuvenog FlowFX-a, koga su još nazivali usisivač,
fen ili turbina). Kartica ima DVI, S-Video i D-Sub konektore, standardno raspoređene. RGB filter
je izveden drugačije nego kod nV31 i nV34 (pa i nV35) kartica, ali znamo da
uz dobar analogni izlaz pruža odličnu i oštru 2D sliku. Tu su potrebni elektroliti,
mesto za eksterni video enkoder je prazno, ali nV30 ima mogućnost da radi i
sa takvim (standardni Philips SAA format) mikroprocesorom, u kom slučaju interni
enkoder za video izlaz biva isključen.

Svakako, hlađenje nam je veoma poznato, jer smo ga opisali i u našem Microstar
GeForce FX5800 testu. Radi se o aluminijumskom profilu, koji je odozgo zatvoren,
a na jednom mestu se nalazi veliki ventilator koji uvlači hladan vazduh i prenosi
ga preko listića koji se nalaze unutar samog hladnjaka. Na ovaj način se hladi i memorija, koja je pokrivena posebno, odvojenim pasivnim
hladnjacima, iako se prema slici može naslutiti da se radi o kombo kuleru. Manji
pasivni hladnjak smešten je na memoriju sa druge strane štampe, a takođe hladi
i PCB koji je tik ispod jezgra. Desno od kulera, gusto su napakovani elektroliti,
rezistori i prigušnice, a tu je i oznaka koja potvrđuje da je kartica napravljena
u Microstar-ovoj fabrici. Naravno, konektor za dodatno napajanje je nešto što
je obavezno za ovakvu video karticu.

V9900 pruža izvanredno oštru sliku, radi veoma stabilno čak i na Ultra setovanjima
(ko još ima karticu koja radi na 500/1000MHz ??? J., ali se može slobodno reći
da se, kao i Microstarov primerak, dosta zagreva u radu, čak i na default frekvencijama.
Posle više časova rada, na 0.5/1GHz učestanostima, skoro da ju je nemoguće dotaći
golom rukom, pa se slobodno možete radovati zimskim danima, ako u radnoj sobi
ne bude dovoljno toplo – očas posla ćete je ugrejati. ASUS je obeležio nV30 bazirane grafičke kartice sa oznakom V9900. U kutiji
koja je za nijansu manja od one u kojoj dolazi Microstar GeForce FX5800, stigao
je i ASUS-ov FX5800. U pakovanju se standardno nalazi veći broj igara i softver,
kablovi, konvertori i uputstva. Sve na šta smo već navikli, pa se i ovo pakovanje
može okarakterisati kao solidno. Kao što možete primetiti na slikama, u pitanju je klasičan referentni nV30
dizajn, koji će zauzeti dva slota – AGP i susedni PCI. Layout se ne razlikuje
od Ultra verzije, osim po hlađenju (setimo se čuvenog FlowFX-a, koga su još
nazivali usisivač, fen ili turbina).

Kartica ima DVI, S-Video i D-Sub konektore, standardno raspoređene. RGB filter
je izveden drugačije nego kod nV31 i nV34 (pa i nV35) kartica, ali znamo da uz
dobar analogni izlaz pruža odličnu i oštru 2D sliku. Tu su potrebni elektroliti,
mesto za eksterni video enkoder je prazno, ali nV30 ima mogućnost da radi i sa
takvim (standardni Philips SAA format) mikroprocesorom, u kom slučaju interni
enkoder za video izlaz biva isključen. Svakako, hlađenje nam je veoma poznato, jer smo ga opisali i u našem Microstar
GeForce FX5800 testu. Radi se o aluminijumskom profilu, koji je odozgo zatvoren,
a na jednom mestu se nalazi veliki ventilator koji uvlači hladan vazduh i prenosi
ga preko listića koji se nalaze unutar samog hladnjaka.

