Benchmark Redakcija
Zoran Petrović
Test: Cooler Master Seidon 120M, 120XL i 240M
Kada su u pitanju procesori, GPU-ovi, pa i memorijski čipovi, od samog početka je ustinjavanje proizvodnog procesa nešto čemu se stremi. Razlog za to je prost. Sitniji proizvodni proces po pravilu donosi manje zagrevanje, manju potrošnju, kao i mogućnost “pakovanja” više elektronike na istom prostoru. Maksimalno iskorišćavanje tekućeg proizvodnog procesa bilo da se radi o procesoru ili grafici zahteva “natezanje” hardvera do krajnjih granica, što sa sobom povlači i veću potrošnju, veću termalnu disipaciju, a samim tim je neophodno i kvalitetno hlađenje.
Cooler Master hladnjaci
Davne 2004. godine sa Aquagate serijom Cooler Master je pionir na polju AIO (sve-u-jednom) vodenih hlađenja koje nude kompletno rešenje koje se po principu montaže ne razlikuje mnogo od standardnih kulera. U pitanju je zatvoren sistem koji je zamišljen da tako i ostane, čime se mogućnost greške prilikom instalacije svodi na minimum.
Cooler Master vodena hlađenja
Oznaka modela
Seidon 120M
Seidon 120XL
Seidon 240M
Podržani soketi
Intel LGA 2011 / 1366 / 1156 / 1155 / 775; AMD Socket FM1 / AM3+ / AM3 / AM2
Intel LGA 2011 / 1366 / 1156 / 1155 / 1150 / 775; AMD Socket FM2 / FM1 / AM3+ / AM3 / AM2+ / AM2
Dimenzije
ø 70 x 27mm
Dimenzije radijatora
150.3 x 118 x 27mm
150 x 120 x 38 mm
273 x 120 x 27 mm
Dimenzije ventilatora
120 x 120 x 25 mm
Broj ventilatora
1
2
Brzina ventilatora
600~2400 RPM (PWM) ± 10%
Buka ventilatora
19 ~ 40 dBA
Tip ležaja ventilatora
rifle bearing
Konektor ventilatora
4-pinski
Buka pumpe
17dBA
<25 dBA
Za razliku od AIO sistema postoje i “regularni” kuleri kod kojih dobijate veći fleksibilnost prilikom instalacije jer imate zasebnu pumpu, radijator, tečnost, cevi i opremu za montiranje, ali i najmanja greška prilikom instalacije može da napravi veliku havariju, pa je evidentno kretanje industrije ka rešenjima koja ne zahtevaju od korisnika da se previše zamara prilikom instalacije. Najnoviji izdanci Seidon serije koji su nam stigni na test obuhvataju sva tri nova modela – 120M, 120XL i 240M.
Vazduh i voda
Za razliku od “vazdušnih” kulera koji svoj princip baziraju uglavnom na vrućim cevima punjenim tečnošću ili gasovima kojima se od žarišta temperatura odvodi do disipatora preko kojih usmerenim kretanjem vazduha dolazi do smanjivanja temperature vrlo efikasno rešenje je i “vodeno” hlađenje. U suštini se radi o “tečnom” hlađenju, ali je narodski izraz “vodeno” postao opšteprihvaćen, pa ćemo se služiti istim. Osnovna prednost vodenih hlađenja ogleda se u efikasnosti koja proizilazi iz jednog elementa koje vazdušno hlađenje nema – pumpe.
Pumpa je zadužena za cirkulaciju tečnosti i prenošenje toplote od žarišta (bilo da je to CPU, GPU, memorija ili nešto četvrto) do radijatora, koji se hladi po principu vazdušnog kulera – ventilatorom koji duva preko dela napravljenog da efikasno disipira toplotu. Korišćenje tečnosti za hlađenje i njena brza cirkulacija su glavne prednosti vodenog hlađenja jer se njima obezbeđuje bolja efikasnost. Ono što ne dobijate sa vodenim hlađenjem je direktna disipacija vazduha i na okolne komponente, što nekad ume da bude vrlo korisno, kada sa CPU kulerom rešite i hlađenje memorije i naponske jedinice.
