Benchmark Redakcija
Ne mozemo a da ne primetimo da su gotovo sve kompanije koje proizvode, ili barem
potpisuju graficke kartice aktuelne generacije (GeForce 3Ti, GeForce 4MX) dosta
napredovale kada je kvalitet u pitanju. To se desilo prvenstveno iz dva razloga.
Jedan od njih je povecana konkurencija i cinjenica da ce se krajnji kupac pre
odluciti ili za karticu koja manje kosta, ili za onu koja dolazi sa vise pratece
“opreme”. Zbog toga, velike i renomirane IT kompanije se trude da njihovi proizvodi
imaju komponente iz dobrih serija (prvenstveno, memorijske module), adekvatno
ali i na izgled atraktivno hladjenje, dosta softvera u paketu i sto nizu cenu.
Neke kompanije i dalje postizu odlicnu prodaju zahvaljujuci renomeu, zadrzavajuci
osetno vise cene od proseka kokurencije, a to su prvenstveno ASUS i VisionTek.
Jaz izmedju kvaliteta proizvoda nekih manje zvucnih imena, i proizvoda malopre
pomenutih kompanija se dosta smanjio u odnosu na period od pre nekoliko godina,
kada se znalo da za Diamond Multimedia ili Creative Labs treba platiti vise, uz
odgovarajuci, visi kvalitet (same izrade, a onda i drajvera). Danas i manje poznati,
ali vec svakako respektivni proizvodjac PNY ili Prolink, za dobro obavestenog
kupca, moze biti veoma atraktivna kupovina. Tu je i cinjenica da se doticne kompanije
cesto tek probijaju na trzistu i zbog toga sto nista ne prepustaju slucaju, proizvodnju
prepustaju pogonima poznatijih kompanija. Naravno, i dalje su prisutni proizvodjaci
koje cesce nazivaju “istocnjacke radionice”, cije su komponente zaista losijeg
kvaliteta, cesto i uz pratece bagove pri regularnom radu. Kao i uvek, biti obavesten
znaci mnogo, pogotovo u IT svetu.
Kada je razlika u brzini izmedju kartica jako mala, to je iz
razloga sto vecina proizvodjaca koristi referentnu shemu pri proizvodnji, a
na trzistu je ipak manje razlicitih proizvoda nego sto se to na prvi pogled
cini – vec smo pisali o tome da Microstar International pravi video kartice
za neke druge kompanije, pre svega za Creative. Ako razlika u performansama
i postoji, ona moze biti izrazena samo zbog nekoliko faktora, a to su:
– razlicita podesavanja u BIOS-u; tajminzi i sitna setovanja za memoriju mogu
se razlikovati od modela do modela (razlicite verzije BIOS-a), a nesto redje
i sama interna podesavanja u grafickom procesoru (nVidia nekada samo uradi reviziju
jednog dela BIOS-a tj. BIOS-koda za GPU koji proizvodjaci ne mogu ili nisu nadlezni
da menjaju)
-svaka memorija se ponasa drugacije; evidentno je da ce Samsung na 4ns na taktu
od 250MHz raditi drugacije nego EliteMT modul od 4ns (takodje na 250MHz). Ove
razlike su u oviru do 0.5%, ali postoje.
-svaki layout kartice daje drugacije brzinske rezultate; drugaciji dizajn se
radi iz dva razloga: zbog ustede u procesu proizvodnje (npr. “male” GeForce
2MX /4MX420 kartice) i zbog povecanja performansi i/ili postizanja visih radnih
frekvencija (npr. ASUS GF4Ti4600).
Kombinovanjem ova tri “faktora”, dobicemo razlicite proizvode
razlicitih performansi. Nekada ce proizvodjac svesno da iskoristi manje kvalitetne
komponente, ili “mali layout” uz ocekivano smanjenje performansi (koje je, ruku
na srce minimalno, ali vidljivo u grafikonima po raznim internet test sajtovima),
ali ce isto tako cena u proizvodnji biti dosta niza, a zarada veca (cak i ako
cena u radnji bude najniza u poredjenju sa konkurencijom).
Drajverska podrska je takodje vrlo bitna. Kompanije koje prave video kartice sa
GeForce grafickim procesorima jednostavno imaju srece jer je nVidia poznata po
vrlo savesnoj softverskoj podrsci, koja je od strane jednog od velikih ljudi iz
domena zabavnog 3D softvera prokomentarisana sa odgovarajucom recenicom: “nVidia
drajveri za graficke kartice su zlatni standard 3D industrije”. Medjutim, kompanije
koje najvise drze do sebe, i svog renomea, dodatno doradjuju drajvere. Najbolji
primer su Microstar, Creative i Gainward koji su od referentnih Detonatora 22.xx,
napravili verzije 22.40, 22.50 i 22.80, koji odgovaraju internim, sitnim podesavanjima
na svojim modelima, i prate “filozofiju” same kompanije. Koliko ipak svi ti proizvodi
medjusobno slicni, govori i cinjenica da su se doticni drajveri, a pogotovo Det.