Na ovaj način se hladi i memorija, koja je pokrivena posebno, odvojenim pasivnim
hladnjacima, iako se prema slici može naslutiti da se radi o kombo kuleru. Manji
pasivni hladnjak smešten je na memoriju sa druge strane štampe, a takođe hladi
i PCB koji je tik ispod jezgra. Desno od kulera, gusto su napakovani elektroliti,
rezistori i prigušnice, a tu je i oznaka koja potvrđuje da je kartica napravljena
u Microstar-ovoj fabrici. Naravno, konektor za dodatno napajanje je nešto što
je obavezno za ovakvu video karticu. V9900 pruža izvanredno oštru sliku, radi veoma stabilno čak i na Ultra setovanjima
(ko još ima karticu koja radi na 500/1000MHz ??? J., ali se može slobodno reći
da se, kao i Microstarov primerak, dosta zagreva u radu, čak i na default frekvencijama.
Posle više časova rada, na 0.5/1GHz učestanostima, skoro da ju je nemoguće dotaći
golom rukom, pa se slobodno možete radovati zimskim danima, ako u radnoj sobi
ne bude dovoljno toplo – očas posla ćete je ugrejati.

ASUS V9950 – Ovoga puta sa stilom Kada je predstavljen nV35, referentna kartica poslata najvećim IT sajtovima,
izgledala je malo robusno, predugačko i imala je hlađenje identično onom na
nV30 non ultra karticama. Ipak, kada smo videli najavljene modele iz Leadteka,
Gainwarda, ASUS-a, pa i Microstara, bili smo zadovoljni i znali smo da se nV35
ipak dosta manje zagreva u radu. To znači da je u TSMC-u, 0.13 mikronski proces
izrade dovoljno sazreo, ali i da će nV35 čipovi biti manje skupi. Još jedna
lepa stvar je što je dizajn ploče dosta pedantniji, koristi se manje zahtevna
i jeftinija DDR I memorija, a retail proizvođači mogu da modifikuju desetoslojni
PCB layout bez ikakvih većih problema, što sa nV30 nije nikako bio slučaj.

V9950 je ASUS-ov GeForce FX5900 (non Ultra), koji radi na frekvenciji od 400MHz
za jezgro i 850 DDR na koliko radi memorija. Kao što smo i prethodni put pomenuli,
setovanje za FX5900, prema nVidia predlogu je 400/800MHz, dok je za FX5900 Ultra
– 450/850MHz. Razlika, tako ovoga puta nije velika između Ultra i obične verzije,
pogotovo što su ove druge sa dodatno ubrzanom memorijom, pa verujemo da će,
s obzirom na cene, biti dosta popularne, i odlični konkurenti za nešto skupljeg
Radeona 9800Pro.

U velikoj kutiji, i ovoga puta se nalazi odličan bundle. Softver obuhvata ASUS-ove
Video Editore, Security (nove verzije programa koje smo nekada predstavljali
u okviru njihovih Deluxe paketa), DVD i utility programe. Igre koje se dobijaju
su zaista dobre, pa su tu i GunMetal, Black Hawk Down, Battle Engine, kao i
Splinter Cell, Colin McRae 3, Toca Racer, BREED i još neki demoi novih igara.
Uputstvo je takođe odlično, a iz njega se može ponešto naučiti čak i o arhitekturi
nV35 GPU-a. Još samo da se ljudi odavde nauče da čitaju priručnike. 🙂

Kabal i konvertor je isuviše pominjati, pa ćemo preći odmah na samu karticu.
Ona je nešto duža od Ti4600 modela, ali je dosta elegantno napravljena. Karakteristično
za ASUS je i pedatna izrada i dobar finiš, zatim pažnja koja je poklonjena svakom
detalju. Zato je shema malo i izmenjena, u osnovi je korištena osnovna, koju
su osmislili nVidia i Microstar. DVI, S-Video i D-Sub su na istim mestima kao i kod MSI GeForce FX5900 kartice,
a isto važi i za filter RAMDAC signala. ASUS je koristio nešto kvalitetnije
elektrolitske kondenzatore, a hlađenje je osmišljeno posebno za ovaj model.
Jedino čudi što je boja štampane ploče zelena, jer je u kombinaciji sa bakarnim
kulerima, ASUS uvek nudio crn PCB. Upravo hladnjak na memoriji i GPU-u je ono
što nas je gotovo fasciniralo.

Napravljen je od legure sa ekstremno visokim procentom bakra, koja se može
meriti još samo sa onom od koje su pravljeni Thermalright kuleri iz SLK serije.
To važi samo za listiće i površinu koja naleže na memoriju i jezgro, dok je
poklopac odozgo napravljen od nešto drugačije Cu legure. Veoma interesantna
stvar vezana za sam hladnjak je i da se unutar njega nalazi poseban heat-pipe,
kakav se recimo nalazi i u sklopu Zalmanovih hlađenja za grafičke kartice, koji
se posebno dokupljuju. Svi znamo kako funkcioniše, a samo njegovo prisustvo
uliva dodatno poverenje.

