Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
CPU vs. GPU: performanse i isplativost
Svi znamo da su osnovni elementi koji doprinose dobrim performansama nekog računara sistemski procesor, memorija, matična ploča, grafička karta i hard disk. Ovi elementi zajedno doprinose ukupnim performansama računara, pa se svi korisnici koji drže do svog sistema trude da uvek imaju što novije i brže komponente. Međutim, čak i napredni korisnici veoma često umeju da zaborave na činjenicu da određeni hardver daje svoj maksimum samo kroz primenu adekvatnog softvera i to na pravi način, dok u suprotnom potencijalne peformanse nisu iskorišćenje do kraja. Tako, na primer brz procesor može veoma lako biti sputan malom količinom memorije ili nedovoljno brzom grafičkom kartom. U poslednje vreme se na tržištu pojavilo nekoliko modela novih procesora, uz dosta modela matičnih ploča koje akcenat sve više stavljaju na mogućnosti rada sa dve ili više grafičkih karti u SLI ili Crossfire modu. Pored toga, na tržištu je od nedavno dostupna i nova serija ATI grafičkih karti koja podržavaju DirectX 11 API, uz obavezno povećanje brzine u odnosu na prethodnu generaciju. Kroz sve standardne testove u kojima smo obrađivali navedene komponente, radili smo standardna poređenja sa konkurentnim modelima, bez obzira na to da li su u pitanju matične ploče, procesori ili grafičke karte. Ovoga puta, došli smo na ideju da napravimo test koji će definitivno imati akcenat na performanse, ali sa nešto malo drugačijom osnovom za poređenje. Naime, u internim redakcijskim razgovorima pomenuta je tema “hoću što bolju mašinu za gaming, šta je najoptimalnije da kupim” na osnovu koje smo se odlučili da uradimo istraživanje i napravimo tekst koji bi mogao da pomogne u odgovoru na to pitanje, a njegov prvi deo je sada pred vama. U startu smo, kao temu odabrali “high-end gaming”, što podrazumeva što bolji računar koji će na najbolji mogući način moći da pruži korisniku više nego pristojan “frame rate” i što bolji vizuelni doživljaj.
Naravno, pošto je vreme u kome živimo pod velikim uticajem sveukupne ekonomske krize, jasno da nema mnogo onih koji su raspoloženi da svoj novac troše bez mnogo razmišljanja o investiciji u koju se upuštaju. Pod tim “uludo”, podrazumevamo situaciju kada se novac investira u neko parče hardvera, a sam benefit je pri tome minimalan i teško primetan. Zbog toga je stavka “vrednost i peformanse za uložen novac” uvek maksimalno bitna, a ovom prilikom ćemo videti kako se to odnosi kada je u pitanju “high-end” gaming. Pod samom definicijom “najviše klase” se podrazumeva konfiguracija koje poseduje dve (bez obzira da li se radi o SLI ili Crossfire varijanti) ili eventualno jednu grafičku kartu iz najjače kategorije. Kupac koji se odlučio na investiciju u dve grafičke karte definitivno na umu ima što bolje performanse pri visokim rezolucijama. Te dve grafičke karte bi trebalo uklopiti sa procesorom kako bi iz celog sistema dobili što je moguće bolji odnos cene i performansi. Pri ovom izboru, osnovno pitanje se odnosi na to da li je bolja varijanta kupiti što brži (samim tim i skuplji) procesor i uz njega uzeti jednu jaku grafičku kartu, ili ići na nešto sporiju i jeftiniju platformu, ali u kombinaciji sa dve grafičke karte.
Kako smo testirali
U momentu rada na prvom delu testa, na raspolaganju nismo imali baš sve modele procesora koje smo hteli da ispitamo, ali smo ipak sa par modela procesora uspeli da napravimo sasvim solidno poređenje kakvo nas je interesovalo. Dakle, kada su procesori u pitanju, za test smo uzeli nekoliko Intel Core i7 modela i jedan AMD procesor kao predstavnika jeftinije opcije. Core i7 965 Extreme Edition kao model je već povučen iz prodaje, ali njegove performanse i dalje predstavljaju sasvim solidnu ilustraciju koliko može i Core i7 975 Extreme Editon. Core i7 965 Extreme Edition radi na nominanom taktu od 3.2 GHz, dok Core i7 975 Extreme Edition radi na 3.33 GHz uz takođe opciju +2 množica za jedno procesorsko jezgro kao deo “Turbo” opcije. Razlike definitvno ima, ali opet ne toliko velike da bi upotreba Core i7 965 Extreme Editon modela ispala iz priče. Drugi Intel procesor koji smo koristili je ubedljivo najpopularniji model za LGA1366 platformu, a reč je o Core i7 920 procesoru. Treći predstavnik iz Intel familije je Core i7 870 koji je, iako nosi i7 oznaku, namenjen za LGA1156 platformu, što ga automatski stavlja u malo nižu kategoriju od odnosu na Core i7 modele za LGA1366 podnožje.