22.80, dokazali kao najbolji i kada se koriste sa nekim drugim nVidia baziranim
grafickim karticama.
Sama rec Chaintech je na kineskom “everlasting” i izgovara veoma
slicno, tj. isto tako (chejntek), i istovremeno, na engleskom, u grubom prevodu,
znaci “lancane tehnologije” ali opet nesto sto ce “uvek” trajati. Ova kompanija
je kod nas vrlo popularna iz razloga sto se za srazmerno manje ulozenog novca,
dobija brand name proizvod koji je cesto u samom vrhu po performansama.
Vec smo testirali njihovo specijalno izdanje GeForce 3 Ti200 kartice, sa 128MB,
koja je izradjivana u manjem broju primeraka. GeForce 4 MX440 Special Edition
daje nesto drugaciji smisao samoj SE etiketi – ovoga puta nije povecan broj
memorije, vec njeno vreme, a kartica stize u luksuznom paketu sa dosta softvera,
i poprilicno je lepo dizajnirana. Da ne bi nista propustili, testirali smo i
“obican” Chaintech-ov MX440 koji podseca na Creative/Microstar modele, i samo
je malo jevtiniji.
Special Edition – pakovanje, kartica
Kutija se gotovo uopste ne razlikuje od one u kojoj je stigao
GeForce 3Ti200 SE sa 128MB memorije, osim sto je ovaj paket dosta masivniji,
upravo zbog same graficke kartice. U pakovanju cete dobiti DVD-oliku kutiju
sa CD-ovima igara MDK2 i AquaNox, kao i aktuelnu verziju InterVideo DVD softvera
koji ce ostati referentan dok ne docekamo da vidimo i NVDVD na delu. Tu je i
standardno kratki S-Video kabal (1,5 m). Pogledajte i vece slike, daleko su
lepse :).
Kartica je izradjena po referentnom predlosku, ali ne lici na Microstar-ov “rucni
rad”. Pre bi se moglo reci da je CT “prepisivao” od Gainward-a, a ne bi se ni
iznenadili kada bi saznali da je doticne karte i pravila ova renomirana kompanija.
Na cemu zasnivamo ove tvrdnje. Prvo, nema ispisanih logoa nVidie (MSI/Creative/Prolink
modeli ih imaju); pet glavnih kondenzatora su potekli od istih proizvodjaca
kao i one na Gainward karticama (iste oznake i izgled); i Gainward koristi Hynix
memorijske module od 4ns iz iste serije, sto smo dobro mogli da uporedimo na
close-up slici, i uopste, svi detalji, osim boje stampe i cooler-a, oznake na
PCB-u, iste su kao i na Gainward-ovom modelu. Chaintech je za svoj SE model
dizajnirao specijalan kuler, koji je vise lep nego efektivan, ali ipak verujemo
da je bolji hladisa od kulera na “regularnom” modelu, pre svega zbog povecane
povrsine aluminijuma. “Pozlaceni” i cudno dizajniran cooler, uz crnu stampu,
ostavlja zaista dobar utisak, pogotovo dok je jos u kutiji.
Kvalitet slike, utisci
Instalacija je protekla u najboljem redu; sa CD-a su instalirani drajveri 27.50,
koje smo, zatim vratili na verziju 27.30, sa kojom smo testirali i prethodne
GeForce 4MX kartice. Kvalitet slike je, moramo priznati, nesto slabiji u poznatim
problematicnim modovima 1600*1200 @ 85Hz i 1280*960 ali samo pri 100Hz. U ovim
rezimima, Creative i Microstar kartice ipak daju nesto ostriju sliku, to se
mora priznati. Iste zamerke imali smo i za Leadtek i Gainward karticu, pa predpostavljamo
da ce u sledecim revizijama kvalitet filtera biti bolje izveden i na ovim, i
na Chaintech kartici. Ovo je bio jos jedan poziv na sumnju da je Chaintech pozajmio
kartice od Gainward-a. Medjutim, bez pouzdanije informacije, nista ne smemo
da tvrdimo – za sada samo prenosimo realna zapazanja i izvlacimo zakljucke.