Hladan vazduh obezbeđuju dva veoma tiha kulera, profilisana da teraju vazduh
sa strana (a ne ka dole), i koji rade na nešto više od 3000 rpm i tako proizvode
oko 30 do 31 dBA buke. Kada se mašina startuje, na par sekundi se ubrzaju do
6000 rpm, mada i dalje ostaje nejasno zbog čega (ovo je slučaj i sa svim nV30
modelima). Kao što znamo, nV35 non Ultra kartice nemaju posebno odvojene radne
frekvencije za 2D i 3D režim, pa je on uvek po defaultu 400/850 MHz.

Ugrađena memorija je Ball Grid Array tipa, nejasno je ko je njen proizvođač,
jer hlađenje nismo uspeli da odstranimo. Levo od kulera smešten je ostatak rezistora,
kondenzatora i regulatora napona, a na poleđini su ove komponente manjih dimenzija.
V9950 je veoma prijatno iznenadio, pre svega što neće oduzeti mnogo prostora
u kućištu (tu pre svega mislimo na dodatni slot, ali i na prostor prema sistemskom
CPU-u), ali i zbog mirnog i elegantno rešenog hlađenja.

Kvalitet slike i utisci I ovoga puta, kartica je proradila bez ikakvih problema, a kvalitetu 2D prikaza
ne možemo uputiti nikakve zamerke. Kao što smo ranije pomenuli, oštrina slike
je visoka te se može reći da su dostignute granice standardnog analognog monitora
(SyncMaster 959NF) i u najvišim rezolucijama. Ne verujemo ni da bi Matrox Parhelia
pružio bolji prikaz, a sledeći korak ka oštrini je – digitalan monitor i digitalan
video izlaz. Još jednom vredi pomenuti da svaka GeForce FX5900 kartica ima hardverski
monitoring temperature i napona, uvršten u same drajvere, kao i opciju da se
clock jezgra i memorije spusti ako se približi cifri od 140 stepeni, koliko
je postavljeno kao default. Ipak, V9950 je maksimalno dostizao nekih 80 stepeni,
i to tokom najintenzivnijih testova, pa usporavanja frekvencija nije bilo.

Kvalitet TV izlaza je na visokom nivou, čini se da nije bolji od onog na nV17
karticama, ali nama je to dovoljno. Prikaz ionako ne može biti oštriji na klasičnim
TV aparatima, a aparati po HDTV standardu koji će biti masovno prisutni tek
kroz pet ili sedam godina, nude klasičan D-Sub ili DVI konektor kao jedan od
ulaza. Jasno je da će tada većina grafičkih kartica najverovatnije imati Tripple
Head, odnosno mogućnost rada sa tri displeja istovremeno.

Test Setup Kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

AMD Athlon XP 2300 MHz (fsb. 200MHz)

Matična ploča

Abit NF7-S v2.0 – powered by Chieftec Dragon 400W

Memorija

2x 256MB PC3200 Corsair
XMS LowLatency @ 6-2-2-2.0

Hard Disk

IBM DeskStar DTLA 120GXP
“Death Star” 60 GB

Video Karte

ASUS V9950 GeForce
FX 5900 128 MB DDR – Detonatori 44.03 ASUS V9900 GeForce FX 5800 128 MB DDR – Detonatori 44.03 Gigabyte ATi Radeon 9800Pro – 128 MB DDR- Catalyst 3.4

Monitor

Samsung SyncMaster
959NF

Cooling

Thermaltake TT7+

DVD uređaj

Pioneer 116 DVD-ROM

CDRW uređaj

Teac CD-W540E 1.0F

Operativni sistem

Windows XP Service
Pack 1 Direct X 9 final

Igre/Bench programi

Quake 3 Arena v1.17 Unreal Tournament 2003 v2166 FutureMark 3DMark 03 Professional FutureMark 3DMark 2001 Second Edition (build 330) Nova Logic Comanche 4 Benchmark Demo CodeCreatures Benchmark Demo SpecORG ViewSPEC Perf 7.0

nVidia GeForce FX5900 karticu smo testirali kao i sve ostale – sa Quality setovanjima,
kao na slici dole. Isto tako, ASUS V9900 je GeForce FX5800, koji je, overklokovan
poslužio kao FX5800 Ultra.