Naravno, svi znamo da je osnovna razlika između dve dotične Intel platforme rad sa dvokanalnim, odnosno trokanalnim memorijskim kontrolerom, pa samim tim ovde možemo videti da li ova karakteristika pravi neku razliku kada su u pitanju gaming testovi u visokim rezolucijama. Na kraju, Core i5 750 se nameće kao najjeftinije četvorojezgarno rešenje iz Intel ponude, i shodno tome je ovo jedan od najpopularnijih procesora na tržištu.
Što se tiče procesora sa druge strane barikade, Phenom II X4 965 Black Edition je trenutno jedini AMD procesor koji po suvim performansama može bar nekako da se meri sa Nehalem baziranim procesorima. Sam odnos kada su u pitanju suve procesorske performanse je odavno jasan, što znači da u većini slučajeva AMD procesori moraju da imaju od 600 do 800 MHz veći radni takt tako bi u većini testova mogli da ponude slične performanse kao i “Nehalem-i”. Shodno tome, bilo je veoma zanimljivo videti kako se sve to ponaša u “high-end” gaming situaciji, odnosno videti u kojoj meri su grafičke performanse u visokim rezolucijama zavisne od čiste snage procesora.
Što se tiče ostalog neophodnog hardvera, LGA1366 procesori su testirani na Asus P6T6 WS matičnoj ploči, dok je za LGA1156 platformu korišćen Gigabyte P55A-UD6 model. Za rad sa jedinim AMD procesorom na testu bila je zadužena MSI 790FX-GD70 matična ploča. Kada je memorija u pitanju, imali smo opciju da radni takt ostavimo na nominalnim vrednostima ili da idemo na neku veću zajedničku vrednost. Na kraju, zbog činjenice da će svaki ozbiljan igrač kupiti i kvalitetniju memoriju odlučili smo se da svi procesori rade sa memorijom na brzini od 1600 MHz. Koristili smo Mushkin DDR3 1600 CL6 2 GB module, naravno po potrebi tri ili dva memorijska modula. Zbog same razlike u platformama, LGA1366 sistemi su radili sa ukupno 6 GB memorije, dok su ostale dvokanalne konfiguracije imale na raspolaganju ukupno 4 GB memorije. Naravno, može se reći da ova razlika u količini memorije može biti nepravedna, ali to u ovom konkretnom testu ipak nije toliko bitno. Naime, sve test igre i njihove benchmark rutine jednostavno ne mogu da iskoriste višak memorije koji je na raspolaganju, tako da se pokazalo da je za sve testove ukupnih 4 GB memorije sasvim dovoljno. Da ne zaboravimo, od grafičkih kartica smo koristili jedan, a zatim još jedan Radeon HD5870.
Softver
Kada su samo test igre u pitanju, opredelili smo se uglavnom za najnovije naslove koji su u stanju maksimalno da opterete nove grafičke karte. Dve RadeonHD 5870 su bile karte čije su mogućnosti bile napregnute do maksimuma, kako bismo na kraju dobili rezultate koje smo mogli da analiziramo. Prvi test na tapetu je bio već legendardni 3DMark Vantage, sa kojim smo koristili Extreme podešavanja, a u tabeli je prikazan finalni i GPU skor. Prvi igrački test je čuveni Far Cry 2, dok je drugi test na tapetu bio Crysis Warhead pri maksimalni “Enthusiast” podešavanjima u DirectX10 i 64-bitnoj varijanti. Tom Clancy‘s H.A.W.X je takođe jedan od popularnijih DirectX 10 naslova, a maksimalna podešavanja koja se tiču kvaliteta prikaza se i ovde podrazumevaju. Sa ove tri igre (i jednim testom) završavamo testove sa DirectX10 i u naredne četiri koristimo DirectX11 naslove. Dakle, tu je BattleForge kao jedna od prvih DirectX11 igara, a normalno sva podešavanja su bila postavljena na apsolutni maksimum. Isto važi i za Colin McRae DIRT2 i STALKER Clear Sky, koji su radili sa maksimalnim kvalitetom prikaza. Na kraju, tu je i Unigine Heaven 2.0 test kao jedan od najnovijih DirectX11 programa i koji na maksimalan način može da optereti sve GPU-ove na koje “naiđe” u sistemu. Naravno, kada je reč o maksimalnim podešavanjima, podrazumeva se i upotreba umekšavanja ivica i anizotropnog filtriranja tekstura. Tako je AA postavljen na “4X MSAA” vrednost, dok je anisotropic filtriranje postavljeno na “16x”. Na kraju, za sve ovo koristili smo Full HD rezoluciju, dakle 1920 x 1200 na 24″ Samsung SyncMaster 2443 monitoru. Dobro, priču o postavci testa smo završili, pa sada možemo da krenemo na tabele i suve brojke.
