ASUS Z87-K

Zoran Petrović
Osnovni problem pred kojim se nalaze oni koji žele da u svojoj mašini imaju Haswell CPU je dilema koju ploču da kupe. Više nije reč samo o najjačem čipsetu i količini opreme, jer se iz generacije u generaciju jaz toliko smanjuje da su razlike u realnim uslovima skoro neprimetne. Prva i najbitnija razlika trebala bi da se ogleda u OC funkcionalnosti. Z87 bi trebao da bude najjači čipset sa svim otključanim mogućnostima, najbržom memorijom, te podrškom za Crossfire/SLI. Kažemo trebao jer se danas sve više nalaze ploče koje omogućavaju da sa H87 čipsetom overklokujete “K” procesore manipulišući multiplikatorom, a ne samo magistralom (BCLK).

Izlišno je pričati o podržanim taktovima memorije. Iako Intel već nekoliko godina zaredom nativno ne podržava frekvencije više od 1333/1600 MHz, još pre par generacija smo bez ikakvih problema išli i do 2133 MHz sa slabijim čipsetovima. Jedina realna prepreka je u stvari deljenje PCI Express linija koje pruža CPU. Ako na to dodamo i činjenicu da Intel ne dozvoljava OC osim u okvirima Turbo frekvencije, i da u poslednjih nekoliko godina vrlo efikasno “ubija” overklok, jasno vam je da iz cele priče ostade samo CrossFire/SLI konfiguracija. Naravno, izgube se tu i podrške za Intel RST, dodatni USB 3.0 i još poneku tehnologiju, ali vam u 99% slučajeva to neće nedostajati.

Pre nego što se pozabavimo ASUS Z87-K modelom koji nam je stigao na test, da posvetimo par reči Z87 čipsetu.
Intel Z87 Express
Sa novom generacijom procesora Intel je predstavio i novi čipset. Opet, nomenklatura se kreće po ustaljenoj praksi, pa imamo čipsetove koji počinju sa 8. Najjači je Z87 Express, a tu su i slabije verzije (H87, Q85, B85…) koje ćemo videti uskoro. Ukratko, Z87 Express ne donosi previše novina sa svoje strane. Prva i najbitnija stvar je izmenjeni soket. Za razliku od LGA 1155, Intel se vratio korenima i predstavljanju novog soketa za svaku generaciju, pa sada novi soket ima oznaku LGA 1150, i broji 1150 iglica. Intel sigurno ima logično objašnjenje zbog čega je ovo potrebno, i zbog čega je soket morao da bude promenjen, ali smo sigurni da je presudila činjenica nekompatibilnosti sa prethodnom generacijom čime se novi korisnici primoravaju da kupuju nove ploče u paketu sa novim procesorima.

Tu je isti broj USB portova podržan kroz čipset kao i kod prethodne generacije (14), a sada ima dva USB 3.0 porta više, čime dolazimo do maksimalnih šest USB 3.0 portova koje čipset može da obezbedi. Za razliku od prethodne generacije gde su samo USB 3.0 kontroleri bili kontrolisani od strane xHCI, ovaj interfejs je sada zadužen za sve USB portove. Za razliku od dosadašnjih OHCI, UHCI i EHCI arhitektura koje su kontrolisale USB 2.0 i starije portove xHCI ima veliki broj prednosti. Nova arhitektura omogućava efikasnije operacije, minimizacija pristupu memoriji kada je port u “idle” stanju, eliminišu se upis u registre, a minimizuje čitanje pri normalnim transferima podataka…

Broj SATA portova je ostao isti (maksimalno šest), ali je za razliku od dosadašnja dva SATA 6 Gb/s porta sada moguće da svih šest budu po bržem standardu. Takođe, za razliku od serije 7 gde je u B i Q čipsetovima postojala nativna podrška za PCI slotove, toga više kod serije 8 nema. Ne sumnjamo da će dodatnim kontrolerima moći da se obezbedi i po koji PCI slot, ali je Intel jednom za svagda rešio da “ubije” ovaj prastari interfejs. Takođe, kontrola digitalnog interfejsa je pomerena u sam CPU, što nije bio slučaj kod serije 7.  

CPU je i dalje zadužen za PCI Express konekcije, pa ćemo podsetiti da je na taj način obezbeđeno 16 PCI Express 3.0 linija u verziji (x16 ili x8/x8 ili x8/x4/x4). CPU, kao što smo napomenuli kontroliše i tri nezavisna displeja, a tu su i dva kanala ka DDR3 memoriji sa nativnom podrškom za DDR3 1600 MHz. Očekivano, unapređeni memorijski kontroler će bez ikakvih problema podržavati i 2133 MHz, a iz Intela kažu da ni barijera od 3 GHz nije nedostižna sa Haswell procesorima… još samo da neko pronađe odgovarajuću memoriju.