TV-out
Za TV-out se, kada su u pitanju GF4MX kartice, nista novo ne moze reci.
Zaista je u pitanju kvalitet koji je uz rame sa ATI-jevim RageTheater Video
izlazima. Slika na TV aparatu je ostra i uz najvece kontraste a odlicno je i
pozicionirana. Ipak, ako Vama nije takav slucaj, ne krivite nas jer smo videli
da je okvir oko ekrana veci na nekim novim Samsung i nesto starijim JVC i Panasonic
aparatima, dok je na velikom Sony (70cm) TV prijemniku, slika bila gotovo bez
ikakvih okvira i odlicno pozicionirana. Globalno gledano, nV17 interni dekoder
je pun pogodak a verujemo da ce sledeci (u okviru nV30 grafickog procesora ?)
biti jos bolji.
Chaintech GF4 MX440 – pakovanje, kartica
Regularni model stize u “obicnoj” kutiji, i u njemu se nasao samo
instalacioni softver i poneki prateci utility, kao i isti S-Video kabal. Kartica
je takodje izradjena po referentnom predlosku, koristi komponente standardnog
kvaliteta. PCB je oker boje a cooler isti kao i Microstar-ov, dakle referentni.
Memorijski SGRAM moduli, po dva sa obe strane, potpisani su od strane Samsung-a,
i po specifikaciji predlozeni za 200MHz / 400 DDR (5ns). Predvidjeno je i mesto
za DVI-I konektor, ali za sada ga nismo videli ni na jednom nV17 baziranom video
adapteru. U svakom slucaju, radi se o standardnoj, prosecnoj GeForce 4 MX440
grafickoj kartici, koja je, najverovatnije proizvedena u Chaintech-ovim pogonima.
Kvalitet slike, utisci
Ma koliko to bilo cudno, obicni GeForce 4 MX 440 ima za nijansu bolji i ostriji
prikaz od Special Edition primerka. Nismo sigurni da li se on moze svrstati rame
uz rame sa Microstar i Creative karticama, ali je svakako vise nego zadovoljavajuci.
Bitno je samo reci da je svaki GeForce 4 model koji smo videli, napredovao od
GeForce 2 MX baziranih kartica, i da je kvalitet prikaza uporediv sa vrhunskim
GeForce “trojkama”. Jedino odstupaju “problematicni” modovi, koji su ipak bolji
na skupljim modelima, i naravno na ATI i Matrox karticama. Ostaje da se vidi kakav
ce kvalitet slike dati GeForce 4 Ti. Evo jos nekoliko detaljnijih slika ove kartice:
Test Setup
Testiranje smo vrsili na vec poznatoj konfiguraciji:
Procesor
AMD Athlon 1400 MHz (133*10.5)
Maticna ploca
Abit KT7A RAID (4-Way Interleaving, Turbo memorijska
setovanja , AGP 4x, Fastwrites, total performance setting ) software VIA
4in1 ver. 4.37v
– powered by Samsung 300W
Memorija
512MB PC133 NCP SDRAM (2x256MB) CAS 2
Hard Disk
30GB Quantum Fireball AS, 7200rpm, 2MB cache, ATA100
Video Karte
Chaintech GeForce 4 MX440 64MB DDR – Detonator 27.30
Chaintech GeForce 4 MX440 Special Edition – 64MB DDR – Detonator 27.30
GeForce 2/3Ti – 64MB DDR – Detonator 21.83
Monitor
Samsung SyncMaster 900NF
Cooling
cooled by Thermaltake 7cu
DVD uredjaj
Pioneer 116 DVD-ROM
Operativni sistem
Windows Millenium Edition
Igre/Bench programi
Quake 3 Arena v1.17; Demo 001 i q3crush
Serious Sam – v1.1; Memphis Suburbs
MadOnion.com 3DMark 2001 pr
PowerVR’s VillageMark
Return To Castle Wolfenstein (Flashpoint Demo)
I ovoga puta smo kartice uporedili sa GeForce 2 Ti i GeForce 3
Ti serijom kartica.
Quake III Arena
Max Quality Setting:Teksture na najvisem nivou
Geometrija na najvisem nivou
Primenjeni: r_subdivisions 1 i r_lodError 0
High Quality Sky
Ejecting Bras: ukljucen
Sync Every frame iskljucen
Lightmap lights
Force Player Models iskljucen
Dynamic Lights ukljucen
Marks On Walls ukljucen
Sound Quality low
Kao i prosli put, G2Ti je najbolji u niskim rezolucijama, jer su memorija i core
na visokim frekvencijama, a ceo test u tim modovima manje zavisi od graficke kartice
a vise od sistema, koji je, najmanja "kocnica" u slucaju GF2Ti kartica.