Test sistem
Matične ploče
Phenom II X4 965 Black Edition Asus P6T6 WS MSI 790FX-GD70
Procesor i kuler
Phenom II X4 965 Black Edition Intel Core i7 980 Extreme Edition Intel Core i7 920 Intel Core i7 870 Intel Core i5 750 Cooler Master TX3
Memorija
Mushkin DDR3 1600 CL6 2 GB
Grafička karta
2 x AMD Radeon HD5870
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 2443BW
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
Unigine Heaven 2.0 Benchmark
Igrački testovi
Komentar
Logična pretpostavka svakog malo većeg poznavaoca računara (koji je u usto vreme i okoreli gamer) je da će pri Full HD rezoluciji sa 4xAA i 16xAF podešavanjima i maksimalnim detaljima, rezultati veoma malo varirati od procesora do procesora. Kako smo u testiranje krenuli prvo u “single” režimu, ova pretpostavka se pokazala kao apsolutno tačna. Svi testovi na svim procesorima su dali veoma približne rezultate od plus-minus “par frejmova”, a jedino se kroz Far Cry 2 test mogla naslutiti moć Intel procesora. Interesantno je da Phenom II X4 965 Black Editon zbog nominalnog većeg radnog takta ostvaruje i za nijansu bolje performanse od ostalih procesora. Jednostavno, svi testovi koje smo koristili imaju dosta dobru “multi-threading” optimizaciju, što znači da dosta efikasno koriste više procesorskih jezgra koja su na raspolaganju. U toj situaciji kada su aktivna sva četiri jezgra, “Turbo” funkcija Intel procesora ne podiže radni takt tako visoko kao u “single thread” aplikacijama. Tako osnovni radni takt, na primer Core i7 920 i Core i5 750 procesora, ostaja nizak, a tada Phenom II X4 965 BlackEditon koji radi na 3.4 GHz uspeva da održi konkurentnost.
Kada smo prešli na testiranje u Crossfire režimu, očekivali smo približno istu situaciju. U stvari, sve je zavisilo od toga koliko će biti dobro “skaliranje” sa dve grafičke karte, odnosno da li će grafičke karte dati veću priliku procesorima da se više iskažu. Upravo je već pomenuti Far Cry 2 ovde napravio veliku razliku između procesora, gde je ovaj test superiornije radio na Intel procesorima. Čak je i sa Core i5 750 bilo ostvareno gotovo 20 frejmova više u odnosu na Phenom II X4 965 Black Editon iako on radi na gotovo 800 MHz većem radnom taktu. Tako je Far Cry 2 uspeo da i kroz FPS iskaže moć “Core i7” arhitekture, dok to druge igre nisu uspele da to iskoriste na isti način. Ukoliko pogledamo rezultate ostalih testova u Crossfire režimu, opet dolazimo do činjenice da su dobijeni rezultati veoma približni i da nema neke drastične razlike između testiranih procesora. Usled toga, još jednom preovlađuje utisak da dotične igre dobro zapošljavaju četiri jezgra kroz multi-threading, a da na kraju tih pola ili jedan frejm razlike pravi veći radni takt.