Komunikacija procesora sa čipsetom se, kao i dosad obavlja preko FDI i DMI 2.0 interfejsa. Čipset daje dodatnih osam PCI Express 2.0 linija, do 14 USB portova, od toga maksimalno šest USB 3.0. Čipset daje i šest SATA postova, koji svi mogu podržati SATA 6 Gb/s i biti u SATA ili eSATA izvedbi. Tu su i Intel HD Audio, kao i Gigabitni LAN te tehnologije poput Intel Rapid Storage sa RAID podrškom, Intel Smart Connect i Intel Rapid Start. Uz sve pomenuto postignuta je i dodatna efikasnost na polju potrošnje, pa novi čipsetovi troše osetno manje, što bi posebno trebalo da se odrazi na autonomiju kod mobilnih verzija.
[modul]specifikacija=3896[/modul] Z87 ili H87 ili B85
Ako uzmete Z87 ploču nećete biti zakinuti ni za jednu od gore nabrojanih tehnologija, imaćete mogućnosti da za tri godine dodate još jednu grafiku u vašu mašinu, a i četiri USB porta na zadnjoj strani će vam skupljati prašinu, i sve to za pristojno višu sumu u odnosu na modele sa slabijim čipsetom. Naravno ni Intel, a ni proizvođači nisu ludi, pa su ploče sa slabijim čipsetovima po pravilu i sa manje opreme, manjeg formata, a sve u cilju niže cene.

Nakon svega toga, ipak, dođe neki kvalitetan model sa npr. B85 čipsetom, i zapitate se zbog čega biste davali pare na Z87, kada sa B85 imate sve što vam je potrebno za vrhunsku konfiguraciju, izuzev ukoliko nemate specifične prohteve. Istina, ukoliko imate pet SSD-ova stvarno će vam zasmetati što samo četiri od šest slotova podržavaju SATA 6 Gb/s, i onda definitivno morate da se odlučite za Z87, u suprotnom lista razloga je sve manja. No, kada je Z87 čipset u pitanju, ide u pravcu stavki kao što su overkloking i multi-GPU režim rada.

Odgovor koji je ASUS spremio na ovakvu situaciju je krajnje logična posledica tržišta i trenutnog stanja. ASUS je rešio da predstavi jeftinu Z87 ploču, što je i suština modela Z87-K. Ovo je jasno već na prvi pogled, kada primetite da je crni lak rezervisan za premazivanje PCB-a najjačih modela zamenjen nešto manje atraktivnim braon slojem. Letimični pogled na naponsku sekciju i hlađenje, tj izostanak istog govore mnogo o ideji kojom se vodio ASUS, a koja glasi – ponuditi spartansku verziju Z87 čipseta za što manje para. To je upravo ono što dobijate. Ploča zadržava ATX format koji je malo “uštinut” po širini, a tu su samo najosnovnije komponente. Pod ovim mislimo na obavezni osmopinski CPU konektor, četiri CPU faze i jedna memorijska su tu čisto da omoguće overklok, a pokazaće se da je to više nego dovoljno za najveći broj korisnika.

CPU soket nema mnogo elemenata oko sebe, a najbliže su mu zavojnice četvorofaznog filtriranja napona pored kojih se nalaze MOSFET prekidači prekriveni manjim pasivnim kulerom. Za radnu memoriju se brinu četiri DIMM slota koja mogu da prime maksimalno 32 GB memorije u dvokanalnom režimu komunikacije sa procesorom. Kvalitetan memorijski kontroler u Haswell procesorima pokazao se kao veoma dobar, pa i ne čudi što ASUS nudi OC frekvencije vrlo bliske 3 GHz. Za skladištenje podataka su vam na raspolaganju šest brzih SATA III portova, koji su grupisani u 4+2 delovima, a nećete pronaći ivične konektore rotirane za 90 stepeni karakteristične za skuplje modele, pa ćete morati da prilagodite kabliranje što je moguće bolje. Dodatne kartice kojima možete proširiti funkcionalnost vašeg sistema imaju ukupno sedam slotova na raspolaganju. Jedan PCI Express 3.0 x16, jedan PCI Express 2.0 x16 dužine, sa x4 konektorima, te dva PCI Express x1 i tri PCI slota.


Zadnja strana se ne može pohvaliti bogatom opremom, već se izbor konekcija sveo na one osnovne: 2x PS/2, VGA, DVI, HDMI, 4x USB 2.0, 2x USB 3.0, LAN i tri audio konektora. Nema digitalnih audio izlaza (postoje headeri na ploči), analogni su ograničeni na svega tri bananice, a šest USB portova je definitivno minimum kada je broj periferija u pitanju. Uzmite prosečnu konfiguraciju: miš i tastatura, kamerica za Skype, štampač, USB hub za monitor/tastaturu, kablić za pametni telefon/tablet i to je to. Da nije sve tako crno, tu su dodatni headeri na ploči pa, pored konektora na kućištu možete pazariti i brackete za zadnju stranu kako biste obezbedili dodatne portove. Iako se radi o jeftinom modelu, ASUS zna na čemu može da štedi, a ne čemu nikako ne sme, pa toplo pozdravljamo tri četvoropinska konektora za ventilatore na ploči, koji omogućavaju potpunu kontrolu nad hlađenjem sistema, posebno uz kvalitetan ASUS softver koji dolazi sa AI Suite paketom.

5X PROTECTION
Na kutiji ploče ćete zateći veliku “5X PROTECTION” parolu koja govori da ova ploča spada u seriju modela koji imaju naprednu zaštitu na pet ključnih delova matične ploče. Petostruka zaštita obuhvata Digi+ naponsku jedinicu koja omogućava kvalitetno napajanje procesora uz dinamičku kontrolu čipa zaduženog samo za pravilno napajanje procesora. Druga stavka su osigurači koji štite RAM od prejake struje i napajanja. ESD zaštita postaje sve popularnija, pa ni ASUS nije izostao sa zaštitom od elektrostatičkog pražnjenja koje često može da bude uzrok oštećenja kako ploče, tako i priključenih komponenata. ASUS rešenje nudi aktivno zaštitno kolo koje se brine da su elektrostatička pražnjenja uzemljena kako treba čime se onemogućava oštećenje komponenata.

Četvrta stavka zaštite su oklopljeni konedenzatori sa čvrstim elektrolitima koji imaju životni vek deklarisan na 5000 radnih sati čime se osigurava pravilan rad komponenata na duže staze, čak i u ekstremnim uslovima. I na kraju, peti element zaštite predstavlja antikorozivni štit zadnjeg I/O porta koji je u suštini izrađen od nerđajućeg čelika tretiranog tankim slojem hrom oksida koji osigurava antikorozivna svojstva i duži životni vek.
 
 Kao što smo to već navikli od ASUS ploča, BIOS sekcija je svetlosnim godinama ispred konkurencije. Iako se radi o jeftinijem modelu, BIOS izgleda kao i kod Deluxe ploča. Intuitivni raspored, napredne funkcije, sve je tu, a sve funkcioniše u sprezi sa bogatim softverskim paketom koji se isporučuje uz ploču. AI Suite obuhvata ceo niz korisnih alata, o kojima ćemo malo kasnije, a napomenuli bismo da smo imali situaciju da je bilo neophodno da taktove memorije doterujemo manuelno zarad pravilne detekcije.



Auto OC
Kao što znate idealna prilika da se ispita kvalitet ploče je i automatski overklok. Na ovaj način se testira kako softver koji se isporučuje, tako i kvalitet komponenata koje se naprežu do maksimuma. Uostalom, gde ćete bolje od overkloka koji vam nakon jednog ili dva klika automatski podigne performanse. Na ovoj ploči morate birati između “Ratio Only” ili “BCLK First” overkloka što je sakaćenje ove opcije, ako nas pitate, a pride nam predstavlja problem jer kao što ste već navikli, mi ploče predstavljamo sa njihovim automatskim overklokingom tj. rezultatima ostvarenim na njemu, kako bismo korisnicima dočarali razlike koje su opipljive svakom, pa i slabije upućenom korisniku (testiranja na difoltu bi rezultovala – identičnim rezultatima za sve ploče).