Athlon na 1400MHz je vec "spor" za tako brze kartice kao sto su GeForce
3-ke.
32-bita donekle "normalizuju" situaciju, mada je globalno ovaj test
vec graficki manje zahtevan. Ne zaboravimo da je Quake III napravljen jos 1999-te,
sto znaci – u proslom veku. Kao i u prethodnom testu, pokazano je da su GF4MX440
nesto brze od GF2Ti kartica, a primetna je i prednost Special Edition Chaintech
modela u odnosu na "obicni".
Kako je Crusher poligonalno intenzivan test (teksture se ucitaju i sve se odvija
u jednoj prostoriji, pa je akcenat bacen na FPU moc akceleratora tj. njen T&L
engine), GF2Ti preotima vodstvo od GF4MX modela. GF3Ti500 je, naravno, najbrzi
ne samo zbog velike frekvencije na kojoj radi, vec i zbog naprednijeg "Visibility"
podsistema…
Iako je GF2Ti bio brzi od GF3Ti200 u 16-bita, sa "16,7 miliona boja"
stvar je nesto drugacija, te su "trojke" u prvom planu. GF2Ti i GF4MX
su prilicno izjednaceni, sto je i za ocekivati.
Return To Castle Wolfenstein
RtCW pokrece dobro poznati Quake III engine ali njegova unapredjena verzija –
Team Arena. Njoj su dodati novi particle sistemi, terrain engine i opcije za matematicki
izmenjene teksture (proceduralne) te poboljsani skeletal animation. Povecan je
i broj poligona, pa je igra znatno zahtevnija od originalnog Quake-a III, a zbog
intenzivnog koriscenja efekata, zahtevnija je i od Team Arena verzije. Demo koji
smo koristili je Flashpoint i izvrsava se samo u multiplayer verziji igre. Jos
jednom, podsetimo se kako su podesene opcije sa kojima testiramo…
Nazalost, nismo imali GF3 i GF2 kartice da bi smo izmerili RtCW performanse, ali
cemo to uciniti prvom prilikom.
Opet je primetna blaga i konstantna prednost Special Edition modela,
sto bi i bilo za ocekivati, i verovatno je posledica drugacije "friziranog"
BIOS-a.
Serious Sam
Serious Sam testiramo uz pomoc “Maximum Quality” inf fajlu koji se moze naci u Serious Sam benchscript-ovima na sajtu www.Beyond3D.com, i to zbog toga sto igra ima opciju “samopodesavanja” o cemu smo pisali u nasem prvom GeForce 3 testu. Ovo je maksimalan nivo detalja u ovoj inace poly-intenzivnoj igri. Sve sto je bilo moguce ukljuciti od grafickih funkcija – ukljuceno je, i to na maksimum. Kartice smo postedeli funkcije “Anisotropic filtering” jer ih neki drajveri i dalje ne implementiraju kako treba i daju ogromno usporenje, bez ikakvih razloga. Neki drajveri ih prijavljuju, ali ne primenjuju tako da bi za te kartice zakljucili da radi “Anisotropic” bez vidljivog odnosno velikog usporenja, dok ih ona, zapravo, ne izvrsava.
Serious Sam je uvek davao srazmerno slicne rezultate Crusher testovima od koga se razlikuje samo po nesto intenzivnijem koriscenju memorije. Bas zbog nedostatka dva pipeline-a, GF2Ti je brzi od MX “cetvorke”.
GeForce 3 kartice su dosta brze prvenstveno zbog toga sto i Serious Sam ima dosta povrsina sa troslojnim multiteksturama (nalik VillageMark-u), te ih GeForce 3 renderuje u single-pass-u, za razliku od ostalih kartica iz tabele koje to rade iz “dva puta”. Isto tako, velika je i povrsina “skrivenih” scena. GeForce 4 MX je, uprkos velikom broju poligona (gde je logicnije da GF2Ti bude brzi), bolje odradio dve najvise rezolucije, sto je zasluga poboljsanog Visibility Subystem-a (koji je odneo prevagu i dosta pomogao ovim karticama). VillageMark
Popularni i cesto korisceni PowerVR-ov test nikako ne treba uzimati “zdravo za gotovo”. On je tu da bi pokazao koliko se neki graficki akcelerator, odnosno kartica, dobro snalazi u otklanjaju i ne-renderovanju “nevidljivih” povrsina, tj. povrsina koje su zaklonjene i koje se pri projekciji na 2D ravan, odnosno ekran monitora, nece videti. Konvencionalni akceleratori su renderovali citavu scenu, a onda su STM Kyro i ATI sa svojim TileBased Rendering odnosno Hyper Z tehnikama, racionalizovali “potrosnju” memorijskog propusnog opsega i fill rate snagu procesora. Kasnije je i nVidia predstavila HiOcclusion Culling koji je solidno pomogao GeForce 3 (i kasnijim) modelima, u trci za prvo mesto u testovima u kojima ima intenzivno mnogo “overdraw” povrsina. U testu se koriste 3-layered multiteksture koje GeForce 2 i 4MX iscrtavaju iz dva prolaza, a GeForce 3 i 4Ti (i naravno Kyro i ATI Radeon) iz jednog.