Zaključak
Iako smo pri startu testa imali već navedenu pretpostavku o rezultatima, nadali smo se da će nova generacija grafičkih karti, bar u Crossfire režimu uspeti da iskoriste potencijale bržih procesora. Međutim, kada postavite sve parametre na onaj koji je prosto logičan za “high-end” gaming, a to podrazumeva grafički mod od 1920 x 1200 piksela sa 4xAA i 16xAF “filterima”, a sve zajedno sa maksimalnim nivoom detalja u igrama, GPU deo sistema i dalje ostaje usko grlo. Tako Intel procesori nisu imali dovoljno prostora da se iskažu do maksimuma, a i razlika između “dual channel” i “triple channel” sistema u ovom slučaju i ne postoji. Sa ovim zaključkom se možemo vratiti na priču sa početka teksta, gde smo rekli da “spora” grafička karta može da “zaguši” i najbrži procesor. Jednostavno, upravo je to slučaj kada je u pitanju igranje modernih igara sa već navedenih podešavanjima kvaliteta video prikaza. Naravno, igračima je jako bitan FPS pri maksimalnim podešavanjima, sve ostalo ih praktično i ne interesuje. Ukoliko sebe pronalazite u ovom profilu korisnika, za vas nema dileme – najbolje rešenje je investicija u što jednu što jaču grafičku kartu ili čak dve! Sam izbor platforme i procesora ovde i nije toliko bitan, posebno u slučaju rada sa jednom grafičkom kartom. Phenom II X4 965 Black Edition je tu sasvim dovoljan koji sa cenom od oko 160 eura predstavlja veoma dobru ponudu u klasi četvorojezgarnih modela. Kada ovu cenu uporedimo sa cenom Core i7 965 Exteme Edition procesora od oko 750 eura (slično kao i Core i7 975 Extreme Edition), može se reći da je daleko bolja varijanta kupiti procesor za 160 eura i ostatak novca uložiti u dve jake grafičke karte.
Međutim, Core i7 Extreme Edition (koji nije Gulftown) predstavlja ekstremnu varijantu koju gotovo niko neće ni uzeti u razmatranje za kupovinu. Slična situacija se odnosi na Core i7 870 koji zbog cene i nije imao neku uspeh na tržištu. Pitanje je, zapravo, zašto bi napredniji korisnik računara razmatrao ova dva procesora kada je na raspolaganju Core i7 920 koji ima cenu od oko 240 eura. U poređenju sa Phenom II X4 Black Editon sistemom, na ovu cenu treba dodati i nešto veću cenu X58 matične ploče i još jednog memorijskog modula. No, ta razlika u ceni nije dovoljna da bi se za nju moglo investiratu u čitavu RadeonHD 5870 grafičku kartu, tako da tu već nastaje dilema za koju se opciju opredeliti. Naravno, ukoliko vam ta razlika u ceni znači pri kupovini jedne ili dve grafičke karte, Crossfire opcija je uvek bolji izbor. Međutim, pored Core i7 920 na raspolaganju je i Core i5 750 koji ima cenu oko 170 evra – samo malo veću u odnosu na Phenom II X4 965 Black Editon, a pri tome se dobija, svi znamo, dosta brži procesor. Ako posmatramo “gaming” primenu i default takt dva procesora, AMD Phenom II X4 965 Black Editon bi bio taj koji je preporučena varijanta. Ali, ako se iz gaminga malo vratimo u realnost, jasno je da Core i5 750 opcija predstavlja bolji izbor. Sa svim novim matičnim pločama korisnicima se na raspolaganje stavljaju mnogi sistemi za ekstremno lak overkloking sa kojim ćete podići radni takt Core i5 750 procesora na “opuštenih” 3.5 ili 3.6 GHz i sa time neutralisati prednost nominalnog radnog takta koji je na strani Phenom II X4 965 Black Editon procesora. Naravno, i Phenom II X4 965 BlackEditon može da se overklokuje, ali to nije dovoljno da bi se održala prednost većeg radnog takta koji je ovom procesoru neophodan da bi mogao da se meri sa ostalim konkurentskim modelima. Kada pominjemo overkloking, probali smo uticaj dosta većeg radnog takta na FPS, ali očekivano, razlike su apsolutno minimalne. U pitanju su dva ili maksimum tri frejma više u odnosu na nominalni takt, tako da sam veliki overkloking takt u ovoj gaming-orijentisanoj konfiguraciji i nije toliko bitan. Na kraju, možemo reći da bi svi igrači trebalo da se koncentrišu na nabavku što jače grafičke karte, a da o izboru procesora razmišljaju mnogo manje nego ranije. Iako se Phenom II X4 965 Black Editon u ovoj primeni pokazao kao odličan izbor, optimalno rešenje je realno i dalje Intel Core i5 750, sa kojim ćete dobiti na performansama i u nekim drugim primenama ukoliko vas interesovanje za gaming vremenom napusti.