Najmanji i cenovno najpristupačniji model okrenut je ka ne preterano zahtevnim korisnicima koji žele korak dalje od vazdušnog hlađenja, bilo da je u pitanju efikasnije hlađenje ili realna potreba odabirom procesora visokih performansi. Kao i druga dva kulera i najmanji Seidon se sastoji od centralnog dela koji se montira na CPU i koji u sebi sadrži pumpu, dve cevi kojima se voda kreće ka masivnom radijatoru i jednog ventilatora. Deo sa pumpom je u suštini vodeni blok izrađen od bakra kako bi bolje provodio toplotu do tečnosti koja se kreće kroz mikrokanale koji se prostiru kroz telo ovog dela.
Centralni deo na gornjem delu, koji ima plastični okvir poseduje i plavu diodu koja indicira rad pumpe. Iz pumpe kreću dve cevi do radijatora za kretanje vode u dva smera. Radijator poseduje otvore sa obe strane koji odgovaraju rupama za 12 cm ventilator na kućištu. U paketu dolazi jedan ventilator koji se postavlja na radijator kako bi obezbedio efikasno hlađenje.
Ceo sistem je napunjem sa rashladnom tečnošću, fabrički zatvoren i onda testiran tako da ne zahteva nikakvo dodatno održavanje ni intervencije korisnika. Radijator je vrlo kompaktan i mapravljen tako da se može postaviti u bilo koje kućište koje poseduje slot za ventilator prečnika 12 cm, a dovoljno dugačke cevi dozvoljavaju adekvatnu manipulaciju bez obzira gde želite da ga postavite.
Proces montiranja je identičan kod sva tri modela i krajnje je jednostavan. U zavisnosti od podnožja na koji ga montirate potrebno je da na centralni deo (pumpu) montirate odgovarajuće adaptere, a celokupan poduhvat je identičan kao i sa bilo kojim Cooler Master vazdušnim kulerom. Nakon toga potrebno je naneti termalnu pastu koja dolazi u paketu i zašrafiti kuler na CPU soket, eventualno montirati backplate ukoliko to soket zahteva. Na radijator je potrebno zašrafiti ventilator i montirati ga tako da isti izbacuje hladan vazduh van kućišta, čime se celokupan proces završava. Nema montiranja creva, stavljanja šelni, punjenje tečnošću i slično, jednostavno ceo proces je jako sličan montiranju bilo kog vazdušnog kulera, a uputstvo je dovoljno detaljno i lepo objašnjeno da će se svako snaći.
Ventilator koji dolazi u pakovanju je Cooler Master in-house model 120×120 mm koji se vrti u rasponu od 600-2400 obrtaja u minutu obezbeđujući između 19 i 86 CFM. Kako se radi o rifle bearing ventilatoru na niskim obrtajima je gotovo nečujan, dok pri visokim temperaturama i velikom broju obrtaja buka udara u plafon od 40 dBA, što ume da bude vrlo neprijatno. S druge strane pumpa je vrlo tiha pa na nju nećete imati primedbi, a za njeno funkcionisanje je dovoljno povezati jedan tropinski konektor na matičnu ploču. Naravno, preko matične ploče je moguće kontrolisati brzinu ventilatora, a mi smo za potrebe testa sve ostavili na automatskim podešavanjima, sa aktivnim Cool ‘n quiet podešavanjima.Naredni model predstavlja nešto ozbiljniju verziju 120M modela. Iako na prvi pogled deluju veoma slično između ova dva modela postoji nekoliko veoma bitnih razlika. Vodeni blok koji nosi pumpu poseduje specijalne “Ultra Fine Mikro kanale” sa površinama koje značajno unapređuju proces prenosa toplote. Takođe pumpa poseduje dvostruke keramičke ležajeve koji obezbeđuju veće brzine, manje trenje i veće ubrzanje što ukupno rezultuje boljim performansama i većom izdržljivošću same pumpe. Čak su i cevi koje prenose vodu napravljene od posebnog materijala koji gotovo da i ne apsorbuje vlagu, a poseduje visoku otpornost na temperaturu i pritisak, čime se osigurava dug i kvalitetan rad.
Takođe, za razliku od 120M radijator je malo širi i osetno deblji, a u pakovanju dolaze dva ventilatora, pa je moguće napraviti push-pull sistem kretanja vazduha kojim se značajno povećava toplotna disipacija jer se protok vazduha efektivno udvostučuje. Iako je pumpa deklarisana na <25 dBA nismo primetili da je bučnija od one na 120M koja ima maksimalnu buku od 17 dBA, što znači da će pri minimalnom broju obrtaja seo sistem biti veoma tih.
Proces montiranja je gotovo identičan kao i kod manjeg modela, s razlikom što ovde možete montirati dva ventilatora, pri čemu treba paziti da li ovakav sistem može da se spakuje u vaše kućište, jer pored dva ventilatora treba računati i na prilično debeo radijator, pa ne bi bilo loše da pre kupovine malo uposlite metar i premerite prostor u kućištu. Ono što nam se takođe svidelo, a što je kod 120M izostalo su gumene podloške za ventilatore koje utičunaeliminaciju vibracija i koje su jako korisne kod ovakvih sistema. Za razliku od manje-više univerzalnog 120M, veći, XL model je namenjen naprednim korisnicima (čitaj: overklokerima) kako biste iz vašeg procesora izvukli maksimum.
Seidon 240M
Za razliku od prethodna dva modela koja su vizuelno slični Seidon 240M ima drugačiji radijator i deluje dosta veće od oba prethodna modela. Sam radijator je dosta širi, skoro duplo, a sve u cilju da primi dva 12 cm ventilatora jedan pored drugog. I ovde su prisutne gumene podloške koje izoluju ventilatore od radijatora, što pozdravljamo. Ovakav dizajn radijatora omogućava bolju toplotnu disipaciju zbog veće površine kroz koju voda cirkuliše, pa je u startu jasno da je ovo model namenjen najzahtevnijim korisnicima, što se odrazilo i na cenu.
Kada je pumpa u pitanju, korišćena je ona sa 120XL, što je i očekivano, pa vodeni blok ima vrlo efikasan rad. Očekivano, sa dva ventilatora na radijatoru, Seidon 240M je najbučniji od tri modela koje smo testirali, posebno kada zađe u visoke brojeve obrtaja.
Za proces testiranja smo koristili šestojezgarni Intel Core i7 3960X procesor na ASUS P9X79 PRO matičnoj ploči. Kao reper smo uzeli odlični Cooler Master Hyper 212 EVO vazdušni kuler kao i Cooler Master V1 termalnu pastu. Svo testiranje je vršeno na Cooler Master test benchu, sa radijatorom koji je postavljen na sto pored, pa možete računati na koji stepen više temperature kada ceo sistem budete montirali u zatvoreno kućište. Temperature se merene preko nekoliko aplikacija, korišćeni su senzori na ploči čija je ispravnost proverena IC meračem temperature, a merenja su vršena na default i OC taktu, u idle stanju i prilikom opterećenja.
Za potrebe overkloka radna frekvencija našeg test procesora je sa default 3,3 GHz podignuta na 4,8 GHz, sa blago povišenim naponom, pa je i potrošnja, a samim tim i termalna disipacija sa 130 W koliki je makismum na defaultu krenula uzlaznom putanjom dobrano opterećujući kulere. S obzirom da se radi o veoma ozbiljnom procesoru nije bilo potrebe meriti temperature u pojedinačnim aplikacijama, već su krajnji rezultati (idle-load) u stvari scenariji koji najbolje oslikavaju šta možete očekivati od ovih kulera. Izmerene temperature su prosečne vrednosti četiri merenja nakon 15 minuta rada u određenom stanju (default/OC, idle/load), sa razmakom od dva minuta između svakog merenja. Merenja su vršena u klimatizovanoj prostoriji sa konstantnom temperaturom od 23 stepena Celzijusove skale.