Slicna prica kao i za Serious Sam tabele uz tu razliku sto su novije nVidia kartice u prvom planu, a razlika je dosta smanjena izmedju najskupljeg i najjevtinijeg (GF3Ti500 i GF4MX).
GF4 MX se ipak dosta bolje snalazi od GF2Ti kartica kada je detekcija skrivenih povrsina u pitanju. Naravno, GF3-ke imaju tu prednost sto multiteksture renderuju iz jednog prolaza.
MadOnion.com 3DMark 2001 pro
Da li je ista potrebno dodati za MadOnion-ov 3DMark? U pitanju je Game Benchmark sa cetiri GameTesta i nekoliko “teorijskih” odnosno, onih koji najintenzivnije testiraju samo jednu osobinu ili graficku funkciju modernog DX8 3D akceleratora. Pogledajmo rezultate:
GeForce 2Ti je nesto bolji samo u visokim rezolucijama, kada je potrebna velika fillrate moc. Pixel i Vertex Shaderi i ostale napredne “tehnike” kod nV20 baziranih kartica, donose veliku prednost GF3Ti modelima.
GeForce 4 MX440 je, kao modernija graficka kartica sa Memory Controler-om i HiOcclusion Culling detekcijom, ipak odneo pobedu u odnosu na GF2Ti koji ima priblizno istu cenu. Naravno, na Vama je da odlucite sta Vam je primarno – DX performanse ili kartica koja u nesto starijim engine-ima (Quake III) ima prednost.
Overclocking Regularni model ima Samsung module od 5ns, koji se jako dugo prave i vrlo su kvalitetni, te se sa predvidjenih 400MHz, mogu dovesti do stabilnih 470 na nasem test primerku. Core smo uspeli da ubrzamo do standardnih ali odlicnih 310MHz. Ubrzanja nisu zanemarljiva, s obzirom na to da kartica radi stabilno i na ovim frekvencijama. Hynix-ove module na “Specijalnom izdanju” smo ubrzali do 490MHz. Ova memorija je ocigledno nesto manjeg kvaliteta i dosta se krace proizvodi. Pomalo je cudno sto modul od 4ns ne moze da radi na propisanih 500MHz, ali tako je bilo i sa ostalim modelima kartica koji imaju ovu memoriju. Jezgro je takodje islo do 310, ili cak do 320MHz, u slucaju kada je kuciste otvoreno. 310MHz je, ipak, sigurnije, pa smo ga uzeli kao definitivno stabilnu kombinaciju (uz 490MHz za memoriju). Pogledajmo i rezultate u Demo-u 1 i Crusher-u:
Zakljucak o karticama
Chaintech se svakako popravio u poslednjem kvartalu, barem kada su u pitanju graficke kartice. Pojacana konkurencija i kupci koji u testovima gledaju, ocenjuju i prave izbor i prema najmanjem detalju, doveli su do toga da sada imamo jos jednu kompaniju koja je realan izbor cak i za one koji kupuju samo najbolje. Da li je bolje uzeti Special Edition ili obican model? Mozemo Vam odgovoriti na to pitanje, sa dva aspekta. Ako volite da imate “specijalan” hardver, da znate da takav primerak ima malo korisnika, a mislite da mozete kasnije lakse da ga prodate, onda je odgovor – da, u slucaju da Vas posluzi sreca i da uspete da ga nadjete. On je samo za desetak ili cak nesto manje evropskih jedinica skuplji od obicnog modela, sto zaista nije velika razlika. Treba ponovo pomenuti i da je, ako radite u 1280*960 pri 100Hz ili u 1600*1200 pri 85Hz, ipak bolji izbor regularni model. SE je ipak za entuzijaste koji, pored performansi svog sistema drze i otvoreno kuciste i vole ponekada da se pohvale…
Kartice je na test ustupila firma Sinteh kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo
