Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
SSD je de facto postao novi standard za uređaje koji služe za smeštanje podataka. Mnogi misle da je njihova popularnost proizišla iz činjenice da prosečan SSD u današnje vreme bez problem postiže brzine za upis i čitanje od 500 MB/s, što je i do 5 puta brže od klasičnog mehaničkog hard diska. Međutim, to je samo donekle tačno i dok SSD definitivno ima ogromnu prednost na polju brzina tokom rada sa podacima, njegova najveća prednost leži u brzini pristupa podacima.
Hard disk kao mehanički medij se oslanja na glavu i magnetne glave, a to je načelni koncept koji se u svom korenu ne razlikuje od gramofona i ploče. Dakle, kada sistem želi da dođe do određenog podatka, glava hard diska mora da ga pronađe na magnetnoj ploči gde je upisan što traje najčešće oko 3 do 5 milisekundi. U poređenju sa SSD-om to je ekstremno sporo kada znamo da prosečnom SSD-u “Random Access Time” iznosi svega 0.03 milisekunde što je oko 160 puta brže. Zbog toga su operativni sistemi i donosili razne mehanizme “sakrivanja” ovog nedostatka, raznim keširanjima, indeksiranjima i sl. Takođe, zbog toga sistem sa SSD-om deluje toliko poletnije i brže u odnosu na PC koji za sistemski disk koristi konvencionalni hard disk.
Kao i sa svim novim tehnologijama, operativnim sistemima je trebalo neko vreme da se prilagode. Stoga, ukoliko imate Windows 10 na primer, nema potrebe za nekim od optimizacija o kojima ćemo pričati na narednoj strani. Sa druge strane, realnost je da je Windows 7 i dalje najzastupljeniji među korisnicima, pa će tako neki od ovih saveta biti značajniji upravo za one koji se oslanjaju na “stari dobri” Win 7. Naravno, tu je i nekoliko generalnih “pravila ponašanja” kada koristite SSD, jer je kako god okrenete, posebno kod jeftinijih modela, SSD i dalje osetljiviji od robusnog hard diska.
Treba napomenuti da se ovde prvenstveno fokusiramo na one koji ne mogu sebi da priušte modele od 500, 1000 ili više gigabajta, jer realno gledano za njih zaista nema brige. Sa druge strane, ukoliko vaš SSD raspolaže sa kapacitetom od 60, 120 ili 240 GB svaki gigabajt može biti od velikog značaja. Da ne dužimo, pređimo na konkretne stvari.
1. Uvek podesite AHCI mod u BIOS-u pre instalacije sistema
AHCI režim je nužan za rad TRIM funkcije koja je esencijalna za zdrav rad vašeg SSD-a. Najčešće je podešen fabrički na ploči, ali uvek vredi proveriti i biti siguran. Ukoliko ga podesite naknadno, velike su šanse da naletite na BSOD (Blue Screen of Death) kada sistem krene da se podiže.
To može da se reši tako što se sistem podigne u IDE režimu i prvo podesi AHCI u Registry Editoru na sledeći način:
U komandnoj liniji u start meniju unesite “regedit” ili pritisnite Win+R pa u Run liniji unesite “regedit” – oba načina su potpuno ista u suštini
Nađite sledeću lokaciju “HKEY_LOCAL_MACHINESYSTEMCurrentControlSetServicesmsahci”.
Podesite “Start” vrednost na “0” (0 znači da je AHCI omogućen).
Nakon toga, restartujte sistem i u BIOS-u podesite SATA mod rada kao AHCI i sistem će se podići bez problema.
2. Kada ste već podesili AHCI uverite se da TRIM funkcija radi
Kada obrišete fajlove sa hard diska u Windowsu, oni nisu obrisani u potpunosti već ih sistem obeleži kao obrisane sve dok ne dođe u situaciju da treba da upiše nove fajlove preko njih. I to je u redu za hard disk, ali je pre TRIM komande pravilo veliki problem SSD-u. Kada je TRIM uključen, nakon što se obrišu podaci u OS-u odmah se šalje i TRIM komanda da se podaci kompletno i obrišu.
Da biste proverili da li je Trim uključen treba da uradite sledeće:
U komandnoj liniji u start meniju unesite “command prompt” ili “cmd” ili pritisnite “Win+R” pa u Run liniji unesite “cmd” – svi načini su isti suštinski
U Command Promptu unesite “fsutil behavior query DisableDeleteNotify”.
Ukoliko je prikazana vrednost “0” TRIM je aktivan, a ukoliko je “1” TRIM nije podešen.