Kada je buka u pitanju moramo primetiti da su sva tri Seidon modela jako tiha u idle radu, pa čak i prilikom opterećenja u default modu, što nikako ne možemo reći prilikom OC-a kada od samog starta ventilatori rade skoro maksimalnom brzinom štoje super ako jurite da oborite rekorde, ali prosto neprijatno za svakodnevni rad. Naravno, brzine ventilatora je moguće korigovati jer svi poseduju 4-pinske konektore, ali je pitanje koliko ćete uticati na temperature. Da nas ne shvatite pogrešno, i kod vazdušnih kulera pri velikom opterećenju dolazi do veoma brze rotacije ventilatora čime se proizvodi velika buka.
Rezultati
Temperature koje smo izmerili možete pogledati u tabeli, a po rezultatima je jasno da sva tri Seidon kulera imaju osetno niže temperature od jednog od najboljih vazdušnih kulera više srednje klase. Dok Seidon 120M ima pristojno niže temperature od Hyper 212 EVO, sa znatno boljim performansama pri opterećenju nego u “leru”, Seidon 120XL značajno je bolji, posebno kada je procesor na default frekvenciji. U overklokovanom modu razlike su manje od očekivanih što pre svega pripisujemo monstruoznom zagrevanju ovog šestojezgarnog procesora.
Ono što je neočekivano je da Seidon 240M, najskuplji model s testa nije opravdao ulogu favorita, jer iako je imao nešto niže temperature od 120XL na default taktovima, u OC modu, gde bi trebao da pokaže zube temperature su vrlo slične, pa čak i više od 120XL.Sva tri modela vodenog hlađenja koje je Cooler Master predstavio u svojoj novoj seriji predstavljaju veoma zanimljive proizvode. Zatvoreni AIO sistemi sa vrlo jednostavnim procesom montaže su pobrali naše simpatije, jer nikada nije bilo jednostavnije montirati vodeno hlađenje. Iako nećete često menjati kuler sa procesora moramo pohvaliti i provereno dobar i jednostavan proces sklapanja adaptera za odgovarajuće sokete preuzet sa vazdušnih kulera.
Cooler Master Seidon 120XL – Highly recomended
Sa Seidon 120M modelom za nešto više od 50 € dobijate odličan CPU kuler baziran na tečnom hlađenju koji će za čas obrisati pod sa većinom vazdušnih kulera. Sa osetno višom cenom Seidon 120XL se pokazao kao najbolje od sva tri rešenja, kako po nivou buke, tako i po performansama, a još jednom napominjemo da pre kupovine treba premeriti kućište da vidite da li se debeli radijator sa dva ventilatora uklapa unutar vašeg kućišta i ne smeta drugim komponentama. Za malo višu cenu dobijate Seidon 240M koji će biti vrlo interesantan korisnicima koji imaju mesta za montiranje na “plafonu” kućišta ne zauzimajući tako mesta na zadnjoj strani, a istovremeno je ovo rešenje veoma korisno za izbacivanje toplog vazduha koji se po pravilu najviše zadržava upravo na vrhu kućišta.
Cooler Master Seidon 120M – Value For Money
Za kraj možemo reći da su nam se sva tri Cooler Master kulera prilično svidela i da svaki od njih ima svoje prednosti zbog kojih će se kupci odlučiti baš za neki od njih, te da vodeno hlađenje nikad nije bilo pristupačnije i jednostavnije za montažu. Očekujemo vrlo uzbudljiv period pred nama, budući da iz kompanije Cooler Master stižu najave da će se veoma agresivno nastupiti ne samo na tržištu vodenih hlađenja, već i u segmentima iznad. No otom potom, kada za to dođe vreme…
Seidon 120M
Za: -cena -performanse mnogo bolje od vazdušnih kulera -jednostavna montaža
Protiv: -bučan pri overkloku
Seidon 120XL
Za: -vrhunske performanse -jednostavna montaža
Protiv: -cena -bučan pri overkloku -potencijalni problem oko montaže zbog većeg radijatora i dva ventilatora
Seidon 240M
Za: -dobre performanse -odličan za kućišta na koje se može montirati na “plafon” -jednostavna montaža
Protiv: -cena -najbučniji od sva tri -ne odgovara svim kućištima
Uređaje na testiranje ustupio Gigatron.