3D Mark 03 performanse O ovom programu je već dosta pisano i pričano, a mi ćemo se uzdržati od komentara
i dodati da smo testirali po defaultu, samo menjajući rezolucije. Komentarisanje
same ispravnosti i objektivnosti ovog testa je nezahvalno, jer je već i objektivnost
kada je oblast merenja performansi grafičkih akceleratora u pitanju, postala relativna
kategorija. Program je patch-ovan na verziju build 330, koji je i poslednji aktuelan.
Isto tako, koristili smo drajvere koje smo mogli da nađemo na nVidia sajtu i koji
su zvanični, sa WHQL Microsoft sertifikatom.

Kada se ne koriste varanja, ili “varanja”, nVidia GeForce FX5900 je sporija kartica
od Radeona 9800 Pro, prema onome što novi 3DMark procenjuje. Detonatori 44.65 i 3DMark03*

Ipak, ako se koriste optimizovani drajveri, stvari stoje mnogo drugačije. 3D Mark 2001 SE Stari dobri 3D Mark 2001 nije nikada izazvao toliko sumnje u nVidiu, ATI ili sam
FutureMark (nekadašnji MedOnion.com). I dalje referentan u istoj meri kada je
merenje DX8.1 performansi u pitanju.

Stari 3DMark pokazuje da ATI kartica ipak nešto bolje radi pod Direct3D API-jem,
koji je, ruku na srce, ipak postao dominantan. Nismo ni sumnjali, s obzirom na
to ko stoji iza njega. CodeCreatures Test Jedan od najlepših i najzahtevnijih testova, jeste CodeCreatures Benchmark. Program
koristi Shadere verzije 1.1 i 1.3, i odlično ukazuje na to kako se kartica snalazi
sa teksturama veoma visoke rezolucije i velikom količinom poligona. Vizuelna atraktivnost
i fotorealističnost su na visokom nivou. Default test se izvršava u tri rezolucije:
1024×768, 1280×1024 i 1600×1200. Moguće je kreirati batch u kome je ćete izabrati
sopstvene modove od rezolucija 640*480 do najvišeg grafičkog moda.

U CodeCreature-ovom testu, FX se nešto bolje snalazi, ali to ne bi bio slučaj
da konkurenti rade na istim frekvencijama. Comanche 4 Benchmark Nova Logic-ov Comanche 4, je još jedan u nizu D3D testova, ali dovoljno karakterističan
da zasluži mesto koje trenutno uživa na test sajtovima. Novi Comanche koristi
Direct3D 8.1. ali radi i sa starijim karticama. Pri testiranju, smo koristili
apsolutni maksimum za geometriju, teksture, količinu efekata i granicu vidljivosti.
Zvuk je bio isključen u samom programu, a rezultati zaokruživani na dva decimalna
broja.

Unreal Tournament 2003 Direct 3D Unreal Tournament 2003 koristi moderniji engine koji za rendering terena koristi
Pixel Shadere verzije 1.4 ili 1.1 (u slučaju nVidia kartica). Ovaj engine nove
generacije karakteriše visok nivo detalja, velike teksture, multiteksturisanje,
napredna vrsta particle efekata, veliki broj poligona po sceni i veoma kompleksna
i verna fizika. Standardno je napisan za Microsoftov API, mada je u UT2003.ini
konfiguracijskom fajlu moguća promena na OpenGL, koji daje gotovo istovetan prikaz,
uz više performanse i nedostatak stencil buffer senki, dok su particle efekti
realizovani uz pomoć sistemskog procesora. Naša setovanja su na apsolutnom maksimumu,
zapravo smo koristili MaxQuality.ini iz Benchmark foldera same igre (koji je potrebno
promeniti u UT2003.ini).

ATI Radeon 9800 Pro je apsolutni šampion u svim grafičkim modovima. Prednost je
blaga, ali konstantna.

Unreal Tournament 2003 OpenGL Odlični UT2k3, ovoga puta komunicira sa drajverima video karte posredstvom OpenGL
API-ja. Koristili smo build v.2166, a testirali uz maksimalan nivo detalja. Kao
i tokom testiranja kroz OpenGL, mape koje smo koristili su flyby suntemple i botmatch
suntemple, koja spada u jednu od najzahtevnijih.