Sve u svemu, umesto da ploča sama odredi najbolju frekvenciju koja je kombinacija množioca i frekvencija vas tera da birate između dve neuporedive stvari. Podizanjem množioca ne utičete na memoriju, ali ploča ubrzava i GPU, a podizanjem BCLK frekvencije množilac se uglavnom snižava da bi se dobio što veći BCLK, ali i viši takt memorije. Ratio OC-om smo dobili OC od 17% za CPU i 9% za GPU (4208 MHz / 1302 MHz), dok je podizanjem magistrale OC bio bolji (4125 MHz / 1500 MHz) jer je i RAM podignut na 2 GHZ, a ukupan OC je 15% za CPU, ali i čitavih 25% za GPU. Iz ugla nekoga ko testira ploče, drugi rezultat je znatno bolji zbog višeg takta GPU-a, ali iz praktičnog ugla čisto sumnjamo da će neko da baci pare na Core i5 4670K i da koristi integrisani GPU kao primarnu grafiku, te da mu 25% u igrama u takvoj varijanti posebno znači.


Doduše, to je politika kompanije Intel, koja se u poslednje vreme sve više i više gubi, a AMD se uveliko sprema da u januaru sa Kaveri APU-ovima zakuca poslednji ekser u kovčeg zvani integrisani GPU i konačno pokaže Intelu da u tom segmentu “Plavci” nemaju šta da traže. U svakom slučaju, ovakvu varijantu overklokinga preporučujemo korisnicima koji planiraju da koriste neke slabije konfiguracije, sa Core i3 procesorima i integrisanom grafikom, gde bi im mogao biti bitan dobitak u performansama.


Koliki je to procenat korisnika, ostavljamo vama da zaključite. Rezultate možete videti u poređenju sa drugim modelima, ali iz ugla praktične primene, ovaj način overkloka deluje bespotrebno. Sve u svemu, šteta je što se nije ostalo na starom pristupu, gde prilikom automatskog overklokinga ploča bira radni takt koji je najbolja kombinacija množioca i frekvencije. Stoga, u se i u svoje kljuse, te ako planirate overkloking, oslonite se pre svega na manuelni vid.
 [modul]test=332[/modul] [modul]test=333[/modul] ASUS Z87-K nije loša ploča, naprotiv, radi se o jednom vrlo korektnom modelu. Da li će ideja kojom se kompanija rukovodila prilikom izrade ove matične ploče biti pravilna za svakoga, ostaje da se vidi. Što opet ne znači da ploča nije dobra. ASUS Z87-K poseduje najjači, Z87 čipset, ali nema mogućnosti deljenja CPU PCI Express linija i na taj način praktično gubi veliku prednost Z87 čipseta. Nema ni jake naponske sekcije, jer je ovo bazična Z87 ploča, nema bogate opreme niti portova. Cenovno, ploča je tu negde sa modelima baziranim na jeftinijim čipsetima, pošto košta oko 100 €.

Tu dolazimo do stavke koja određuje sudbinu ploče – do vaše perspektive i pogleda na tržište. Može biti da ćete se opredeliti za H87/B85 modele ukoliko smatrate da dobici nisu značajni, i da su kompromisi preveliki. Sa druge strane, imate Z87 čipset sa svim overkloking potencijalima koje on donosi. Z87-K je sa jedne strane kandidat za Best Buy model, što je očito bio cilj kompanije ASUS prilikom dizajniranja ploče, a sa druge strane nekome neće doneti dovoljno prednosti u odnosu na H87/B85. Na trećoj strani, imamo i prosto pitanje da zapravo, ako ploča cenovno već jeste u rangu sa H87 i B85 pločama – zašto onda ne uzeti Z87?

Sve u svemu, ovo je veoma pipavo mesto na tržištu, jer se može posmatrati sa mnogo različitih stanovišta i pozicija. Neko će na ploču gledati kao na “preplaćivanje” u odnosu na ono što se dobija kvalitetnim H87 i B85 modelima, ali će isto tako mnogi na ploču gledati kao na najjeftiniju ili na jednu od najjeftinijih Z87 ploča, što sa sobom povlači čitav niz daljih stanovišta, posebno imajući u vidu petostruku zaštitu o kojoj smo govorili u tekstu, što je realna vrednost ove matične ploče. Mi smo skloniji da na čitavu stvar posmatramo upravo na drugi način, i stoga smatramo da je ovo ploča koja donosi dosta za uložen novac, iako ne preteruje u bilo kom domenu. Dobra stvar u celoj priči je činjenica da ASUS u svom portfoliju poseduje toliko modela da ćete u svakom trenutku pronaći model koji će da odgovara baš vašim potrebama u realnim cenovnim okvirima.
Za: – pristupačna Z87 ploča – petostruka zaštita – bogat softverski paket – odlična BIOS sekcija
Protiv: – nedostatak deljenja CPU PCI Express linija i promenjen koncept automatskog overklokinga – oprema je mogla biti bogatija – mali broj konektora sa zadnje strane
Matičnu ploču na test ustupio ASUS.