3. Nemojte da radite “Wipe” podataka putem raznih softverskih alata
Ovo je prilično jasno. Nakon što TRIM odradi svoje, zaista nema potrebe da radite kompletan Wipe podataka, jer možete samo da naškodite SSD-u.
4. Ugasite redovnu defragmentaciju SSD-a
Kod novijih verzija Windows OS-a ova stavka je ugašena po “difoltu”, ali uvek je dobro da se proveri. Dok je kod hard diska bitno da svi podaci budu složeni na magnetnoj ploči, kod SSD-a nema potrebe za tim. Štaviše, kao i Wipe podataka, defragmentacija može biti štetna, jer nepotrebno troši SSD. Naravno, ovo važi i ukoliko koristite neki od zasebnih softverskih alata za ove potrebe.
5. Ugasite indeksiranje diska
Ovo je već diskutabilno i postoje dva tabora sa različitim stanovištem. Sa jedne strane, ukoliko ugasite indeksiranje smanjujete brzinu pretrage, ali sistem “kopa” po disku da nađe ono što ste tražili svaki put kada pokrenete pretragu.
Sa druge strane, ostavite indeksiranje upaljenim i sistem će neko vreme praviti listu što će svakako trošiti SSD.
Mi kažemo: Ostavite indeksiranje slobodno, osim ukoliko ne reinstalirate operativni sistem često.
6. Isključite hibernaciju
Ukoliko koristite desktop PC, proverite da li vam je isključena hibernacija. Oslobodićete deo prostora na SSD-u koji se inače često menja i upisuje kada je hibernacija uključena. S obzirom da je SSD sam po sebi izrazito brz, nećete uštedeti mnogo vremena.
Ukoliko koristite laptop odnosno bilo kakav prenosni kompjuter, hibernacija može biti jako korisna, tako da je slobodno ostavite upaljenom, ali to već zavisi od vaših potreba.
7. Razmislite o isključivanju System Restore funkcije
Ukoliko znate šta radite sa vašim PC-em i niste ga u prethodnim godinama koristili često ili ikada, gašenje System Restore funkcije i brisanje keširanih podataka može biti pametna ideja. Pre svega, ukoliko imate SSD manjeg kapaciteta oslobodićete nekoliko gigabajta podataka. Takođe, sistem neće često “trošiti” SSD upisom novih podataka za System Restore što je takođe plus.
8. Ne popunjavajte SSD do kraja
SSD koristi velike blokove za smeštanje podataka, tako da može da se desi da nakon određenog vremena ima veliki broj neravnomerno popunjenih blokova. Problem je to što oni ne mogu da se “dopune”. Kada se to desi i sistem treba da upiše nove podatke, potrebno je da se ceo blok upiše u keš, dopuni novim podacima, obriše stari blok i upiše novi. To smanjuje performanse drastično, tako da je pamentno da uvek imate kako se u praksi pokazalo oko 25% slobodnog prostora kako bi SSD “disao punim plućima”.
9. Ne koristite ga za smeštanje filmova i muzike (ako ne morate)
Ukoliko imate SSD manjeg kapaciteta, poslednje na šta bi trebalo da koristite vaš slobodni prostor su veliki fajlovi za koje brzina čitanja nije od velike važnosti. Filmovi i muzika, posebno kada su u pitanju veliki fajlovi, su primer za šta ne treba da se koristi SSD, jer brzina čitanja ništa ne donosi, a zauzima se veliki deo diska. U takvim slučajevima SSD koristitite za sistem, programe i igre koje su vam najbitnije. Za ostalo je uvek pametno imati jedan “storage” hard disk.
To bi bili naši saveti za sve one koji žele da njihov SSD radi dugo i zdravo, i uz to postižući optimalne performanse. Postoji tu još nekoliko popularnih predloga, međutim mi smatramo da nemaju dovoljnu težinu da uđu u ovu listu.
Treba imati u vidu da svi vi koji posedujete nove i moderne SSD-ove u kombinaciji sa Windows 10 operativnim sistemom verovatno nećete morati ništa da radite i da će sistem raditi optimalno. Takođe, oni koji poseduju SSD-ove od pola ili celog terabajta zaista nemaju razloga mnogo da se brinu. Sa druge strane, veliki je broj nas koji ipak koristimo “mejnstrim” SSD-ove koji imaju znatno manji kapacitet i zbog toga je bitno iskoristiti ga na pravi način.
Za kraj ćemo da vas pitamo nekoliko pitanja. Da li vi koristite SSD? Da li ste prilagodili sistem njegovim potrebama i da li imate još neki predlog za optimizaciju koji se nije našao na listi? Želimo da vaše iskustvo podelite sa nama i sa ostalim čitaocima!