Radeon nešto lošije sarađuje sa OpenGL-om, što se najbolje vidi u profesionalnim
aplikacijama (Maya, Lightwave, Softimage), ali i u običnoj igri kao što je Unreal
Tournament 2003. Quake III Arena Za Quake III važi staro pravilo koje glasi više megahertza, viši fillrate = viši
framerate, i to uz gotovo savršeno skaliranje. R300 je pametno projektovan GPU,
pa se svih osam pipeline-a mogu zaposliti što karticama baziranim na ovom jezgru
daje značajnu prednost nad konkurencijom. Verzija sa kojom testiramo je standardna
1.17 sa x86 optimizovanim .dll fajlovima. Max Quality Setting: Teksture na najvišem nivou Geometrija na najvišem nivou Primenjeni: r_subdivisions 1 i r_lodError 0 High Quality Sky Ejecting Bras uključen Sync Every frame isključen Lightmap lights Force Player Models isključen Dynamic Lights uključen Marks On Walls uključen Sound Quality low s3tc kompresija isključena

Sličnu stvar pokazuje i stari dobri Quake III.
Jednostavno, OpenGL + mnogo MHz u slučaju GeForce FX kartica, i to je dobitna
kombinacija koja pobeđuje. I Radeonu, doduše skidamo kapu. SpecView Perf 7.0
SpecOPS-ov OpenGL test koji pred video kartu postavlja nešto drugačije zadatke
nego što to čine poznate igre. Ovaj skup OpenGL programa testira specijalne
funkcije neke 3D kartice, koje se koriste u profesionalnim i poluprofesionalnim
3D aplikacijama tipa CAD i 3D Modeling. Mi smo koristili smo poslednju aktuelnu
verziju (7.0) koji se sastoji od šest celina. Kao što već znate, u pitanju je
karakterističan i relevantan test. Za više informacija o svakom delu ovog programaskog
test paketa, možete pogledati sajt proizvođača, ili neke od naših prethodnih
testova. Napominjemo da testiramo u rezoluciji 1280×1024, pošto je to minimalna
rezolucija koju bi koristili profesionalci u radu sa CAD i dizajn aplikacijama.
Drugi test sajtovi koriste verovatno 1024 x 768, pa rezultati koji dobijaju
jesu nešto viši.

Overclocking S obzirom na to da ASUS V9950 karticom vlada nešto manje robusno hlađenje,
očekivali smo da ne pređemo mnogo preko defaulta od 400/850MHz. Pa ipak, karticu
smo prvo doveli do čitavih 500/1000MHz, koje se posle pokazalo kao nestabilno.
Vratili smo na 480/980MHz, ali posle određenog vremena, i to je bilo previše,
jer se kartica lagano zagrejala. 470/940 MHz se pokazalo kao apsolutno stabilno,
ali je i 470/960MHz sasvim stabilno ako možete da istrpite sporadično i po neki
bag. Performanse su, u slučaju frekvencije 470/940MHz, sledeće:

Zaključak ASUS V9950 je veoma dobra nV35 kartica. Elegantna je, nije bucna u radu, ne
greje se mnogo i ima lepo odmerenu cenu. GeForce FX 5900 Ultra je veoma dobra
kartica, bez obzira na to što se trenutno mnogo negativnih stvari priča o nVidia
Detonator drajverima, pixel shader performansama i sličnim stvarima. Kada se
konačno pojave Doom III i Half Life, videćemo performanse u realnoj aplikaciji
koja zna i ume da iskoristi Floating Point preciznost ove arhitekture. Do tada,
jedina referenca na koju bi trebalo više da se oslonimo jeste Unreal Tournament,
odnosno igre bazirane na ovom engine-u. Prema onome što se tamo može videti,
FX5900 je ozbiljno brza kartica, pa je jasno da tu nema previše mesta za negativne
priče. Pored toga što se uspešno nosi sa Radeonom 9800Pro, na našem tržištu
je i osetno jeftinija, pa je izbor, pogotovo za ljubitelje kompanije nVidia
i pripadnike GeForce “kluba”, mnogo lakši. Grafička kartica dobijena na test ljubaznošću gospodina Sean Chen-a, menadžera
kompanije Asus